..{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који с |
рани 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у |
и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вешта |
, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „свој |
био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од приход |
неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p> |
остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју пошт |
га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> < |
својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којим |
тајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n |
овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег све |
тоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — |
огији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb |
професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са |
та грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било |
/> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S |
; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а |
С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознал |
на.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштен |
ромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је |
инистарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у сво |
дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по |
<p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био од |
а....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви ве |
</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тоја |
реж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и |
/p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укоч |
епокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и |
..{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчан |
ин покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте по |
ерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{ |
..{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава ве |
/p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестог |
рганизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — |
мре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. |
стављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев |
најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера |
г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник в |
науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни |
судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту... |
разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми |
и може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече? |
ин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемо |
аменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{ |
тне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве |
дила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране суд |
а.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слабот |
вне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко |
супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђе |
еве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <h |
гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>« |
аво — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи с |
добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друш |
што замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — |
вио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде ник |
Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је доби |
ју, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И к |
се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи |
ше звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око |
аки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чуднов |
оља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!.. |
је ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш пр |
или <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и не |
о одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». |
у опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је |
оту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек |
моту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротињ |
.. то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бог |
!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{ |
рећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим есп |
рвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} В |
одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.< |
ликој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих |
му ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бо |
ије хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јо |
е наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и |
настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је |
е кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се |
} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.. |
ош живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>И |
на Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада б |
«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. пресед |
оворили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стот |
И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на сам |
нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пу |
} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао |
</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун |
ат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мо |
има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} О |
n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} |
ем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим по |
њи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим ј |
— да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се |
} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њ |
сне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њи |
а што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављ |
ам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то по |
лавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се |
о ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> < |
а ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он б |
Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути с |
на сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi |
сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо кр |
казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који н |
....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место |
лоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчан |
а.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и |
свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренута |
рва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> < |
ило? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло т |
— старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва т |
ај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и ст |
дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац га |
ату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири го |
едаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта |
аље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом о |
милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је н |
pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужен |
колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора пок |
трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} |
. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо с |
ија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним око |
а, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро |
година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.< |
аних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Див |
ументе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ћ |
{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да н |
д ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се |
век постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до в |
инске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада полож |
анац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра реч |
ара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову вен |
.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII годи |
1 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим |
дим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на нес |
управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;< |
а је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле в |
/hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор у |
су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формално |
било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припа |
укав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање |
Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. |
Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па |
ће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки о |
их очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе |
нили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене |
аје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи |
е није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада |
ава слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У оста |
том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n |
бучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђако |
енац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени руб |
прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог траже |
изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће |
прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости к |
о сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђ |
="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, |
донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на ми |
n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно |
побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <p |
..»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, |
ао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил пре |
ричу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало стано |
нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је в |
мерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као б |
Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног н |
с никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обув |
еровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ н |
у улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је |
роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — |
х часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим р |
емиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он в |
њон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон |
оа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од ку |
а статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној |
одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> |
p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да |
а управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p |
.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није по |
пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О |
једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће не |
Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћ |
е ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који с |
му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код тво |
учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог за |
болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим пос |
слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћ |
тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужн |
м. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— На |
о је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи си |
{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} М |
>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жил |
уго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit=" |
тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито о |
{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да с |
ног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, |
прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину |
чило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји |
од «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештац |
Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, зн |
о...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом.... |
па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та прокле |
о мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија. |
да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде |
иш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав п |
едини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све |
предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу |
а је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у зак |
дмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај страна |
} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а друг |
чеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да с |
они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он |
ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — |
преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављ |
е од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора |
тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... |
како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца |
} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега с |
гова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није |
n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — |
ве до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душе |
авије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе |
е чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и у |
S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични пр |
е код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи уда |
у летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну |
као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} По |
. и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струк |
не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгуб |
лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Суд |
} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — |
ћа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном вид |
едали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="9 |
— три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене о |
ену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непо |
еља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} |
смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприр |
им очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори с |
ода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краље |
жим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част |
<p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андронит |
ијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, кра |
{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му |
не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Ф |
ишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја |
н све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се за |
вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После |
тупили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете за |
вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су |
ницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Он |
е родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног |
апред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — |
но по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законим |
ног начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онд |
му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном прези |
} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подн |
м путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове |
ли неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих... |
е!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога |
прављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у наш |
с света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који п |
е било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сув |
ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно ви |
а је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, |
госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати |
с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху с |
ков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S |
покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћ |
<p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам |
ада!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстор |
нало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи |
срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, пут |
та игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непозн |
ела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, с |
ц гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био на |
броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју ј |
д г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} С |
оба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесе |
} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је ова |
здвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати ми |
на по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађ |
обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} |
8 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Анд |
нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{ |
ји је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани по |
је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и |
боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад |
вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуч |
мења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уп |
ла четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само п |
е.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење чове |
света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекива |
о.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три годин |
је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предв |
о се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило |
с душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мн |
ху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено в |
пдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћута |
о по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном |
баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао с |
г дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њим |
како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хриш |
S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања |
аши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрс |
и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је упр |
овор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на |
је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n= |
г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p> |
S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говор |
вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Биж |
умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој |
и отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{ |
е срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали ан |
ога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији су |
лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубок |
— тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино |
ст Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном мес |
.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина. |
ашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њи |
т је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Миш |
свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од |
.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналог |
один уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки |
до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јут |
о се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, полож |
елим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж |
</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу. |
велирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачк |
—</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и |
ца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије |
и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским прав |
да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, |
ме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати |
ругим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривије |
ји ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, сма |
тале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврт |
ера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној бол |
.{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан ч |
губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</ |
е ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неуп |
а — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упи |
<p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине |
едмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опом |
ашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура |
огућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су |
а нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ват |
приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два |
стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је пок |
таци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писа |
За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в |
«Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњењ |
17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у |
овори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одго |
p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао |
Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао |
собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> п |
па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> < |
омерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>« |
ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се он |
е рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није н |
појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; |
а ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Д |
а кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андро |
да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране |
јим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда х |
код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на наш |
олико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века.... |
сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је |
— видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни п |
д више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обнев |
председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb |
Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — |
гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи |
уд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у св |
ештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — |
— рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?. |
мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о др |
а страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седи |
парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а к |
његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад ј |
ланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни б |
н рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противн |
г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога |
о дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто |
до, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто |
никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и сме |
овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да |
<p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и поз |
ог посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» спор |
иромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пре |
шаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити ил |
<p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи |
огледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти |
јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те харт |
свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле |
ора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, д |
ичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратк |
ди пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се за |
су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се виде |
ао редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник ве |
S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. п |
.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан св |
еши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси |
Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — |
јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p |
оћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, |
н.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаност |
у несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, |
и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше |
/p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко мо |
ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} |
а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла |
почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје мате |
елик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела |
а, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по |
а није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког о |
} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је о |
— то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све над |
дућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говор |
да своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уст |
тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окр |
пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забав |
<p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У |
ио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана |
седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Ш |
880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година |
хватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте м |
/p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према |
ио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још |
ини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> ми |
на детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила неч |
pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она ј |
вине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умак |
-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше п |
попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благода |
> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што |
— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме по |
м круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним заба |
ла реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је п |
вај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера |
божношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну |
јка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n= |
а сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — |
Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не п |
бичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Ј |
а изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S |
столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, |
куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није |
тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње матер |
— с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до |
о!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слат |
и лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула |
моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у |
ронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за по |
прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би с |
мала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту |
са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с м |
уд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом свој |
те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као |
рна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што |
се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума сила |
равља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати |
и саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„С |
ја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам как |
а, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> |
зе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину |
о пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт мате |
ге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, пониж |
«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па |
уин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — |
притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то |
зговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, пот |
е; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом наше |
pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</ |
је мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S |
о и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сиј |
Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви |
а захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом пог |
благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом п |
моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — |
и лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека ми |
— она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога в |
осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од |
о се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљ |
. реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица.... |
м пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер ј |
жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиол |
отица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови |
прави као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грд |
ноа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудни |
о живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— |
за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти с |
а — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се |
— убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би ск |
ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једн |
то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се |
би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим г |
>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>А |
твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела |
ше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред н |
приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се вид |
ни ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Ка |
н је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалек |
Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p> |
У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном с |
овек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам |
живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да |
а своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта |
још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно. |
сретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољ |
емо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто |
Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Н |
ности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око... |
ећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни |
на.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео г |
ља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам |
p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе.... |
стом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!».. |
јатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског |
ога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте д |
етом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како |
-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Да |
ве.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Арт |
ође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти |
динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли к |
ори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је л |
Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" |
помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.0 |
! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} |
,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској |
рв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега ј |
Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам |
и:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок |
авним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он |
еним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — н |
рти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјер |
није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитеље |
ије.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њ |
гда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој от |
била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом |
ији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — |
сеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка |
г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно позна |
еравим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао |
ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда у |
— сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзентал |
ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручн |
равог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој м |
} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми р |
еца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово |
воју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећо |
дине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је |
ела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — |
неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — п |
мичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} |
е ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!... |
ш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p> |
у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину послани |
ачелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — |
е га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур ма |
н — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се те |
аведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један друго |
јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А на |
мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Ни |
би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам |
су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мат |
{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових |
јер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и ве |
аник за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, св |
ан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој |
парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водит |
рима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банка |
материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна |
примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «п |
...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p |
им процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чвр |
му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни |
његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује |
м свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!. |
се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитости |
акве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} |
жи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве |
рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој саве |
т, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не ја |
кама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Моз |
" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девој |
д човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{ |
ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — |
сподо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, |
е вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда н |
једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавиј |
своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур |
одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људ |
оста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одго |
Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти и |
азуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у |
е мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи ка |
рст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења |
S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није позн |
г, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ев |
три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне |
ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупот |
вију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{ |
мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја про |
већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима |
сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишл |
Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала ве |
ицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је мог |
љење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и |
трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу |
лика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На јед |
ола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, о |
г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумев |
иђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га мо |
е пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ће |
њу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је |
абији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, о |
Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S |
мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за г |
е, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам |
— да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. ма |
о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Цел |
на најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова пр |
и? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може |
мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка ос |
или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижов |
— да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао |
ад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав |
а.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћ |
ерије за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. |
<p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије |
ођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводи |
<p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и н |
ху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало. |
ој XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у арх |
њивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у |
мњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. |
. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а |
и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb |
Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду које |
— коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи |
Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мен |
а ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвор |
ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p |
..{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То м |
ства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра вра |
стао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива с |
авио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница |
ј главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад |
ече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог с |
је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити не |
алост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је |
то срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромашти |
им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом |
тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти на |
стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива. |
пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио! |
то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осети |
ст Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није ник |
} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно |
аком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепо |
наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од с |
његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} |
p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небат |
матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку. |
рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа г |
ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учин |
ног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фалично |
и парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је све |
есту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> < |
ет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би с |
тар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} |
њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с нови |
вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се б |
ла човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} |
лас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка |
ац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, к |
милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним свој |
у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање.... |
е научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу |
>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама |
то не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p |
до, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у прим |
пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад |
врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Јо |
и јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> |
у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо |
мро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога дру |
крадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име њег |
су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по нек |
око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао |
но, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту |
.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподен |
— да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не м |
авите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотр |
а да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер |
.{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом |
она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У |
м претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Арту |
ћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу |
сао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила. |
Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјут |
ој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те баци |
Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура. |
видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама... |
} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да |
ног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на |
одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших круго |
атерине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле с |
и нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не о |
. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако п |
ионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су |
свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Ж |
нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допус |
зенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га сн |
S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и |
јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да м |
та....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме ост |
вог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <m |
ек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{ |
да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар |
ожај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се при |
лаве....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је в |
ља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца |
есију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ст |
вета! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памти |
то и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладни |
на сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам гото |
нам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као з |
а цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, п |
е стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири |
но мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судиј |
да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} |
роде.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побо |
завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично |
азили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>Пос |
е оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима |
ан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{ |
у хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од свако |
г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Т |
<p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на |
га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S |
ојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{ |
} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега |
о“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима |
е нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађе |
агању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами |
S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —< |
.{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све с |
мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p |
је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по |
е, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Р |
ерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женс |
вости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно |
, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беш |
S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Он |
оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у |
ртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера |
ба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од св |
прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог < |
дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сва |
.. г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон |
дским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место за |
i>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да врш |
ас је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи! |
лосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш слав |
нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне ско |
друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} |
ој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је з |
паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на кој |
Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин пре |
оја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера доби |
ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи |
ао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Г |
с, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спаст |
’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и |
езбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у ц |
тајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше ј |
м обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — бољ |
риша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, п |
троба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n=" |
мање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се |
да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да с |
отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог ама |
ође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену о |
p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође |
ична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. А |
није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једин |
> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Он |
«Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађ |
љује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као |
омјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заостав |
де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој зашти |
се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај а |
це, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је |
кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министар |
м на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла |
ну маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. |
бија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n= |
и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија бе |
гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни право |
да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогод |
видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-М |
— нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отро |
ађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и го |
претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb |
студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особења |
евао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна |
постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове до |
ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и нам |
Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјак |
во.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пр |
<p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може |
којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледо |
поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико |
ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она с |
обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке |
ка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривен |
/p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не ка |
рви сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> < |
а беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је < |
и цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћ |
уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихва |
17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред |
сновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, ов |
зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p |
та чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњ |
унцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску дет |
улатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу |
ad>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То |
уља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари д |
ео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управил |
долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је прими |
ећ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак |
и, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга по |
5" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није з |
колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој |
p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли |
<p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} М |
одметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{ |
ти».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ј |
д је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он глед |
ном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити |
робуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледал |
е, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стра |
иђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да оп |
ћи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац |
бри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?.. |
један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује брук |
ана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више |
вије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог |
S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило |
e="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично им |
јом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој |
деле — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше д |
м — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас д |
S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сенат |
розница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје вели |
опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут |
крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слуша |
Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не бе |
олико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила |
посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} |
.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пр |
> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду које |
не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и |
етлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна стат |
име.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> |
ечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле. |
о отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја |
без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p |
После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти |
еси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и |
а судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p |
е-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада |
уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види п |
Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју по |
е Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече. |
То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су саз |
увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би |
ладићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог гос |
дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад ј |
шки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" |
ико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног |
је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваз |
ета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аде |
та бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као дв |
штини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престрави |
чи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку |
milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па нест |
ретвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја |
мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не б |
...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Арт |
ј тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје у |
Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна |
латка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још |
тка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, |
шити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да |
да је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, о |
ући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије |
та за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. |
лицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа |
да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор ка |
кло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је |
у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената |
и или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сена |
очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , пр |
вност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, пре |
>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у |
С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је д |
а; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита |
>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је |
преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од неку |
довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту р |
ава, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца п |
би тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са |
ир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «правед |
ече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала |
шеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> |
е стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} О |
После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> |
Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, сам |
101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p |
е та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} К |
потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој з |
догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p |
заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да |
е огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуно |
спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је з |
{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступни |
и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у |
ко сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ |
зио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девој |
ладих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се |
рез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац пр |
ечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница |
орни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га |
јера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување јед |
смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Д |
домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко |
осмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали |
ал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ прија |
у тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да насл |
позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила |
Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је |
р моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. |
сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала до |
Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседник |
је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председ |
илкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку н |
ало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су је |
и сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни п |
и година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата |
вно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осе |
еменитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали |
одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко не |
Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најма |
је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде с |
стељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је и |
Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири ме |
<p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад |
"182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се |
ства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло до |
ст своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не |
о!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</ |
њивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то нес |
ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на располо |
додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје |
часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!. |
ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног |
ијатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сена |
т вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови |
је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Са |
а потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није |
млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p |
а гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би обор |
ај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{ |
ле пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са сво |
еду; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимо |
То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљс |
ога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну |
невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, |
ешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштит |
алости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и мла |
е тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његов |
ад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p> |
на.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове г |
смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>А |
ко тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p> |
} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баб |
».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... с |
повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем. |
је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенч |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник. |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни пред |
Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и пле |
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и р |
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима |
у шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија... |
ити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упа |
авила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} Т |
ш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о к |
{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И |
ана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — и |
у на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он |
маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо |
дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде к |
ртур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— |
иђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — |
спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледа |
е ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме! |
а Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти |
дете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што |
р маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово |
— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред ос |
p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milest |
ленција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Л |
епрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Ад |
к. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог веч |
и места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда |
дних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје прав |
S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми |
е, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступ |
а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама |
оложење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине |
ворио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се де |
егову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Ж |
да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да с |
ије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће ос |
ржим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету |
р на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исх |
е као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанск |
речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?.. |
а се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као |
>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огис |
ного!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који |
ика, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите оста |
ктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири с |
х обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{ |
обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше |
да омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с |
рила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи.. |
отово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{ |
пшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних |
себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <h |
на ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који б |
{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје |
м убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Са |
тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невест |
зда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино з |
авала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> |
рониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше |
покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} |
Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Ка |
ем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. |
<p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, |
n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у сво |
рви веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, ј |
с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 го |
оје беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом |
давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му |
а он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n=" |
г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>А |
накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињс |
ђу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки и |
од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> |
>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васп |
Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месец |
ва документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госп |
нако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил.... |
ички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској |
али у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се |
<p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пр |
у никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо |
} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена |
пођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Б |
алину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијо |
е — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. |
<p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул |
јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што |
ах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како |
извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам ва |
...»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</ |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и ос |
непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчи |
новали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је ру |
лом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судби |
ојом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукам |
оцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се |
б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стар |
н 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужи |
> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро |
г романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог |
го. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу док |
љ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура ма |
оје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао |
је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињс |
, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборав |
мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, |
писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му с |
....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао |
а добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпо |
као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S |
тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловље |
Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</ |
ита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледа |
ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одб |
Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев |
исак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром |
ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе |
супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну |
војих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развук |
анли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, |
— истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (ф |
:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев |
ао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођ |
дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске... |
ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb |
сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио |
</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-М |
позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући сво |
беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добр |
вај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави |
еног вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило |
екујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презиме |
аштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоце |
цинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа |
лику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> < |
м путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у њ |
а сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змиј |
шко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја т |
свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плак |
знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој зар |
тулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> |
од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја |
е наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p |
ило равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би |
нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb |
уда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p> |
има човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је прилико |
ви пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, |
о доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све |
речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. |
начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом мало |
која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је с |
— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта |
во је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао |
<p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, |
сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; |
Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође |
>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој |
и:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у |
(фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења: |
87 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје мате |
одостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богат |
и њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{ |
ољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p |
50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове |
руги дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро изме |
нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и с |
муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударце |
лед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас |
лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="1 |
ије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ст |
достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; |
.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме |
вног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г |
аукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128 |
а....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко |
еше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени го |
омоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је |
млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да б |
иста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета |
силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми |
син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој |
овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти |
су мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Ми |
еко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, д |
тву ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи |
женог документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два свед |
им су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а |
«В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p |
св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује и |
учају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Миш |
су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «........ |
да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ри |
ни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Б |
у мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Б |
њим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p> |
ји беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после |
другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извл |
Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми с |
слушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска |
могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и број |
ог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — де |
тично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење |
и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широк |
дног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе промор |
орао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, ил |
ина.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ. |
Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сва |
добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад |
на је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће о |
ете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сва |
ућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господ |
кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестење |
<p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} |
ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимна |
е изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад прева |
мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што |
рати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да |
транац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> < |
о, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андрони |
окучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, д |
он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле |
ош оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То бех |
после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баб |
, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобра |
оше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим |
»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије про |
ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и он |
а да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>О |
истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај |
ло је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше н |
гнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушл |
чинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос к |
у реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало пон |
S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се |
ан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p> |
е доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому |
ти.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприт |
ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуш |
дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао сво |
>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Јо |
ељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње на |
!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на |
{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S |
и, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо |
е читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани |
>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље |
о.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо |
лаге речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone |
оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — п |
S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} |
ачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом ад |
Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} О |
мах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући |
људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што |
ише, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народно |
ло се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,00 |
е Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с |
ола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник се |
и се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви |
мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећ |
по, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потр |
сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да |
ви пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртв |
.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из њег |
а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта на |
ијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да посту |
изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара |
алека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у св |
оја краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би с |
ли...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} |
свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања |
ети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...» |
што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувиш |
право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега то |
Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га |
лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдн |
чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што че |
<p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, |
Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на |
а тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао |
што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној б |
рате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, н |
асно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што о |
ако ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гво |
би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ниш |
њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а мн |
— сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући о |
влашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «бо |
{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S |
алој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — |
се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, ка |
гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истин |
истри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди |
јале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио пр |
ђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, |
Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим ма |
.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он ј |
е може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада не |
обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брини |
S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна |
цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су и |
ну је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у ка |
м сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за ру |
колико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа об |
дно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам |
наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.< |
а својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У ње |
рв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> |
ране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Моз |
p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавиц |
дох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу са |
а знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} |
а....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламе |
ла очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Т |
та.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? у |
<p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачк |
S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она стар |
о су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо: |
де и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, д |
онети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке ст |
— умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три |
о могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа но |
и и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим |
време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не ср |
суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</ |
е руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко јо |
и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти по |
{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} |
онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви |
рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ћ |
м се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мише |
а ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није |
ј парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми |
би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена |
вања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова п |
дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за |
она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и с |
секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динар |
лове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, |
Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења... |
би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да |
падне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И |
p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам е |
о поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу пог |
е да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих пи |
а спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманит |
би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато... |
мићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скид |
ојан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом |
и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и |
делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не |
олело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} |
и се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђав |
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логич |
то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, г |
и глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то |
..»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p> |
аром г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође |
исао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово |
ар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо как |
ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на о |
десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Фл |
из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" |
је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи.. |
против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парн |
бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је |
е одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошл |
смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске |
аду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разум |
жио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Ал |
раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у |
има је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву. |
м беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци по |
врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично на |
"181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико |
пило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} |
стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу прес |
дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, |
ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару |
узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су |
авна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон п |
данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав у |
и, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкује |
оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он с |
је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. А |
се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, пад |
хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара.. |
никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем |
невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свешт |
ne unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био л |
ше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, непр |
грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквареност |
.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати |
S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућутк |
оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S |
ако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење |
на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да поста |
грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду |
ју.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда изл |
де треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила нај |
бар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Ви |
није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — да |
стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p> |
еднако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвач |
ања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и сл |
убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецај |
ло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу в |
и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала ш |
а је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одоб |
додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех ј |
Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фа |
стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, н |
ројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак смета |
кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Ро |
а учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог |
уге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на |
аситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову м |
мо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашн |
гује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не |
оље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети |
ре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле.. |
каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора |
била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама пом |
слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан |
било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, |
рашна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је т |
паде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сум |
>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој н |
{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били бе |
делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња це |
ла, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али о |
> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника. |
од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману |
дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усану |
пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и к |
Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју |
њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и |
за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милос |
акоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање |
само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «с |
ђоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и п |
- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Н |
ислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="* |
. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" |
дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила |
—</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Там |
{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S |
{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркне |
на га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес г |
ије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба д |
вој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она ис |
како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како |
се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без мил |
је сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку |
азати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. |
ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће ост |
се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано си |
е на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљал |
е рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки п |
мња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала ј |
сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се |
, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подн |
арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То |
своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све |
Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинут |
на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он |
се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи |
сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком |
а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —< |
ажите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно |
стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није н |
<p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни |
оштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад тре |
— шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог ис |
би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па |
hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с ово |
Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зара |
} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте |
—</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>К |
на загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мај |
сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без ма |
и мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Ка |
о је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> |
ромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бе |
де бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све по |
бави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови н |
ан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, ми |
ије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме |
ка</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тра |
/> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>тр |
ано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да |
он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред су |
, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судс |
а, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје ста |
може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за |
с први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог |
пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку н |
илосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља и |
е на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље. |
јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} |
ћ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове |
је ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде б |
н ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Ан |
на ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју неш |
S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По ш |
ињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду |
гуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није |
га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у о |
едоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца |
астајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је |
домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописа |
ла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака не |
те, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни г |
ти.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло. |
следња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S |
немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних рук |
једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није з |
Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} О |
Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем |
<pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобн |
у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није ку |
ог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његово |
три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — |
тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Е |
чијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да с |
о пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S |
га и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошил |
уних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре |
итаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} |
</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га |
="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала |
ри, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватр |
у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} О |
ако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све |
па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на |
— г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбено |
ведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milest |
>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} О |
лико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе |
лавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет |
<l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога — |
иоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од св |
удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гр |
дња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које с |
о затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути |
Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Д |
ле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флав |
<pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цркв |
стори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост. |
г суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи |
ао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у оч |
а за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтин |
причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо ј |
ма их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сј |
уту видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској |
наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — с |
Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу с |
закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила |
пно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догод |
ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како с |
ј рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку... |
сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који п |
S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим |
Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах в |
било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учт |
> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по с |
мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пу |
има ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг п |
p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p |
у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мут |
ицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја с |
нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о ово |
мисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину пони |
S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин пр |
заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламац |
зивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити зак |
ктике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку зако |
лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница |
p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S |
ила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавиј |
ју, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наи |
удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p> |
да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... |
{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем. |
о развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Ка |
гледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде. |
ети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживљ |
обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици |
рстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десн |
рштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је сл |
амножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној п |
доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица |
бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по |
ље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто |
инове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше |
ов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џ |
ими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху опту |
луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко |
стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, пр |
крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до |
д кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Ф |
атељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром |
n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд |
— као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке бољ |
да као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше |
ом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, поблед |
ик суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с лев |
Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом |
ој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестр |
И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко с |
брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — |
њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — д |
. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је |
дмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој бе |
сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца окто |
штачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>П |
својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом |
n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} |
ј великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни |
непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, |
л постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће ви |
ијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не п |
згледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени не |
— од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда |
ита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} |
вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:< |
</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} |
спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих с |
је као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела |
нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу из |
соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњ |
а њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног сл |
решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — |
ошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како |
е одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђ |
д њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу. |
многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то |
Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је докт |
, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога. |
држа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} |
сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер |
тета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зн |
до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" |
двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су ка |
Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу |
а оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју роб |
, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} |
што узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво по |
краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb |
астави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у ул |
илкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу оп |
ади та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не до |
како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш |
излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре |
у тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} |
људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац са |
ем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула |
p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама |
сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења н |
је.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} О |
етета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочека |
Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стаја |
ице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности |
проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} |
је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Ј |
је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други о |
Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је поре |
вица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколи |
екаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{ |
а учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуд |
ан поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те |
му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Кри |
<p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну |
ни.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да с |
о у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обич |
адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> < |
и посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосре |
лик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник |
ектрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше г |
у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су стано |
ласти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње |
жи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! |
и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но ш |
енче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра |
о очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела |
т материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднет |
живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чисто |
руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радос |
"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} О |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше у |
е, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много |
ика г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике |
смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не па |
рно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — вазд |
трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у ко |
по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу |
S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чист |
свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} |
разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{ |
Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и |
огледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема т |
а мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p |
и.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То ј |
аста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видл |
животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак он |
сретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата от |
иће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушал |
Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина |
цу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо |
врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, п |
рагоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних |
сије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И м |
е доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти |
кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше приле |
частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је мо |
седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његов |
ана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћн |
ешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много |
80_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у |
му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом |
адознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — п |
ри заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жен |
дије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику са |
м Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, |
бости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи ј |
је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — |
испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се |
мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљ |
д црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић |
ен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека |
шло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше пов |
сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно |
и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> |
беног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је т |
ожаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природн |
>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Је |
је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим |
бе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драг |
еки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у |
вентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо на |
Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само г |
нџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити. |
зненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва |
ло други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би |
ом ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запреп |
и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се |
ов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав њего |
камењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div |
џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај |
м и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; п |
еше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово м |
ина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у дру |
не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и ду |
беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињс |
остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџериц |
ац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је |
мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела д |
о алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је |
р—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз |
арешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној маши |
ријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти м |
шон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова |
</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза д |
е, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} |
у невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатељ |
занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јач |
ра, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} |
оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена поја |
стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом м |
е мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — г |
удбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и |
о поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља ле |
жило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један о |
запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда с |
ла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организм |
инара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обич |
али прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, |
свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступал |
ног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> |
буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и пос |
дина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Как |
5"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година. |
ешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај |
у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров т |
лавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сиро |
>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{ |
као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела |
енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S |
не.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавиј |
ића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Ре |
Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког |
тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа. |
је сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и |
али зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милос |
инео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жа |
свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад |
Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим с |
подин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред |
нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје. |
ад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост ко |
а нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе |
о велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу сусед |
ђица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретне |
је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинил |
ија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од поло |
ве се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да ка |
му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше пр |
је, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати |
окат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступни |
болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху уп |
свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је би |
ле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне л |
дног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло |
b n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} |
упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко |
ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи марк |
боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо |
ајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. |
е, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике |
га што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с н |
<p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој |
на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелени |
ше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронит |
Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту ње |
Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо с |
еше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави |
} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар |
а старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</ |
жи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала |
ављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, |
о на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Њег |
, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћ |
једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени |
Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. доктор |
етник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се при |
а неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На |
абавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских кар |
се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се мог |
бом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матер |
запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше гр |
је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се виде |
ко!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала |
би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Д |
дали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатељ |
сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине |
> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина об |
ав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај чо |
накви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много |
але су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је зн |
гла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут га |
војим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у |
ећ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен |
исоком покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки ј |
матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан п |
мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код |
— беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и ср |
а.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Н |
дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} |
гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> |
х, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао н |
прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С крај |
нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би груну |
најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова |
скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} |
ром пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би |
волемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо о |
узетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је |
овцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније по |
сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ? |
и на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по |
стан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети |
(види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он |
а лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «вара |
тодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишн |
о њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би |
онетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да на |
емогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу |
е немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда |
она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — пре |
амо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> |
ногих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу по |
ање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро разми |
p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник |
ита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући наш |
арским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје ко |
о сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај |
какви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не |
тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређ |
и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стар |
ку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој та |
дуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} |
ас погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним прели |
с погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмеја |
ше говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Ле |
н би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на он |
и!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би |
у пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} З |
е и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за с |
многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави с |
, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више |
и од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Н |
а законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо нар |
ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} |
ање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факу |
ри — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да |
обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, нар |
му још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њи |
— што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«По |
спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем.... |
— Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи |
озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гле |
т је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} |
латим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не ш |
оне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецај |
рила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... ш |
> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућнос |
>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и |
д куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то са |
би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигура |
ех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госп |
ело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p |
амућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S |
> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја |
не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мај |
...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунца |
птала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и за |
и, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати он |
стима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добр |
олена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> |
би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мај |
, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна но |
дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...< |
авршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, |
као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им сме |
ала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше |
ад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она ј |
е успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад д |
учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали |
чером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје |
— кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Ов |
ака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто ст |
морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог син |
/p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко |
до, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву |
— како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим го |
ита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је поче |
а, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на |
у, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле |
нца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по ли |
/p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо мој |
у с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари зд |
са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он |
<p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показа |
n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с прол |
лике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери м |
особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати о |
сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, гос |
воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — |
ливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — |
штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе п |
е....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је вл |
<p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом оби |
Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непоз |
нић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер... |
ехничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би мла |
ла би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. |
разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу |
г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је ув |
ли о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тад |
о.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније |
обитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их |
егово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi> |
не проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести |
отврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то |
лед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би ск |
а....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главиц |
...{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву |
о јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже и |
ри кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај д |
вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{ |
1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, |
о је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најп |
Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче |
.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То |
а.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради |
коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим усти |
сапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан |
ом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила |
а је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да |
ко није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестењ |
ало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он |
а долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му |
а.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> |
е цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му ру |
«постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изме |
та би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} |
но је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и |
туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим |
ок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, |
и.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не |
вало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним к |
трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао |
та му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал |
их беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном пре |
="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном |
ала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор |
ао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело см |
је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним у |
спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали |
«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мал |
} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — |
тоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се мно |
е у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} |
ење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна д |
у је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одм |
живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{ |
ндронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоц |
мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb |
Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писм |
револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура марки |
е би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе |
за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао то |
мјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по |
ловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична |
очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узи |
ђено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је то |
ођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="11 |
и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет вла |
суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онд |
еку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у |
ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околнос |
преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би |
} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читав |
би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драг |
Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумаш |
била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном |
је овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на про |
. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала |
тења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Ка |
; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хо |
сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост |
и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То |
е сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — к |
предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан непр |
се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар в |
n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То са |
<p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и изла |
мејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон |
чити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, |
инаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу |
а страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да |
мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?... |
учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који с |
беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој с |
хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам |
зистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</ |
м је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи |
би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово |
од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел |
вих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је бил |
...{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у |
«швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред су |
на, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног |
оже наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио и |
дмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла |
е би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>М |
беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би |
ију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једни |
, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренич |
це «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило |
онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету |
више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истин |
да видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="# |
узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби |
ма.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмањ |
порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици |
то је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођен |
како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као |
дност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје р |
родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, |
рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало |
S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална сп |
оју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости. |
е, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аде |
шељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне |
е за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро |
ила.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с креве |
цу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака к |
а се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говори |
вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но |
стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно л |
и до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротв |
рочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шт |
едила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиков |
етни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела |
/p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш |
ом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Ж |
<p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана |
, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваљ |
ио би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> зак |
страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо». |
заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.< |
ти онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — прим |
као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди п |
ашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше минис |
ј додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>« |
живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p |
али?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розет |
ебе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би |
дине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, ис |
о претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали |
ље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не |
ала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!.. |
ли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он си |
осије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Отк |
уке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како ј |
апитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ћ |
своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју |
вљао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то так |
. и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сач |
систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове уста |
кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том бри |
цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све ч |
дом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— |
ђе, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тог |
ка му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нек |
ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p |
ло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави |
ан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај |
она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n= |
<p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не |
дног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се посл |
, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огр |
ретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чул |
азити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава о |
и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мал |
е светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син |
о.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви ве |
ивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се |
мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убиш |
тура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по л |
гледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би |
ву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим сп |
аламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само |
добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, не |
>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који |
ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај |
ит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, |
дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би |
смејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у за |
о мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно |
и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без |
ећих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</h |
то је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једин |
ње, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p |
рња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу |
шију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете |
своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту |
да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашни |
есима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику су |
говим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли |
и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уре |
дмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им |
оста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у вар |
утака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа бил |
ебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} |
баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> < |
160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уста |
е најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би |
оже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше приј |
Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сат |
екао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела пре |
законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или она |
и опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> |
рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени |
чише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жи |
мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. |
ао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андр |
исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основа |
аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у |
</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то |
д де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је ск |
/p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише паж |
ије устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе |
да само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по и |
} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засен |
рчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, |
ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело р |
ну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом да |
за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све на |
моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљ |
ришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање |
оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова ил |
не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао ниј |
а и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стањ |
и достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго |
да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се |
омирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је |
Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове поко |
је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали |
ежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих |
ма овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је |
његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја |
и....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. пре |
чинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас |
приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» |
p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле |
к се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} |
о провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га п |
а је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који |
није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одгов |
би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не з |
лобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. |
— као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо |
рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, госп |
="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>дв |
рног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или к |
у не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредн |
ба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест с |
лећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења |
би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из ми |
ацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S |
не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми ј |
чи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских про |
вом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево и |
вајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших прот |
>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевити |
1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледа |
вите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неприја |
ивота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину |
учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и њег |
то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се в |
тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> < |
чи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла м |
, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тр |
ра слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочи |
била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје о |
е збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова |
се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда с |
тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету... |
камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих б |
из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедн |
шла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба |
ћали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплемени |
а знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере. |
закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали пр |
а легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајап |
— ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је |
<p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, А |
} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — в |
ати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу |
за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке ле |
лих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата бива |
Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињо |
сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступни |
у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} |
знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огис |
ни виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове ми |
е се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљ |
а, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Беја |
је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа |
оријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p |
ки пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм дир |
ерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче с |
а — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — |
преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је |
="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био |
пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 |
глине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, |
e> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њего |
е, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку |
Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен |
«целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се о |
удити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје |
е, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђи |
и чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањел |
оја нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хт |
естрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гле |
.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мише |
икад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. с |
есуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одгов |
који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако |
иноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел предс |
љевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само |
овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте |
постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години б |
ом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско |
вијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међ |
— дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре |
мјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету |
е сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад с |
били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — |
«Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} |
ске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитава |
е није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити |
та би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да |
, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око н |
} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим |
а суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимањ |
о и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде |
и г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ |
S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чи |
о је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», о |
" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је |
т нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је доврш |
>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type= |
давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте |
ите њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, |
S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознат |
меру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку стр |
они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даров |
се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу. |
{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере чове |
</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, |
у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња. |
бом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{ |
н призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — — |
4" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, |
ме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S |
кајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунца |
еш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, |
— бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла |
крије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је |
Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни |
огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — прилик |
није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и |
овао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — |
њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико |
} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да |
рвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног д |
е — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Адели |
би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone uni |
то.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», п |
Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је пос |
но могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао вели |
ена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад |
стионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувен |
де до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена ј |
ици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стај |
је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити |
д из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам |
а реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је и |
пет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођ |
их племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} К |
рекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живо |
ше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одма |
оветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно р |
на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — з |
ућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="19 |
тионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је |
а морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних п |
тупе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвок |
динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есап |
не боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S |
а дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио мо |
завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да |
пржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, |
сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве.. |
ци.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ри |
односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати по |
а и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, п |
га склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, к |
ским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која |
о коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да б |
} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута т |
емса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «С |
ерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити |
треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и |
ома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обич |
рећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био ув |
њем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одгово |
опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно |
шта крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном ста |
учили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су |
е да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врл |
у ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... |
немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта за |
владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму |
ониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чуд |
тање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је |
вода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна |
се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумња |
и оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се р |
ил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан мног |
е....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парби |
ави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше |
ије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нис |
беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао п |
n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је н |
а оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај |
>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја — |
срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци. |
ођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а |
м; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти д |
Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али с |
м били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а страна |
ољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S |
видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовне |
ио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећ |
ра Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кест |
је сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{ |
ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду ве |
оје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и д |
е — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детет |
р, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавају |
што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављал |
послени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле |
о, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој се |
ти, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је |
шта; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млад |
дубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напри |
...{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, к |
е јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон |
ош веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан |
а Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!. |
пита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахира |
је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да |
и отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајк |
ј, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на к |
е на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Он |
та мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће |
} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак има |
</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслужива |
а пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицо |
м очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...< |
а.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више |
а другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је |
једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад с |
одата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није мо |
p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што ни |
или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П..... |
та смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> |
нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са сво |
четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку |
а све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — |
во није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Оста |
{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме |
{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану ја |
а.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од он |
и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свег |
свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли д |
па — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи |
е у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво вели |
ара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно ј |
...{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" / |
а милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и |
ли где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега то |
ави....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред с |
удима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што |
уше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — |
p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову с |
чак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S |
и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје < |
е удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и уст |
ротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванем |
ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то |
ша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" |
проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код |
арко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из в |
н ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће |
{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у на |
отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{ |
спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу. |
е као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо |
ни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жил |
као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле |
о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских пропис |
...{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим ху |
ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене н |
ли, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мет |
000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим |
е распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди бе |
што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи |
и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На ср |
ило необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните |
p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, |
мо по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је г |
још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је |
мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчуп |
римати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосл |
ство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизу |
p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што.. |
дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седи |
а говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се н |
во је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиро |
изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title> |
осподари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај о |
на душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — т |
их кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име за |
акако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби |
ке сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter |
ном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске слад |
а место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за с |
биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље д |
човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> |
започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке |
ио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} |
млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова |
/> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву ви |
ре даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није |
слоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старос |
рође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} |
стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{ |
јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су смат |
<p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, |
али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глуп |
аднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то до |
овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улаз |
знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама |
н преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. |
вим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добр |
{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботињ |
чини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог зана |
ће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господи |
особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вични |
S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Пре |
чао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она |
ања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу А |
нчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад |
Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» |
цама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне бол |
плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није |
заћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био |
.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне |
мо ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:< |
е Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама |
иктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прос |
ишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне |
бог нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео |
ен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао с |
нита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, ш |
еварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је |
снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим другови |
омунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, прави |
преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник пр |
од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретниј |
јали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју |
лавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p |
своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорел |
г.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учин |
е даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то |
г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{ |
н са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову ј |
е су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... доб |
и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова пос |
аци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да види |
беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но |
и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио |
а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу ти |
сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се сам |
сподине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S |
довао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог ред |
ли да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа |
о је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је |
изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљи |
— он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</ |
} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Са |
м очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} |
ке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписк |
о с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке |
ини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне |
Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{ |
м се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне |
Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора им |
ла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андрон |
<p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим и |
трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <miles |
за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П |
ених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао јо |
тар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г |
годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који |
на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио |
лакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар |
е већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше |
а на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чуд |
ме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку до |
емићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ст |
овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у служб |
спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти њег |
и то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 2 |
оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Аш |
да, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нем |
само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изра |
и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извини |
чудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лаб |
спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни |
ођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба |
лели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од |
ок је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби |
ин г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Ар |
а плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране |
дану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и |
едном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је |
дим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па он |
</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — |
} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није би |
његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени вер |
оља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име: |
и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} |
и отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је |
.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код не |
с био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отвориш |
ше.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и |
јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би д |
је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бр |
ај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Рив |
г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је стар |
нове аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бог |
p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му |
био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност с |
са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се деси |
и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко свак |
младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби |
S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке |
а мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје |
длог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после д |
љају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље |
гурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она |
се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или прот |
дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то до |
е.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је т |
к.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у ку |
што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у |
т, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала |
мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да к |
<pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} С |
ту.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље и |
вског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта |
ала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба |
ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни |
ући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> леп |
, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном |
надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толик |
а сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазира |
p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате.... |
икој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем |
уша!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу п |
оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народни |
ично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђ |
упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</ |
} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових л |
приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња |
pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуфе |
усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би наста |
дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, |
уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра д |
...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не з |
заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема н |
</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела чов |
нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била |
на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи |
— пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна |
м ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памти |
} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад м |
лакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешк |
Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секц |
раведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки у |
метим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера.... |
силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе вер |
и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра ма |
е, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... од |
чиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег |
д биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке |
он само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, |
ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да |
дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, з |
матрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте о |
ислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није дов |
p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ |
е његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и св |
да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, |
вој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{ |
е му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учите |
ајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузг |
ек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто |
неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре |
да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и д |
а земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</ |
е, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, |
а у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посм |
и његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав |
{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш з |
тним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p |
и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог |
судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!... |
о да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} |
..{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не |
он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да |
према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништ |
важавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење. |
{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он и |
га супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили |
«деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца д |
осматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, |
> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се б |
а овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда н |
ег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, |
једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>С |
бија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио посл |
..{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обу |
сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Так |
а свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукоп |
би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба за |
Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> |
бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет н |
ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не |
да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!.. |
и ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— Т |
ветињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањ |
а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А |
дан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је је |
ј је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којо |
костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Ср |
чњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господ |
бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, п |
икама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прав |
где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!. |
— он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, |
аго народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова |
бротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немој |
а, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опш |
ла потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; |
ечи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и роди |
ци Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} |
="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како |
ј увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — з |
ет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матер |
моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпат |
добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама м |
школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме |
го време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Доне |
ило....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите |
тви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови п |
би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним |
ентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође |
отвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велик |
торе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} |
је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик |
у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су би |
што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи |
е жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; |
о на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, |
а!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши |
ашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист им |
аиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на |
«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ друг |
би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени |
ећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо. |
пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојн |
е је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} О |
је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Ста |
ли смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми |
енце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Ад |
не и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали о |
на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да г |
ало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није м |
где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какв |
тане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли |
парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га ка |
чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убо |
адић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију |
лени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном нек |
ута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаш |
удској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с |
творише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а |
преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан |
да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</ |
је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</ |
по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађош |
Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради. |
.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је |
дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих пит |
д ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врл |
смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најуч |
ешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за |
а поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су ж |
Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и д |
— бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било к |
на гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше сл |
— као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — |
..{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још |
инеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се |
мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>О |
ен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type |
е, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</ |
с, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те к |
ушу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} |
ово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни |
ед мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се ба |
ила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то |
арочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — |
ити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Му |
ед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права в |
му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p> |
а публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="10 |
га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да по |
ерили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих дру |
на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да |
љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу култ |
животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века сам |
аности...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — |
ими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је ма |
, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животи |
3"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечн |
ен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је ук |
а, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом посла |
вотиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S |
вољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине. |
— Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих |
ко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} |
преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p> |
находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта с |
стри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице п |
ју беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и де |
не гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала с |
т!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док |
подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше ост |
ог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!.. |
е ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми |
и; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} |
Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђо |
у Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу му |
све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сир |
а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас п |
ур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би |
едали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали.... |
<pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин в |
Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко |
о да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ј |
на — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код |
лагослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак |
иру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је ст |
г дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито оде |
ноги је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о |
упуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем он |
ри потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. М |
з беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позва |
ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>« |
то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће д |
} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адел |
а — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу |
сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} |
бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година к |
алеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је |
не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није забор |
еве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није поврат |
дом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео д |
ужило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима |
....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</ |
а немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милост |
, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је и |
ворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а |
они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесв |
јпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, |
и ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи н |
прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати |
S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. |
господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за |
вао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао |
а и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Не |
словено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног нар |
речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало од |
авило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну |
стимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути кол |
="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној |
о у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико накл |
се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{ |
она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим |
сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате! |
ана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смот |
своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, |
онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих |
добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што са |
појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и |
А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!.. |
кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5" |
{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви ч |
ву методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног суд |
!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје ј |
удо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трго |
м; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и ле |
од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} В |
а....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибри |
давао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> |
с најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена |
сти! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Ам |
3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера. |
ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме |
ла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, |
доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од он |
ма.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позла |
уто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је |
м.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беш |
има, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној |
он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био с |
иња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо |
!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — О |
есту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико ни |
ао што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А к |
маштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је б |
ви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура марки |
ости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — |
., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покрив |
Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту |
ирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{ |
је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни за |
то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика |
и....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по мил |
....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» |
рећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим |
ла одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће... |
....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} |
њем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног п |
оред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од к |
а ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници |
ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који ств |
; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од ко |
казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} |
ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно з |
ођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо.... |
Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке |
да изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сун |
еше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помог |
тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани б |
те да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — |
уга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну |
/> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по как |
} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мај |
ских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да |
орова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Чов |
ита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна рево |
зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој |
говори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ! |
ад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, пр |
је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара окл |
ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Г |
p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и |
она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и |
p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Ш |
као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p |
им и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он |
га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из ва |
ог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. |
ва била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало |
.{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Сав |
Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, |
да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — ис |
пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, пос |
хији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и |
љу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флави |
стење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у |
ова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само |
ош нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — В |
уменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, |
ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једно |
уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб свом |
итетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских |
огледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће м |
и.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не пр |
редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродат |
могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу ве |
ази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем уд |
атим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — св |
ш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тра |
S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле прод |
а је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим прет |
ла је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у пл |
; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} |
не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико |
разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резон |
дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је мо |
вар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе ме |
ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{ |
ило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зим |
.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са своји |
има г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" |
он — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар ј |
во распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у с |
олумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценос |
као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} |
значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовин |
у, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и |
љно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у св |
болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради |
е се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом |
давати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесниц |
никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора |
це;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца м |
а наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први зн |
ледица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела |
ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она гро |
осни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p |
. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити н |
авља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч. |
а по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем н |
а још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушл |
сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{ |
Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} |
е дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нис |
тету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори |
ла она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, |
ко је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су |
ка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше бић |
зор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке. |
а свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту дес |
...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта |
паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Њ |
а никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> |
ељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у свој |
шон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе |
хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори г |
.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро исп |
ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, |
ти па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари |
, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, |
ивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>« |
преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општи |
поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака п |
је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај прв |
вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грех |
</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S |
зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква ј |
видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати |
детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мази |
!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ ни |
тина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, к |
Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у ул |
бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да |
сте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситниц |
се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није им |
све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Стран |
, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од |
могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Н |
Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г |
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интерес |
рост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врат |
авни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обич |
проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S |
ужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко ла |
х година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S |
смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног неви |
hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, ово |
да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, |
му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто |
{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — |
озора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!.. |
ом јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прих |
г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад |
ке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни |
плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он м |
Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер |
У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од т |
разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошев |
S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андрони |
обро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с |
ашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро н |
је.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо прове |
о били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста ра |
нога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Доб |
за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да |
1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да ту |
је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог до |
мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена |
али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p> |
, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукав |
огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Та |
тур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по |
/p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу |
дбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они бех |
ј отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњење |
е је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми |
........ старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . |
<hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., |
> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и |
реће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне. |
њала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чул |
(фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17 |
Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним пона |
Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> не |
ила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опази |
е.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојиц |
е ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните |
носили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозен |
начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— В |
тра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци |
неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, |
ово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и в |
стоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII |
ртије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p |
умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p> |
сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и |
на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да |
тва остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је |
Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!. |
Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послуш |
милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану |
ику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога да |
оцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у |
казао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање |
би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим с |
ам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондон |
е-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изост |
тави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} |
предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и прим |
дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, к |
ац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложе |
је пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета. |
карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необи |
емље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још лас |
а јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <f |
ес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у |
, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће |
{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кол |
е г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слуша |
је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити |
знавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њ |
госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног исто |
nit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку |
<p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуни |
доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S |
вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је |
тменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобра |
а смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким |
породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигу |
танове.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{ |
рцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> |
ного.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито |
м челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна |
е не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погл |
о и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали о |
екцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала д |
рање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара.. |
Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије До |
то <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обут |
настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз пл |
м црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је |
а г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју јед |
знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности |
реба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио |
ласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да види |
м ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом ка |
би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то |
ст почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одго |
ње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто ре |
у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да вид |
lestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрич |
у жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо с |
а неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босиј |
>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је тр |
чно да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, |
као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То |
г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Кон |
ет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он прим |
а се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сј |
авије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слеп |
резирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смеши |
лавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред |
се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек о |
згубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с уј |
уљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасниј |
</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје |
бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стр |
онтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола |
бијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} |
чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се по |
е....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <mil |
.»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика неш |
етра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p |
ве наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: |
рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Пра |
н узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш |
г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужен |
и је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> |
беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког б |
="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је св |
о на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе ниј |
неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено уп |
ити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове |
«Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче |
{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љу |
се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео ј |
вечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загон |
а — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapte |
г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једн |
ne unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта р |
> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Др |
пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="22 |
нтан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президиј |
...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујм |
цу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтев |
не матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већ |
ише одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је тре |
«зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p |
{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је |
ица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку из |
па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противн |
стодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да |
ера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног с |
тељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Рив |
јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{ |
века с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да |
лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, др |
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му |
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му |
глиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којо |
уо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку стар |
вор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио |
p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> |
племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега с |
св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених |
адањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге |
ине — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге п |
мрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не |
у ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто |
>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане |
е многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, д |
мљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености |
е право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко |
је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши |
с да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да ид |
о одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су покази |
ранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнел |
оните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је са |
} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква зл |
осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су б |
нити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљ |
а говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> |
ати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би |
лили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозасту |
вега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} О |
професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао н |
} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. |
ници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане |
i>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекн |
гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је |
не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, к |
ле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране! |
рвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измак |
се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађа |
<pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да и |
reign></note> <note xml:id="SRP1880_N3">Бранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — |
онт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — |
њон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Рив |
осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо |
њон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем.... |
још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што с |
онт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета |
у <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— |
није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} |
{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артур |
пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да |
ле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без |
моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> |
p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог |
ишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе бе |
задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне пос |
букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из те |
S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмл |
љи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило.. |
бе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — |
едеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А |
док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помисл |
цу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнуш |
Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак |
ју, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља |
наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На с |
одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свеће |
..{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљ |
бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрт |
и, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо ра |
освештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин |
гуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} |
тење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флави |
> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је |
рошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посе |
ријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш |
ма више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била ваз |
мо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који л |
рана, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу бе |
и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро п |
мио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у поче |
ила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, |
родао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p |
сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек |
ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео |
и могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Анд |
м...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао |
риродни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да |
е већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај |
на.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита |
S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатиј |
ка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У ов |
ћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље |
њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отвор |
казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>Пр |
ви свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створ |
.{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....< |
омрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настав |
јала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те уб |
агд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три гру |
у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је |
>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у п |
два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу сп |
и полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 ко |
.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен |
раше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ват |
е је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет г |
оцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — ве |
аду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица и |
атна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена |
матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 0 |
атну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,20 |
ки дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатул |
Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборав |
ли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S |
мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} |
, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помол |
ци, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свим |
омрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; |
главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини |
овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој |
то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јед |
ити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} |
роју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јед |
а налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.08 |
и се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» |
г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стол |
па једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне |
ако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који дожив |
ре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није |
е онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> |
ебројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала д |
бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је б |
о.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју п |
:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да л |
им сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здрављ |
а ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала |
аконодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодав |
аконодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је п |
д је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и п |
. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици. |
захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропа |
е дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p> |
оје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само |
ло.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету |
оворно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света? |
ри:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак» |
врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... б |
о, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</ |
и у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон |
ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао... |
својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. |
сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна прем |
питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да |
ди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, |
не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, |
док — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p |
ег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, |
плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје |
он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — |
фисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тар |
свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На |
твори и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео |
тање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да ј |
да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом ј |
је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоће |
догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би |
за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта зна |
олике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP |
чуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» пови |
асова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено |
....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То б |
е, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —< |
каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто |
њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и глед |
е — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г |
г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш М |
е велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што м |
вриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите |
заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, |
аће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати |
ког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је |
савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нерад |
се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S |
ин Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу |
ана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању |
помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама |
ј поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривије |
ј цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог и |
добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства |
, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" |
> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове добр |
{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, |
овек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило |
шом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом |
b n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интере |
ад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем ма |
делу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем је |
и платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и н |
бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сре |
ad>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима |
огама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њо |
ш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна |
— испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло |
свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„ |
одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, раз |
ирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> < |
} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> < |
униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гро |
а свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег |
смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</ |
подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! |
ни боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме раз |
када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља наш |
ти, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајн |
ош више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, |
се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и |
а самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} |
скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје правед |
у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} |
родна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама н |
рве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван |
прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна |
S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било |
одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, ма |
место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрош |
а виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, у |
мири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу |
це јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се! |
ила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и св |
а, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ј |
ећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест св |
своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с |
; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан |
тарих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флор |
ности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гле |
обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је мог |
чне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето к |
на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам г |
ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде шт |
<p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобн |
е поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није |
еднице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружј |
да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? |
брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец |
у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</ |
ијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, К |
браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да с |
и на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та |
читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпо |
св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и |
а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказат |
писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени |
одине 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера д |
окумента (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока исп |
документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурн |
тром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљен |
«Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>В |
начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање н |
га гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђа |
сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока |
оје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та |
зили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога |
се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, |
дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заи |
ов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он доб |
сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 го |
— медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" |
и гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам и |
азао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти ком |
езица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово |
безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О |
е учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постар |
мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} О |
време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су |
вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="1 |
ете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се н |
азуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек ниј |
ал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жи |
елу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом |
«<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих |
памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обаз |
приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико из |
о поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. К |
ичом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намер |
лосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера зате |
супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутеши |
чувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Каж |
рала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{ |
лучају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Чи |
ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који |
аца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, |
ек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ ни |
ктор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су |
ела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње |
за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{ |
а но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — |
ије.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ та |
гледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да |
до доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим ст |
ри!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешт |
дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печен |
тура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек о |
.{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} |
з ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb |
ве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у а |
би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најго |
се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више |
изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андрон |
.{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да пре |
ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и |
и, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам |
ло би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она б |
шао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} |
поцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и ј |
це, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу |
би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко с |
сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не |
ад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све |
+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијем |
а вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки дру |
био је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, |
пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам вид |
одали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огис |
раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више |
ну — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{ |
ца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Ми |
благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} |
.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!. |
и туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душ |
а и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он |
и!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропас |
рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мр |
прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је |
и знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад |
вијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио |
ледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према м |
или су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаств |
тле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештају |
ене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабине |
у.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту деси |
ек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је п |
м је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» |
срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем |
ени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то зна |
еста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда ов |
.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противн |
не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n=" |
оњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. |
— Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи п |
у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин |
за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими |
он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их п |
ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да |
не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац уша |
један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети |
гу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто.... |
сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да п |
оспо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осве |
.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожнош |
мо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије |
pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тес |
аручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост с |
утер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{ |
апље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{ |
амисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете |
г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га во |
арог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> |
S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће. |
ан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза. |
ије.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га ви |
и ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађ |
собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан |
е ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог |
тељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаови |
> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати с |
head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји шт |
з де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана |
но обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне ус |
д знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на |
еца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — |
наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што |
дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — сп |
још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други да |
а....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту г |
ор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете види |
е сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати |
на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гроб |
се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p |
јте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси |
све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла д |
штао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима |
да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од |
за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на ко |
д како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што пла |
осити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој |
ати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господи |
суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три |
ка.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију бе |
уго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкре |
естанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати |
..{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек. |
з жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут то |
ајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из о |
ви неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта |
е дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} |
је било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Сед |
— морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувел |
гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца |
очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући ов |
дозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико ке |
хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обеше |
њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа |
ли од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за |
>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете б |
међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он н |
скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Не |
<p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да |
е — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати. |
е она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја |
уби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — |
итељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! уп |
мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви |
азала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета |
те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговор |
м тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете.. |
ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је |
јера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштериј |
авитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте м |
да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шт |
, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје |
едног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већи |
S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али |
р ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај |
индлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судски |
креда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <m |
је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би ов |
илкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфи |
ета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Дру |
кред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> |
исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој |
.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му до |
<p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} П |
га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје |
{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима |
гони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо г |
гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон |
беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове. |
у могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужите |
сао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно бог |
ли запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече |
ознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} |
{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинс |
рници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече |
те!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше веч |
покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог тр |
Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао ј |
Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас |
ајбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је в |
мног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило |
што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово пало |
, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ |
зредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варо |
у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и |
отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно |
ас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће |
> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом |
И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срц |
уго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа |
} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тре |
авије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи има |
вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — |
ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је о |
звесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полуг |
етој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S |
знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас уп |
јте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n=" |
доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију дока |
ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини |
м дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — о |
е; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња ска |
ј — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој у |
м једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи з |
ука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не б |
пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако |
едседника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у с |
на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} |
о г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве |
...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се к |
наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и ув |
p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, |
а прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдо |
да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и |
ој.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!.. |
је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно од |
о план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.< |
слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роб |
д саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела |
го ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом |
».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — ошт |
хор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола чи |
{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка |
</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « |
забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да свој |
с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој |
о.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет |
Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је т |
смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> < |
а на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n |
чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на ве |
ациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; |
} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит |
ог мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на |
ах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можд |
раховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер» |
-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетил |
ештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су |
орила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} |
народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве |
сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је |
де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се |
ећ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — о |
.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали д |
ју.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она |
<p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Ар |
ичности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао |
>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведо |
! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашо |
шећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рек |
да, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судо |
ко је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте |
итала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb |
.. шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњо |
настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе |
реседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начи |
мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невољ |
пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} |
одарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрит |
— «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона д |
који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну дево |
имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте |
>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi |
омуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први |
е, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца |
те већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{ |
Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Каж |
hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> < |
начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али |
крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечк |
мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама... |
.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — |
ми себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" |
ра, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге |
м раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} |
господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и |
већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!. |
а бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрл |
и допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо |
/p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви |
, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка ма |
ем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасни |
ведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пре |
Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду |
х срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу |
ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} |
е, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и |
весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно и |
{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како |
и; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудил |
а је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потр |
да два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две |
вари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешил |
достојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <p |
у месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тих |
ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Так |
нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију на |
.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену д |
то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi |
.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да |
за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, |
одило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукл |
} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сам |
и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио |
ара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти |
ћ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати.. |
иљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву |
је матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао |
као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат о |
/p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? |
дан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познав |
о не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босиј |
репио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну |
у нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>« |
неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у |
VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је бри |
трави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, дец |
еставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, г |
порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? |
— ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се скл |
/p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим |
е да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда |
се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста |
ирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с |
ог сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, д |
цу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрас |
«хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, заме |
ваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног |
бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад |
S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работн |
једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права |
ране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху ус |
и су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, см |
душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан |
.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек. |
проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар чет |
} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетањ |
на сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Мален |
фукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 |
еседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Сав |
показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му |
есном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — д |
уљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света |
ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на п |
висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху за |
е одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе |
стављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спушт |
193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} |
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обр |
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му |
и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили с |
дић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Е |
ик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само јед |
Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, кри |
ке покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодо |
стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифел |
, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал п |
доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну |
ферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; је |
комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни год |
еку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178 |
правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда |
пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код |
ројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног |
дник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред |
ом примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија до |
нција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој нар |
дника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма дирек |
...{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су то |
су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо |
} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног ст |
ови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника из |
и Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ |
ената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису |
м случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судб |
м мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро оп |
ни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђ |
жде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђакони |
добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако |
— на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву |
у у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто |
ћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окре |
покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, |
лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, |
.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div ty |
је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струц |
упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излаз |
мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста |
суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови н |
<p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано де |
страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме т |
ај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бо |
сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, |
зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног с |
својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке и |
дним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и не |
шљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижава |
="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властод |
ц, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је |
ижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам |
или, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без т |
ажи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели д |
ве три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смараг |
престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова од |
.{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама |
е тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенци |
слугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на ср |
беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћ |
<pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку т |
на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу њего |
а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове |
р ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, |
илинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — |
="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу |
и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој п |
:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — |
нта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70. |
аследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и изв |
оказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом са |
о водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна |
нас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} К |
оји је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре зми |
не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по |
род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева |
201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли ј |
да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој |
ај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани С |
и Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт |
ок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андро |
тресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур марк |
вини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред слав |
.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијан |
уне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи свој |
елан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тач |
ше од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена п |
8" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p |
прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да с |
вању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принц |
ојала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равн |
ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни би |
г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Бил |
кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи учен |
да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкре |
о свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit=" |
/p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се чов |
ог гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} |
онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима верова |
овек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурит |
не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу види |
деле туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао ј |
са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без у |
разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог м |
е наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По о |
оћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријат |
Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим |
Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше |
ели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја |
ред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја би |
ве што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули |
би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извод |
«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, д |
амо они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Моните |
ура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. |
че — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, р |
својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби |
Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже с |
природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — |
јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека сед |
p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду |
дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још не |
ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да |
ши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> |
ити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свог |
83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сирот |
, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — — |
сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што ни |
су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? |
јајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mileston |
свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту |
шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с к |
о пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} |
ј, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде |
нео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад са |
S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела |
ионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута с |
ло се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на т |
његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће |
љати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само |
бично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је мо |
следник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да |
и смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један |
чињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} И |
, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их прати |
ветњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен л |
р, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника |
рода српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова име |
жење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите |
аспитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради са |
опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још ни |
од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учини |
Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окре |
Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао нав |
пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да |
повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим ју |
и <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неко |
одина, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p |
к постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до вра |
а да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, ску |
ом».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобр |
са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да |
м храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу |
неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p> |
гобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у јед |
ног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој н |
у муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си |
ицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S |
деле....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смр |
ца спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone |
огме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избац |
ти.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заво |
били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> < |
гу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славн |
ржати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном пар |
</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> < |
ошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје |
е Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам |
ве препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела |
ше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, |
отеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрес |
лавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па |
о је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која љу |
ди ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака |
лади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали пр |
чито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је |
им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала че |
и, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — т |
, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да прис |
мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око |
та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом |
<head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добил |
>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп |
S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док |
е узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гро |
епи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Ни |
куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се вл |
} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г |
ред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, а |
лицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично... |
ead>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је |
лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се |
да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му |
то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли о |
зговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" / |
говори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила дору |
мотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа |
ступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник |
и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} А |
зи опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захте |
х зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале |
се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се |
one unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била |
, повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S |
е врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он |
ад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота дев |
е хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар н |
ентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба |
реши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} |
пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом с |
здржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура |
ечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га |
{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија.... |
о, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. |
да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!... |
а, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој |
} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио с |
се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао |
у, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том |
е му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико |
ј или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ осл |
ред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног г |
очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} |
ћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Ника |
и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се о |
аразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја б |
о питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљал |
недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. — |
богатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово д |
погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати обја |
} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и |
видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи |
није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да |
преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозим |
те заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен н |
жење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 |
медаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погл |
масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне гл |
кнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они |
и гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачко |
у, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког санду |
а, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p |
е се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио |
, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеа |
ас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ак |
<pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији |
лабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, |
пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди |
мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па |
ојој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одбор |
пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је но |
адовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избо |
n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако б |
боља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна отк |
ма изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио о |
давих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi |
.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да |
ај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прод |
ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине д |
ем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доно |
бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој с |
— извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа о |
е поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоно |
волику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио д |
.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да |
p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је А |
бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по неср |
ице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва |
по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горе |
у сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног с |
х би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је го |
, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука по |
а се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он б |
. <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Д |
<p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је ско |
...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта |
гао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабу |
авог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора |
волуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 2 |
...</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликам |
ници код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашл |
Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баб |
врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној ли |
ла о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагорел |
одну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и п |
месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу ис |
p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, шт |
p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласи |
и су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромј |
како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура ова |
болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола |
Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Ми |
а.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок |
та ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад |
положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један друго |
milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андро |
ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли јед |
лом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} |
} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехо |
о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени с |
дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па |
дам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто |
на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа |
p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим о |
вар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкре |
вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — |
атере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и пород |
у, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше |
кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правн |
и овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком п |
> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах уста |
е једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напо |
дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу |
уча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће |
Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостиони |
ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан оста |
о</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се |
удија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са со |
ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је |
дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом |
, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Ов |
а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у |
оћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах с |
не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош п |
уга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone uni |
казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S |
х чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} |
{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је |
у и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац |
лан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим ск |
он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавиј |
ебичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш и |
, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао |
ду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам |
рођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од уте |
а и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, мн |
иче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи |
но у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по |
ни да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на јед |
ољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни |
брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Е |
лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли доби |
ао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог ак |
н;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с из |
— оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој от |
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» пис |
и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» |
д «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећен |
а виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог каме |
буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом |
Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрич |
у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће |
ла од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-м |
да они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: |
амо још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предм |
? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Н |
од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и овак |
ни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис |
акону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се |
мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољо |
н јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и г |
="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове |
смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферин |
да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном пр |
знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он н |
а.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посм |
гледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, |
снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би та |
у цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој е |
и очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и |
аква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту |
ду, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо |
знало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку п |
p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; |
тета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Разм |
ш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли |
o</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне |
/p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S |
чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и |
и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се н |
не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем влас |
предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и дру |
бем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еласт |
ше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ће |
подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 1 |
итву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молит |
ме бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јеца |
ора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изч |
и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и к |
{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде! |
огу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја |
повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како ст |
престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г |
не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муште |
да.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево |
} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. |
о стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он траж |
о сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им |
p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре |
ика.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. |
започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, |
S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја с |
/p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходи |
ите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г |
онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!. |
о је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет он |
у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан р |
часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим реч |
правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата би |
им еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист з |
{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе |
су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мен |
Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај б |
е, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> |
поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног сто |
ред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први по |
а, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне л |
баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће кошт |
..{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</ |
а то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао |
ој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва св |
ти или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јо |
ист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!. |
ити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — |
астанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру |
уђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражи |
то се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често дог |
з њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несре |
вала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори јед |
тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> |
пита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од т |
се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парниц |
а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — |
епец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да |
и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити |
ти — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, вр |
ост, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послу |
>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем о |
» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p |
зик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сиг |
е сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!. |
ање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Ра |
. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нис |
земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служил |
тањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде.. |
приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се |
у је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молб |
две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицал |
ви сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година как |
о — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да п |
<p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се д |
ње и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се |
и сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечиј |
оју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише заг |
ћушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло чест |
да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S |
осију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори криви |
је.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није исп |
они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне чести |
јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S |
их карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што с |
боко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — н |
и.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви |
и је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим |
S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори |
ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да при |
гледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева |
.{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с то |
он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> |
облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур |
ога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у т |
орпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и |
ома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја н |
а од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да |
Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрну |
та реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да |
плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Ми |
рено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: б |
амније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p> |
имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим |
дносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по |
паде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опа |
од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку с |
енке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и бех |
је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У |
„<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исто |
ило.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја мн |
видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слеп |
има је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у |
видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уп |
Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да |
} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је |
отурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се к |
{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом |
сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе |
почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све |
орова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та |
кочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко изма |
— нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду о |
е већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени ш |
му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</ |
ите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Арт |
бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак виде |
Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба |
љ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд стави |
S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше |
гурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед став |
ћаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем р |
а подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p> |
.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њен |
Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И |
ори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све прола |
ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> |
лира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог со |
опа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу |
по, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се ње |
о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког више |
му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још |
ха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, н |
ом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао |
мо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим |
ти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види пр |
на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, шт |
е на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше ј |
з образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и шт |
иш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Се |
вује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је |
ходи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друш |
ате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита бр |
друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу |
ч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из пу |
ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да |
тане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — |
ма.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у н |
м умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се |
крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p> |
ена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ста |
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао |
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, докум |
што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слеп |
из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да |
и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп |
која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их |
несу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије г |
моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно де |
дила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} |
....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То |
и се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — о |
} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на |
а» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сироти |
м мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије с |
е па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам |
> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, по |
лико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово |
ка, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мер |
оке покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету |
уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} |
буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље ј |
учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погл |
о ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да |
а, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>С |
а не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племст |
S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесому |
живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да |
н.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, |
да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиро |
ет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за |
S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не |
ати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати |
е узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да |
огађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни су |
шио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. |
— из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира |
аиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пу |
де држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан |
жи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десн |
д погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље |
и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и нево |
ство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, |
. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви |
де малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини до |
м омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Б |
pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела |
S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево |
сподине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен |
ије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва |
би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок |
е ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао ни |
лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће |
у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Го |
ти па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је ј |
ој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дуб |
ји му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Уч |
сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам доб |
о, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повик |
<p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава. |
тарку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом |
п, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и поз |
.{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене |
што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам |
свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узн |
исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи: |
ешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? |
ради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута р |
удо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити нес |
ла ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} |
ао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} |
вирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, |
што вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на |
} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} К |
, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас дожив |
ишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} |
злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди |
м народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфиниј |
пријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш н |
н већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим п |
не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову на |
и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <h |
чешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом |
д оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то ср |
абим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и т |
не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{ |
ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни р |
литичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одр |
</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она |
има и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим |
им сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким к |
мо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} |
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених < |
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених |
и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте св |
е гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — на |
едмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: |
реба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо о |
ок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>св |
е скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и |
познати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p |
огло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико в |
му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ |
би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Б |
Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је ма |
роб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S |
говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном те |
} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дођ |
ога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — дв |
...{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло б |
а стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономада |
је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»... |
се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!.. |
само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у |
препастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли |
ако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна з |
у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета! |
о сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за ми |
а <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена... |
кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он н |
.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на |
лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама бог |
ипада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал |
како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо жив |
тулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима |
ло, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флав |
звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђеви |
— опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 каме |
сеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост поз |
р — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спа |
и по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, гд |
ла и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он ста |
ема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова п |
рхиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилати |
то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, д |
не предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» бе |
старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свј |
лкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сенат |
видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљ |
ажи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим сво |
им висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.< |
Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљ |
ру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан |
роводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мрт |
<p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда |
ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници мој |
престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно над |
јствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихов |
епоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адел |
дац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам |
аци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је д |
знати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на |
перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парнича |
није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини го |
са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње ст |
јаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Бо |
зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатул |
— го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>М |
а му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да |
тар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се |
љене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, н |
дају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, уст |
са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек |
су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, д |
а.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.< |
S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласк |
у жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и за |
неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{ |
м параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хте |
стаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико |
часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} |
о рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како |
к.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећ |
шени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес |
Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој п |
х Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би |
оди!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — |
ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете са |
нита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постад |
е мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би |
бокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да та |
огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведо |
ине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О ов |
ти....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге и |
хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све |
и свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне д |
, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да он |
аке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три |
, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за ње |
S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предм |
све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно |
ше голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од |
а од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном м |
е гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради |
гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> |
једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, ст |
је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Ова |
ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Ова |
</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао |
а у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија. |
n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а с |
где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са |
<p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, бац |
мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила.. |
у иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда с |
весела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању опис |
света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — |
и се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мер |
а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бо |
ћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усуди |
гов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаш |
и једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} |
заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} С |
том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио |
ена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и |
ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Б |
,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Пр |
<p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — |
разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да од |
<hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<h |
рила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану... |
још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред м |
ари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше |
>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству |
зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрн |
о њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> |
ји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бу |
.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелодан |
one unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у |
«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на |
зе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, |
столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што |
беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у г |
ли као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као |
на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у |
Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Ин |
о човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине |
ферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник |
уферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећ |
јун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде |
инар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада д |
ом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» |
грлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио |
p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окр |
ти!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!.. |
у цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му зајед |
и ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитациј |
више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> < |
.{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка.. |
Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S |
а је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта |
тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не |
да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није |
/> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање |
е бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лонд |
ш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто разв |
у капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из |
да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> < |
је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али |
ef target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт п |
,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више.. |
дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} О |
не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да н |
ри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у |
а је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у ка |
цу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне све |
пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} |
од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи |
особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен |
тао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља |
433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с |
/p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у к |
да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 |
} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори |
у тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да прог |
њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор по |
да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе |
ке ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужу |
ари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мо |
политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — |
а да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не см |
иши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се неш |
е никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечан |
итањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у |
зета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што |
S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</ |
ји трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» кој |
га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — ради |
е пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио |
избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове ово |
кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако |
егов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма |
ајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већин |
аква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, |
у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!. |
д се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г |
<p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подн |
Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде |
ојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} |
но је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свид |
ојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседн |
е свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она и |
ознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он |
ини добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S |
постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на |
своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законо |
им, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог |
судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку ст |
н де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Ок |
н владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор кра |
хова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и |
, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништв |
за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалнос |
јој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb |
«виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио ј |
дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу |
партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> |
која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигу |
али би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне нас |
збор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањин |
и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио з |
о наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је |
воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду |
и.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређен |
да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачк |
а насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до |
ка — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове... |
абора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међу |
ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> ана |
боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље |
е оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p> |
тересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, |
игуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Миш |
удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. |
днута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим пут |
да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од ци |
в несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» |
а сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне |
е реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се и |
не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> |
оји начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од на |
потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.< |
да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред о |
ије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} |
, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу |
Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржа |
ама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>О |
, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на св |
клим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закаш |
ртијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, |
а, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као ко |
вари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p |
тале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела |
...</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде |
кон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабиј |
ена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, г |
ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала п |
одо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем < |
тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни |
уда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парн |
е плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунул |
е; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му ј |
уће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше к |
ло, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања |
иповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишељ |
је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима |
вије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Вре |
трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала |
је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о о |
од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, м |
г чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне верес |
лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода |
ваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на |
конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света |
х посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинс |
а пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради! |
слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом с |
p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кр |
стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов |
му се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>« |
и, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{ |
преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог |
; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад |
бично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често н |
S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? |
ote xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљ |
»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Ад |
справе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу вр |
ародни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, |
>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам |
волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како |
старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p |
} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ниш |
о то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништи |
Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г |
оја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој и |
без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здрав |
леп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног сто |
а.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро. |
433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи в |
закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога |
S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господ |
.. ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} К |
ше — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свез |
е већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудр |
у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету дл |
ста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље |
вља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно ј |
, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега са |
У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од п |
управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, |
тва.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и |
а суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пре |
ра потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости |
е само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{ |
ких закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г А |
мог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одан |
укотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ |
ветњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола |
12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу |
је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакос |
а сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} |
р претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти |
оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега т |
ресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!. |
дна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Арту |
у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{ |
дском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима ст |
ио између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се т |
ад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полудели |
ст, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој ј |
...»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Фл |
чајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође |
о смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела |
/p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Фл |
</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други |
ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно |
За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако н |
звала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разло |
а? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се |
другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не |
белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S |
е још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику ј |
њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не |
а — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов |
акашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — |
— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са |
ражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу |
ом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једна |
итог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S |
да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столо |
ог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе јо |
био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед. |
<p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S |
ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и |
сти, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба |
оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држа |
н једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p |
ешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мо |
. . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријате |
— — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{ |
Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете. |
и за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} |
настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног ра |
аба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није виш |
сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабу |
се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што |
>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чека |
роба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и ста |
троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који |
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом |
изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције. |
ла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добил |
дним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је |
луци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта мо |
г Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад |
робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то |
опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствова |
одо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али |
!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </d |
и обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит |
купоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим |
} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела к |
ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би |
беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с |
хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба |
огоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вероват |
дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени< |
и се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно раз |
разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи |
а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то |
дмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, |
ном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" |
и у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, шт |
је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сиј |
ештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Д |
најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада дина |
S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиља |
то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја |
положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог |
у од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег |
Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50 |
рсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело с |
та 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на |
и сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па |
Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она м |
еног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се |
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, I |
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бом |
е поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни.. |
ја још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то |
то бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?. |
ао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p> |
ече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. |
леди, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, |
авију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — ка |
Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће |
.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{ |
њама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње |
арочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како |
енталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p> |
наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и ј |
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div type="cha |
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам име |
>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД< |
ао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, |
ини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешт |
гом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног |
овратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога |
<pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Аде |
ли нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, о |
о веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа |
њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Би |
нак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, г |
а те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већ |
те аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, који |
г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{ |
снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад с |
остионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место г |
медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине. |
жи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се |
аго некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега ск |
а и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред |
Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела. |
у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на раз |
торија је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету п |
есе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељ |
огледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и сам |
страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречис |
....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана |
спођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , поме |
и ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} |
ијатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb |
алног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав луј |
ију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако ј |
то сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... |
све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта |
нита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стаја |
давише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуд |
бав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност |
којни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину |
Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљ |
д му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше |
..{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} |
е милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог |
>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштал |
штег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, |
S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почн |
у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе купова |
о је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко |
ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» |
а је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стањ |
коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа зас |
е.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери |
у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гост |
се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај гово |
ро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи. |
ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, ко |
ици и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико д |
дон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону ма |
S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио. |
ена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних заво |
м гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле су |
тиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андро |
е било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, |
је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предл |
тењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се |
авно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 |
исли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад |
ом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових изра |
сле дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> н |
сто би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом наз |
Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је |
чић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао |
и ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да б |
ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дру |
ину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ |
а — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... в |
а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите т |
осија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S |
очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S |
У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и к |
да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да п |
е вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} |
аћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишо |
припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбир |
у....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини... |
опала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око |
Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам у |
ла ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој |
...{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита |
але, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој об |
те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} |
ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у |
хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати мо |
пењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — ј |
} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари ју |
еног пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет. |
ћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна з |
ође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У остало |
а толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S |
мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег морал |
да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни |
pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{ |
оката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говор |
е, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико |
о што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим |
ђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништ |
Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стол |
Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. |
— г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног сто |
ом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по цел |
рих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како сто |
ената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и у |
а девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем не |
а великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. |
иког пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и |
елики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм |
исто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писал |
} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показал |
кцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекар |
хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по |
ве је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала пред |
с на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју |
ан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни п |
директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбено |
страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје мест |
— г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен |
да му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За |
ин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије |
ао од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај |
када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици |
ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу |
опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он п |
спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазна |
с», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном п |
Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потр |
орам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, з |
е г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица о |
и ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком п |
х људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен |
.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и |
од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја по |
ј кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецеп |
Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви |
племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дал |
ста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривиј |
ио поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојо |
да кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од са |
ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знат |
рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{ |
ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одгов |
звишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше за |
Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред |
, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз |
ити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њих |
? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — нач |
...{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, п |
ступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола се |
чиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити |
="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите |
н-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуч |
<p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некакв |
орала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузе |
е та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би бил |
Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само |
ије ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: п |
пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми |
тео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавиј |
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то |
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> |
шеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занем |
ктора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, |
..{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громо |
суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стол |
.. он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шт |
....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада |
њел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда |
и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости |
...{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да |
едник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га |
спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он |
маш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одгово |
блици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од пред |
тимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилк |
када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, |
ожје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творц |
волико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се н |
S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изра |
Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} С |
мео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — |
младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи... |
и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба |
П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Бо |
ле симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он пог |
гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само |
кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог б |
, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаш |
и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само см |
амо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{ |
не.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а сво |
дела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па ј |
д су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде |
ихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а |
с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису |
је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; о |
му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и д |
утака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, |
ељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослов |
{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бом |
етњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу свој |
} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био ов |
и а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима.. |
. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили свак |
тарац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда д |
тане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако |
загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он н |
ења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак д |
угим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити ј |
н се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које |
ве у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом бл |
ојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре б |
о први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз |
оше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву |
пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма д |
} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш М |
<p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за прес |
p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето док |
је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајно |
гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од не |
Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С лев |
ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице |
ене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као д |
смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губ |
на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су св |
прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије |
литве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. |
вим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, |
а загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ет |
ник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> |
} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло |
едња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше чита |
ни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон |
н Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел пр |
као би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Ла |
у...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. на |
отово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет |
. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни п |
ла поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. ја |
ти сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да |
еј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није |
ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово |
остави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ |
па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: |
:id="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — |
81 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година |
ишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Би |
божношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb |
»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Ње |
<p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да бу |
. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкр |
} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су |
..{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</ |
исам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} |
мета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомињ |
бу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> при |
80_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседн |
p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну при |
Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе пок |
је пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у |
еља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо |
— прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседни |
сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> нев |
>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним р |
ресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То |
круглине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја мест |
се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и а |
<p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>« |
г уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, ј |
у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флав |
о од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p |
n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био пор |
икосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, |
пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она |
д нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио дос |
<p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је ад |
ње се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе чове |
излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао |
Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је |
г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У пар |
име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, |
ш више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам |
— зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> |
читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радоз |
ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чин |
ената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p |
ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово з |
н пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску |
вим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу |
{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним п |
нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. су |
је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да м |
е треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бра |
о гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да в |
огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу насле |
ати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сирот |
У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по |
у од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо ид |
ани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана р |
је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div |
Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он |
регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену со |
доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруг |
са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} З |
има.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре м |
кључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, п |
ци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити пр |
е Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, се |
н је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, |
је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>тр |
постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ ј |
<p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} О |
лог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је про |
сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. |
је, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час по |
ла, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор |
едантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «прези |
сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на |
ија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се ма |
шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства јед |
оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да |
<head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p> |
куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; |
Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пр |
њава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при туж |
p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је па |
д одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три |
> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин |
, «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Ал |
дила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а |
своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xm |
ицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести г |
<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, љу |
ли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Ж |
ако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна м |
је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у с |
већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће |
змакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета |
hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сен |
бити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника с |
јим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , |
ижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, |
<p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената |
П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} И |
долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још |
вој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува |
изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурн |
сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом |
а свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригинално |
чера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена го |
{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била ј |
еко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{ |
је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме « |
ижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је |
г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља |
ећ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, к |
!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.00 |
јера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племени |
<p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта |
S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — |
пазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа дев |
е његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло ј |
иховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, ута |
који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је |
заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</ |
ла, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од н |
ем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом мест |
о га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице |
— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил.. |
унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....< |
ведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Арт |
сположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубав |
....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравс |
младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне р |
и је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмеја |
мам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покој |
огодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Ј |
и су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим неср |
или би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за |
ве јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима св |
} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао |
причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П.... |
вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једин |
е-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствар |
*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт с |
давно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо |
умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и упра |
дан долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је пр |
ници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и посту |
а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад |
то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишељ |
note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њ |
одужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као |
коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Незав |
говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирањ |
племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву во |
о.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П.... |
it="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позо |
Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа н |
у.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андр |
изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам |
»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздр |
—</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народ |
и већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је и |
остављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од сви |
еност почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим о |
дати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга |
ља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — |
а изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с |
еравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, |
...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори |
права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и дец |
ишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч |
"125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела ниј |
а реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краље |
младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она с |
по као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако |
лаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху з |
ока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судб |
х сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <mil |
логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови |
теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика. |
торитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законс |
али Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права с |
е-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмас |
наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на |
ре!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без |
о мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су |
ом тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких |
ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћута |
И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на как |
веравала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</ |
званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско |
рницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да зах |
били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштед |
} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где ј |
— г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спор |
ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се пок |
тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети |
ник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућ |
и мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «пра |
— ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он |
...</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад наст |
циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на рас |
ђици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер |
врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Ш |
<pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим п |
>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор |
на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто у |
да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам уст |
о се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жан |
и који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одгово |
> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће |
, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мај |
к г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт по |
о и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«У |
и о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно |
/p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S |
да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две праз |
нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете па |
ме г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <d |
ивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у суд |
lestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са свед |
у подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећ |
онити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу |
мо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г |
Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене |
p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрони |
дна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља с |
ца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је |
реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <di |
ад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на т |
шу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> |
на Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам |
жено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао прос |
у се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погоди |
огао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, ст |
estone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек |
међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p |
..{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, вр |
ема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањ |
ка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државн |
<p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S |
г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. |
ељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У остало |
ог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.. |
није.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, пр |
ратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто |
е растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> |
Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он г |
аван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су |
критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Сава |
не Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова |
лима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да ник |
вде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешт |
>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само |
еколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће иза |
p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних дес |
г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. |
л председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За зл |
говац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису |
ше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су |
<p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало |
ођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да |
S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стањ |
ако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће |
чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... |
..{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел |
и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмил |
у Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка к |
а би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналоги |
а клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине |
Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ бе |
="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне с |
је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на посл |
еђу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} О |
е — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неоп |
Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{ |
м оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба ни |
кара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <t |
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово л |
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница |
.{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се за |
ту беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мат |
— чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се |
— пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погле |
је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој. |
S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p |
RP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ |
ко бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало р |
би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиром |
ижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Ка |
ајплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. |
у свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апд |
> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то де |
е-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скром |
Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са с |
о је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења. |
у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је прим |
Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.< |
ead>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостиони |
I</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у |
вање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ри |
ad> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над г |
би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, ко |
head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја |
ше необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену с |
из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом по |
<head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је |
од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој прич |
/p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно |
рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће р |
ије тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уло |
свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Ка |
сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес д |
нађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да |
p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре он |
Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све ш |
зе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто годин |
ом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну ог |
Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођењ |
припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и прилика |
Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбен |
г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — |
сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <miles |
авати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S |
а познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина |
сило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова поче |
тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — |
мо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја |
дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> < |
сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p |
0" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му д |
.</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против наше |
} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она |
он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони |
— разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — ос |
?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика |
Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p |
оспо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви на |
а Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> |
уди могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту |
ише, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога ва |
ј све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтев |
е би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговар |
ите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{ |
p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="c |
— немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit= |
ошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на |
ам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} |
адњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако |
адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да |
— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> |
р даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Де |
/p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» |
она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најче |
е.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се чит |
у и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли упра |
ја страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране |
ражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина на |
и добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га |
тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да |
ије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа |
беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централн |
рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предме |
акључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p |
ва госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испита |
турени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи |
огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању за |
онвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 годин |
ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да |
ржала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p> |
г истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из ко |
д само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните |
ти!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црн |
6"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, нас |
<milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као елект |
бени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорн |
ко је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. |
пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — лег |
Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.. |
{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с т |
водом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} |
> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p |
астодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто о |
е је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S |
<p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....< |
на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала пре |
ом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — |
/p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу., |
.»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} |
удну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћем |
а ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим вр |
ето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. |
осла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Бо |
им саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Ад |
човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г |
а — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на |
ем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пр |
седник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима ви |
се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} |
пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника се |
вати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагородн |
— онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечан |
о кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добр |
са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко |
е — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак |
њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још |
/> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стас |
нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера |
јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај н |
у де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице из |
вет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелн |
.»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се |
д то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом |
му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о |
ре начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом м |
дбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо пр |
осподина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флориј |
у законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са с |
pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у |
о људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. |
примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На ј |
ана, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође |
, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес |
а формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посл |
целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну |
је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да с |
....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жил |
жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> |
ићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан |
прави па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног |
у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и мно |
>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — |
гнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране ње |
ао с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 |
еровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; а |
ресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права сто |
ти....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, |
куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо п |
и, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она ј |
ш при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку |
њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} З |
смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста |
ијатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, |
рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав прав |
<p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је |
тране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, ка |
<p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — |
оје тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толи |
добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала |
а; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавиј |
може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не во |
Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде л |
ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује б |
а — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом пос |
лкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво |
е ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће уз |
сна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и |
лавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:< |
моглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="2 |
Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чи |
ошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прил |
ави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме јед |
/p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог не |
њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, к |
pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао |
лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монит |
Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} |
и дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} В |
м живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и на |
ељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки и |
, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је ту |
срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац |
брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жи |
шељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, |
и године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронит |
нак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, он |
већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења |
едник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Мо |
n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> |
е је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S |
док потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својо |
ронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погл |
о бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. |
} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра |
обично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радос |
оја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим распола |
ијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... о |
иректора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога да |
жљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог прв |
се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере. |
оји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»< |
остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи. |
ода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време пре |
а ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</ |
свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растаје |
и.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се пород |
нета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она ни |
би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео |
на заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим |
а се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља п |
м познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим гово |
законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу |
а?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не в |
ике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} |
е више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је |
љењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена п |
ом се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мо |
ни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готов |
ђице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>« |
на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он ј |
е запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није бил |
се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазива |
јеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и прес |
та «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ј |
шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себ |
тној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање р |
type="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично |
ета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је |
муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су |
мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као с |
а «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је свако |
:id="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је |
ml:id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му |
опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и са |
аквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћ |
држи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Ма |
као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад |
ачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се |
човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> |
подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло |
ло пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. |
ед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да прогово |
особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се |
, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за дру |
о до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе |
том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено |
ино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила |
собити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, |
вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>« |
о која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је |
авише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, н |
роните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«М |
е Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беш |
.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, њег |
едаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Ч |
вој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи ве |
ише?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одг |
ла у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је |
А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову |
говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се |
ор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — н |
итеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се п |
»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао |
о у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је ох |
с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана |
о било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отв |
ла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше |
во је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони |
о и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај ј |
примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по |
јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. М |
.. «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он п |
е, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су ре |
Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андрони |
да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дар |
евне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је |
ар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опр |
заћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ о |
а никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ |
ијем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је гла |
ојој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} От |
ли.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се |
амени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих сло |
напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као |
ила одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је |
» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с паж |
многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луциј |
је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје изв |
ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи |
ојој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, |
ној.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који ис |
а да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb |
сили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. зак |
а грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара и |
а се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежа |
ра темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, об |
ни прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и |
т си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би |
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје де |
о.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника се |
јатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је мн |
тету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се |
племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је |
стану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} |
постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром тол |
свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина |
} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране је |
је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андро |
тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни т |
еба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. |
ци Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S |
аркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у прол |
тенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светс |
овијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго д |
} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је |
тљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести н |
...{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно |
за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох м |
ао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и н |
оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање.. |
је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово ј |
притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад |
На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестењ |
ећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај чов |
рвеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сирот |
пођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој п |
а где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се |
ог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар. |
.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема жи |
зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова м |
ног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, |
одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презим |
.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен |
и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало ј |
пио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је |
слов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - |
ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није |
роните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{ |
Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем |
св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди нес |
ама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло |
ужитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен та |
р маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака неп |
Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочи |
лако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први ве |
кочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувел |
у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Б |
узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> |
стиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да |
.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> |
живим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју наград |
ст и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У о |
витом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена! |
p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој |
описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буд |
ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За т |
је правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата |
вири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно кој |
вљам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босиј |
малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — |
"5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћ |
иш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови |
сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а а |
воје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опрост |
I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... стара |
и</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину.... |
Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог |
Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — |
етан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по к |
није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, |
олазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му го |
је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смеју |
о је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он |
да нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се |
срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, |
а мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — |
изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда |
ако он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p |
а и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права |
ко он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао |
ранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», |
ом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце |
рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло к |
редаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Ми |
S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе |
ети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</ |
ота.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, та |
е.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотл |
и на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој ово |
ину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз |
жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — и |
а је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе гру |
који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је |
мо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута и |
нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме т |
{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јављ |
ење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И са |
а; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и сво |
Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — п |
ом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше |
д му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок |
е се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розе |
илац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи они |
оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није |
p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — |
м наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко |
а ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите |
та.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа г |
i>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило.. |
p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара |
, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини с |
ете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се оп |
ере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ј |
ченик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лиц |
ромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видим |
она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут пород |
е и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да л |
им она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили |
{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да г |
» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако к |
еминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Не |
мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, |
није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене |
ога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитал |
hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Б |
ет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> |
, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељево |
, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S |
па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници |
hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозента |
у мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смел |
е су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста види |
је игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином кој |
јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} |
се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим п |
ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, н |
ором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као |
поменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и |
од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним д |
ри непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле |
асно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једн |
видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај |
јвише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с р |
години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“ |
Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог |
је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго но |
и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и ше |
{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У |
боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двоји |
—</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време |
друје....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа |
а мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно |
трао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уни |
} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа.. |
изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто |
нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ |
тупим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто |
видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан |
ије добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног |
е следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око ср |
а Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са |
оном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и о |
исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,. |
ш је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу они |
ника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само вик |
треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, п |
исује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и |
му; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским б |
етињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају |
{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> |
енути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах и |
раљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу сво |
б; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отров |
хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S |
тење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и |
а закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се ј |
од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажаре |
а су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Ми |
угим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију |
ј деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парни |
, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу |
а је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука |
с! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне |
надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна в |
{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела. |
нац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и |
? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се з |
, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се |
е јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не |
равда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља |
и; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — |
ошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни |
?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег |
деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надуве |
; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и ра |
су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше |
— љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке т |
сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.< |
воје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ов |
другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој к |
мље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови в |
: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи. |
у страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би м |
човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="17 |
ди на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кн |
а видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекне |
ници, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада |
жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ам |
о своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, |
ражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умука |
ао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, г |
наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и си |
прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав пре |
ини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све с |
>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните. |
ред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — по |
како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права нев |
ашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо г |
постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу |
{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и он |
ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S |
куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчев |
ну је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се |
/p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива г |
на</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен |
ле неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кес |
} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини госп |
ди....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први ве |
е за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна ст |
Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, |
<p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види при |
и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он |
одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му ј |
д сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камен |
ајпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као |
92" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна дево |
, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак. |
твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио |
на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone uni |
} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p> |
ђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу |
нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божи |
одни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу |
вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радни |
се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а |
њен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин |
ародну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска |
апрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} У |
..{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отвор |
ика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно блед |
лосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког |
ње да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити веш |
— као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видил |
двокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно |
да памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не з |
јма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Ком |
ицу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добр |
а у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону на |
Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова го |
а — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <titl |
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лека |
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница ум |
ане његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао |
а:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер ве |
та, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само |
} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако уве |
»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом св |
..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и гд |
браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио |
. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко ј |
у причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничк |
отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца |
м потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавиј |
била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!.. |
еровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову. |
тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није св |
, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да ун |
година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да |
Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкре |
е? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро |
ве му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да |
у почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није има |
не....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, к |
избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешт |
их неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па |
роклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек |
се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по неш |
ако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и |
Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и м |
Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог ви |
Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су |
марагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду |
="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пусти |
к»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог су |
28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто умет |
едао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљск |
ра; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребега |
одном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она |
видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«О |
мам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику |
..»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И |
едне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за в |
обу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> |
ог друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени проф |
еда га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај пр |
а, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да ј |
ва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и |
оздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже! |
Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артур |
им?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке пока |
црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, |
" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p |
ук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртв |
ити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... |
уди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов д |
ем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — о |
етска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој |
рши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У |
пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је |
при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода |
згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше ок |
захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морам |
онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно ч |
.{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — |
а то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да |
Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек... |
ечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо |
едње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђ |
т тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, |
мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињ |
није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све др |
Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то д |
рава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без с |
Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на |
руги душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ бе |
овим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други чове |
лета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} |
е, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи |
да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која |
.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црн |
.{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпат |
Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом |
оспо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и нем |
<p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провеја |
ноге и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших |
, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, пор |
моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори |
боље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни |
на супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p> |
је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> < |
собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најп |
праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје |
о не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба с |
/p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, |
едним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да |
/p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако преск |
p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, тр |
да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас б |
{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто |
ељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби ви |
<p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше |
г Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, в |
а дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. |
ајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори |
S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада. |
а је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Оги |
, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усуд |
ана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој |
није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију |
ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mileston |
а?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и |
чка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, м |
ведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој |
ртурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко |
енту под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi> |
0_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив |
ет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим суд |
не лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва |
} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувел |
ио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, |
ита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пори |
гу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} |
>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а кру |
....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добиј |
.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове |
<p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својствени |
који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати |
{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој стар |
ватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се |
pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати жел |
<p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огр |
тка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори |
на... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор д |
Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ |
прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже |
и, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одм |
срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се ова |
> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се н |
нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сре |
у.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослуш |
нску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!. |
а тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу п |
— повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признаје |
.{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И |
цени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је н |
ху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило |
ало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборил |
у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, |
земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито |
. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да |
је, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам |
је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> |
Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ? |
заре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} |
ркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; |
осио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању. |
. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монм |
само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се на |
сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... к |
ве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} |
е публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људи |
трашно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром по |
уче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа |
онског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту |
анитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, |
} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, |
а, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже су |
њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њен |
дити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, д |
</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за ње |
осрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто рад |
астила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницо |
наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да |
драва....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавај |
авали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ниш |
м их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{ |
и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта |
у пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука сво |
е шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — |
знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговор |
Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text |
кој...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, гос |
Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бит |
{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске арам |
за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје |
ка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници |
, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљиви |
лике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би |
ела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> |
ије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до д |
} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — |
које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, тр |
..{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наст |
..</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова ли |
еше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да п |
n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је |
матрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи |
...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја |
елом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи мес |
а мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за |
, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, с |
} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје |
н разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и п |
о материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у о |
дронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — к |
сокој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мај |
у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном с |
уномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на |
а срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена |
ромовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; |
S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије ус |
p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те |
и њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека |
наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжер |
вала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали осо |
9" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десни |
е пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и корект |
небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уо |
глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у држа |
ан себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мај |
сповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала |
ди какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах |
сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа |
од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио |
лавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше г |
— учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се ми |
јасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> |
ор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут |
ијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>К |
Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њи |
ици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; |
истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стај |
— Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «До |
е даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ |
> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист нас |
е воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се нај |
мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили.. |
у је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име |
у својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која |
ти парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а |
ст настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — |
....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег чести |
ку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За т |
остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно о |
не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство |
ар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалил |
дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S |
објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћ |
ра.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb |
доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отв |
"60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики љу |
еобично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу. |
би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Гос |
ока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо |
миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S |
е глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45 |
што би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} |
, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја са |
заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са |
без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богм |
ле и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро у |
тој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим |
Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар коли |
ога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — при |
већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи |
с свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захте |
смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције |
завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> |
...{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор кримин |
агоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу |
спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постиг |
м образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту |
Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде |
суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} |
аставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпо |
пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама |
22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради |
место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га н |
азумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи. |
p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику |
ртијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слу |
еног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би |
ти.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однет |
свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумач |
а одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, уз |
да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је у |
pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотера |
а живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом чо |
много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађ |
изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; мора |
Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с |
очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и |
неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изг |
рина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S |
ране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово |
матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу |
....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам |
Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд |
а парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на ду |
на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије |
} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p> |
, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти ј |
hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли |
ад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изв |
ротивника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни. |
. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами |
уба, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, |
отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је |
устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и о |
бину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах с |
о тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се |
> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што зна |
е имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се осла |
S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и весе |
то.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он ј |
ек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао |
и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, |
еше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчев |
авно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} |
години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту. |
једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она |
<p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих п |
то би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јуве |
е већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије |
е нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој припов |
је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. |
ног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....? |
— За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63 |
тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S |
сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Пит |
</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио |
опасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десил |
«Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој осно |
ој готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, |
живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај баци |
огла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је |
2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти |
S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупшти |
</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текл |
о на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учин |
његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од им |
учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамн |
ио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда |
даћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S |
p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> |
даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на ов |
ога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих |
јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у ов |
пруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири |
е.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми |
—</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... п |
а.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обне |
кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној на |
де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њ |
а, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p |
се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцик |
Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у луд |
а свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао |
селе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве д |
памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу ст |
/p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p |
ичарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна кон |
обро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несре |
госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једн |
њег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите л |
у.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога с |
јер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стран |
ац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур ум |
>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим |
м онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, б |
истериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред |
Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма |
у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» прило |
акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>В |
на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан |
г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. |
орима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, |
доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео |
, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве |
> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао час |
— г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. А |
Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За |
екуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — м |
уђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја зн |
ака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју... |
{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Пат |
нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешт |
и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва ј |
Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног о |
ађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од |
</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођ |
осмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу |
беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнул |
ољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И |
баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматра |
јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је |
е Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и |
време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он бе |
преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу п |
ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</ |
им, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је бил |
и уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и ње |
{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: |
вео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих |
те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводо |
а, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једно |
да Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, о |
та није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити |
ђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави п |
ила нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста |
лонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који н |
естрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресу |
лосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада рад |
спап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на |
».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>От |
неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавије |
есрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са свој |
се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при |
да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они |
ува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} |
ла....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго |
дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муш |
пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију |
оштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према бл |
n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше |
Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више |
се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и свако |
су хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, д |
<pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> < |
срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, |
иших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца». |
е наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш |
о велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на у |
окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучен |
теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна кр |
киза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и |
— није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нек |
; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка |
» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, прим |
да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги веж |
му, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:< |
да нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже |
ог сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос |
се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а д |
о око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за |
беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у само |
Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које |
.{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, д |
ине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — гд |
извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом кој |
еговој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу мес |
валио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само на |
у</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но ш |
ране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су |
За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Арт |
да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату |
е светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди бе |
много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S |
на има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда |
зивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се постав |
што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може п |
били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од |
</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозента |
и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div t |
е чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а во |
ведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П... |
— нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мисл |
ља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са |
гом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збу |
смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. |
гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији.. |
ме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао |
мљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — |
а, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна |
</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у по |
једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред нек |
јављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечер |
ека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами с |
вијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да |
упати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек ниј |
директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве свој |
а и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и |
ше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гла |
ој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својо |
н за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која |
ећ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, с |
Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да |
смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиро |
, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он |
овао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Ар |
ла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме га |
онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због не |
ане, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека преда |
мам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S |
ри пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, р |
ека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се о |
ко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> |
у затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из ко |
обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} К |
м.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Х |
н хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и а |
ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи |
{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и пр |
бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само |
те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну А |
с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебриж |
сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пр |
је се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који пре |
и се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања д |
езизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Так |
ког другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио |
он — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{ |
— ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} За |
м особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа т |
упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог |
га ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклет |
е, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не |
м начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немат |
о несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>Т |
не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, |
богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један б |
— Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — |
е нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договори |
да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у ње |
во.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенч |
уну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу неп |
.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с |
>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или не |
...{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме |
пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутов |
у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо т |
ну, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начини |
ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нам |
знао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум |
време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Ј |
<p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?< |
певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ м |
а је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Ви |
не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што |
<hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, |
им судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (В |
се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи ник |
рећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља |
очи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи |
ме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не |
итаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о см |
тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p |
ојој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — |
и се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и |
трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може и |
овољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико |
нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пру |
дања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најам |
утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сам |
и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> |
дбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед п |
први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, б |
сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени д |
ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има не |
сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи |
>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник в |
ње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни а |
они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где |
стао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се за |
/p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све |
ожији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа н |
повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми с |
а својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разн |
беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори о |
службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до о |
Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лиц |
о оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла |
тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза |
ијатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г |
</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла |
нија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и п |
упаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и по |
сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi> |
о само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ст |
теља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чу |
решао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> |
акита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која |
ш једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене |
земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као не |
љ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав н |
краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли |
у своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издану |
ас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Те |
. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} |
l:id="SRP1880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је |
ужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} |
би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушн |
отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима |
х с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да к |
а.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући |
е одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојал |
о смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред |
уд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — о |
је?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} |
>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} |
која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n=" |
ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То |
жи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ |
ле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андр |
вуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у |
е дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила |
ађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>« |
ао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљ |
о си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста |
али....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени |
родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациознос |
у дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> |
да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја пам |
....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш не |
дном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојт |
тои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам |
Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше |
базан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хте |
е мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети |
помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њи |
свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше с |
</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо б |
жа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се |
је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Ар |
: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој |
кав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удос |
зованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног |
ри Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не |
пап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко |
<p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као м |
стократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, вел |
д ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опад |
<p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљење |
пет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести си |
наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци |
Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — |
причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Од |
зненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се |
би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S |
ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим а |
S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свим |
сподо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил |
да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнији |
ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоце |
оју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар це |
с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. |
и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</tit |
цима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седн |
да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена с |
подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и |
је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а |
. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="1 |
ељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартово |
— до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' с |
жали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо не |
о како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се |
ици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на |
чно долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек |
е видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сир |
— како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Све |
јде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево бел |
тнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше технича |
ла — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у н |
ео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве |
отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној |
оре!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми прич |
Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се о |
на овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је б |
јде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих с |
ужених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</ |
{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога.. |
ти према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ. |
а прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођиц |
а општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Арту |
сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, заце |
риду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на уст |
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса |
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса |
чу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становн |
нилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо |
а ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда |
.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око ше |
тала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да пр |
онита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и изла |
оријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много бољ |
ши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стого |
идело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу.. |
ан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гл |
је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, |
извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже |
<p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел |
методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине |
pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из |
да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек ова |
ик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вер |
ћеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним зема |
кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету |
велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Госпо |
</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да о |
а, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и |
{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{ |
анку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и |
се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун ен |
нај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И тре |
олом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведо |
S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди |
ри и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово |
>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» |
<p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу |
о види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала пра |
кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, |
вије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна с |
S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у зем |
дње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала д |
или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула с |
ворило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се |
ше и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанс |
ице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.< |
изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек |
који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> |
а је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том ро |
ко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усу |
а није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узв |
иромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушал |
ти, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више |
ци, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична сво |
ђици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих |
>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште |
ека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће в |
злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христо |
<pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова ј |
.{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додат |
товима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима и |
јера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно |
цију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притис |
а суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа |
план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је л |
огрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово д |
иле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета |
о трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, |
ко свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао. |
обу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види как |
n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флав |
ада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих |
невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље он |
Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш т |
ј анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам с |
помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ |
господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи |
сто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, ц |
ај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар св |
дљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p |
...{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, |
као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац сп |
садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли пос |
од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим лас |
по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — к |
ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече |
као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресен |
је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци об |
н, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на |
заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је о |
удови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откр |
ње:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде о |
су г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде |
меснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, |
оје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, пос |
лико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... м |
обош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — |
н у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, |
се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је |
ост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша бу |
о мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију. |
јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна раз |
ћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, кр |
о недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чу |
а.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се |
човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана |
— заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати |
воја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по |
ло дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, г |
Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио |
га млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина |
..{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као г |
свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњ |
.{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега рад |
е сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, |
се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог с |
јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово св |
озволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, |
ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам |
ин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они |
кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад је |
лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета с |
едни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустав |
id="SRP1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — по |
} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно |
спођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће ц |
ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, |
*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S |
target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробљ |
освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомињ |
бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме |
од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај в |
ло је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' пок |
аљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{ |
ачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се в |
Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један п |
Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмарто |
јим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, о |
и не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки |
а прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што |
к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>« |
о....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког |
ам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај и |
још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} |
осрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна |
</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфиби |
ај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је шко |
>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити |
</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиш |
да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час |
срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирн |
и ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас б |
го сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; |
јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље |
што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатул |
Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је к |
је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су ос |
шењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Фл |
ђе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стрес |
да тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година п |
жаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, проп |
и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне |
н онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и |
м.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико з |
них живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око |
? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила |
звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да |
а Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три |
не матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да до |
у се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, ја |
престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неко |
> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презир |
твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се поз |
рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како |
рило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут в |
украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пониже |
Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наста |
ва и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у са |
и.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за |
едаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div t |
урову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним зем |
ише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} П |
l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо |
а гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике |
мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. |
и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац ј |
окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говор |
шој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико вр |
се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г |
ени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три сре |
в законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Арт |
драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на углов |
беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирен |
је себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{ |
имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} |
ченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагд |
p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?... |
чка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се н |
} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — |
гледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим |
жаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну |
исију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!.. |
:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњ |
гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама н |
ентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана |
.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа |
еља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у сво |
ила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је у |
тме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у гла |
е лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није. |
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо |
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо |
ам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, кој |
их арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} |
ља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — |
пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бо |
илијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полу |
динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову |
тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} |
а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада сп |
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се |
ози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештач |
.» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, |
нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отвори |
к четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења |
ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред |
им упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, доб |
им преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера |
ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смараг |
е наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте г |
има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> |
опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало с |
} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведо |
Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> |
је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани |
од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид о |
/> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћн |
номалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих све |
ади!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено проки |
..{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властода |
оста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «в |
ој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негд |
да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Изме |
еститог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оц |
ндронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да ч |
дна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Он |
авету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она |
ку детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изва |
а рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опази |
а је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни |
id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi> |
не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета о |
их племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га |
ећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је др |
том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Пе |
..“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли |
: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је це |
што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да |
лог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој о |
кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекуј |
ј дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p> |
ластодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фал |
ас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни с |
а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове |
е захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је |
а његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — ни |
на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га |
наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из ше |
чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, |
ала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоћ |
ог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и бл |
постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше |
га супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на |
мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ |
лијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са |
редности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> |
а аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та по |
мио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смр |
рб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара иска |
е он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању |
ош мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорн |
орао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све ке |
— да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с п |
ична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је |
</quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажал |
и као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда |
та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као н |
у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја |
реде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против |
врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} |
ћу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о с |
вако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом ме |
Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Ан |
ито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: гре |
је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, же |
рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако |
к;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио |
и и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> < |
ом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} |
много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под ко |
што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не |
во замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да |
И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, |
е ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега |
загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да |
ресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између |
Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не д |
е две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да с |
>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радост |
пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати мате |
приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револ |
еше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, га |
е из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на сам |
амолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, |
опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту |
— Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих љ |
и сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку |
е Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као |
мо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили |
х вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} |
ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопрост |
ла да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље |
мати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домов |
божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех |
це, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још ни |
они, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехот |
стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је т |
о, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истрг |
осмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда |
а у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> |
и му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} |
ита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb |
> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам т |
силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дош |
S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла |
врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула: |
у преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао |
ашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — |
ну.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито пр |
ања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и |
необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу |
ише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на в |
не пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави... |
сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има |
е на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке не |
е немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном д |
итеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, госп |
као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, ов |
плашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> |
свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ру |
е: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; уч |
о је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — он |
п да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, |
мала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопствен |
ас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све |
би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је пониже |
е; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче ка |
тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је п |
П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради |
и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господи |
е.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други |
р не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше |
није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није |
ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни |
не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: |
узи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> |
а, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и |
о, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> |
ерин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта |
су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом |
тци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом |
своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у |
p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужил |
а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије |
ола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мањ |
се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једн |
од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела |
аву они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне че |
рашну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као |
овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се у |
мчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим избор |
д, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да |
Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p |
ник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али ш |
војим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огис |
је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кука |
он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — |
старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" |
рвог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па д |
.{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — |
тету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок |
давају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера |
ни „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Ил |
едном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од |
</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он |
во.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој ц |
Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,2 |
Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу |
} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинет |
а мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје по |
днообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране |
твен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је |
не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде |
ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о с |
блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог д |
оследњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жа |
измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва про |
јама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету. |
прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њ |
ли је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна... |
{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> < |
екао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам. |
лкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најсла |
и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га |
да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи ц |
држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво |
погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} |
ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце |
Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му |
{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у св |
м дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</ |
и стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које с |
естовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни п |
доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар |
невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се |
!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти |
. «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак д |
кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мис |
атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је н |
ам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не п |
вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она |
читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко |
<p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>О |
ета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке туже |
} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" / |
ким детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одр |
му пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не |
ешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би ус |
: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинац |
ку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно туж |
злечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — |
едока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разл |
важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до п |
нички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} |
а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем ка |
уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начин |
ћи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурн |
тим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p> |
ога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достоја |
Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} О |
, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — свој |
" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да тр |
ђе друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло разд |
жење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> |
<p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора |
инио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је |
>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска фор |
нијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, |
крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ћ |
свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добр |
извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима |
у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не |
у!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се саж |
? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Тво |
ћи г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — |
он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пут |
дном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како н |
на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих |
а опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двест |
вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави по |
тодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и |
и до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S |
а судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома |
често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечар |
чи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа зла |
т свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, |
ете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода ве |
ш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допр |
ад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу |
!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{ |
својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудни |
и одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. п |
е је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ј |
то случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сам |
ам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, нем |
су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у све |
дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметни |
ади свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в |
судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, ко |
ести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону |
протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад јо |
ндронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p |
нији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекај |
дом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу |
дседник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и ов |
гласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела |
и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу |
остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио |
вој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> |
hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико г |
сом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састане |
емље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела |
колико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, |
црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују |
учују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштин |
а.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кесте |
Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, зна |
од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Риви |
ј је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, послед |
у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на на |
ој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја са |
ам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, к |
ћа; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму.... |
хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драг |
«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане |
Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — |
свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није |
е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам св |
ојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једн |
и друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} |
П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом... |
покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb |
никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, |
годарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати |
не очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрв |
ната у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», д |
ни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њихово |
че непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се ч |
је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати |
еру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно шт |
ка мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериоз |
вољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепе |
беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време р |
....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица б |
ље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце |
о, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене |
да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојн |
32 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узет |
установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енерг |
....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{ |
сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — |
ко ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезе |
е група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад |
прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге А |
јважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у бра |
у Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоц |
муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Ф |
<pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина |
један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p> |
ди и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни |
ведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Сев |
м размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључив |
г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица |
} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} О |
ер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Р |
ци.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело |
.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи |
тви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако и |
у.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко с |
олико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна расп |
/p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање |
а,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег проти |
свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На са |
иноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је в |
ицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — п |
а одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... |
им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од нем |
истри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да |
рагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њен |
га?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хв |
во и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — |
пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — не |
облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће |
рећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, пра |
г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива |
сију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — |
Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — нарав |
е само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша св |
пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не |
стења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и б |
спитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије ко |
е: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</h |
у „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта |
>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов |
овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој |
уту, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Ов |
те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење прокл |
кит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје |
д стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему |
главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У на |
ла нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неоп |
неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад |
је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати |
услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег си |
доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се |
а за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публ |
д; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај л |
оће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо |
ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —< |
ње, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није зн |
на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове по |
00 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчу |
ада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би |
едишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише он |
И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му |
е, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, |
г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозвол |
к.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код ку |
и мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро ра |
— онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађањ |
група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Арт |
ви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја т |
о:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би н |
> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г пресед |
овек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благода |
мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затворе |
е би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на ч |
еде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите |
а устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао. |
“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне |
им — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S |
се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Рив |
де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ће |
А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам ј |
ома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} |
и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон |
...{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, ње |
обротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он |
млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам б |
С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очи |
а — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност |
арнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудова |
ме!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је доти |
куд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити. |
ндронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје |
главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља |
Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика |
/quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну к |
стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, |
да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака |
а му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми |
знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева |
ио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, св |
Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари |
6" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Зн |
у, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} |
<p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ер |
та?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка ок |
тала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим п |
лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир |
ронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући |
је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не п |
ет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претр |
а дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} |
</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би |
себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанстве |
вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Конте |
отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пр |
ђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно ш |
Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала. |
е да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, |
о:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на м |
то друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих мари |
о разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у м |
тојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне су |
{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако и |
ар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, доша |
у да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....< |
м нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље.... |
pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други |
</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите ваш |
-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедниц |
.{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету |
ластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећ |
мејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропад |
извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим неср |
а девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели |
И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба остави |
углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — |
...{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... |
ода српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> |
мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти |
ејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајк |
ом и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је о |
вности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имал |
ним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Н |
; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потр |
До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити < |
је тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хо |
оје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу ус |
...{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?.. |
но, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш |
ане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а |
Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло је |
Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију стра |
{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 43 |
истарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје |
бре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштв |
сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, |
едмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу ту |
реди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче |
аш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао све |
p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олт |
{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и ради |
греб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можд |
есто, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; |
ћу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} |
рок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи су |
да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште |
тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпој |
ђе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем |
обије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>С |
имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што |
p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на |
>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван н |
моније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га |
њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику од |
угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети |
»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он |
у ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — |
же ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" |
— већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца |
ад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви иди |
н тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S |
и, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судо |
це, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром |
ндронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загле |
је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћут |
Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне |
че својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао |
женоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Фла |
у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p> |
пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично и |
нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљен |
унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоћ |
од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какв |
— црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — |
и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загоне |
{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флав |
прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — ис |
азносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</ |
исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ? |
.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио |
о што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињств |
е....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор |
, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била |
не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе |
— узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац |
у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Та |
а. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник |
г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је за |
би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, ве |
улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{ |
хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствар |
с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зи |
чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа н |
} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово п |
у да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифет |
ла са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао бе |
ти», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у |
пуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам ку |
а све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властода |
и час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артур |
народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај п |
том већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла |
е, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мно |
и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да с |
њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога |
под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену зако |
е.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес б |
та ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} |
ш путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очи |
у своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. |
се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, |
ка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни је |
шла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два д |
а за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p |
нас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему вре |
а свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је с |
постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — се |
оју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна п |
од туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену |
нету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се |
у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се у |
...{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} |
њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огр |
П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у |
и веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још ка |
ише) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо зби |
овину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је с |
ао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редов |
нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговц |
тодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне |
b n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, к |
њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота |
руће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности... |
неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — он |
а поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у о |
анас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили |
{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досе |
ne unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да ш |
облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита |
је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљев |
авију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заб |
мејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не |
вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p |
праћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г |
нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p |
ана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, |
ата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече пр |
лављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се о |
и и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закони |
о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вешта |
изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нече |
се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, |
којнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на п |
/> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива |
ра да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави |
ког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једи |
у сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин... |
да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз |
сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оста |
Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Ог |
о једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује |
јало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле са |
ао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити |
.. питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају |
она на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови има |
на....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</ |
аставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је нај |
шкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да |
увелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог |
олуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а он |
да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ |
љ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари |
на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који |
— ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код њег |
бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{ |
...{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упит |
непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — |
сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у |
а целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је |
> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? уп |
/p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. предс |
дну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас н |
је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лон |
{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба сва |
видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јад |
ао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школ |
е-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруг |
ко напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било шт |
тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке |
отрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишељ |
закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но он |
еше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жил |
озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам |
S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да пог |
непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да неће |
ам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло |
годити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, н |
има који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би с |
Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад.. |
а најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разго |
ки, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{ |
stone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мењ |
Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показа |
есуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су о |
.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране |
етно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој |
ре човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и |
лучај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисх |
омјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју |
д није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне о |
раха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас б |
<p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она н |
p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитеље |
на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће т |
ди не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партиј |
на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с т |
..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе г |
сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> |
ино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног моз |
нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам призна |
не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, кој |
свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаво |
а смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здр |
ците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доб |
шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно вид |
воје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег св |
рота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно ста |
ела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини |
ита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње |
сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на |
побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе и |
— ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три за |
орима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S |
Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} |
} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са сви |
је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, |
им плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она поста |
> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије |
зети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се де |
ику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну в |
осети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприс |
а г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово |
егов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су доку |
Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора |
{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n |
другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред наст |
па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе м |
и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним |
рсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито |
да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтел |
овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зра |
му.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хт |
it="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничар |
и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и |
на никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то ј |
вече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба |
само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се г |
љала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.< |
он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Ан |
т мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула гл |
</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи ос |
уге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169 |
ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи |
пасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је |
е само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима |
мотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов |
о склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окре |
то се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дан |
а купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем |
правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавн |
ше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припа |
ад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њ |
стави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <mil |
омјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Беја |
г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У |
вој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозб |
енац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавест |
оветне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и |
као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — |
а - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном ма |
ке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао н |
е питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону |
казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чин |
. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљс |
о би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у |
иче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p |
то нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо зна |
е никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је своји |
т и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера |
<p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам |
ишта не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p |
едузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта зн |
за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се |
зио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многоструч |
италу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у |
жио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали О |
била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишан |
ело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} |
и заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика матери |
јев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за ка |
мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од бел |
} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у пле |
во наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изв |
како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је он |
, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој |
устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху м |
јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова |
а.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене |
ио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо |
{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} |
Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога ми |
догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрет |
} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како |
ва; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мал |
речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна ша |
не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исме |
конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село |
p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је стра |
н је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, |
нашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег |
народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о бе |
а — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наш |
његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му |
к.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клону |
усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рек |
тивници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од на |
а динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом три |
већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} |
твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти а |
његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Не |
S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов |
— своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} |
а створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је по |
Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, |
.{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p |
ја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!. |
о стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — д |
коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од сво |
, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» с |
е би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику ди |
се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвој |
е разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном сил |
е читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари... |
жилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, |
напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозента |
м спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али т |
своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, |
е које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> < |
о новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и пр |
д де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не |
ек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... дода |
некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш |
упи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам исп |
је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита с |
<p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш |
рти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад |
S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало и |
— убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а о |
оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без |
извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник |
..{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с дру |
/p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта |
им лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена пра |
И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни |
лест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијањ |
м доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед ста |
рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S |
да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном |
b n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> |
е г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p> |
а би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећ |
ко изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у |
> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p |
ан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, |
Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — |
<p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жи |
и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина |
ав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један |
агоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гр |
оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.< |
ере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузе |
орне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу |
ане гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ |
зне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима! |
..{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бес |
могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог л |
ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом |
а људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да ми |
апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви к |
јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} |
казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под к |
Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згода |
, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну ша |
ила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његово |
страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине мој |
S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код < |
м несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца.. |
закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И |
да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још п |
ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се |
ироде.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи це |
х игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на |
волео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у о |
и, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би |
е усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.... |
а је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властод |
видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни гла |
тал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће и |
.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих на |
о лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби |
рижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и |
д њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} С |
гавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели |
ог вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одгов |
и похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од кој |
је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда с |
е могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, шт |
о су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих |
у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој |
о је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је |
ла баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — |
епе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан |
S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсз |
и!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?! |
. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште |
— шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андр |
исам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Види |
која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окуже |
а.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, ш |
<p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учи |
суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и с |
исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} |
е матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо л |
за Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет |
и потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам |
н.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих |
..{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику |
под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џ |
Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на |
оће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој |
о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, д |
поду, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго др |
о што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, к |
за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао |
дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше |
ма своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, |
се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>По |
о казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ј |
тересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај |
овор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео |
Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi> |
о све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегс |
ен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљ |
ледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да с |
, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...< |
читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фаби |
ђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ њего |
. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда |
змеђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једн |
ако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен |
кат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његово |
— на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у исто |
ва већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> |
ог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је |
језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре |
па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од |
ата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по л |
а овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по |
е па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих б |
, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим |
нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скамен |
авије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човек |
ло је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које х |
о, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу |
јер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а |
тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако о |
тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевал |
амо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3на |
лику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто годин |
његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, |
а напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Ро |
едан полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спрово |
награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од |
ној овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују |
којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његов |
е хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред ов |
ра.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но зак |
не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од « |
исли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани п |
треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио |
илкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто све |
па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важнос |
ем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три бези |
апред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овак |
да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личнос |
е, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, |
одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре с |
ти од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по |
послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чист |
вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, св |
.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимал |
дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни |
аничним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступи |
ла између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она |
о! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси |
} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — ла |
ш три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не |
да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и |
сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више |
ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p |
шеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну њег |
добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност оп |
то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави му |
иривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру |
а од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која |
аиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то прим |
ике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилност |
н се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лио |
да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма чо |
е до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је д |
нда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Ф |
олико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!. |
о узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!.... |
сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио |
} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима |
лици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би |
им прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!.. |
у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сре |
па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де |
њу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше сим |
мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сам |
не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја к |
ла израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од |
А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја с |
Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> |
</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој с |
томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам ју |
е све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит |
сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на ка |
спе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом |
и је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb |
друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му пока |
на шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора |
{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у прос |
} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он ј |
мем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} |
гли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> |
> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. |
г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба зани |
оши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изра |
овори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Др |
вој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог све |
n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово |
} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа док |
нам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад п |
о ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, б |
г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш о |
елира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У |
ок се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значил |
...{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбе |
мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника |
што живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим |
ш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, г |
а од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад и |
и добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским д |
добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога |
сленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:< |
човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек х |
лико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио |
ену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од пр |
ћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи |
родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!.. |
унака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је н |
ео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојн |
ву г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим |
на — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одм |
давати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако |
нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у |
подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разб |
а је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три |
ка.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, |
ице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређ |
од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама пр |
познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p |
У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанети |
ам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је |
сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По ја |
а од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се |
х карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да |
азио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба |
S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у н |
је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља |
реда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се |
о у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас би |
ети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против ва |
лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, шт |
дине.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Ло |
често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је б |
га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би нару |
гова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мн |
се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с о |
ти, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, каз |
с је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом |
стати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S |
"217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шт |
ка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осване |
чници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом.. |
.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи |
чима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже |
суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо |
г маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у п |
писати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинск |
сам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судб |
<p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отвор |
ерали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом п |
Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све б |
мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шт |
пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», р |
девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пал |
пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за |
и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи ста |
прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све св |
и око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмир |
укаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зе |
, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред то |
метно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота |
ије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Бо |
63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи в |
мо гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове |
се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, |
један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, |
ујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> < |
з отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како |
мо — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n= |
да ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!.. |
рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, |
Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох |
оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још весели |
.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у за |
ад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим си |
/p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо |
рђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од ба |
то догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који |
>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог г |
а зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? |
ваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти |
ијатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју има |
.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним |
n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спо |
, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљ |
е и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног угово |
одаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све |
неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др |
даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину |
едну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала |
</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемат |
.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне |
жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, ове |
ој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. |
собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како см |
, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» |
.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и |
књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У |
ло дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заце |
ици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> < |
ли не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде |
иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен госпо |
љно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд |
та!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се |
инило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јо |
> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- |
..</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке јед |
/p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централн |
адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он |
ар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, кој |
доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А |
беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је с |
, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим |
ар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечан |
н је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и |
ка за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта |
ги би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само посл |
S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити друг |
седник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, к |
} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота ве |
је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Нај |
поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, |
га места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја |
о ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лу |
кад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да ј |
....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, |
литичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кр |
као и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два с |
....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).< |
правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке |
тао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке к |
на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну же |
први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар м |
а, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу... |
од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида |
господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем! |
сла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се |
ри себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време |
од «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под « |
седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали |
е хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и сал |
«што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме коре |
</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припа |
о бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>П |
ји у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тр |
pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат |
у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. |
е толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="# |
их 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост |
човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми |
е.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети |
абора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи < |
рећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања |
{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да |
р г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставит |
дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно |
своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то врем |
ала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се о |
еле нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгле |
носи бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе |
ледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је пр |
аркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил |
</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </d |
S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» у |
лика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да сваг |
, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не |
шла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајца |
ни славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко |
на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом пос |
р,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је |
4" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која |
обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак».... |
Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друг |
S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха |
сница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту |
етан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с |
тави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло |
)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји |
ујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Адел |
.{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је о |
ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горк |
ешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело |
ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, |
осија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — пол |
} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним с |
његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешк |
к радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Де |
а предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није |
уче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један |
вар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је с |
..{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну спо |
ркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога д |
е решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И на |
;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица |
и, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, госп |
, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на |
ачини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам х |
делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да с |
свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— О |
е необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изв |
.{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад |
ањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n |
т; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког |
И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да |
ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне |
ла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше |
и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на ш |
мам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И ње |
ло неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мисл |
<pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више инт |
е, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, к |
зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» п |
а крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомен |
ако хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с греш |
Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи |
ди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га дос |
ка он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви при |
уче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуриши |
} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу |
иродне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време |
аху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху с |
ри маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p |
во право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осме |
сподине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде? |
на не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабост |
...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављ |
Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буд |
сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о |
орен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно каза |
ната, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је сам |
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт |
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а |
на — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на |
к сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем |
места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слуш |
— издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Чест |
и се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у |
</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особит |
да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог ма |
еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и |
су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег мо |
склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гм |
ја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, |
је ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први по |
дма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ нас |
ило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опа |
нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као |
слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест уз |
а се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто у |
н би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико ч |
брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло |
а доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права |
е истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} |
ази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote |
сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни |
од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верује |
е! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је |
овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападну |
м праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Н |
м на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окрену |
пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сест |
ас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог с |
рости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомје |
предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То |
угу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих иг |
{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ов |
нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте |
да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непре |
сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам |
ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, |
ине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет д |
Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је |
тив, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу |
нима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп |
земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусењ |
и се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо |
и боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој со |
се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> < |
ре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да уп |
е потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l |
дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли |
је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су пр |
огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручни |
речем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — маш |
о више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше ис |
н Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег |
пред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право |
<p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правни |
на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; поми |
авде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, |
едној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би |
првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда |
ла с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — п |
прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао ни |
чи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем на |
ити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} |
бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, |
од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна си |
ај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" />< |
на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора на |
трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено неб |
зла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану |
и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapt |
сом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> < |
S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба |
и правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последњ |
— посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће с |
сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. |
nit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{ |
ије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — |
ам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини |
сану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију |
/> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потр |
рбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света |
Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у паме |
Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја |
unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одв |
ља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> |
бих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином ново |
S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће в |
не жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до см |
радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву ра |
а нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, који |
, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> |
, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољ |
} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким с |
една реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадо |
не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с поку |
удећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> < |
е из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у врем |
н подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња |
шту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш |
и из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се с |
врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дроб |
азграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — |
после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била |
<p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице |
удских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у с |
ну на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S |
које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} О |
икао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појав |
ше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни право |
знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би |
шљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
<p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босиј |
само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега |
вањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — |
руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници |
асом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> кл |
ист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлот |
по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} |
новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на |
етна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управ |
се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе |
ртуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме уј |
и:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — к |
и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и врисн |
за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж |
али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад шт |
<p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у |
своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу |
ра и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је гру |
којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хо |
Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хте |
!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучен |
ла...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла |
врши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда |
и њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — о |
еве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имај |
најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло |
оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим |
потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе |
срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава матери |
појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за т |
горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безиз |
њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народн |
а нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, |
своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућишт |
и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јав |
сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и |
одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. |
стаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми д |
{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што |
начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рође |
> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А ка |
е побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница |
рости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена и |
<p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Рив |
ници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Ка |
{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X |
ући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала |
жени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола |
и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква |
безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја |
строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужио |
ад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој |
свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове |
и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички |
еколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с |
коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо |
мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест |
овори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се |
а, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће |
толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао |
аши људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог |
вете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље ј |
и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјаре |
а се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није произ |
/p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела |
и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле |
у она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће |
владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине б |
ондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, гос |
ити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и н |
ило разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако б |
дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> |
товање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{ |
тка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се д |
/head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се дес |
н утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} |
га» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме с |
с ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне |
сказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у ту |
свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — |
и.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» М |
зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зр |
ан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест |
ела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе сп |
ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мо |
ило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре м |
ало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном |
авести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је |
по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чи |
} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мис |
S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S |
ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје С |
но погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она |
ци пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држал |
благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од |
p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p> |
one unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим ха |
одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један с |
one unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седи |
ашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ј |
је.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — |
— —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола |
добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" |
не није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова |
на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, |
е!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресен |
чуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било.... |
ут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој |
невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је |
аби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, |
све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било |
ки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужни |
но вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што |
свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; |
> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје пози |
.{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и зд |
аки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је |
ом старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то н |
би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у |
...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да |
нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разго |
публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} С |
итости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио |
већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је |
дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена |
е...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је |
познатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог да |
ом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</ |
...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све н |
је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне... |
ници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} |
ља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучер |
своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Си |
је....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, б |
зујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} |
ену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, |
је хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} До |
као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — |
све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна с |
тпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули ни |
сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, |
6 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша |
, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно и |
задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мен |
ико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам |
а и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али |
од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — строп |
ица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере |
</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше.... |
че нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом |
и.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Д |
дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам з |
е....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} |
ного којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је н |
во све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посм |
бни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, |
». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућо |
ку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио се |
<p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од п |
и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — |
ћ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, г |
/> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«На |
ља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г |
63" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у за |
аш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи нас |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У |
ше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, |
н отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S |
е ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веров |
велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} |
те Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гла |
понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет |
некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз к |
оспођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомј |
за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она |
ad> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} |
егов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др |
ли се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не пол |
д дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског зау |
" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој саби |
="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у цр |
ја упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, др |
бинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, ш |
егова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мише |
кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p> |
странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, ко |
ун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опева |
ци у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву |
енути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи |
ат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој ј |
> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} |
стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и н |
ди г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела д |
вај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрли |
Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свеча |
пи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А |
«комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу п |
не недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S |
ка.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они |
даред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p |
није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и с |
слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечнос |
ђај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак ф |
с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај дог |
и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас |
оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог |
ед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; су |
оспођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш тако |
«постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге в |
е имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од |
ј род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образ |
рото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако ре |
свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, |
и.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S |
отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто |
</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за |
а органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке а |
драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она |
и дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се доне |
жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог ск |
{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; пи |
у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јед |
тачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад |
шта.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ |
боку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p |
ог предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово ј |
дица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања свато |
ропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, ко |
потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило... |
а се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p> |
ам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} |
и цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџериц |
је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се |
езоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> |
сио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице С |
ина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук |
} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао |
чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његов |
расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине ог |
г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спа |
кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S |
дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Не |
ама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је ж |
вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>С |
осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» |
оћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим |
ародном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из какви |
<p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији.. |
а, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето мес |
мера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа дру |
ла богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p> |
разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао |
нимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> < |
лу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То б |
ота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади. |
веја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом |
бу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним |
беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, п |
?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње |
и, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и |
дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је с |
свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помр |
p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше |
ј парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатељ |
ги је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <titl |
пи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џом |
маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену |
те запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет го |
би.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даж |
одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то па |
постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али |
рви веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани С |
сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>На |
ћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S |
0 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојо |
што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде |
роните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али чес |
м адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове |
ијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљ |
ајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. предсе |
p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нем |
л, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «по |
Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му ј |
....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници |
адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској.. |
њској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г |
дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову д |
ласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Риви |
м је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени |
да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и сма |
г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо |
вот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био учени |
практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку |
Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше |
иоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало |
одним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе |
сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, с |
астави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — |
на Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Ми |
Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од н |
" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али |
учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} З |
тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени |
епрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима |
дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега в |
аља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и |
S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо |
тати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. |
дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p |
тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је по |
о се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: |
су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дот |
здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје терази |
у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена |
то је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{ |
ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господин |
ег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и ра |
ини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта кошт |
но везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају... |
е.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присн |
је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари |
b n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом н |
викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да по |
ч тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу.... |
четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по |
{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као ма |
, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала посе |
>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, |
Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стај |
лота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огис |
није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса! |
ола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер |
о да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без |
p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову з |
м напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепав |
Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Он |
лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело д |
отивник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. |
бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа |
в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога ж |
ељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да |
а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и |
и рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из свак |
тао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немам |
није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали |
ва.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљ |
м се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио. |
помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио к |
земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Ј |
а рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока |
ела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S |
ада се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове д |
ољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читав |
хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека по |
не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>П |
} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, и |
ote xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове за |
опасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће ц |
дном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весел |
дока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам |
паст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролаз |
врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{ |
колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супр |
о једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. |
стераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се пого |
инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, |
м редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима с |
уг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновс |
тану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више по |
ци својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког |
оба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми |
а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — он |
Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. |
се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о |
све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим пому |
мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се |
ве витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит из |
егову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му |
је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а |
<p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола |
во све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она м |
ино а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванред |
ужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} |
/> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се |
{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но вла |
од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, она |
но стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је |
једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p> |
седник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ |
пера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу |
..{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек д |
.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове |
перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопи |
ма милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ва |
кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодин |
сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као |
је матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и п |
Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да з |
ту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам ч |
астави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је |
> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће ј |
дска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху пр |
ара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодеја |
рена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер |
своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да дока |
рила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да |
нтала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — |
и што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашни |
Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје |
у око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири годи |
— вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да |
спомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам |
, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се |
/> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драг |
ла кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви |
зјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S |
, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, ко |
.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, о |
вности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву |
ност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на ру |
и мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта м |
} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то др |
страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, |
, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао ва |
н; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стра |
есекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви |
овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим сед |
у погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља М |
аше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале |
ећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длач |
ог стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отвор |
да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и он |
—</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата с |
ти све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговор |
— па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш |
знавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је ум |
а код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног пос |
нтала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ пр |
ин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола |
блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адв |
јера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народно |
у, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посла |
воје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита и |
е-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p> |
ада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног |
данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребије |
н у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје о |
ашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини.... |
сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б |
ђен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и |
једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседн |
е свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројн |
а, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и ште |
собитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Х |
ој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера... |
маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за |
нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... |
је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од годин |
} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— З |
рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње |
вију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је |
д свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у туз |
смртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштеће |
ругова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> |
ба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи ј |
етни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла |
hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шт |
.»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељ |
то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш |
и лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{ |
отина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у |
Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици |
и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познани |
ef target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за пресе |
ла да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без наро |
к великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не |
о је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — |
вду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заст |
као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подру |
} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни |
....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. М |
дила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино пра |
..{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила мате |
н Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћиц |
авињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де- |
сто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Госп |
ивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем. |
ше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само шт |
н Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предм |
ана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, бри |
аиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, |
и је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте |
рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Де |
ђаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спа |
17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то |
настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септ |
на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </d |
арски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика |
она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би |
ка, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио |
н де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — |
Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики п |
сне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше |
нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на некол |
на, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је п |
. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа |
Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућс |
запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два т |
а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукоп |
. старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . |
</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. |
— он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек ч |
ов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положа |
p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посм |
виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — |
му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја |
оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} О |
и, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељ |
«Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</ |
ецембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шт |
рине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости. |
Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> |
чајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рул |
адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара |
радили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао |
ру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!. |
манет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомј |
оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p |
матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судб |
да беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1, |
умента.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, прв |
«......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове |
е изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то и |
и му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. |
јем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он |
орност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодго |
Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парниц |
д она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; куп |
дићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне рево |
то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Е |
p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег н |
вини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на вр |
аш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p |
нију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако |
ли још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се |
...</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је неш |
ије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранл |
еренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранл |
а се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског су |
> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. |
велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили ч |
итији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Фло |
ишта живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — |
и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан марки |
ти памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз |
RP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 6 |
тара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао |
инити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осуд |
ла коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S |
куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњ |
Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба |
} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом |
матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводо |
то је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и па |
начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Б |
ега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости |
идиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буд |
е да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} |
d> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво о |
ја је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих к |
ва мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече |
добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку пр |
, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна |
е.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опе |
ше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта |
остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још |
шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" |
ење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болест |
.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра |
м упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања |
} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто. |
што додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на ду |
— показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала |
ако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и |
атере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог ј |
Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништ |
браз народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, с |
ртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник |
у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да с |
оје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девој |
ста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи |
>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} |
{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задо |
>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је |
06" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе |
је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — ј |
ове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управ |
муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца п |
а кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није ник |
То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице |
већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет |
и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма |
та....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно не |
азио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао п |
мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit |
мено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије |
{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Наста |
знемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог ор |
ароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством пр |
тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што |
г и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном ст |
ала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије |
а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" |
— Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} |
им сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је |
.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега с |
..{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за нај |
р.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад |
>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер |
публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тра |
н је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да |
ове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља |
убави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Фла |
да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби бо |
ије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> |
ицу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; |
згубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори г |
и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Та |
и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њен |
n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва |
ешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца, |
>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку |
је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>« |
и.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и чети |
<milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председник |
знала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г |
<p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су о |
ило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!. |
пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи |
шта!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов нем |
је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било |
луције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог |
> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <mil |
умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног прокл |
ну и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презимен |
то га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, о |
множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински |
ити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на |
од ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. |
збијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет |
етио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштуј |
лижњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњ |
и!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} |
сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у о |
та које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази с |
ене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S |
к друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало по |
и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да д |
p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казуј |
још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p |
и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не мож |
че — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са |
али г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два |
осле он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стили |
глу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. |
и :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о оно |
овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ а |
аком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} |
ћи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађи |
безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се |
ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, |
поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законс |
пка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио сп |
а — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм |
и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњи |
велир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог з |
их уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем |
пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна дина |
аспитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ва |
водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у мира |
Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести св |
нети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га |
ша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећ |
сти.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака |
онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов |
огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем |
ове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је ч |
ге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> |
авало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и |
приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200 |
ије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог пог |
пет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> < |
пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и |
немио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље |
тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру од |
о служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све |
избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од ка |
ште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада б |
е, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна |
е још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној |
да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не по |
и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«Н |
ме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> |
његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — |
оје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква у |
ај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи ду |
ту за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разо |
је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је |
...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone un |
ише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У п |
азнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео |
чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају ч |
ра — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У ови |
потребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуд |
и бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мал |
еспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а |
и чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један |
г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођ |
ао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Ф |
не — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Иш |
на пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p> |
ије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправ |
целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што бра |
а би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је вољ |
е по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске д |
ако чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћа |
к чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p> |
нским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр |
Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио |
свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему |
} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој буду |
у, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже ка |
у је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S |
ве стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни |
м врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела |
овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једн |
чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од ог |
ебегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео и |
едбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте |
рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, ди |
транац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} С |
није куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо |
исам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано С |
је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све |
ашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његов |
а својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пр |
е <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру |
ет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S |
.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сл |
не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да при |
{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није |
убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} О |
о мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви |
рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се |
ије знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} К |
еки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се м |
ети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с п |
о од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} |
атима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То |
говца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица виш |
он Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људ |
Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да |
адно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} |
{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} Пос |
, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај |
рак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име дет |
на душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан |
сеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали |
После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зуб |
устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да |
по — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Фла |
<pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је |
и смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p |
јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone uni |
им не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривије |
е само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове прав |
жен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем |
Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чуди |
а их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} |
људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, на |
Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположе |
ди.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се н |
баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} |
нама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> |
е било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би |
га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије зв |
p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продај |
уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да в |
не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге дец |
у, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p |
{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је осн |
Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је с |
г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку. |
пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљ |
> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита ис |
p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало... |
.{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два |
пасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div t |
валију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до |
као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ов |
а мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени у |
част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обро |
лача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за жи |
} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје |
је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — |
улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло |
омућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто |
а се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неко |
ји је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошко |
у овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> < |
је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <p |
аде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом |
јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} |
е — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељ |
кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је |
вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, к |
е — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је |
хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је д |
но страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетин |
ј Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»< |
да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово |
код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо з |
ндону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, |
равити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Ј |
утим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и њего |
сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи |
је никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучењ |
S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновск |
иди — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад |
ашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али |
уђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а на |
, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило м |
зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка |
она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше |
једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна ос |
рста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сирот |
анак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био |
а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! ј |
заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица сво |
ом партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ва |
, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у |
с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваз |
ретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли |
и она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она |
мо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} С |
же беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис к |
ала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да |
ту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничав |
ријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi |
код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много |
овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!.. |
дом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но |
несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну г |
S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене |
>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а има |
шу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се и |
ле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бо |
човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас ост |
П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао свој |
, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на в |
господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне |
ћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n= |
нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи |
ља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин гро |
семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки |
деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам је |
, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави стара |
омогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> |
седања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; |
чне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, |
огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш |
му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ов |
То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим с |
...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама |
во.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква за |
Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба |
из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — м |
тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> |
и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити једа |
бучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи |
краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гл |
ликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. |
<p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и јо |
Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и |
помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и |
да како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пал |
огаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте |
ико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Про |
наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — ве |
о је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <p |
грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога |
важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта |
богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолк |
ена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Ал |
она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне поро |
Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини! |
ет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже |
примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета |
а властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па е |
рац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљ |
беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу |
ова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше в |
дна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породич |
ре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министа |
зобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би треб |
де на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гл |
S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово пр |
..» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оно |
уга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота |
</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на на |
рцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n |
никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постаја |
г пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њен |
ре пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 |
ела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би |
предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њ |
у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од |
ма.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле |
е неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p |
чудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необ |
вени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо освет |
а Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара |
/> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није бил |
на Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — пови |
ла и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна |
— пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p> |
нара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.» |
ана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуд |
е у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилија |
агдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . . |
самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном кап |
два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} |
вањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д. |
арагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, |
јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И н |
цену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури преставље |
ј кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситн |
иђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, та |
има и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељст |
ила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног |
е честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну |
лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима |
Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац |
о фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста на |
кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква |
12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет |
.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; с |
о на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге |
и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу |
ође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S |
д чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово б |
милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност |
ка добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалук |
оноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у др |
циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опрост |
д цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> |
викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица |
викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</ |
паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је |
овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници |
на девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у |
иуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толик |
це куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!.. |
а.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му |
д нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне д |
ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају вазда |
Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурд |
скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да ва |
и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капит |
и....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила |
овала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone u |
ивљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није |
> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p |
г с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чуди |
ка.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лонд |
трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно |
о-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим б |
криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом бр |
н <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правоз |
ик краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једн |
прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим профе |
к санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху до |
а, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафа |
истава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, |
</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме пл |
некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет ниј |
="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колик |
ио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он наст |
ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Буд |
>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се |
n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре |
.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплач |
избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде |
оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше на |
читељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S |
ко узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она |
је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и дру |
д се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је би |
учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је |
а нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и ка |
{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што |
зим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна к |
чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p |
тарац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — |
<p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступк |
има још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најср |
ио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле барушти |
е дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако о |
гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпада |
а бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу п |
оја долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седишт |
ка у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника |
.{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам оти |
о треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писм |
мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа |
{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како ј |
ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{ |
стао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог |
јао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n=" |
ла је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбе |
госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозе |
— он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Фла |
ост опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} |
пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би |
се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на |
»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где |
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики |
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики |
ilestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу |
ко се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке сво |
на је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје |
отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би с |
гала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је си |
испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи |
које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо |
авије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</ |
дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да |
јпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две жен |
ену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, |
покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> к |
а је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с наки |
т у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи |
ите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад |
слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, |
је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада |
} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, ис |
ија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г |
све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, |
т своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи |
чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, |
} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви |
мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати тр |
шар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је н |
великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег |
труја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — о |
итацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прилико |
г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска < |
и ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, кој |
и кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет. |
да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за па |
штво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на ве |
оју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу ње |
а, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био |
ош добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле б |
едном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зау |
њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за ре |
етворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој ог |
овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане |
учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи. |
све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{ |
је, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p |
....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у |
ута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно |
партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне сл |
гледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Пос |
да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима ово |
<p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговат |
ње не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му ј |
ши изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао |
ком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Бо |
баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратил |
рупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво при |
комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не в |
да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} Т |
p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намрг |
ка кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше |
авде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло ни |
ри слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде |
ла на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је ч |
> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та њег |
м».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да |
а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је |
те — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступ |
дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћански |
да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не |
жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, |
беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше |
итија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати |
> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајд |
најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му пок |
ше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рук |
о брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити свој |
ајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо |
>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна |
ције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко за |
и по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — |
о ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта в |
ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смел |
бичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, так |
...{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за |
и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху |
зност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопч |
се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радо |
{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику |
је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живит |
ло, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи |
ревеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне |
спрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна |
самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег по |
обито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва заду |
не дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</ |
ј прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. |
P1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на |
аве не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S |
и.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је |
и беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, о |
/p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу пресе |
бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут |
кати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање.. |
злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађа |
себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам д |
нита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову с |
кви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} |
један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p |
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је др |
о само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полу |
RP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је н |
мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе |
до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има |
ољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање о |
е сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Ал |
на је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропа |
није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} |
к. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о д |
ога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену ј |
ртур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило с |
упник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапу |
<milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне |
е тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, р |
е.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S |
<p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«В |
n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излаз |
ле, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вешти |
је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} |
ше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед |
ућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у |
ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!. |
.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој |
тим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи |
своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и |
говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да |
родну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{ |
х Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима |
ли, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио.... |
су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволик |
опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више лич |
. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пук |
уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама |
у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П.. |
ични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, |
дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво и |
арала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинар |
ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ к |
а да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јед |
— Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И м |
самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим |
реме ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини |
ој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Прос |
на правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="1 |
сретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав поз |
праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песм |
ече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — забора |
саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ |
ло је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дет |
раду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од ко |
му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би |
ресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела |
и последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у |
и га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народо |
....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима од |
је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, к |
а кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неум |
ле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходн |
еше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повука |
владао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристок |
боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> < |
но и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зр |
андидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављ |
л.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура |
estone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> |
ам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S |
Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута оста |
не друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних а |
осланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило |
>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње |
/p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «С |
лико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као |
аље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад ч |
ети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје |
ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале |
мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, |
т.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или |
— чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавиј |
се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог |
је мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси ви |
де до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па |
орили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотин |
<p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде з |
рска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. |
онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — |
ешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — |
S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други |
велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на |
вршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> < |
о свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — |
е све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ |
ити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али њег |
знајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — з |
отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није |
може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, |
м пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим |
е, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добри |
Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера |
гао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику па |
н је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохи |
свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је ов |
а старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су |
адости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, |
, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се пос |
ек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаш |
јој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револ |
уће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтева |
е револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код « |
сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Пет |
е слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!. |
душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше |
да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он |
ок је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је |
— —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили» |
имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} |
веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислил |
пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њ |
вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} С |
а више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њ |
иза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благ |
нуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју тр |
крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је в |
аху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд |
ро је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетил |
{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — |
добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за |
} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... |
а погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близи |
S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</ |
оја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле |
ласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећ |
..{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од п |
{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија... |
с удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посе |
87" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и виш |
а доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати |
месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини живо |
сна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, с |
вај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему |
а уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хлада |
вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као шт |
и је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици |
и; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сре |
ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет |
ете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нис |
.{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, н |
н седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама... |
обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја |
говори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуња |
Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља м |
окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не у |
сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око под |
да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у ова |
а «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се |
тима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p> |
склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треб |
вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко к |
суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место |
:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види. |
поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они |
и кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Анд |
ати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих да |
штину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упи |
мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} |
..{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што в |
из де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} |
упим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело |
ке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало п |
сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203 |
Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ов |
учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину |
е Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше кра |
ло му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} Т |
о извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се |
тала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одве |
ри дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини. |
на само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ прите |
и овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта в |
езизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не траж |
и.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени |
ина.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуциј |
прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја м |
лач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред ови |
{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене |
дну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте дана |
ан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По катка |
смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. |
ије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тач |
селим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек поста |
ше не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!. |
{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — |
Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођај |
земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супру |
/p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао |
{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је д |
ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" |
ије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбин |
.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што о |
сти!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се О |
о душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</ |
о; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није |
Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, |
Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи |
мео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> |
, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непоз |
е, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну |
е срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте о |
p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може би |
ма саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је п |
ј својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости |
угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од |
ом сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете |
S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S |
еса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разб |
колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи |
ију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по |
ан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо примети |
аквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси |
едником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у |
удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, н |
лим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозри |
Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> |
а је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на с |
маже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе дру |
раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима |
ц онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера |
сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у |
ше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не ста |
} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том |
а дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>К |
есретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И з |
ти; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали! |
јавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:< |
онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својо |
омоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа б |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монит |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњ |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од |
гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — а |
...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p |
мемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г |
јатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће н |
егуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </q |
реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је |
ишних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само бе |
није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница с |
е огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се |
ном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — ш |
ам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар ниј |
Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то |
у улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> |
<milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио |
живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би та |
ужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је дал |
изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да |
то хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала |
="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} |
нао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више |
t="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијац |
тељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на |
— — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућа |
г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — из |
именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања |
и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу |
ченим кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, пред |
estone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је уч |
ез коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} |
> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље |
је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су |
..»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као |
, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Оги |
верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{ |
p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља |
ва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели. |
не, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флави |
ој влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, |
мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква |
S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, |
не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и гос |
е.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 годин |
дницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду за |
да».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти |
два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, к |
кама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у р |
повима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S |
о живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненад |
ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким |
ађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су ник |
лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којеш |
сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд |
>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је п |
ижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предме |
г идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— |
чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице нес |
.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По мил |
> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански |
а сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовин |
ласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p> |
у.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што в |
и промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула |
а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилк |
под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купит |
Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прош |
чника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољни |
изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки н |
лавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву з |
ородице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распе |
.»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да с |
и где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....< |
!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет |
.</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад са |
ао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упал |
ило умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад |
еренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као п |
Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака |
— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p |
ао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања |
дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Ба |
рте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, о |
опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још |
икад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно врем |
ва све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па ко |
и не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће.... |
.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судов |
сној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће |
шћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није у |
} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини |
ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господин |
еговом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} О |
.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем |
ј све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад |
света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо. |
икад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је сп |
е својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гла |
пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна |
>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важниј |
г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које та |
.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао ил |
разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од пр |
сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да |
етни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и дана |
њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци |
ли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера |
дока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који |
се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка. |
еност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинам |
предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова |
срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим.. |
у сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она |
ес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «А |
д њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их |
еварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора ка |
е дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше по |
{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милост |
ниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — |
сетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на |
лињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз |
аш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао |
е се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша |
уку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у |
еника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколик |
еченог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајал |
не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се |
н» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S |
аш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто |
о и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна |
икупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> |
а хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S |
рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гр |
ране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој душ |
улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и |
Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору пев |
е муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једи |
обро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{ |
у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p |
ата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатур |
иту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се у |
р Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с |
од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар п |
у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спрем |
год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момч |
д знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — поко |
ко га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што б |
вој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац |
т.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} |
друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она |
од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!.. |
с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно прим |
гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је |
S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», |
Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се |
p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица го |
ји ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те |
осјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово с |
, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{ |
...{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком |
ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура мар |
најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, |
з пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оце |
право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна пари |
Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је см |
ем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартиј |
р», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби.... |
може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај ис |
равањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан он |
§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетн |
она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређ |
н и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој см |
ије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура мар |
ва и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у |
ељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на дра |
обни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учи |
је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви |
елите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога с |
ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале нав |
ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи |
рлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и тр |
аје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног |
не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формул |
ске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!. |
јем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје в |
уд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb |
ај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са с |
а ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спор |
истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ств |
Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка стра |
ана постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче |
а нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је ро |
деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у |
годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у |
0 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — хра |
овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... |
p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. ( |
ела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они пр |
Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајал |
мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.... |
зентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар св |
е....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог |
је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p |
знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа.. |
остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да |
осу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... « |
ер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Пр |
а пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ва |
о на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију А |
<hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. |
докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуме |
ио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, |
су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Неп |
о, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађ |
да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да и |
, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по ком |
не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нис |
.{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична |
ка попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под « |
ола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а он |
г под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права |
е ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам |
ита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Ан |
и овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на гла |
— у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешћ |
ет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кућ |
> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим руко |
а број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом |
да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> |
у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни |
Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, ње |
старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нага |
ао изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би к |
е јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине |
и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанко |
>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ д |
та морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом пог |
вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозент |
даде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па ка |
>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад |
и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и |
ојела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хв |
за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала |
ао златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши ц |
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угос |
јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андр |
луживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је уве |
клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђе |
јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове |
шло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој |
она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да опис |
уно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.< |
иестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од |
људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину ч |
овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" |
да сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а ка |
трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће |
....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} Т |
а крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде |
а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дан |
материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
танује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, б |
аде те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени |
етета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Ј |
{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је |
ђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове с |
божацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјац |
спитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом с |
реседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у тол |
дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази н |
човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још |
Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да б |
вих кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућ |
ник за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник |
; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" |
з де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком |
ишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину |
и; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих |
од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало с |
ени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у све |
0_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> |
рота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — < |
ћност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За т |
...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И |
на свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».< |
/p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио |
елог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је тр |
леду жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све |
гме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа пре |
рви је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала |
оју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Миш |
p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта |
{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се |
ставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде |
може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интерес |
milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је |
дма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. |
оспође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> |
— све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} Т |
бу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову |
за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путе |
гла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 дина |
отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. |
гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.< |
што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од н |
нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Ми |
— <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну обј |
једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златн |
дно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г |
свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о |
е с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жи |
— фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Ад |
Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, с |
он — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драг |
а је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p> |
нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Ал |
и, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скро |
се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>« |
е било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја |
ло — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамоти |
е му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ го |
Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо прот |
<pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председн |
и тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. пре |
</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обич |
ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо. |
сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и |
што што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. |
..{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од |
p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с |
а и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљен |
t="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника кр |
указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у држав |
уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих приј |
зи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачк |
још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он зап |
ио миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног |
{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви... |
етим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том прилик |
ом лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и п |
ог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч |
е одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Мла |
..{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема |
по слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим... |
трапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, |
г ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на д |
дну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, |
} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање н |
ист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «шв |
{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала |
азатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде го |
принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, |
и непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једно |
рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је о |
чем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека |
</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размо |
ута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило |
а — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте |
м песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посе |
од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли |
ок сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</ |
у била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} |
вани «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем ро |
родични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, |
аш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} |
S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи д |
00.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна дев |
} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га |
} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb |
жење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека |
, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у |
} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је |
шег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се од |
гледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога да |
а, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је уч |
!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одав |
асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често |
тивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом м |
.{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље м |
н философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас |
веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра м |
аже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења |
ашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је в |
да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, ути |
ла руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по |
вног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у |
ван задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и ст |
еног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразм |
унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприк |
јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника. |
моуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја крио |
да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне с |
суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио ни |
свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смет |
или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао |
једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</ |
осподар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му б |
и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур |
волуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он |
— па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</ |
.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази |
слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише |
мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао свој |
е хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела |
S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не бе |
. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозен |
од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепоти |
анеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он |
бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може |
ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ј |
н Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на саст |
а је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво него |
ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет |
издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, се |
извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се |
чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављен |
интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андро |
општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</ |
еднога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао н |
као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. с |
је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту св |
а није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезо |
ајпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; |
ли не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој кап |
у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</ |
му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да |
инити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове |
ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То ба |
т часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" |
<p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега |
ала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и мо |
{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> |
веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, јо |
врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и |
ниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђ |
пазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И о |
, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разум |
остионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претп |
чело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше |
ћу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немил |
би, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком |
завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} К |
ола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала б |
тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера |
ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне п |
и Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «Т |
и и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу мо |
ржавним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али |
то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи |
ртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра н |
огом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови |
јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од сво |
лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном |
, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека д |
лкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на в |
о.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душ |
свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није врати |
своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувели |
код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког дале |
азумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим све |
ечен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и |
питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било н |
а!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљн |
ла, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој |
S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, |
зори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; а |
старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{ |
ра <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудн |
ишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од к |
фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с вели |
ик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отм |
накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Моз |
стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела |
да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије |
— поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивал |
у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љут |
ћа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она |
дронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адел |
жби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали |
којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети |
ш.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био |
еда — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S |
.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају |
ва лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у сво |
ице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко сауч |
> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде |
ше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, |
ло друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека |
смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости! |
амо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с к |
и — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте |
сталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се прили |
да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како |
јаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од |
равде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет |
вачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обо |
{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију ни |
а — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође |
.. народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне |
ти и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} С |
ло секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва |
рним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да |
примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је |
чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p |
важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на р |
тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!.. |
, одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја мора |
еч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», |
свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си |
вала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету |
> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом |
, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом г |
гађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у и |
препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов с |
вргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица |
— здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена ц |
у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срес |
тула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" / |
аљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први бо |
ородицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жи |
ата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење |
амен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звез |
то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и ве |
ним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуд |
асенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао н |
шта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађ |
ачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је |
био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам |
шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!.. |
на шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пов |
о више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерит |
{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била |
ња старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло мног |
да динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више |
ом:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантим |
ош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима |
<!-- <div type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h |
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h |
<pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>нап |
рлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур преда |
на хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — |
упоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара |
поцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно бе |
ице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. К |
p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само |
бене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на |
најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чи |
ут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} О |
е <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и пи |
туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да |
28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог |
љда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отвор |
ли није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} |
виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је |
одило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом |
е несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb |
и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та с |
ет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима |
а чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио год |
аст несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очај |
ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега |
Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по мес |
и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кесте |
ек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} |
ним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да |
ги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи |
р» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државн |
он....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} |
е свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке ме |
оје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} |
ава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но |
ого изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} |
уда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак све |
стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар |
ше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадил |
Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може |
реседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник |
о пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се д |
ла.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Ар |
<p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народн |
а 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањел |
али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето |
ло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме |
био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје |
а откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Д |
годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна |
чан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</ |
.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао |
оспоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не |
севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срд |
апред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио св |
овима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он |
је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше |
} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} |
ц бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вече |
да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да сад |
ш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха |
{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди |
е спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је има |
но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су |
е седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну |
о суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против |
<p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Ж |
сле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као прав |
ичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, |
Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може |
м изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То ј |
четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност је |
», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — |
у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претеру |
о ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог нов |
ам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се |
н другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему |
<p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у гус |
е као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још |
би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео.. |
а.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу н |
! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, |
кренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Аде |
, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> < |
<p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додад |
/p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има |
«Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се |
... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} |
улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера прод |
роњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је |
.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати |
беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на пла |
беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од с |
у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве |
.{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — |
у народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш иза |
неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила п |
на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, |
а год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежост |
кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису |
мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при раста |
о самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима н |
две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у |
а му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен наки |
могле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помис |
е он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је по |
е у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из |
>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни |
едралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова |
штити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао б |
тура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је |
еху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је о |
ђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан |
је хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџб |
штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву л |
е разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога |
p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које |
м хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Да |
<p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме... |
сто старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тргов |
ГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> <bo |
инио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењ |
егиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познан |
ске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио |
чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла |
и језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је д |
рговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову стар |
лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да |
ке, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Зал |
>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је с |
слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз |
вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све |
ба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монм |
умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у оса |
тајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она |
гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да |
/p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики |
апазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година |
е звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи |
имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да |
има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — |
научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогл |
!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд |
Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други |
заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено вел |
ао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих |
блик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно |
да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пра |
Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се с |
от ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, наро |
вај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за ова |
*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он с |
о од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступни |
гом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу му |
.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> |
ика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Нек |
{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти. |
Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> |
елстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уваж |
ати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То |
вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо |
д прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“< |
други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Јед |
војице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једн |
шао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа |
одетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла |
се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Бел |
се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, |
знају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — |
све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. |
е у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци освед |
.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст с |
ила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената |
ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и |
ла, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — |
с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај |
»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p> |
S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету ма |
мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чи |
е купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — к |
огла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а |
и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао ј |
одавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Рив |
амбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — |
о опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S |
њу г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја з |
Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <p |
вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га |
шлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз кој |
орију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би ч |
пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете |
пор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју ис |
ила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег |
рохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак гр |
ра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жа |
њих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — ш |
а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих |
не памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, гос |
у душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек о |
и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушт |
ла о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замиш |
ом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да по |
му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је ч |
војину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S |
рече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпо |
праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривије |
дног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је и |
е, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и |
спа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>К |
пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим д |
а клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p |
тар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим врати |
} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погл |
ио на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и |
мнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S |
добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот |
зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месе |
оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{ |
што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S |
идите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суд |
"*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли |
, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} О |
(Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-п |
залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по |
очетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите во |
ири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по нази |
браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда |
о; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} |
сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памти |
к у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати он |
вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. |
онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле з |
лу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок |
су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори |
оменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — |
! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само рец |
а мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања |
оје се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је |
на, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичк |
о — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби |
дмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју ц |
би — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — п |
ад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} |
амо <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, |
мљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријате |
есна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у |
ленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овд |
..{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово |
био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчић |
баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се о |
нали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали ј |
кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} |
х душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, |
а то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови |
p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он |
лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице п |
ку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнији |
још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} |
ете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последње |
сле четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од своји |
то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да гово |
Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p> |
; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон |
ности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андрони |
пу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али е |
евног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу д |
о је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај |
м у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у ц |
јокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњач |
повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен |
г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први пре |
ико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на ч |
мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, ко |
а ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је |
о је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је у |
S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — |
затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа |
есуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легали |
.{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкре |
ри опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се |
ед...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво сао |
да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је |
у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је бо |
..{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржен |
ародни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Лат |
секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секци |
екцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три |
у врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под |
је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог |
главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници он |
ложаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, |
ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: прат |
— а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p |
рв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не ка |
боравио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте в |
ом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћ |
показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна. |
нимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауто |
да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О мо |
претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет |
новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну на |
старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благо |
а право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њих |
д, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљ |
с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности ад |
власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење д |
оворио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаб |
а спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је |
а, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки |
е бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштве |
то њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и |
је заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој бор |
је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови п |
видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих н |
е особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ст |
ли, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје бра |
којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разб |
а питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај зн |
ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором примети |
рема ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде |
рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина. |
увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе |
правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креа |
кречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да в |
је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне куж |
ови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они с |
и, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <h |
.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добр |
— што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туж |
рило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије нап |
в текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе ох |
пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повик |
се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} С |
рда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за |
а роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје обра |
, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: |
бину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љу |
зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишо |
се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде |
ало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти |
ли и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S |
лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне |
чи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} |
и један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху ј |
беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало ен |
есу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети н |
и, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у буд |
велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене |
знао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику |
е грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он |
а да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно |
е у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — |
ме свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, |
гло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, |
онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није х |
ричама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расвет |
рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкре |
о је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље |
. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S |
љена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га |
тица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — |
вори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је вид |
ледња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак с |
тлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мај |
ше ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су |
ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура марк |
више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.< |
ентрално је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале мн |
/p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда |
ђаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се |
петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{ |
је је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Зап |
л. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даж |
он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!... |
у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов д |
и дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} |
гледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} |
ађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе. |
т ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала. |
ика сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новин |
ај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за |
ање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део с |
едњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама |
рије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он |
у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихо |
лазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре |
? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман с |
про очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{ |
разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} |
«Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека |
} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало |
често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви њ |
крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју ј |
.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па ш |
гој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ће |
она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио н |
беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д |
овек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д |
е ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворен |
Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да госп |
«Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он |
би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разу |
само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме им |
ене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за |
оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она |
ше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама |
ицу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препи |
мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле |
а презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу м |
е, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслуж |
о беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика |
лако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није |
оси по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, по |
му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често по |
ака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час п |
њеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} Т |
и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме вр |
да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја т |
олико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло |
и овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види |
сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопст |
у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он гра |
ео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати |
година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио ј |
едник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="10 |
де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ сл |
о:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок |
, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу |
израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и |
творина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> |
p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фење |
....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру |
вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно л |
S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпо |
о — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај с |
о је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Доб |
дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна. |
еб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини гос |
ји је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а на |
S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n= |
оши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и ду |
ије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали |
“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочеки |
могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ са |
срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђе |
не три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину с |
.{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику |
пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште ма |
, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву ко |
д прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде |
љ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а ова |
га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шт |
ина.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо м |
ио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо зе |
али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце.. |
р ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела |
помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пун |
топише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је пла |
да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише.. |
ажније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи |
а верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђ |
и свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти |
ао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретн |
плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C1 |
храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Д |
долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима |
p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је |
p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова |
још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећни |
узвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом |
{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аде |
идела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, |
нредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава. |
но пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо |
болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је |
ужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», |
ом је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше нам |
хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са сви |
још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године |
но испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискусни |
7" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник. |
атовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, |
та г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није позна |
Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера |
ори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» о |
неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко утк |
е матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни пакле |
теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше б |
угих наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мор |
г.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког с |
ка је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак |
ца у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г |
на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раз |
а.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запреп |
змакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан н |
који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева |
пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради у |
" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се с |
поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико трен |
к друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку |
и — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права |
pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то |
шао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило н |
.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим мал |
рам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ |
тиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом п |
отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} |
<p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гл |
богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да м |
ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да |
у је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате |
тао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и |
разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога |
ска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, |
јах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја |
доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће б |
, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само ј |
старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој мо |
Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку |
матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Он |
ронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову |
њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{ |
азило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и бла |
у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андр |
де се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200. |
без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и реч |
се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жали |
Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи |
е — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још би |
их двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајст |
иста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помут |
рима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао сво |
ише интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло |
а што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо з |
заћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето |
p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...» |
ја те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Теш |
устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да п |
беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху вис |
вни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, |
нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гос |
ће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртил |
бро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} |
ци — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" |
упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, ка |
</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом ц |
...{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те |
> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би па |
еног имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу ње |
мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загр |
— прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да |
е о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког ви |
скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био н |
ата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.. |
еш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повик |
властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} |
е, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам |
није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено т |
умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као |
. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду к |
м добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се |
и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шт |
никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се ро |
ђа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и |
р је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се о |
уге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али |
ање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређе |
те, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том бра |
је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, |
му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај ј |
азумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о |
в син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавиј |
деш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи с |
авно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учит |
<p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»< |
га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пу |
ик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пун |
их мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна |
S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогиј |
авије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, |
одо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто? |
ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га м |
цу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јел |
г поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Д |
— најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој де |
и створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме |
се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Ло |
ек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спас |
су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберим |
оље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш он |
ежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бом |
прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега ш |
тавништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по |
.{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог |
ђаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себ |
ара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, рет |
пник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седош |
арл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни приј |
Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о о |
ложено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, |
.{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, |
курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мал |
до посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да |
» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетк |
н.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како |
Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то |
овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, п |
могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту по |
и?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали |
аде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебри |
и на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада. |
и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово ј |
о и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће п |
<p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{ |
е:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о |
— човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Та |
ног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а |
а.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена пр |
рате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао |
трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништв |
е преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S |
.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно док |
{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја ма |
ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има |
и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта изву |
епо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевен |
песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огр |
итав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бог |
ицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и кој |
ову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења пред |
се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред |
лога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не |
ли да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно |
а Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ства |
еше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правоз |
нат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Н |
, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању |
ву....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Ниса |
олико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> |
па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="19 |
</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здр |
заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један |
курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — |
јемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихо |
ћа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавно |
Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је |
срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се бе |
аву и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшн |
</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А мо |
по, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него д |
равање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозента |
ност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици ко |
xml:id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} |
вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да |
рива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко |
<p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="20 |
у — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је |
Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је д |
и у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, п |
ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. |
{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртн |
— копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</ |
— сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац и |
ши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политич |
својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног |
огодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене |
а.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си |
..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! |
е бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи ме |
слили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати т |
што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе.... |
Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да см |
о тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb |
мају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расп |
и викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се по |
он тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — |
ло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта |
предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци пр |
т у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се ради |
е да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ |
последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне бол |
S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите |
а радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је |
жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај без |
страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји |
да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да |
ђоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је |
д «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? |
— није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало |
ћ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће нек |
</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. |
<p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; |
one unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек сл |
очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. |
<p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно см |
оа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«Т |
, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, |
То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chap |
емам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" |
ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије ј |
ите отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море |
одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је мл |
приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом |
и ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се |
зофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови |
и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротво |
з службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој до |
мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само |
мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жане |
не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио |
апрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било н |
беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, |
жној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је |
/p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дан |
место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; а |
ху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног |
сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у |
анула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да ниј |
вати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, |
жем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она ј |
в да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да |
S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад |
речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми |
су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо. |
лође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није |
на би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми |
е реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изв |
се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пи |
да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам |
се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гл |
{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за |
ражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да |
ити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" |
, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и |
ледник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлиц |
мена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретн |
ењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поред |
е ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У друго |
о питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђи |
або створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S |
/p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створе |
је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одр |
по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотм |
ност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где б |
и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у ср |
уде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних |
Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p> |
p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је |
ао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да ј |
} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>Пос |
е дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је |
и ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога |
питана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по зако |
ни су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{ |
ој је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би др |
клети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно |
вај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не зна |
"48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се |
једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети. |
и. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Ку |
Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то до |
атли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али о |
е говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва».... |
стократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још |
мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака ка |
.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друин |
ља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена ли |
> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја |
цњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — |
адознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак х |
је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{ |
ећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва |
«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S |
против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Пр |
— још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њи |
сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског |
итаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> |
реним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на т |
толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцират |
повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта гово |
еном логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су су |
уду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; |
е он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ов |
једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме |
неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с |
одине помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» |
При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растаје |
} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одгов |
ране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији |
ом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху |
.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло |
а.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама |
се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капљ |
а свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једн |
ли Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је |
мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико |
у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири |
а пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта |
ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, |
62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немо |
ни гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни виш |
г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису пл |
и и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она доб |
ом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Па |
што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, в |
ги су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију п |
отиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Ка |
а вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог |
тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких сво |
Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни п |
надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправа |
еседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда |
/p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, мир |
»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице за |
у наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао |
«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде |
дан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију |
још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им ти |
та у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим докумен |
од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што |
ајгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа |
ари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} |
али Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} |
је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мр |
један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај з |
с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само зг |
д његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа ж |
ега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањ |
а то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртв |
о себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим |
м пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавиј |
е да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом неср |
ова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој |
{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се члан |
ачелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone |
> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обича |
ња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ |
лом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере ср |
ки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: и |
е, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуд |
урни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је |
аборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна. |
тур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомј |
е да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика н |
.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређ |
:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p |
ду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г |
ешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што |
наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p |
тарост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>П |
на роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изрич |
, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и |
тиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио свој |
главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За |
не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — |
} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам п |
лете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил сврше |
ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ов |
с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, |
јчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — ум |
се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог чо |
е с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио |
сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику ст |
тарини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на ов |
Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он |
ло....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође откри |
S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће |
аш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам |
камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађи |
веде, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици... |
неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека |
че још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један г |
че Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико с |
наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних |
ше чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председни |
ве мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необ |
поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни из |
ца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су с |
да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене... |
им оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихват |
ровели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које |
те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која нал |
по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна |
њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесн |
на ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту пот |
г другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему |
бичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је |
и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. |
ег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. |
дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри клад |
проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво ск |
којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Б |
тања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, |
е, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти за |
а мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање |
ела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено је |
е волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. |
на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му |
овратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="9 |
ва два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за тргови |
, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се испов |
тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то |
које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.< |
иве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима ода |
б.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве |
г часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикал |
бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живљ |
ег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка дру |
рениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре |
дари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтил |
га, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргл |
и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адел |
е друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у ст |
, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост прео |
ом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Ж |
а ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча |
њем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за м |
то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, прем |
ла.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страш |
вој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су бил |
е пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, з |
ије дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је б |
а му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не |
чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито бе |
у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} К |
ст на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Му |
Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — О |
вно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега |
{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај н |
о су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је |
авих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан се |
раво и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, |
т пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан |
на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димо |
северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше |
«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенет |
има и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?... |
Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посл |
делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни |
S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовни |
{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да иза |
дић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... « |
асу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бле |
ка г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. |
...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар. |
м приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је т |
о очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице пос |
оа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојн |
«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђа |
е бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, сва |
његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погле |
у ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретн |
/p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни |
. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној |
сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних |
о зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шино |
о)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто |
суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... |
а.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог |
редседник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато |
о, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши |
» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен |
и још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија |
удма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Бос |
не, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како |
ке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су ре |
т на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам в |
?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одгово |
p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао са |
судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло |
саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо |
боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешћ |
ибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и |
Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у цр |
18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супр |
публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа наро |
г пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и нар |
агрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, |
д г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Сл |
с је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбе |
шељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је |
чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срез |
Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права свој |
кавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклон |
дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су го |
тура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... |
иву мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народ |
ик да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао |
ленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Ан |
ознавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором |
ео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по гла |
, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам с |
рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном приј |
. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одуз |
и добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњ |
поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој м |
кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих |
праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с |
a">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите ча |
он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ћ |
е потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, |
n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим позн |
опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p> |
ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он на |
<p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог немож |
није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто с |
Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«О |
ени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, н |
елири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није |
киза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</ |
реме мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где |
ати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У т |
Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у к |
вет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио м |
p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом.... |
и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и |
оме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар з |
не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она |
заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура |
тељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац |
догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на ком |
мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као |
} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву бл |
еда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежд |
е: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепше |
атељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p |
е с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуциј |
упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране от |
ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176 |
во куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би |
вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог |
е дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговори |
у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, |
ђало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} П |
ењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} |
вљала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за |
, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко |
ена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама |
ано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она |
е често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</ |
вом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у с |
ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића ка |
... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} За |
досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честит |
Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца с |
> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако п |
непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто ди |
вила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови доб |
ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало |
шмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p |
ца моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити св |
омах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије... |
аша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово ј |
Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му |
ац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и мили |
тал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веров |
та, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p> |
у је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек за |
....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал. |
тељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставниц |
де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај т |
на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио |
а ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна |
ста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и |
"184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова |
вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатрист |
освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о це |
тупе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да |
је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с |
S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер |
ов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> |
"191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога мл |
нутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек |
ош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми |
еди....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим |
еда као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписан |
, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо |
зних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хо |
65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају |
.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску метод |
ожете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је ус |
а се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опо |
к је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да |
уриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, |
.{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{ |
умњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја |
о разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте пр |
а кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба н |
карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још |
на драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене мат |
година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам и |
Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић |
Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до с |
.{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На врати |
о садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" / |
нету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је б |
вој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка |
ене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и |
брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Ба |
нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по |
до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз.... |
сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је |
ротивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она у |
а спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је |
пне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце |
олико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, к |
{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава вели |
звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пе |
лесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим поста |
у сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотп |
леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху сми |
ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су |
, рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не |
"229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла |
ати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред |
жно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} |
— де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућени |
и у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешт |
е ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити |
исао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и с |
је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо |
спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих |
и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио |
исију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла |
ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане |
ућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим о |
о — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње ша |
ерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<h |
г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb |
заступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих |
ика за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта |
озаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио |
н: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сен |
Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> |
а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ пош |
не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и прин |
то, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал |
Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Ни |
овани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва трој |
и извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи? |
ужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у дв |
ете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени б |
ш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо |
ме док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случ |
вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретн |
} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што |
може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао |
нули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како |
боко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, ал |
мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње |
ста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S |
сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог приј |
еше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да |
} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко з |
ко се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} О |
не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — |
И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није |
на Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он |
..{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, |
S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко с |
појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јав |
n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> |
опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одго |
простимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути |
макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S |
муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли д |
ера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој |
исмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> |
очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: |
управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчур |
паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним сло |
ала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са |
е слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше о |
—</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада би |
Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розе |
це, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?.. |
госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , п |
се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тог |
аза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} О |
ње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неко |
хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим м |
искивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој с |
илац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се сам |
тима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми с |
изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад |
ве несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мр |
пцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиро |
е.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с д |
би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење. |
p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>.... |
ведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао д |
ше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и о |
бацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је дру |
ћи муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену |
спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову |
не стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи |
д куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> |
матране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогати |
па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејств |
нда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја д |
воју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања |
етли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и |
је ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док трај |
дбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кра |
биљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да друг |
одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је п |
пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» п |
јвеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово м |
у као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива с |
м руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта |
аду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се у |
Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али н |
="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сиро |
едну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" |
атиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази |
корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом |
то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је |
</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да р |
гама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог |
знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Он |
а кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} |
ој парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отвориш |
а је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. |
је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само ис |
сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казал |
вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо в |
вако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} |
ни — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема |
, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов полит |
д не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена уз |
ије:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} |
па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију |
о мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подно |
онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим н |
Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало |
— не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, ми |
.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпани |
ослове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри го |
а.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у |
душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он |
ста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" x |
саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а з |
мена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови |
880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, проду |
руге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докуч |
ла је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци |
— то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог |
овачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какв |
отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, б |
} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где |
> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она |
у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад |
ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је вес |
руги човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави |
о не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мо |
а — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје об |
зговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је |
огом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За т |
стити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуп |
о прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p |
ло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру |
асно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се |
аступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо М |
упник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас б |
упник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните.. |
тио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би |
} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та а |
ултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. |
Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</ |
ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите |
{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа ви |
овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. |
ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> < |
не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је |
о да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије |
..{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, |
резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог ма |
а виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Ка |
био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио |
азао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питом |
Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута д |
што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</ |
прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због дете |
да, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да г |
а.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да и |
и већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.< |
ти је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нам |
о је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелир |
времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог б |
ма — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, ка |
ист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло гл |
— онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује |
овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говор |
о грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да |
е тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—2 |
и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџ |
учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људ |
људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi |
разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да о |
са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беш |
во свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уп |
цније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију.... |
вог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. |
...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је п |
— Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на с |
е могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; |
— рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p> |
за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше пост |
ију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била |
id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он ј |
м углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — |
да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није |
те наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p |
им грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — је |
е жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за в |
седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената |
да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресен |
</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Ми |
а мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на |
а није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш |
1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису |
ад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане |
српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена.. |
не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} |
рђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.< |
Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А |
својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа |
«3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво тре |
њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им |
По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безиз |
се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито |
рестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлаз |
.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару он |
ље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледа |
и, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због к |
суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској д |
<milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», « |
овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране ус |
ам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p |
иђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два |
вим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за шт |
јке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређу |
које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли т |
ам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број |
оја чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Т |
евао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола |
да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још ве |
удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара |
ијатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака озна |
виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, |
ински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто вр |
ом.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одб |
их позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то |
орала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но |
е нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави |
ад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе бе |
е у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала |
една напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, т |
.. ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... је |
трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рук |
упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким |
ист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог ист |
ју — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и к |
} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па |
обрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио |
а маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудев |
get="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума им |
вио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да ни |
рвенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за с |
његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје д |
а је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој |
д то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осам |
ркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ма нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По |
мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем |
{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се |
а пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, з |
н у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прили |
се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је мест |
атом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у с |
ћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учи |
хтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између од |
Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Ви |
о целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да го |
нем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власт |
, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Биж |
рици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај |
ца својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ст |
де среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и инти |
ство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицим |
арактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је |
сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког бил |
беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом об |
ета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти с |
нда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове |
ја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мр |
еколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} |
*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како |
счекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма |
благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољуб |
— Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p |
сто, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, т |
и П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово |
изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> < |
аша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а т |
родној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, д |
је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија ду |
«Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод се |
{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За гот |
није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно |
.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек до |
кад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се пред |
а је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је мора |
Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне |
авод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово |
ини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се |
ди понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њ |
су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њ |
о га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добош |
отицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госп |
ne unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења о |
гледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посе |
Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> |
p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га |
рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути |
ога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је иша |
то «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгонен |
ила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, |
..{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква |
Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, |
н дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ |
зи су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете |
орам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права при |
очело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. |
је....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, ос |
.{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> |
—</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина милова |
ења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад |
воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме |
ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо мо |
ек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецал |
Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух д |
...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобрава |
елу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p> |
уће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небро |
<p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове |
азине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће |
ко у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад са |
, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се |
м околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две |
ема беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — к |
напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није |
а доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверава |
ока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, сто |
S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бо |
и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне приро |
огаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђор |
рдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, |
тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва д |
нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г |
које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића б |
У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у свој |
сле опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто ус |
етна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој с |
<pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше |
ћ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице А |
/p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног |
њом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек бе |
се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радо |
вно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави ма |
г оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је ла |
то је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, о |
маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш су |
помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати |
тупам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> |
езао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбра |
љ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова п |
лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим |
ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба |
ако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кру |
се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се п |
ао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим корект |
мо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <p |
о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за шт |
</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у |
тованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао |
«треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а мо |
.{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од св |
е да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где |
Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици |
ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се |
жније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина ме |
ла — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим ос |
тиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било не |
има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душ |
ину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у |
ца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је А |
ом пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за |
ска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па и |
ти на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«А |
зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну |
онашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећава |
ла.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p |
и замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих с |
ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист |
, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознат |
а даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{ |
ћне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем |
ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу на |
..</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. |
е прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово |
жен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи |
кла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици |
на би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем. |
.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њ |
, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити он |
Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узме |
ом детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Нара |
би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која с |
ему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» |
уде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Дажен |
, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» ду |
о и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вешти |
одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока< |
ју постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у |
ћи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о |
нам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} |
ва материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треб |
већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговор |
и, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и |
, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе ш |
морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред |
коне.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «ц |
телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу зако |
ог узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми м |
ад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити |
ни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог |
д би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да све |
с §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тр |
«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно |
дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што |
који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</ |
кон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудр |
, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може би |
ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја |
вар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, ње |
аборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за п |
тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — |
же по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потв |
«аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>. |
ијатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука зак |
реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам |
. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факу |
аву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да |
>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о к |
:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко с |
ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране |
ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племени |
и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S |
о је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја |
апа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава др |
n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, ш |
који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{ |
вар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни |
ем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме |
ора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истин |
p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у и |
оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки |
оју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="- |
логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у ко |
е она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким |
сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може н |
у бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља |
ење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Ал |
оју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не |
Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који < |
и би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни |
ео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио |
моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случа |
ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гар |
ља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога су |
ђене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Дока |
руге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом |
је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињс |
е гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао сво |
лучају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вру |
тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у гор |
, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозицио |
он?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год м |
рактици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозент |
упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје за |
од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Моз |
их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са сво |
викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Н |
азују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоупра |
аствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа про |
ога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају |
авна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица |
јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица |
свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} С |
и са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника се |
ненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p |
«лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се |
паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да реч |
зети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога |
врте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога с |
може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По ја |
је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш |
догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад о |
могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S |
?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се |
од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање |
ио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — |
ма он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши поли |
и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало ра |
уђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директ |
било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити |
није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, |
у опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон го |
нда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, |
ис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправ |
; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узви |
своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем ово |
ма видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу |
онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као ј |
ла. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је |
</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је не |
оримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђ |
азе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> |
је доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвор |
мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Де |
би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио |
је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> |
....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не ст |
куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из |
еше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепа |
братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе |
Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном |
и нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И т |
го.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још са |
наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{ |
е чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из |
ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ре |
у добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог неп |
многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову спо |
са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и мн |
н случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачун |
дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као |
пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с к |
="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нек |
године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на |
S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила |
је браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпо |
ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва сре |
авне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, |
ти, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што г |
тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лиц |
на девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би с |
е учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој ше |
еминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} О |
> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се |
тна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом |
ажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, з |
»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери па |
е разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада |
добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоме |
гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице.. |
а.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим г |
да, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталов |
трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, п |
ем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, |
.. шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андрони |
ке беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону |
страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{ |
це.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, п |
ра — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешт |
стину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мр |
беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, |
ог стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. А |
врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{ |
рло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла |
спитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће |
дну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загон |
на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом |
о, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да пр |
правама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за пра |
а — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који |
рести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а го |
p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог |
ће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављај |
заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија |
и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> |
ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у |
им сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану |
лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обуч |
и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и игра |
и себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{ |
и Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p |
изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — ш |
етника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико |
јку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку м |
шко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> < |
ека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> |
м све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу м |
д су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда бук |
о овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије ч |
прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дош |
ну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и |
којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами |
ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ни |
p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија |
штац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, |
ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена |
— кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џ |
Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{ |
>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље |
клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је јед |
ћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима |
тим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме |
а и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се |
отив њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загоне |
а а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у з |
пила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p |
ли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свиј |
дије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необи |
риродна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, |
г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет |
о рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> < |
У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, пог |
— колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type= |
есело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам |
ао да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти |
иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S |
ликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавнос |
пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих |
сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја |
ред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} |
о да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!... |
...{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ н |
м повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за о |
м!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..» |
а се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе? |
суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду личн |
ји дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" / |
ко за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладн |
нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјали |
то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје миш |
својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S |
{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам по |
Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готов |
/p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погл |
вара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти оста |
<p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам |
мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћ |
оји вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone uni |
а».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жил |
Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови |
{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — дев |
ву наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије воле |
ви? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени.... |
.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког с |
Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали |
гони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она под |
је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет зб |
пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар |
ј исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у све |
и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване п |
а,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случа |
веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде |
дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили? |
>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краље |
ај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренич |
p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први верни |
који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад о |
епим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћ |
ју грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та же |
</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Прв |
25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо суд |
p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој пу |
пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше нас |
нтала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} |
ао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења |
. «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког ад |
решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао н |
реседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан |
нодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни. |
параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уста |
вског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С |
скочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
лочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском |
. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} |
ојом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једна |
дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац |
руге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једн |
и мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет |
мо од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви ови |
мо попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи |
и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, |
је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и |
плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он б |
ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као |
—</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> < |
tle>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови ли |
е улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму |
је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али с |
ника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и |
а пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</ |
е учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни |
*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у |
појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би ск |
вог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Вр |
аконска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада |
празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је п |
е држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{ |
с не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да |
вим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да с |
зио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установ |
судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао |
а», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</ |
Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозент |
..»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и |
ут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе |
pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и |
упник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе |
де мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да суд |
лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чла |
е — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Ф |
че г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета. |
едседника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде пи |
те, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира. |
поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?.. |
<milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лек |
оше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча |
а још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. |
ли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} |
</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини м |
— на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} |
кит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је |
млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од мла |
зали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени |
аћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дош |
енталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред |
нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни прибли |
ута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да |
да г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стр |
у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била д |
сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андр |
{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>« |
} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 |
е место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине ве |
40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао |
аја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по сво |
тише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и |
двезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је |
ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. |
прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> д |
ен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и се |
о усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова |
номоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично исле |
ог тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би |
е законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженик |
ашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми с |
> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш |
аћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограни |
заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стр |
ца умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала |
Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини... |
ти.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p |
о мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Ма |
..{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су изврш |
ела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{ |
својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш ка |
ирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и не |
{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете засп |
рим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе. |
док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се |
о сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему о |
и дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код |
даред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља |
ајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша д |
дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два с |
/> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у бел |
у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и |
несе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто пол |
ну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторит |
је скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p |
<p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г |
p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом с |
о — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изго |
рту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу |
у с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је о |
ју <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече |
ње да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добр |
у данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да |
авде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, |
је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она д |
} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово |
нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим |
вда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ |
невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатк |
> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита в |
а дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задрж |
нас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив? |
ага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, к |
с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{ |
то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> по |
тељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између |
.{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не б |
г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је |
да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је |
уром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{ |
е преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад м |
лавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ства |
— пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Ф |
а.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачун |
Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше до |
Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андро |
драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone uni |
самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом! |
кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, кој |
ом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло п |
ати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како |
е умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се р |
И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало |
бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужу |
васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И |
он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од гл |
ти жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S |
*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свак |
Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронит |
тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога |
очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми пр |
е показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из |
кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ств |
одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p |
мо ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ов |
дника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу |
на другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибри |
е овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, ка |
ну!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Дажено |
седника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а |
ла, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствуј |
ече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој др |
обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна ра |
Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе |
претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је |
у уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило св |
</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана |
, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, к |
као дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} |
је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје см |
о...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако ни |
три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Ф |
од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> |
вор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> |
е подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим. |
и; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије |
атере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово р |
ве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Хр |
дици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног |
сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</h |
група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су |
га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико т |
би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац син |
ио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадн |
ош једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> < |
p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва дру |
аћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона |
е друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S |
нталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз |
могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драго |
кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху з |
та су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Ше |
ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и тр |
ти, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног |
о....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p> |
Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити уда |
ренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> |
ијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад нада |
ни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нис |
ви сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга. |
г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите го |
ави, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га с |
ом хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од на |
ља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у |
уло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници |
црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А забора |
е цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невеш |
же да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, ка |
под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да поле |
на је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне зе |
е ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пр |
ућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид |
оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне ди |
е је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз ко |
уку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — |
бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p> |
лицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови |
дах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{ |
јку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати он |
оглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој |
чајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање ода |
} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трж |
е здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало |
рава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p> |
>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро |
ги су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S |
линици? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</ |
мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — |
и могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, с |
т, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право зако |
егово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед пре |
кинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај |
у молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загу |
молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се |
јвећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто |
и несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; а |
о; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— |
а овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од ц |
али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здра |
м бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа |
ења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је не |
се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у посте |
оа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавиј |
наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек |
ирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас |
Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гла |
ну, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остај |
ешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле |
еговим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам к |
ставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдн |
јах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини п |
едала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт |
њу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади |
} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба ужив |
мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и |
и сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред |
и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове |
ху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На че |
оји је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} |
праве — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <mileston |
отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља ј |
о недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завис |
«праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом пре |
т ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — |
лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави |
/p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио до |
само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</ |
звишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образ |
гове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици |
реседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим |
е у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео |
аших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све прол |
оња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених бого |
робљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном |
Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref |
кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очи |
и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управ |
таву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они си |
ине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гл |
столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>С |
сланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама шт |
ле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобр |
око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андронит |
који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати м |
роши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције за |
роду — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако |
ресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо |
.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{ |
м виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p> |
ависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово посл |
.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:< |
мо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак пр |
фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сироти |
</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе |
/> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли |
пет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи.. |
ад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> |
ила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана |
Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и ј |
о преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у н |
благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено полож |
свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> |
од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џ |
е срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако |
нистарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} О |
мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је мо |
. ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> |
згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> |
стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче |
сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде |
ао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач |
е дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занес |
о красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомаш |
брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од |
отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ |
седник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо |
шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Риви |
орила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење |
смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпу |
ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не ра |
е:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом каме |
едочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница к |
«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом ка |
ам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим |
ва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, |
ањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепера |
им господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујд |
х! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> < |
илијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са зв |
а....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артуро |
еху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у |
ју Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињс |
лавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . |
етенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. |
гди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици и |
је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, |
стових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S |
-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако |
ћа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему |
прављено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јев |
е негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазил |
розно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p> |
а буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S |
наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> < |
тна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва не |
ребало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њи |
наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта с |
ругова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је ови |
е.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а с |
, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва |
ка створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се |
ени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа |
ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији с |
ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим тр |
ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го сп |
а постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се |
рошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да ј |
завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно |
гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што гра |
во је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност |
крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и |
ац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштв |
де се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци! |
атерино бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором |
у и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему о |
естрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се ма |
јом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, |
кат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Фла |
редати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост |
а је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу д |
у сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. |
метања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села |
светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука |
ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, |
<pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би заст |
; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која ни |
121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казн |
но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S |
а!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — од |
креде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после |
ј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ал |
е матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљ |
одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и п |
ило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови пра |
Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је д |
на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају |
ше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је свој |
е Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом |
.{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... |
ост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p |
гнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао с |
удио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне с |
а.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља свој |
на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} М |
а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — и |
чан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кад |
аџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња цело |
н у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрп |
е зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> |
hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару б |
Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од не |
причати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађ |
доше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то |
своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без |
аторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, |
изини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p |
наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље... |
љ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Ср |
и осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор |
ина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне |
} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Кол |
ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су боле |
е мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст |
ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p |
ле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом |
хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба |
и на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може с |
, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам |
их пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика |
о баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, |
а револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била ск |
а да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном пр |
ајмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговор |
итјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног прав |
пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је |
ицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на сви |
своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала ч |
видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је пр |
у све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес њ |
где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој за |
е он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој... |
. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </d |
моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој пос |
{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре с |
м мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју |
ље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио |
ј необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте |
о сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људ |
окојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наст |
био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео |
ножи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту п |
>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину је |
том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сум |
ао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође |
у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да |
не у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење |
мају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му ниј |
ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређ |
.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је та |
у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио |
<p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера стран |
S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанст |
ла бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па ниј |
и чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад |
оста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните |
услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да каж |
девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Мног |
х разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла сво |
о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у ули |
S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S |
у своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а к |
обност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад п |
права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу ка |
а — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао ј |
млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је м |
ета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, |
ме остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло |
сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други с |
у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало |
разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати н |
ма био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продај |
рже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљи |
се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — |
ло више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да |
те још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива н |
ница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам |
чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</ |
ако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је н |
рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени |
S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба ом |
дахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозни |
је била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чуд |
} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јув |
е ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> |
{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту ов |
сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је мило |
олико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу да |
о је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она неср |
на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се суд |
догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду. |
е пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S |
..{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p |
данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу |
ј ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одв |
а најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севањ |
..{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... |
божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад |
то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у друго |
, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S |
м никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напред |
избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; |
ера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута |
>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она |
ик читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20— |
ни, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, |
Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур |
амтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што в |
х и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати |
, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим. |
стати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, |
лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам |
олностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада |
лобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике с |
то јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешо |
у ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очи |
предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако с |
оје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но аутор |
лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да в |
есто.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у он |
ов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{ |
вега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно |
ин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја |
да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У |
траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> |
асу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи |
трашан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Как |
дговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука |
„Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она |
сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, вик |
} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особ |
вао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, ку |
Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној |
спођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на |
су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, |
управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— |
е ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубит |
!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли |
Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвој |
г ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни ка |
не не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 ч |
трпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи о |
дговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. |
.</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дан |
..{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба |
има осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Ди |
Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од |
ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о че |
ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну мат |
да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и шт |
Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту |
стељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти |
во логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут. |
девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те |
тао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n=" |
да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференц |
тне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој |
платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе шт |
note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство |
сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину |
ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром |
после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S |
ајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва |
ивали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6"> |
а, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, |
е може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно ј |
...{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> |
же с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} |
ам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми в |
и ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац |
Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати |
и онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?.. |
утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео |
и ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....» |
мејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — с |
аш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину см |
ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" |
а, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, з |
«Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све |
ежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мис |
ли би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих |
ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је ст |
еми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Аде |
ила и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани |
законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим |
вих младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака баст |
у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом на |
оже ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> < |
ећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвор |
као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми |
е, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Б |
ст шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!.. |
све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p |
{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215 |
.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого ч |
као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сум |
нити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала о |
мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <m |
Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повик |
али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су |
рила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па |
и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођиц |
г лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону |
писане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених цр |
ја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, д |
/p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} |
ниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак ов |
»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» по |
оњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пр |
и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемо |
ова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} |
{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној |
је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више в |
јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела |
је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се |
ина — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгу |
ост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову поконд |
, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 3 |
Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — |
е муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом |
.{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција |
ера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета о |
г документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока |
рилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и веш |
дмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да |
433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знак |
потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не из |
и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г |
} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је |
а Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала |
стицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је м |
реност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као п |
искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То |
ови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су м |
сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрж |
ц има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком |
онављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> |
очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој бе |
е ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилно |
ти за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода |
прла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андр |
болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развиј |
г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад |
ао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до ово |
м земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и н |
честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p> |
де јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с т |
ета понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви |
Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџб |
причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се нам |
х пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit=" |
и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у ово |
а заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} |
притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које ј |
знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одош |
ном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед с |
огатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од |
у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу.... |
јера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је г |
овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> |
— сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ каз |
..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} П |
о у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље |
, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог |
а је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о с |
г сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри |
ци свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи |
да радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду |
ово! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па р |
а онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и |
ради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први |
ишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда |
око саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може р |
знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — а |
е, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозно |
милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера за |
па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — |
{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет |
ћем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују св |
вај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породи |
еђу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по с |
наџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино о |
е трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио цел |
p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хт |
у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p |
<pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</ |
лагодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и |
је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> < |
итични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «на |
бају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> |
ту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{ |
> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи |
м «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....< |
рилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На ј |
о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књиже |
пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, |
с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и пров |
/p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два |
ом пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само |
боља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле |
да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако р |
ичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао: |
тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима |
/> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.< |
свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Р |
, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спор |
есета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога пот |
и г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разум |
са на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојни |
а на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости |
адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га |
ул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазн |
е, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се теб |
, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми д |
ућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист |
матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом пресед |
сти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој бе |
....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавиш |
почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он |
о десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p> |
дор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, ми |
надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријат |
е-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најгл |
ишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У оста |
а јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone uni |
ед, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, а |
љ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше ад |
де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат |
ијатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали боста |
читао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n |
светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јед |
{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица |
ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз |
та неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, рас |
ник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но |
личину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: |
егда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпи |
дном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наста |
оту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жељ |
почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створо |
и.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; |
реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, |
е видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи |
брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице А |
иког суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П |
И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица с |
три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!... |
је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га гд |
а парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несрет |
— све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелод |
кавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{ |
е ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика: |
ветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он ј |
а ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit=" |
мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим при |
м храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркв |
еда нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених.... |
{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни пре |
највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још неш |
ао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смо |
it="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута |
ељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим избори |
праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један др |
казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанет |
е бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} |
{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођ |
странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> |
има главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што |
а, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:< |
еном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом |
аруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено ка |
оме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вам |
је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне |
шчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гос |
ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, |
од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је |
г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по ули |
и ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој с |
клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том с |
Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо |
овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{ |
авио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечув |
е да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi |
{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она д |
чини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ не |
цује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la" |
тајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само |
да, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према леп |
о њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По с |
р о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што ј |
а; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конф |
ена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочен |
, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни |
испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и |
бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице... |
о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! |
оји од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џ |
докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је бо |
сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао |
, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био |
.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио |
се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних ко |
а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном |
к. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S |
обу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија |
писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући. |
еље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски доч |
е сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер |
ој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду |
важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина |
дила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим |
читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{ |
на рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} |
? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше ње |
личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговањ |
посредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши |
ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прили |
ок год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном мо |
ст, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управља |
ан спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом |
ао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни |
озивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је прод |
ао свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше |
уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, |
ађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зе |
прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали |
ред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — по |
ној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га |
оје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој |
детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне де |
упања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, јо |
се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног ј |
</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онак |
вако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо |
бро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S |
, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, |
из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, д |
Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, зап |
а бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година |
не новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гл |
ила је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, з |
...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више |
чити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С |
узећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдич |
е супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неуте |
овину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дет |
ротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било |
да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну д |
ета.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с |
S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој |
начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо ск |
тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. А |
зети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете прет |
ри ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим |
Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — |
ла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала |
ла документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сиг |
именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још о |
га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, позн |
и: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де |
ручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојн |
и су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао ј |
ку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиш |
ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спа |
», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> < |
да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главно |
а му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} |
рошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама ре |
штво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особ |
и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки |
.{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам |
p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја беј |
унце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена |
ну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас |
ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S |
мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињст |
ба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заме |
први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драг |
рани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је оп |
а кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауто |
дронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад |
лика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни |
це Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? |
p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. |
а и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стоти |
сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И једа |
ог угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, зем |
ј је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу |
о мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — |
ндронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у в |
штво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S |
страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог |
слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е ј |
ише трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опе |
ој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкр |
есе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале |
драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је |
роније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, |
стину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се |
жењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако ј |
и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> < |
ињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{ |
еним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div t |
рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш не |
г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче |
ица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна н |
чину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свези |
није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би |
ако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, |
у на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — о |
ко сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца ок |
пили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запа |
и.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска |
ор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г |
.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије.. |
накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? |
ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p> |
а сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне ва |
икој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуг |
Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено |
ној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p |
, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се |
удски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног с |
Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушн |
упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мај |
вом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије ова |
дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким д |
ени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој ве |
Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај |
за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене |
војице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати |
о узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први верен |
ки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако |
ога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да свој |
га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S |
— оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају |
ни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као не |
не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом |
да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, ка |
станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.. |
во је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по |
чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му |
оварали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни |
да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега ш |
{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела |
положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општ |
ла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако су |
ештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Са |
ислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подоз |
н је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb |
жи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво зам |
чиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па |
арим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати до |
n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су |
} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он |
ри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов пол |
одити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и |
пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности! |
и рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико чове |
маљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?! |
и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста |
ед кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} О |
д би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од н |
дних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу |
обили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mi |
јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу |
it="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан! |
!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености.... |
је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хт |
ас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања... |
коне, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на располож |
басјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«О |
..{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г |
о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проуч |
о два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једн |
ци; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекар |
гу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у со |
и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити |
сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове пар |
иза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit= |
т, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од ко |
кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас |
ким правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p> |
— сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколик |
опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли нај |
а — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро п |
лу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; а |
моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> |
по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пре |
о.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад г |
драва — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њ |
т г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо |
Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — |
арости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса |
} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере! |
рницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарим |
пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им неш |
, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом |
померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да љу |
ише учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој |
уција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвал |
ршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у у |
ба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, |
могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико |
Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. |
рише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. |
в <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот |
више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом с |
нима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и поз |
скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S |
им судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно п |
ска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{ |
време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и неч |
ла вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. |
спођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, своји |
бљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате |
се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" / |
транац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У ке |
у искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код кр |
апила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, те |
је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому мил |
нета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као |
била реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је |
вој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је |
дувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Ниј |
о да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног |
а означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и жив |
аде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешк |
p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мал |
спуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир |
ише!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика доб |
динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрну |
е, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества |
...{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете... |
могло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам |
рција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељ |
бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те |
асиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој зем |
етке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени |
свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде п |
је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, доби |
ад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођењ |
ронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта ј |
уњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S |
а дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, она |
S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он |
..{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. |
удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... проб |
судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Ка |
ле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу |
а се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано |
отле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свим |
Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били |
<p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико |
аже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени а |
ста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли |
чним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — бри |
ркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и |
<p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном п |
је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се с |
ремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ов |
....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у пла |
бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тр |
ко је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како он |
орке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p |
де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима |
ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало |
а ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; |
а разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — п |
ље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице |
витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и |
мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом преду |
благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о т |
нијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала |
ви, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке |
ан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао |
} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џом |
е настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз |
ено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста |
а — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја |
ужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимоп |
е само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој насло |
е критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Са |
шљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} |
нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора |
ко су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно дог |
лагодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама пр |
цена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јув |
. . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . |
цену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Д |
</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Доку |
али једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног исто |
икодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и бог |
да и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их до |
еља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његово |
итајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не |
толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову |
оћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p |
скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има обл |
ела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору |
на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у пле |
је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 |
ки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала н |
ао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у |
посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближ |
е, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови |
ање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријат |
»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел |
исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али о |
а г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у б |
/p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — |
— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, |
је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</ |
, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов пошт |
разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд |
ла, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <p |
те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p> |
тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли |
спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњ |
о.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при св |
е опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром л |
тране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт |
ини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, |
/p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на |
— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње |
рм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, |
p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од п |
ањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег |
ако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Не |
вају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе |
нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} К |
помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута д |
а, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо |
ница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би |
мој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} |
ка — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће д |
успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, ниса |
лу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку |
«Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?! |
. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>« |
а посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумас |
уге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код |
намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>О |
шина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала |
е — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још доби |
па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ов |
је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су |
удбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола |
ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљи |
орне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва о |
поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био ј |
е дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског с |
ренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радова |
колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да н |
је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља мног |
ља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов |
о — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} |
та више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све... |
овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и не |
тињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешав |
е могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супру |
е то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узле |
време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уваже |
е показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем мало |
адро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов |
плива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропаст |
{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њего |
света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници |
сти....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И ме |
Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} В |
како не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш д |
г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се т |
не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију |
егов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — ниј |
hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је са |
роду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим п |
сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много |
е успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — в |
и свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се п |
упи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са с |
своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибе |
дицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје нај |
и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
рави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције |
здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудн |
далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да ј |
: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то |
дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —< |
браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов зако |
ити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој |
м браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да |
рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја мог |
Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.. |
о било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није нај |
тачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за ста |
литви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови |
смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав |
тране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужит |
овод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Мале |
уче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а |
доџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флави |
неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће и |
<p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних д |
целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи м |
ше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има |
клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшниј |
како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и ви |
би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она ј |
ше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не |
о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</ |
је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је мате |
чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живим |
уговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> < |
бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што |
ије никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xm |
е-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и с |
Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам ка |
столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нис |
нче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цве |
те добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти док |
огу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се за |
} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже |
стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечер |
смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се бо |
слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, |
и: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотиц |
авом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је њег |
ви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и кру |
из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља |
е те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одгов |
....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако б |
е ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај |
> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? |
као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудим |
трасти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души |
ЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> < |
ке....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у |
етљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» п |
о, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!... |
правља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве ства |
е тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо н |
ави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пр |
рног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово |
и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу. |
ак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} О |
с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на те |
, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда |
.{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од т |
бојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрв |
а му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} О |
е главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сп |
Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете. |
quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст. |
је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог |
апада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља. |
{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан |
Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, |
Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар |
принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се |
о и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по |
би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне |
ле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али |
свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао |
— — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мис |
м отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одг |
уђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Ал |
све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, |
основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!... |
присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судн |
од овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро |
а је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника |
Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је |
лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста |
.{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо го |
судио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним ми |
у пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али |
и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим л |
нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење. |
чила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде |
цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавај |
од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена |
дном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је |
аза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} |
а се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као |
сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга |
редмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио. |
. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и |
</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог. |
ру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — к |
чности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адво |
о питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет |
јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, би |
у.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог |
се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљ |
и преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 год |
<p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је т |
доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све нево |
есали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би сам |
о живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они с |
са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст |
ности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положај |
јке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки |
да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово |
ро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Јо |
Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резул |
ана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме |
не жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај б |
</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се |
«начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mileston |
да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да |
кодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су |
вијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце н |
озвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто ч |
мах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џ |
о, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помисл |
где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Стра |
Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, |
је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и нев |
бру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њ |
се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна |
илику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ник |
званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи св |
а ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — |
идик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем п |
сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала |
ад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче |
?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стар |
агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прили |
Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} |
дска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — |
ече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне |
е г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска |
длежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се |
{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi> |
а се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара гре |
дња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем |
господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо с |
а прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично л |
а племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје |
а,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само |
чун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>На |
ијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и |
ла и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши |
де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не |
ост, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право за |
је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</ |
b n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим |
рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не |
родица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сва |
е не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заб |
у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је |
а живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> |
аш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај бог |
n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад ч |
више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прок |
вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до |
е ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти чове |
е видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спо |
браз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени те |
....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала |
те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на мол |
им маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="14 |
ема беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостиониц |
ај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је |
</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, с |
и од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро п |
{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Ф |
узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из оч |
тву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да |
, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за нар |
ње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се о |
>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњо |
обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смр |
Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Видел |
је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, |
{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — ка |
ечатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што ј |
т је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с к |
неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, |
војина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флави |
— г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г |
њел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За |
свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им заг |
овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијер |
S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторс |
<p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средњ |
да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да |
гов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска у |
итате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била н |
о још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад ш |
егов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он д |
трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети ни |
е трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставниш |
упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, |
оји су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање |
и тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте ч |
ити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више про |
и апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви |
и, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S |
ина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а |
је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови у |
а ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И |
дике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити не |
: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има |
роните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје |
понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист |
војој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време рев |
о скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје прав |
садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, |
ива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар им |
на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова ду |
м манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он б |
ad> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје по |
колу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>« |
се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала в |
онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли |
е казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под |
но баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губи |
изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „ |
иродним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природ |
омоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Име |
поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> |
роните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живи |
1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} |
> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине |
твар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удал |
карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и ш |
доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да ј |
рши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, к |
них десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се о |
Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, да |
и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије доб |
а.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено |
ци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило. |
ст, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће |
јер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири да |
е зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви |
а, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и |
гме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкла |
упе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је |
тне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверав |
добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше |
а оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенж |
разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ |
и», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход |
ер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју ота |
ниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и |
а.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење |
агодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакр |
ма; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судов |
арица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку |
знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити |
ред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне |
<p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не |
арог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добр |
м.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему св |
—</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Бел |
е парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200. |
незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто |
а мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је |
е људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112 |
Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман |
би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближње |
дмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све св |
у наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, своји |
ог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако |
родне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према он |
казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори д |
ду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је з |
а рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво ради |
и.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад |
Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је леж |
при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већ |
тави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, наме |
шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} |
аш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и вр |
скочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разу |
г вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и о |
е марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с |
ла воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти |
S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председни |
} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору сам |
маче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто ку |
{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати |
оније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S |
/p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милост |
.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народни |
="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он |
вом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход пра |
ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес с |
том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} На |
...{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и |
м брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија |
човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја са |
е би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијена |
зуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљ |
у све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све из |
и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини свој |
/p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узе |
тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрт |
талеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору |
зивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашно |
г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под зго |
и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је |
, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследи |
се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је |
ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђа |
говори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је |
г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно |
осле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Ан |
оћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме ка |
ла, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну |
д «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођ |
им буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столо |
целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет гл |
— с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} |
еде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? |
ци ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S |
својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се ни |
е — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше технич |
; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени с |
S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О |
«сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су |
старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати... |
ступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше ст |
ајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! |
ом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује... |
био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком м |
ра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артур |
апред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачк |
обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S |
S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила рук |
урено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад в |
о буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуд |
а, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је т |
Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини јо |
е име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тре |
рећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако нем |
вој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, |
главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете |
ну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра д |
и и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непоз |
аси гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. пред |
му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тр |
ерина — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети ово |
чела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, госпо |
ересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки |
S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиром |
rget="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекра |
јено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нек |
итке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> |
мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод |
еволуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у о |
таше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта |
} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред |
рани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим |
вне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} |
авца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну о |
ошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар |
вот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} |
м богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да |
га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> < |
>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и |
— спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као бог |
извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњашт |
му велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би |
га девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о св |
ду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — в |
сјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај г |
удо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступ |
рагом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу |
00.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p |
вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Н |
/> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље |
ин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај |
сте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" / |
} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила |
еба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре а |
поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, |
» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у д |
сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сус |
она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћу |
да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Броја |
том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака |
дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све ш |
едмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пунопра |
ртуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у с |
о значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд.... |
дузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори |
ећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваљ |
тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има |
— мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена пу |
одити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13 |
{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова н |
"30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, |
вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? |
пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издале |
м, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавиј |
е и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката. |
ељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталов |
ју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах |
ог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми п |
тајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парлам |
ачелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Н |
="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> |
ски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика |
уд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба |
стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног см |
ио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше |
учила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу њего |
е зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p |
мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и |
ећ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет год |
се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би у |
на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга мој |
шљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Ни |
ом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне раз |
и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондаш |
овека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити |
и дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна п |
ко ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <p |
ху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — |
ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност |
што рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флави |
ик.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим |
толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ов |
руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала |
Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гла |
паваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, |
х један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је |
ично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себ |
сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S |
мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вам |
S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гроб |
пор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена |
о мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло |
едном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више гово |
иловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попад |
како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с дв |
клања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и |
и — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна в |
има; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар к |
Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље... |
>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше |
се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дош |
велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој |
ређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестамен |
p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настал |
егледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p |
зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>. |
другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан м |
гаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језиц |
ања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да |
забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмен |
је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црн |
исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милос |
било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако |
ћи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је доку |
i>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок |
асило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у |
д овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сирома |
већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само |
ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разу |
уше....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:< |
ти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да |
ларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се |
ст бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком по |
г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља |
да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том |
прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи |
а страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине м |
му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и |
S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p |
ла се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г |
руга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџиј |
.{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два |
е неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије |
" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="ch |
ца?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног нап |
<p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" |
ните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Фла |
дочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Свед |
То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најм |
ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је св |
пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је д |
рло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да под |
— како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' |
би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокре |
ко скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу |
е.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју |
еба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам |
тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена |
се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже д |
што мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пуст |
се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</ |
а, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим |
пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала |
— као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199 |
азила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућње |
евним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Та |
ињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату... |
централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку чит |
="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S |
н маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и |
ду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина |
ло урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних груп |
нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} О |
ђу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, |
.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били < |
школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, |
н се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како |
лемићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у ов |
га човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</ |
м другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родит |
све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да |
учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом |
/> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе |
и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, |
Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи. |
и — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <mi |
ање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово ње |
утра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад с |
е преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, опш |
лудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није з |
ље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка |
у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлиц |
бљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сан |
олико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p |
{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Д |
даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће зл |
ење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да |
а нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њо |
екуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — |
ељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку. |
је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите |
шман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!. |
памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазам |
с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од реч |
живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостиони |
сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чув |
довни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало |
ен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата |
онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. |
} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба |
олико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше ј |
јем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитај |
пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, ади |
науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове |
џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа |
или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има п |
и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... « |
казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, кој |
унцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који |
едности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем |
помињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» д |
Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као шт |
есуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан |
1"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дан |
ај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах. |
но положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, ка |
ини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину не |
Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаш |
едног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», |
ересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, дого |
аканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе позн |
на светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отро |
.{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код |
енутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда |
и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у о |
роните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо |
да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свет |
.. мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава |
једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност п |
—</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па пре |
.</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једн |
с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли ч |
ла су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су п |
.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у ст |
</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрпле |
и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џи |
е занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема |
-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буд |
х да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{ |
ше остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да поход |
јем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца |
да, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита. |
ознати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир |
беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула |
, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не доп |
Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим с |
свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> |
ио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па сво |
.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучи |
шло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурн |
олио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чи |
јао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — |
ао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били зај |
е и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Зако |
у скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне за |
d>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни неприј |
стане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, |
дак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвач |
уши — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна пра |
<pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што |
аље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било |
већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>О |
.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео н |
упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, |
ете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио ј |
</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то |
и бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану |
њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу с |
но.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише на |
на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по |
решена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест |
вора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник? |
а и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје млад |
оћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам: |
белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судск |
а када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инг |
ше Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} |
....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и |
осле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Фл |
нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило |
рсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим |
доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ зн |
м некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет н |
/p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од |
шљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p |
еговим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама ко |
} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило |
ари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком |
та по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најо |
ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први |
унце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г |
и до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он ј |
ст Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" |
е да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака |
ад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p> |
Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здрављ |
уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовити |
ском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведок |
лачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јув |
гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну.. |
ле две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостиони |
н је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом |
есеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земљ |
утака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне |
према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — |
оветне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао в |
ком за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, |
тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваш |
днако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце сре |
ше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.. |
ог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше с |
је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сирома |
лац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом де |
својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — д |
, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је |
Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да |
нли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њи |
авија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и на |
то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе в |
. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је |
побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом заку |
....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањ |
о....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у м |
ао закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} |
.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је |
5" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој др |
чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Св |
донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ј |
} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропал |
ашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су зн |
ине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш... |
рију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као |
на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки |
ли да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју |
ворио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Фл |
арао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из о |
«Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, с |
S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео |
м сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би |
њи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко |
он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примет |
сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму |
олећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за |
е; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет! |
ји пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва |
о је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор све |
и броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац ова |
и Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Мо |
вај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, ужива |
ући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «О |
ојима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «нак |
ка , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! |
ји има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим закони |
тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи |
злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се |
тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац за |
к и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грм |
н параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у ус |
и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од неп |
том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} |
чешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим |
ицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка |
а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по по |
>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако |
ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед став |
воје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао |
је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још |
едена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, |
али од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи т |
ојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мис |
јлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојц |
илијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети мож |
ли шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о |
а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити в |
Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су б |
па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «анало |
четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — о |
да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од |
јмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да св |
за како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О |
ерину огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођењ |
г Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим пост |
мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према |
скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је с |
том црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао |
у, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред |
чи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њи |
војој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chap |
. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p> |
, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки. |
видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог с |
погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он ј |
ђу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишље |
ти ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње р |
азумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професор |
тије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше по |
Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«П |
читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на но |
на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне нови |
едника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при ни |
реко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са |
голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке суд |
енидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,... |
у Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ |
.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <m |
р девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко ур |
ао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из о |
а.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо |
ње и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, |
аже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и |
<pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у с |
n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне |
ошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички погле |
ара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није док |
то шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што |
олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе.. |
ући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> |
рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац |
е и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или че |
о је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на по |
позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> |
што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по он |
ила.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На пет |
>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} |
уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и ин |
к у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> |
ер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома ве |
звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <m |
чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фри |
е; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу |
м себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема т |
hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу |
више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могл |
ице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који |
а су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> |
о за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилос |
у....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор крим |
се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S |
че лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље кој |
годило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, шт |
ујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ |
} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од |
љава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајање |
еобично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док |
ч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти |
боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</ |
му и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по катк |
огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповед |
о то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду |
Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим |
пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се |
већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу и |
беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова а |
ажио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову уд |
тим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једл |
ита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са |
<pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска |
ице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом бра |
уче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 1 |
јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принц |
"34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па н |
истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање ист |
испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} |
е и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај рас |
о П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Ан |
ара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам |
дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити |
ца — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, |
се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она |
само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Мони |
во је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорел |
-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише по |
огрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога све |
ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је |
ите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, |
на бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје к |
самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја кр |
ави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа |
еница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим пре |
нуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде ш |
<p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку.. |
Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је |
ао позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговач |
том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи о |
они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога јо |
мо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпа |
ога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју м |
ло....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни с |
ов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна |
господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на вид |
његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао? |
и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде |
ло».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p> |
, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још |
својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још јед |
би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљањ |
лаву да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој го |
ог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена |
шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова с |
ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, покло |
е г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим ориги |
пи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек |
д, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су в |
.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, он |
ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. |
образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, |
те, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад |
постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледа |
се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одг |
Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови |
рим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, |
иповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је позн |
>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће |
ли свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, и |
послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри |
и, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много које |
... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — н |
жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше |
њу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</ |
ање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око |
е заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће |
ао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њ |
из хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, |
и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу |
{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћ |
ли:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те вид |
гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Пре |
могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о |
аја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика доб |
објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби к |
оше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу не |
едока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може |
онлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоц |
ког суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовим |
ег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће |
н беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало |
е је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. О |
ли Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње |
судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они б |
ћем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба |
ше....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; ал |
о да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још |
акон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет |
гов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Д |
оје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи |
лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у |
жали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојни |
шили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово |
хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако раз |
p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!.. |
ка....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ |
...{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се |
свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порица |
/p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађ |
штаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погл |
акона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар суд |
коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај |
роните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу |
ј остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.< |
а на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да раш |
ави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чем |
S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — тре |
е умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао ј |
о.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> |
је обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељ |
ам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју насл |
јци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!.. |
је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мег |
могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђ |
— за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао |
ов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада д |
и дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p |
ка ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју нагр |
ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу ј |
Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко |
одличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је им |
ету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Оги |
сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала јед |
ве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два з |
целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души |
је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, |
доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска |
му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом при |
узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа |
<p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намнож |
то.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије |
Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајни |
. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних велики |
он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свег |
е спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране |
о блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сре |
ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам св |
је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен |
ровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишт |
година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога |
свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопа |
олио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сирот |
ад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што |
природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи |
ни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци |
пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова |
аности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смар |
ао богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне пар |
љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна |
не, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божи |
ави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за с |
е ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела |
јих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом н |
ући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај све |
ебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка |
ни ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли ј |
на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су у |
начаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <p |
ајволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у |
.{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о |
, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за до |
у новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>К |
на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећ |
ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглис |
драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је м |
је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао с |
ећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што б |
су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравиш |
ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица |
де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлиц |
. . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у б |
на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и |
добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, д |
е, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би за |
јан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља |
ш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежал |
дан код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нис |
о се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>О |
штвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата |
оцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати |
одкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десил |
и су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички |
/p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{ |
бротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и вел |
ону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </di |
ај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — « |
бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па |
дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml |
у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у |
онитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави |
еднако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни |
— Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни ад |
сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, мо |
, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. с |
је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у к |
звео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што |
е Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагал |
а тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему |
</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио |
иљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао |
енату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{ |
туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с н |
Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба |
убило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Ар |
што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.< |
мње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се н |
е би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне друг |
них посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, исти |
нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово ис |
прича странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш с |
ио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним |
на.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би |
и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по в |
тог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу в |
Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која |
рела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјер |
> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види п |
у бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује |
ок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} То |
аву потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у |
ити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала мом |
се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.. |
што мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" |
ад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош |
ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодав |
г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна о |
— Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам |
им одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су |
родним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога вл |
.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb |
25" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Вени |
стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} О |
нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања» |
дрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице б |
да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје власт |
поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један |
она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и |
мо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угостите |
нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обра |
госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђ |
век....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Ан |
н само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико |
у: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона |
у унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило мног |
на....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, |
ио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога |
у, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>Т |
а да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја |
мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства |
заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео |
а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О |
:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онак |
главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше с |
ра!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево в |
није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд |
е парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и |
иђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену ци |
у сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не пов |
ас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 1 |
је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу |
шењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одго |
— нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погаз |
о.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш т |
..»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата |
увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, вели |
кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио! |
изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута |
аконодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја |
штиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н |
шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> |
г ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи |
...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — |
страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје |
е место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде |
уку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склоп |
нем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења прези |
вету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се м |
> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. |
браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; |
био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{ |
мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb |
огу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронит |
одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p |
находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени ст |
иљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој |
да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје пре |
ати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју стран |
>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p> |
S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан |
>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овд |
о — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, пог |
јте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула п |
ли!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је... |
ај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је |
оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb |
м да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке |
е су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и ма |
и био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела |
ог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="16 |
би боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужно |
г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да |
а то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на в |
е видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни г |
повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.» |
ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} Т |
јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p> |
тао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>« |
нетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују. |
о више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина» |
овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p |
ј и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад прав |
душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекар |
} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која |
е јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој |
се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{ |
.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико |
} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога в |
е је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било |
на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и б |
ница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечера |
е бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац |
ивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које |
ћ нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се |
поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је |
упа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нец |
ок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, |
<note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Биж |
златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где д |
г хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са они |
звукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>П |
дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за |
имопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности кој |
е играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у наш |
апун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна де |
ад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клиц |
као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већ |
ајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестин |
који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и о |
као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се вит |
них пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То |
не!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила |
, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већи |
на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ств |
између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она ни |
ајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што |
— Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуфе |
а, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у |
ма!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја сла |
најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за г |
и су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ри |
и су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да са |
саветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило |
е спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} |
подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав ж |
нглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} |
ије могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ст |
а угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p |
шенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео |
оје је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Го |
је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <p |
ко рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{ |
онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе |
, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Аде |
своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни |
чкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте |
етимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» |
ао своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, к |
{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, само |
емо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са |
страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала |
е друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља |
у, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је |
знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најм |
квих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи |
проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у |
ан господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да |
м рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n= |
чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим вошта |
дни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и |
в.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта ј |
Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на нај |
b n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанс |
с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо |
оји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математич |
ао капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један |
жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели |
еле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под р |
притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — |
доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици М |
и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где бла |
г, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на к |
охвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које с |
орани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да |
....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које |
прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, кој |
куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу |
друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господ |
ead> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> < |
, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гл |
делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је све |
ош с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми д |
х устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С |
припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} |
<p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног ј |
нца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је |
прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Ч |
, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, сек |
оди на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да по |
милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова је |
аје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да |
аквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијант |
...{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. |
ка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу су |
нда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура мар |
{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Он |
мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велик |
38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као |
иници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два |
ља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ |
>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати ш |
{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија |
комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «У |
n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка каракте |
е, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} |
....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, |
се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника |
з њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што |
за руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, п |
ни склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи |
це сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, о |
с има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту |
ок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жал |
и — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити |
а!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала ка |
ник, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце мо |
При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архије |
д своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако |
», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена ни |
земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на |
је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n |
цинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбо |
народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно |
44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} |
еше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу нас |
али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — |
ој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на |
љ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потич |
ла свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу виде |
ао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их гос |
пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге по |
им: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у бе |
а, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито дод |
!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега |
сту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «девет |
ости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се |
ла?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене |
— великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} |
Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Го |
е и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> < |
најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна |
отане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу |
тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да |
<p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p |
«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на |
е се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном сто |
.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна |
гате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој ку |
а људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запре |
вори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајах |
да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насм |
онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је |
.{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не б |
То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која |
ужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» § |
четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имао |
хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени |
ровући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазна |
ди преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> |
ешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» |
зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. пр |
најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју насло |
. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кр |
кад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да с |
ов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за |
дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично би |
то не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од в |
утимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, ку |
послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије ста |
ма ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за сво |
срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно |
а, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешањ |
ца, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ |
не маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш |
чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз пл |
кружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка ко |
хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су |
ер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио пла |
у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентат |
речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помисл |
г беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоц |
велира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија |
и почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} |
во је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ак |
ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> < |
/p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да |
авља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најоби |
ав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан |
и опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му |
<p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном |
Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком мла |
S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C |
а себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом |
ет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одго |
н ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и |
сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, д |
до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна п |
сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" |
и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Сре |
ња немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> |
којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, п |
«Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Миш |
у; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне ли |
ничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смеш |
аво.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S |
г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Св |
а из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово |
руги би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу |
е и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаре |
како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен с |
ју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих х |
сеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно |
леко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора. |
наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог н |
још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је |
летим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало |
е га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n= |
од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, раз |
није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то |
и зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, зд |
вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим |
тим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их сл |
ема лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, су |
у се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, |
ичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Би |
3" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p |
ас у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, |
ост може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима « |
бошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде м |
играо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су |
<p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, |
{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна |
а.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем вел |
уци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231 |
ве трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље |
ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну |
ада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим ок |
дна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држат |
а....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату |
забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у |
а два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би на |
дбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гла |
машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем ов |
још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико трену |
е судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера |
да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радил |
ла неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвор |
тути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд ј |
а мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје ма |
говорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба н |
е доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То |
е јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист ј |
<p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Он |
ке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, |
, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, |
е користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитат |
бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо |
, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.< |
навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици |
вима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем |
смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не по |
ом мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од |
ањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим и |
што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите мол |
ожи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила |
агнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то ј |
м из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је |
ије имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суд |
ахтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегле |
станку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари и |
ела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног |
их родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао |
ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку р |
живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ев |
имо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде мало |
шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су |
ражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово н |
ба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој е |
ануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. |
на по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. |
браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види при |
а је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прил |
Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У |
страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога |
олио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не |
<p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Де |
ише.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> |
, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило |
ка — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином ск |
очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар н |
себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ов |
благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се |
им — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за св |
а са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије |
дило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једн |
звршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па |
>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкр |
је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га за |
!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита ј |
ског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва |
ти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчиј |
, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. |
> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај |
а света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се др |
о би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с |
а је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало |
а што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије |
о их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билет |
одине држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народ |
заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тица |
ља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човеков |
звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока |
..{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље с |
ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају |
маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад |
нда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> < |
е да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих с |
ар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, |
тра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је |
уке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешн |
г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешт |
ке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о |
по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада |
епо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо |
n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизат |
је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није п |
>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одве |
и у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али |
.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разум |
пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који во |
} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмаша |
е да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок |
и које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S |
.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да |
огла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим п |
илосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи пост |
бан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се |
Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p |
г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. А |
је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мучен |
г страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ни |
.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да глед |
лест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} |
некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишељ |
срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали |
Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором та |
малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој го |
преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја |
дне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она в |
нио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су з |
марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа. |
ш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат |
ви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. |
а да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ |
осподо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно |
ваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} |
азују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би ре |
ађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласит |
као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} К |
ог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и |
н одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по |
и и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, дра |
ину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да |
естра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</ |
ут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву ви |
.. подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође |
ито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, |
..</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера |
ле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопшт |
кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племств |
оће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ ви |
у могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као по |
иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се |
.{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Јед |
<head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неко |
о и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта |
ањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли с |
ијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које |
{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог |
у. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући до |
ађевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S |
плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Пе |
ода беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је т |
снову свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај а |
жење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше |
импатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb |
зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — з |
учајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама при |
ој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног |
?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и поглед |
је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — |
<l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој |
ако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме |
ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти з |
велир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опоми |
чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази |
ено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против |
а, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан |
и притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник |
ена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} |
а би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23 |
ве крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова од |
једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан |
{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при свак |
нтралном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док пр |
приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресе |
свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за |
зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за т |
> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се |
алном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем б |
правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја кри |
о суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео чо |
параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од ла |
ако се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните о |
е, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n= |
природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казат |
е то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила |
кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, св |
њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не по |
в вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола на |
н опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хв |
између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена г |
ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и поми |
оја су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и |
е старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отво |
ног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и |
за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укр |
стине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њег |
рчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао |
чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто |
еволуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са |
говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за |
ења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с п |
> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку |
То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више ба |
ељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи др |
одо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности до |
иким и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег тр |
онита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} |
«а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б». |
судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставк |
акони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ств |
као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> < |
>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане бо |
p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агит |
S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи |
5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упро |
је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »от |
уша тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше орг |
едњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од об |
, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Да |
сјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, |
е светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја |
ављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уз |
на....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, је |
ивили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај |
око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{ |
»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила за |
да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да н |
....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни сво |
саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време |
овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{ |
ва положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче с |
нце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш т |
ти сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице |
законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобр |
ја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу ле |
непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромн |
, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</ |
ве братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по н |
ешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погл |
е каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета п |
а предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и от |
ао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и |
ост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек в |
ој скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобраз |
тне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да |
јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} |
кументи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После д |
А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор |
ада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштај |
75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар |
асветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало |
02" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описа |
биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачки |
прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код ко |
; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, кој |
} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов |
олим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не б |
-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он |
пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. |
даће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци |
моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толик |
ше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се |
а.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне |
ј адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — |
.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређ |
својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је б |
ена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете |
да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} |
<p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог |
изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху |
али!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} О |
истово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брили |
ма <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200 |
нцуског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца вис |
нтима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља |
тивници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је |
/note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије |
едмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, |
свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних пот |
} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје |
»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисл |
ређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> |
женом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> |
к опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се |
а буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или |
ељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. А |
вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био анг |
лим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је пр |
тима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу покл |
чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је ис |
доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две п |
онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већ |
његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето |
судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но је |
тво....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова н |
ојој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p |
, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благо |
тарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао |
м....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» |
о.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци |
јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће |
{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без п |
сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, |
ова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Ње |
божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то |
и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и њего |
врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао |
ћу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечив |
јскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, |
њу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и |
ви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— П |
твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си |
...{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва |
ку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била пол |
и ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, |
у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема |
одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена ј |
сталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео. |
, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са св |
..{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек |
ди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, гр |
м му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> < |
се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба |
ло се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од инт |
аде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У |
могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> |
у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> |
је теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио ј |
одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене |
ности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се нас |
ству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала |
одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је х |
ађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на п |
7" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужила |
т десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова |
Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су |
ему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу |
у били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. |
мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <p |
:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када ј |
бњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу |
оја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце |
ше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних |
Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да |
што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка стран |
моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Анд |
какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруг |
н зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, |
м — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно и |
ађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p> |
мет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — |
вно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим п |
о основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би |
.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах |
у, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није са |
старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова |
тати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. |
и би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који |
ква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалнос |
би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта |
је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} |
згубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. |
луже за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и з |
за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретн |
„уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је број |
еца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једн |
аја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог ва |
и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — ко |
моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време |
.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква |
је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је |
азати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја с |
и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудн |
ишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се ш |
ја он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако |
тицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја са |
т мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и о |
ије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу |
и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се под |
е, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не п |
е који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови с |
гли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета ј |
ма и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде |
— згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја п |
ким столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло |
о најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећ |
а место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господ |
ичара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади |
и кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим |
а јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, шт |
— чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиро |
ни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, |
ни ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!.. |
вог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</ |
ао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести |
ују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже |
а јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и б |
о нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели н |
вци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?. |
у њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — |
у једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћер |
ма непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили |
иди, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачк |
они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и с |
ерио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибе |
час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме |
прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{ |
у пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца |
{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука |
повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвно |
мтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоце |
да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље са |
детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређе |
дима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном |
лу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два |
и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огис |
ротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у |
<pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо до |
.{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а |
властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе кори |
> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аде |
партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених |
тељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме там |
000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} П |
ели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она |
дговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најне |
право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим |
ва живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат п |
та, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Б |
вај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас |
смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења. |
ог што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте н |
ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена |
по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — послед |
површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свег |
беног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем |
оји вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно нес |
ено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У с |
и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд.. |
право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени |
буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити |
е Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка бра |
> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и метод |
рема њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од жив |
ан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се |
рогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној паме |
сом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца нав |
уштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају |
е не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, кој |
их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>т |
је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важност |
има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, |
дан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», |
чи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} |
престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата. |
ј својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог з |
огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни |
Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} |
м телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где го |
лада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> |
Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго к |
данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у |
истину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света |
гов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разгра |
рњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плат |
р де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој ту |
тину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — |
е виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих |
у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», |
благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — |
човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што |
и бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?! |
ам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге сто |
евих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим д |
разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, |
itle>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштери |
....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је ми |
ругих овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвав |
д шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не расп |
аше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Б |
звесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више |
тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народ |
, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по |
истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — |
поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорн |
> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек |
Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије об |
и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету |
у време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог |
ктера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала |
материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и из |
, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше нек |
озориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњ |
у, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца довед |
тована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост пров |
сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, |
ицу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стр |
де.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у |
журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај |
на беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — об |
ца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, н |
те као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек о |
м преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој на |
Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ. |
е огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој стран |
а једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се в |
ћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тач |
...</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, дос |
а твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и с |
<pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће нек |
....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним у |
а то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код |
и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи н |
громне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје |
ао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешава |
просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па |
гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на к |
осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по |
овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како са |
сзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и н |
г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је он |
ве.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње |
зи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуч |
бичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек сво |
озив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркиз |
да заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, д |
суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваш |
в лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми да |
ао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што |
да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и |
век ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме |
ати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту |
?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</ |
ног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних де |
шег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ |
нице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и |
њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радуј |
је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао |
је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, |
видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г |
же, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу |
лаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» |
својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, ч |
ј човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се сп |
бу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се сп |
ећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ћ |
иза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом |
ло се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи с |
ачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је |
p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше |
је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да са |
pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јав |
рмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих |
г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад см |
згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник |
лан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј ј |
осетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено |
ед личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о ли |
То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао |
учај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у д |
од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пу |
од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лиц |
ом није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Мар |
оворите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, |
овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против |
, одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Ко |
Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — |
е желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. А |
другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«О |
.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово ра |
агонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обич |
<l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли д |
3" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео ј |
године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, А |
. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пун |
оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким |
да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много |
и....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рука |
главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу |
лавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то уч |
} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то |
бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената |
.{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је м |
а ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас.... |
м ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док |
ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује дв |
у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота |
ставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозасту |
унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији. |
а је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш |
по, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што м |
ишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторите |
јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце пар |
ко дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад |
што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{ |
је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник к |
никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад забо |
авије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а |
оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах |
док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у по |
вати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одм |
</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видил |
вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огис |
о да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _< |
становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен ј |
Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{ |
S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име < |
алетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — |
а срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У по |
вујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> |
инчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—т |
р добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена др |
м за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, ст |
обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу |
оцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска п |
њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте |
ао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он |
бије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва зло |
се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати п |
о је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што |
ио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај |
ио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје мат |
волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_ |
p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapt |
ојих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, о |
лошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешћ |
} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадал |
низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хват |
р о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} |
Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значи |
/p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из |
но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви тре |
ила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с оног |
} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац ни |
а — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је |
ј и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да |
поведа истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је до |
ародне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда р |
да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу бу |
{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артур |
> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што ид |
иву напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће. |
е матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при |
Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео |
ласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде ср |
утих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда б |
ске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе б |
е јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb |
нчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам |
живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуциј |
м приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. — |
гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на упра |
м банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана зав |
лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су з |
госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. М |
и једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином. |
ност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири го |
тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујиц |
је производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мет |
амо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml |
:id="SRP1880_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да |
, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери |
изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштри |
и у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — |
уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче л |
а својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа л |
, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да |
једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>« |
ја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену нев |
ђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дак |
ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца |
се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотско |
2" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се |
кавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — ш |
етала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андро |
} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова нај |
ила одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И |
дроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан |
дан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друг |
к, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама |
од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А |
оди толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто в |
p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку х |
ет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебр |
воје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г |
. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по св |
трану, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не |
но наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је |
"*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног м |
а ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни |
/> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је |
4" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... |
и:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Б |
те цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни пр |
нике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавств |
је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народ |
аква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи о |
златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb |
ита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која |
о веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у злат |
(Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом |
ачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жи |
лкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... |
овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n |
е!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба пра |
оје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибеле |
, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада з |
<p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам |
} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{ |
и «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги |
ви била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције пр |
.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас |
е у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У р |
хов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи... |
одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су н |
и се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, фил |
арио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастил |
се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове реч |
бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{ |
злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном реч |
ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иро |
.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист з |
оведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена |
о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и та |
рају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу. |
гову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, |
Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, |
е и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тро |
смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окиће |
се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледал |
ете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од ста |
она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у |
} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни |
ne unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињо |
и из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Н |
је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити |
ису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела |
и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њи |
удбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле |
и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима |
ки курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магис |
Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постић |
а.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} |
, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — веч |
то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — по |
о свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те ос |
траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је |
..{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да |
...{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од |
ању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно |
е, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети< |
знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ј |
испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" |
испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} |
ово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, |
ово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, |
е мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су ов |
огатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела п |
дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} |
рашно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погл |
ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрви |
авани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грче |
нац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије ме |
руги с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквир |
е г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме пита |
ко једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је о |
и, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохт |
ођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим |
динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатн |
праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{ |
аситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом син |
артија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутр |
....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плак |
камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискал |
чи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, |
..{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је |
нице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклет |
ора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био |
сведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године |
тог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по |
> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мо |
су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!.. |
Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Б |
полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово |
140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има |
дном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћо |
ар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња ни |
ци цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" xml: |
учно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио |
тина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S |
законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Би |
е потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је |
дни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају |
; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање с |
е обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне наг |
ико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха и |
ако се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двој |
ви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флори |
ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше |
оси 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севи |
нај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери |
спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је |
дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту ду |
годе — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац |
стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком |
?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба |
«И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је |
и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур |
рује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведок |
орила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S |
Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањ |
опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим у |
ротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог |
.{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — |
нику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, к |
е и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек |
теру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слобо |
е је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је |
т — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних среста |
срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа |
ри други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ мора |
ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико о |
наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико |
којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволе |
одице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити насл |
ше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима дру |
е је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда ос |
аја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на ре |
лађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позор |
окат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi> |
судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> |
да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово |
о наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој при |
И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...» |
изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична н |
вијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој |
о моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је ла |
њала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидн |
е тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може |
ади саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је осо |
сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече |
n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више в |
— истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone |
на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Насту |
отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником». |
да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо на |
и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како х |
удови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко |
желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, |
а се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у на |
....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била |
ношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је стр |
лавио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случ |
то је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац |
председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној |
Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и по |
е и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то н |
агу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са сто |
нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... дана |
а особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам д |
да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} |
ати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> |
држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, ова |
достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила пр |
hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину |
де ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....< |
тојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!.. |
ијања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.< |
е деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од |
зао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу ц |
и нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је има |
те, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у јо |
богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, |
" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге по |
пита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља |
оји је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p |
адно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — |
17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рул |
спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкч |
ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти св |
рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијер |
гледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити све |
ису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозента |
ају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је |
лосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пре |
ку мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закљу |
знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</ |
:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динар |
{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. |
мјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријат |
p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Арту |
био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се о |
="230" /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> |
оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ко |
е, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозе |
евној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} |
рне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њ |
лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још |
le>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштери |
} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љуто |
> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно з |
што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, |
ова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуц |
биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. пресе |
и да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно |
подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У |
Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бес |
не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте |
од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, |
— он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар |
на слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. |
тељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као |
пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом к |
обно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободн |
те» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не м |
иници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је св |
ења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Бо |
а — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако |
нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту па |
пове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема в |
пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек ко |
је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између |
авног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, с |
де бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па |
, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами |
видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капиј |
овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова |
д и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о то |
ла....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран н |
о да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у |
си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет |
самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познаје |
ли.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</ |
обењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, ана |
год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упа |
а им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андр |
ајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли |
ахне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу вид |
учности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном те |
ма, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро с |
кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душе |
никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и |
подин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно об |
спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам своји |
сно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, |
да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чин |
некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао |
да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са ули |
ају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју |
а; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересиј |
тивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми |
, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и уб |
одљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај с |
аше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је |
ше</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не раз |
н у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. |
вом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране |
је нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац он |
Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г |
седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је н |
— није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не |
бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено пев |
пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда |
..»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је б |
е Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима |
богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> < |
тенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> |
г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она |
улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек |
адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по њ |
је силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало |
ик високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију остал |
е Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијан |
ом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним |
јатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало ово |
зала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове н |
мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је доб |
и за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледам |
и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна |
бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао то |
ало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше н |
но уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривиј |
о оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био м |
је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у |
екао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли с |
аквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он |
делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може |
за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли н |
бини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, |
нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад |
твари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуч |
Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као |
у.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</ |
{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем |
мње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекар |
ог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Фл |
деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, у |
да у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично прет |
> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би он |
{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људ |
ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмањ |
рио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој с |
свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме н |
знула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њен |
...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахир |
гове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мал |
.{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p |
одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> |
мејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам |
слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет |
н буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— |
одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја |
ш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити ово |
е су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет |
јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!. |
. ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена пор |
је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убил |
Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте... |
, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="1 |
и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право |
морите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћ |
тина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џо |
до моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</ |
шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је м |
носила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би у |
ју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Рив |
ше!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <miles |
о скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} |
ајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог |
во и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја |
} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{ |
>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} |
не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твој |
е асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је |
ек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу рас |
т колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу |
аш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривиј |
реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама к |
а, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, к |
да букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'л |
е виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене |
су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала са |
милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb |
Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ов |
{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка... |
болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одреди |
. чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и но |
открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n |
је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, к |
на ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућ |
по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки а |
смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на |
ћи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу ог |
е ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарин |
није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ј |
динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам б |
ечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излаз |
очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отур |
е више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не да |
ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — |
а без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка |
есе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне |
морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не п |
евојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да |
о живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини... |
ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> |
аги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу леж |
без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — ни |
..</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово н |
!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пре |
заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати |
им, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинс |
Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре |
лужим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће |
ри могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{ |
д ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године пам |
то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се |
ј прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — |
оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње реч |
S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кес |
ректор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с т |
екне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S |
то — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је ње |
да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна р |
а не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она |
еликог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и |
Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она |
Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај |
е своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне |
ости»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре дец |
лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба |
вежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју о |
сположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губита |
вни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш! |
то год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан. |
не ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните ка |
поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је |
рујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљ |
е обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек |
pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{ |
ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца |
ажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андрони |
оста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели она |
жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам уп |
јте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите г |
да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур гор |
{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлог |
за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гам |
!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али са |
"87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S |
аше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије. |
сни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом |
снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, |
да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Т |
ку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Рив |
мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, мо |
већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене вал |
p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — б |
p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја |
пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним н |
гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине |
у....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p |
ечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама. |
дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по о |
одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на |
е....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу б |
не, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше |
{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и |
те — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је нес |
— шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете мој |
а би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на осн |
а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јуве |
ако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се реши |
а преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То |
о сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вел |
ане један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узе |
ли.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји |
немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако |
ст.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни |
ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — к |
а бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком |
м с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несре |
м браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n=" |
"164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно не |
бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и |
код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи удара |
в, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} |
а!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори |
а и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, |
знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли |
ђе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним |
Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизу |
, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; м |
ам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије |
н је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен- |
Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Т |
..{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише |
ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</ |
а, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено |
у са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{ |
рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Њ |
им, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати дост |
и кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са сви |
племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје м |
тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте чов |
асмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Ника |
остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи |
је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свест |
, прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! до |
етири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она |
та ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова све |
е ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — |
о мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" / |
ходи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто |
. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да са |
една неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа ово |
то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може |
} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био |
еварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву |
«Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу |
....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, |
и што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S |
— ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела.. |
тавља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога |
е желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац |
о од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - |
</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> < |
на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној |
извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени ова |
самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике.... |
амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служит |
орамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене |
и могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milest |
ља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, што |
ивио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње |
на узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом м |
нам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађ |
лад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе дв |
би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако |
г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је сам |
зизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закон |
е у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. |
а здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свак |
— одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што |
је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је |
— е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: жи |
Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и п |
и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можд |
ј мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{ |
«То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она н |
упруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у бр |
и отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S |
нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођењ |
е грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi |
ад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискуси |
..{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сир |
да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој н |
мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим б |
осуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет он |
изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} |
там, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су х |
оја кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држа |
Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, мора |
ј Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног |
године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице... |
} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми мал |
, рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду |
Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележе |
м одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће |
на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитер |
алеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., |
тала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад о |
мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на ад |
поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад |
баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишма |
у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва по |
ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се |
ти ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред.. |
опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запази |
едну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна |
судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места |
...»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, |
ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступа |
и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђе |
нца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј.. |
...{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да о |
. «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» о |
мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се сам |
ег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја |
— као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања |
од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер |
ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема ти |
о спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко |
} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ј |
ваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи по |
а Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и пози |
услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напу |
узели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене.... |
, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету нау |
ац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам ч |
.{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{ |
до, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу преста |
/p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> |
ед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одгово |
лас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседн |
е на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред |
де се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за |
на сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавил |
јашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{ |
једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима о |
их органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз проре |
о још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старат |
си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког б |
а није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик |
ноа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. |
бија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик |
ектор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за |
оме што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи |
браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то м |
а ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору к |
јстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који уда |
већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n=" |
{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... вид |
дно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљ |
али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ни |
ајправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мор |
јеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, |
је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, кој |
укчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чи |
о имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за с |
о ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног послан |
инула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности пред |
јоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевал |
, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ов |
О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi> |
кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «с |
ћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међ |
само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S |
пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може б |
се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи |
да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија |
култета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гв |
вног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено са |
ва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију.. |
ог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сва |
оне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p |
оји се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>« |
невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов |
Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу |
="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју |
,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра |
<pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово лог |
воме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар |
ваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Роз |
без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они |
о биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би с |
е?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као |
пила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало |
ним говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> |
p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја са |
е то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> < |
ам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кр |
сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је и |
а и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за |
која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би |
»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, |
«Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене |
и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало д |
и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да |
— као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази! |
, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје |
ана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете је |
а бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — њ |
пе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није у |
ра омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. |
и језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај т |
.{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка кој |
е креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам пр |
те спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени |
Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су |
!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна |
.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинод |
ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и ов |
е с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је сам |
а за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, из |
еста изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена |
констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу |
добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се ст |
7" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче |
је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала.... |
о неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је |
</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих |
ши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромашт |
један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану.. |
ђе баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} |
олима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а |
ц ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је м |
ен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешт |
ко га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, |
несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да |
вечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом закон |
уд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — |
ственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај |
="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} |
ера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју дец |
м одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста ду |
а пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у |
{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» |
не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика ч |
дим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то реч |
ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с |
ка.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико |
у, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава дете |
је било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја к |
ли би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мук |
динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» по |
И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок чове |
а — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији.... |
«Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што сл |
/> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши против |
зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и |
ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао |
авили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, |
ено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад вол |
буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду. |
аче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради св |
пријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је |
о би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију |
амо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала |
мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} |
лабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и а |
ђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старос |
<p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се |
иће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријат |
је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сил |
а више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља п |
...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То зн |
стави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?. |
>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква д |
доџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивост |
у Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душ |
је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И |
томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже |
p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста |
аља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца |
..{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријата |
а, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес |
тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, |
ва, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смиш |
<p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да |
d="SRP1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате он |
асуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин. |
м корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити |
1880_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де- |
свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим |
Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већ |
г Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} |
у најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је неср |
ито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те уд |
ародне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — гов |
у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два тр |
није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакри |
вор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас сви |
и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед |
лива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не сме |
седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више |
та је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час |
ера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки |
јину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки у |
/> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А с |
н — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни |
ислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо |
омашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на |
Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужите |
ређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три |
ну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="8 |
мића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је уву |
јем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да м |
у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на д |
ј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној |
ица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој пона |
де је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осв |
} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живот |
а.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајк |
в божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — — |
ку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није ник |
ите....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} |
први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — д |
његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Боси |
ви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да там |
и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом |
ио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», ко |
; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> |
.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај г |
— два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — |
донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb |
ц.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних љ |
ог човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му |
аш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се |
вога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунц |
.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја з |
ик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице с |
г избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви |
онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомј |
то је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.< |
ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ан |
игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који м |
овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и |
енуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем |
најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добр |
ети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај пре |
аднутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, прене |
макао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођај |
светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флав |
г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на н |
рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде |
а где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на свој |
измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> |
сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} |
диђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост |
је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички д |
шли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У к |
ељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. |
Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаш |
ко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети |
вом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици по |
Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиниц |
гао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би |
д ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крај |
леду, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> |
по повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> |
ихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни |
е године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред на |
аводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте годи |
моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Се |
ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она ј |
детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван с |
ођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила |
је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друшт |
...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана |
пет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су |
супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на ама |
а Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је рав |
тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андро |
/p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио сво |
делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово |
е су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, |
дела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као нев |
није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве |
и две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима |
, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотичн |
ти.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p |
ј <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — он |
а све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недељ |
шена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на |
да подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка |
н, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта виш |
.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом мог |
оје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П. |
загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога |
ну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мо |
о од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима |
нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да св |
криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавно |
ају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера до |
„<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, |
ела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{ |
би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде од |
о тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом |
а и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} |
онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га ве |
се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео |
одити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови |
4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима |
кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подл |
;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене |
а је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинација |
ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно |
ка</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога |
ки дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Ка |
а сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим |
и, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формал |
ршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима ис |
реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не гр |
И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја |
дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, |
па и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста < |
и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венча |
ојим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу. |
новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет у |
ско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија |
и разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — р |
тува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још с |
осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на |
рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p |
е, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учи |
ико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, ка |
ју мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине д |
очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљен |
»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што о |
мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериознош |
њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници |
раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, |
танове.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичн |
рупа она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад нах |
бавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане |
жније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку |
.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флав |
ока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињс |
азмотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива с |
медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Риви |
{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело кле |
} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи је |
не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испо |
S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко свак |
а са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ |
ри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да при |
Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, п |
а што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици |
богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — в |
динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; м |
онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања д |
па она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур |
/p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни п |
у се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је |
да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све ј |
/> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци |
а — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим први |
било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не поме |
издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у |
авали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали |
сти?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали с |
жи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје п |
из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S |
у се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одгов |
милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетно |
то му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства ј |
знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе... |
Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захте |
часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме. |
тајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, |
н идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлиц |
овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали |
о паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле савис |
један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. |
знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло до |
а очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање |
бија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе исти |
Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="1 |
стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му н |
пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" / |
>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се |
и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних |
оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не |
S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене мо |
на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад се |
<p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта вел |
— то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у |
т дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање д |
евестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> < |
ала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под крит |
ена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чек |
огло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што г |
истове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на уп |
да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој ром |
несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова |
шину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали О |
— (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизуз |
ражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{ |
буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и кор |
о крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да р |
— да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb |
во, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме |
о је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је |
наницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. |
а де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ст |
рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било. |
— сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас н |
е.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондо |
сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџби |
а адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном |
ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао |
ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, |
} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и |
ли са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом плем |
о нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи |
адозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толик |
но, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мат |
/> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; |
ор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb |
тменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ће |
ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p |
е па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он |
сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као |
и њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти др |
ред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чи |
ладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салета |
у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тргов |
n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат кој |
рнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно св |
ом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је проти |
изу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и |
его, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањ |
издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често п |
е примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у св |
едмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће |
е:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо ств |
лици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници |
ише ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искуп |
возаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не |
t="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обр |
ритискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мо |
, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада |
ог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку с |
је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад |
дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је кој |
ци као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад прв |
краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена |
заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој с |
онодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Л |
тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрл |
њења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу |
своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело |
купоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Ова |
то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени |
јере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!.. |
«Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смеше |
} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они |
вом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се к |
рне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} |
тву од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p |
лика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда |
....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} З |
најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била изра |
ши велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт ње |
авност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право |
дарцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег |
десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплав |
ља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео |
Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима |
први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видел |
ачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске |
ла га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку суз |
у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба |
е дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у ис |
јом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л |
ечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — |
ранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се |
рио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу наш |
о ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, |
П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — |
ала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ о |
.{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>Н |
p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> |
инио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру. |
. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне с |
било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> </body> <b |
имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у по |
....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, сп |
...{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!. |
рце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина с |
Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је |
атере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе |
Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто... |
јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала |
погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда |
сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно |
i>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца ок |
<p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала |
и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко с |
После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од св |
ица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрл |
ије умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и у |
ула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} |
вакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале |
очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не |
p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плач |
" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — |
чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, |
од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео |
ала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година |
а пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад |
ју богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p |
="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног да |
...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она |
а узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беш |
седање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ |
но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>А |
.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се |
арактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је им |
а је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадов |
своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" |
..»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан |
покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бу |
им? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти |
ело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и |
м полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачк |
вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајк |
гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{ |
.{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.< |
шти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра ј |
нас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... |
и ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И |
све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој ме |
ола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посето |
>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не уч |
амцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — пом |
„свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђењ |
гле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше |
и Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чека |
јала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше в |
атила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је по |
<pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу прв |
старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у |
ења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — д |
познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту сл |
вој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chap |
ену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да ј |
емићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад он |
t="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаш |
колико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покој |
{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. |
окојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових |
ен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адво |
а Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Ан |
становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопш |
дећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан д |
Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби |
Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тр |
.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју |
еда сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде |
ла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нари |
и мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено |
је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још ч |
д мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно |
трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практи |
пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу ст |
отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су јед |
азда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненут |
један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је |
раво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, д |
је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда про |
, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Н |
и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје тер |
ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштериј |
прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било они |
Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у жи |
ску са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиг |
.»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим |
више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплат |
а овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стра |
ола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне |
вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце |
лађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али |
S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} |
које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац |
тка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... д |
дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечан |
местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>М |
ја....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ и |
" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, мо |
раво мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом |
два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је |
у ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано п |
кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П... |
ако је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била прво |
"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријат |
примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину |
в.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S |
т је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је ч |
је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше до |
Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она |
укчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће |
ако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналаз |
а била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S |
.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" |
дела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чиња |
се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је мног |
{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије позд |
једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{ |
воје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не зн |
таше као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у ј |
овика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад в |
ј Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отр |
S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати |
, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас |
Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра д |
сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је по |
еше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори |
/p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се |
није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам увере |
ије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и |
Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три л |
ке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>« |
ило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена пр |
</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. |
Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворе |
, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју п |
ска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери ра |
војке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробље |
војка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У |
Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен за |
раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њ |
ровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа |
ните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по једа |
амину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у |
на страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све |
воје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур |
ор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом |
т по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у друг |
свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се пр |
} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учи |
на огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — при |
тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она ј |
ивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве сре |
Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања |
јету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца до |
— Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је |
....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — |
лази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она ј |
камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуг |
то не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а ча |
м Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједа |
p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се ре |
е оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} |
. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави |
су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће |
али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} |
Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> |
да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суд |
а свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она |
честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од за |
до провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окре |
ивијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у м |
ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и с |
се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> < |
ри, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико |
та беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} |
p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један |
веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађ |
да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жането |
.</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено |
здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> |
лоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предра |
јој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благ |
<p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако до |
наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} |
прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} |
титељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, р |
да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја онда |
стављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парниц |
Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздва |
ло њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколи |
ца Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лев |
е, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у |
ћ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога |
просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готов |
ви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{ |
срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од |
.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају |
азила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко? |
је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се на |
pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео |
.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У |
{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, |
е стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, |
опадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, |
{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гро |
беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и |
и ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа с |
е и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, ту |
ст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тај |
астало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо |
прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о тво |
ду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Ро |
јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуств |
Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изј |
живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Ц |
е — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није им |
ори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко |
поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост п |
а беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Он |
<note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бон |
...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} |
а се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као |
зе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно |
се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шч |
разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Пог |
овек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p |
» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{ |
ала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио |
епоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> |
мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{ |
ња — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три |
вијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на |
лонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда |
јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју |
де; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа бил |
јих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — о |
а упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплах |
немоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела б |
ет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох н |
. ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег |
уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би би |
туче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је |
која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слути |
ити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо |
есоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је |
сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} |
.{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — |
вог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И н |
ам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазил |
било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. |
ете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често о |
} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља |
кад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, |
е, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије |
ице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — |
очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју м |
то сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је стран |
ати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с |
наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто |
ли и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу М |
еној, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре н |
зи целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они |
гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж |
} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он |
болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељ |
и му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, зн |
што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Бо |
бравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати н |
у огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинст |
лови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милиј |
а и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type=" |
аше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она |
знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било поз |
итер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског држ |
шт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећ |
тојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безо |
S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови |
...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото |
и!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} |
и, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал |
у сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како |
. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p> |
мење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа. |
заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, |
а — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па нећ |
о се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није |
пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес |
— «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да б |
иљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S |
и!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — |
И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на |
кне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да |
г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да |
Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила |
> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беш |
госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдар |
да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, ч |
сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за т |
по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту |
»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> |
еобичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је |
нило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздах |
се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од |
ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је и |
а вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жи |
сао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај |
и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико |
{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као |
.{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да |
ођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њ |
атњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чист |
ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</ |
читеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз |
драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај ис |
е због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Х |
трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи |
и.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пу |
Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S |
протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он с |
} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар из |
парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и по |
разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Б |
отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је мора |
е г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћ |
казивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — |
а им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практи |
огим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског |
и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, св |
ење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи |
за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — |
Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не |
шта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама |
д то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <p |
инио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини |
ика.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S |
ија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомил |
а, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi> |
а се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог р |
— не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљ |
тао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио |
Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао к |
о....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај висо |
реставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» он |
ење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да ј |
покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмарто |
главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као |
азвалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али ч |
Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њен |
аљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџ |
г; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, |
загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио су |
место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полиц |
ити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Ми |
ци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не т |
/p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист |
беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинам |
видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде л |
>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па |
оба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb |
на два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> < |
ица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упли |
би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по ш |
....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Деб |
ев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. п |
врати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра |
ало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благ |
дронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде |
је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела ј |
сло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син |
</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S |
! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој к |
, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:< |
пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, |
> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истин |
p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — |
а и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.... |
ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта |
се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у оса |
о доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог су |
је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је прек |
i>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p |
имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, сада |
не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. прес |
— истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и |
то по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је с |
дник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима |
више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. предсе |
ете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> < |
сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="1 |
вршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно м |
м, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из |
: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног клад |
е вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смар |
е стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео тр |
о је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, к |
.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало н |
стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију свој |
есецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш |
Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} |
Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замис |
сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она |
је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир. |
рану онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрдну |
сти, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама ба |
вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S |
е нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ан |
варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господар |
бока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше |
рви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} |
— он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин пода |
пастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла |
ђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше |
а се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} |
само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице д |
астити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте |
p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно поло |
дра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротво |
ека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на |
демо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође |
> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу |
преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> |
ао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је |
равде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском чов |
дака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне так |
<p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, |
ку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друг |
а цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мис |
Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но |
«комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, пр |
ата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад |
слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се с |
трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да ј |
да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супру |
«в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — |
продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>« |
н по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те |
драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb |
ка сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, |
туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном пра |
знам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — напер |
ох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, оба |
аму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом |
ех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби чо |
и то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити с |
сине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је иша |
са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се |
кла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И А |
на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А м |
к.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехот |
и никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство дат |
а председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје су |
тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код |
жији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од ду |
1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање |
"#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је та |
н храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> |
добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа на |
оја нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</ |
о која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао б |
од згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт бесед |
мите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео н |
м баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај |
у чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног о |
на мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а н |
говорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе |
шта у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, |
нати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, |
«обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... |
х, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беш |
ром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио |
м права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е |
е помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а |
г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он |
рава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} |
је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не у |
е са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком има |
је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, ко |
г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела. |
... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме |
.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са |
ли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жало |
ним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо р |
ла преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник |
ета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним |
ном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у |
припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се |
«сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је упр |
кање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} |
издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Жи |
<pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Ка |
> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака |
та имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала предсе |
га прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Бе |
и се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји п |
—</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потам |
и је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру |
уку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје пород |
лио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала п |
помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме ба |
та.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме н |
јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се |
{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{ |
. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је о |
ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p |
те рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага исти |
а без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја |
уде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините ј |
да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не |
{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. |
знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије |
стивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> |
грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из гро |
.{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи ју |
tle>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јав |
сти на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико |
сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран у |
» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање: |
скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, |
обна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим ви |
ала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми |
е била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах |
ирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад |
мо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противн |
Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она |
Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} |
ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пр |
а и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му |
и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, |
док из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег су |
ј баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестењ |
али вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — |
лосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</ |
злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материја |
амет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забад |
...</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђа |
сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, |
јницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по некол |
јао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} |
потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, |
Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели. |
да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прош |
е фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је неп |
уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — д |
еког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за |
, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед ј |
је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још срет |
је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унут |
акне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срц |
које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти ч |
Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, н |
м поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигну |
измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; |
о је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p> |
<p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој |
и се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним |
се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане м |
Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће |
јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно |
се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког прив |
ољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сре |
руги на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво |
е тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.< |
о образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени |
о ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„ |
у у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је |
апелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жерве |
За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а би |
ајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек |
азују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А |
и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мис |
сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам ту |
вила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} |
та, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездо |
биља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p |
и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, г |
аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што н |
мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад |
то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани |
е.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, |
..{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле п |
шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, |
ј, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмл |
Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни бр |
јпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да |
осрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим д |
екарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да о |
оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду |
ине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопа |
ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако поква |
невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Њ |
.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} А |
их и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвозд |
се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је о |
се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна по |
бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло |
атула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку пол |
се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести |
то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи св |
ревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљ |
је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, блед |
брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{ |
задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Ар |
нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању сит |
— теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беш |
ина.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S |
шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није |
на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на |
таџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; |
о је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којека |
е мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по |
ш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Кри |
ао обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, |
.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак |
..»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуж |
амо рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и о |
ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што |
е да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собар |
епи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у о |
елу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обо |
онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим |
м је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није |
овори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ м |
Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и |
г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом п |
ајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! |
ба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће време |
реди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а пр |
Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...< |
ти, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја |
отресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рук |
а нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г |
и, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула |
ити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колик |
осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој м |
— и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се од |
ле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у |
мере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овом |
везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов |
ису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо |
p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, |
.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде д |
шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и у |
ојим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!. |
већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали |
Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>А |
твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</ |
помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</ |
авије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавиј |
ела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се |
е повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти |
се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је п |
који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где |
доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сум |
шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и |
одавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се |
...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина |
. -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Ви |
вом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— О |
се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседн |
бично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу |
смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фло |
је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Он |
је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, с |
ој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и |
су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један |
му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као |
тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она по |
де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} |
ати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и |
ром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p |
е ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара |
{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} П |
тишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и ов |
ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац |
ната пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да |
бљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> |
м посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљ |
одина дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{ |
во огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> |
му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека з |
је сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> |
тво и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријате |
е г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај |
инципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је |
ни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се о |
Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Не |
сведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату н |
ом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — |
су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, |
стајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојер |
да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да бу |
евињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огр |
страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене |
свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима |
колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренут |
.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас |
у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чу |
покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1 |
..{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте гос |
тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добр |
ла беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљ |
поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет |
(Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар мој |
да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, |
Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која |
граничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он |
им оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Им |
других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна |
мрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожало |
Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан |
друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб |
огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могл |
е донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</ |
испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> |
елир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле С |
о се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велик |
ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“ |
јница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализир |
ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, |
и где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив чо |
е, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана |
го време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повука |
Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна |
о кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут |
сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и ј |
ке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини б |
... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Не |
..{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а |
силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини |
саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по је |
ице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџб |
онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан |
ла из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе |
војим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n= |
Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на |
фу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих г |
ред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом |
јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упи |
.“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где с |
наду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега |
нте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l |
} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> |
људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опана |
рамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. |
јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај г |
те, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака |
сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оно |
д глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали |
сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен |
одили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети. |
е у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...< |
p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших раз |
.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Страна |
рк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод зна |
ем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не в |
је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати |
Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, |
ом склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, т |
То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то |
има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте ма |
та говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секци |
кавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пар |
моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред свој |
ри:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу |
а «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што |
ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S |
— како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже ка |
ој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без |
г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огр |
обу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од саго |
страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p |
и дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у по |
и међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини ј |
ана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, кој |
нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим иза |
намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црве |
ургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — к |
> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, |
а а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој же |
а милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>П |
према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостио |
ем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, |
ом де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, нара |
ила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ко |
вине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Ад |
елазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мај |
сађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p |
ивота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе |
шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо |
здан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли |
пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p |
S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај |
, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао |
ј законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законо |
ј законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад ј |
ти свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гро |
атог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана у |
{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља |
це.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да |
а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту |
обијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком ср |
ики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека свати |
из де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бел |
ећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је на |
ита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" / |
ј је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у соб |
ем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа |
гаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по |
а није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливер |
учина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отег |
свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму нар |
p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра |
овек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућ |
а кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мо |
м је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај |
је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу |
овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он |
м ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему бу |
лади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна |
S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уз |
собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и |
ије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице |
арочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му |
као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жил |
ш нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пр |
, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а |
ију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин |
а....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година |
маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој |
а да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{ |
ладенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и |
стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки де |
народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозни |
надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за шт |
и је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сф |
им — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— « |
Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>« |
је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} |
у се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од |
која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певу |
рујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он ј |
теник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> |
мна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао н |
егово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има |
е у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте г |
ог г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 годин |
Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани |
авно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. |
по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толи |
} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине ку |
икад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засе |
одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дет |
Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи д |
крен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни |
луга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је |
Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Оги |
S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам |
аву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просј |
сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено |
е човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n= |
увен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његов |
мао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају |
бично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивал |
о се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n=" |
лни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ов |
које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... |
а г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} |
лавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни д |
Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм |
онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. |
о шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика |
јемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска |
ри и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова |
уља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли д |
е баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да в |
Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»< |
Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра |
рен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо де |
з куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беш |
анску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добро |
Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше пониже |
је се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бран |
с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најв |
...{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — |
к — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на |
ељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује с |
је, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу |
кова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, |
.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавин |
pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да |
ах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздр |
{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Сава |
одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала. |
„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јури |
није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP |
...</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед |
дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда изно |
p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му преп |
де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на |
ледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучи |
Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у зе |
марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће п |
тац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим |
ајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са своји |
размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио |
г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} |
дница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после ле |
ени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се |
се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је |
е довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, |
е и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — д |
зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али г |
Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жут |
а и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и о |
господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера |
ентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, госп |
о, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њ |
. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов ј |
градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиро |
<p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где с |
дине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња |
стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p |
је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је |
ао поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — к |
ене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" / |
p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено г |
, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не |
као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сур |
упког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, че |
— погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, ка |
и се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисков |
два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист |
аћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искре |
и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је њег |
у, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а би |
ивидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шк |
радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог |
ишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} |
ији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неко |
уферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и |
—</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>. |
енули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска ств |
едао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао |
пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о |
>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим |
овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" |
» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је уброја |
ил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите |
{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не д |
ошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је т |
би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непрови |
ане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак |
вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познај |
и још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml |
Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно б |
ти.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!. |
ерине огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да ј |
професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два |
та.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да ор |
На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху |
уго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он |
спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале рад |
о пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="22 |
ити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим |
де је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други об |
пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до |
је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у |
едник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одре |
>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S |
зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добр |
..</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до м |
о му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на пе |
ац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је |
е.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} |
а, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично веч |
итички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики при |
ам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} |
у!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми |
е чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак |
и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву |
ково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П. |
и.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да |
<p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад |
је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Р |
х снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој |
ек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштал |
е човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштал |
чан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се |
е-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше |
>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше глав |
слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, |
у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Н |
S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душ |
рац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече стар |
ије мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише |
</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флав |
Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се |
ма.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> с |
породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, |
и.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де- |
/p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де- |
писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачк |
Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне |
ла некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, в |
наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређа |
p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао |
ња и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S |
Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> |
иђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу |
ни.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур д |
е сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек н |
тељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} |
рно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босиј |
p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био ов |
еднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачн |
, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најп |
/p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председ |
може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином |
.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи.. |
ичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах |
бина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из мо |
го мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад |
вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb |
ши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни не |
добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, м |
гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомил |
бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто. |
фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривије |
љи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!... |
г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао |
ајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису ви |
ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар. |
Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, |
{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред прав |
обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкод |
закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што го |
} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Риви |
ћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> |
шљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити |
не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвока |
а с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају у |
ице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније. |
е треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде д |
и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава ма |
је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из |
ду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Во |
ишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{ |
е робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је |
отово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се к |
се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S |
ао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо |
познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} Т |
ајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронит |
несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> |
</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује |
едном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде |
ер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе д |
еше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — т |
осподо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, д |
два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било |
ију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затв |
пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам |
не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је о |
Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, л |
есорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мисл |
!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} |
— осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда доче |
подо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је |
ранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</ |
ла би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone |
мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули |
секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. |
то су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило.... |
вим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Риви |
збиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, |
вана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад |
и, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изрази |
кост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, п |
сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет на |
ану себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао « |
игда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне о |
завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле арис |
, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољ |
Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S |
е још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. |
на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом пл |
докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубри |
> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуфер |
гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултет |
једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То ј |
ј је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као как |
шина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>« |
ренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit |
one unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држав |
ilestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу |
а још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом полас |
вија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предоми |
: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вред |
ст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела пре |
То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мо |
нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбен |
че г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке деч |
ђег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова пре |
аровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није бил |
ачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S |
са.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И |
не забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране |
рата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, реч |
је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа ст |
ј сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у |
еседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учит |
потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — |
ењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у |
политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према с |
...</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андро |
у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негд |
У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слоб |
зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном |
и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 го |
.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и рет |
д је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био сл |
Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешин |
сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило д |
ара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке ме |
дић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за |
дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угле |
је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га ле |
т у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је |
Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ри |
unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«П |
аклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека |
х презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Ар |
а, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у вели |
к. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао мног |
буку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица А |
а! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вар |
ци је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и |
е његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су д |
<p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозо |
аздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са х |
м спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепил |
ужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па |
ослу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он б |
о један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука |
ем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <p |
/p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17.... |
са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој дра |
амо изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нис |
...»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да ра |
/p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву |
— — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и на |
и <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем |
а.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му |
ртур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у |
тимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је |
ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављ |
против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и |
а цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе |
случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи |
>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p |
трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и |
ојим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{ |
, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његов |
да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати |
је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпос |
то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — |
ви претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у < |
да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?. |
век дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} О |
ећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од |
.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и виш |
вачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преп |
, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном |
ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она ј |
</p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. А |
и наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онакв |
ентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. |
р свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет |
викати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.< |
ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити |
овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> < |
сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ супти |
... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно ме |
да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала |
...{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужи |
едњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и з |
" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много ш |
ву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најма |
иђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио |
нашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како с |
е лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «дес |
а 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи |
камениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену |
<p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој пот |
и, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сети |
аквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Еми |
женог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити |
. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке.. |
он....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном п |
?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} |
!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n=" |
е — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а |
сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање прос |
апрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и |
{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Ви |
. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће |
г Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље п |
спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p |
{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита св |
љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је |
авну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао сво |
још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p> |
у хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... |
да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркл |
ило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрад |
ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Ка |
купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb |
до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа |
днику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао пол |
етпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од |
е био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флави |
амо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге |
рат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чи |
> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није |
његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао |
иромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Та |
тра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостиониц |
овитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву |
ио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни |
ри или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом |
те на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели с |
воје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом |
ико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најз |
да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред н |
срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње |
S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{ |
е кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигу |
о слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да |
Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} |
/> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац. |
.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..» |
ребало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Бо |
пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножј |
не муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова |
нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд д |
које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разг |
рупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко |
ешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече |
стао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једв |
и се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изглед |
а — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.< |
ше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри к |
дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила |
.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говори |
57" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела |
С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> |
и, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја |
и готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дођ |
авије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења д |
преми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} |
д ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} |
називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостио |
ари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређе |
ћа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборав |
од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Ан |
терано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} |
ишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина |
....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан |
код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, |
ра....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција шта |
о је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог да |
ијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. |
<head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком |
био га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гл |
ине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере |
ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље |
краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «д |
г адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде |
"49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак. |
ад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи.... |
hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за |
тово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једн |
>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној |
гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече |
а — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- О |
сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одвед |
зницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се |
аду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме |
ији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јав |
у: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> |
с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што |
очити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужи |
аве па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнес |
продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није |
А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа. |
стоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната |
отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући дов |
акљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Р |
t="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове |
знато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе |
{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада. |
е левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «сед |
идили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменут |
одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је |
рити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукуј |
леди, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење |
твар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац |
а платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нис |
мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте ко |
спода бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спа |
света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које о |
{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је |
очито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио» |
добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуфери |
уди, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упозн |
...{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — |
ош нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и свој |
оследњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, а |
иком добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и бо |
без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се ш |
м јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розет |
nit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он ко |
о преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног |
— нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, к |
лади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! |
е до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочит |
се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан да |
, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S |
вало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам ка |
пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фаб |
то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека |
како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да |
скупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ј |
то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је |
102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А |
време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — д |
и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президија |
е, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао свој |
груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једи |
то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида око |
нути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет |
»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што |
етог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет |
ара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да п |
учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несре |
м печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за шт |
е с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква не |
ди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене |
{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењ |
закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок |
оји удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан |
познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети |
то уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада н |
тур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоћ |
а има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се в |
баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе с |
у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{ |
јима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он |
ање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.. |
оја сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по сво |
да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико да |
ок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити |
во је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио |
ла — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио |
— до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, |
шила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи |
аконодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили јед |
ворио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих л |
раженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија своји |
А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —< |
је су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишл |
рлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикал |
мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који веч |
а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци |
није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усад |
чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, по |
згребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Е |
ости и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, |
слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разум |
р а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је м |
тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет де |
очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г |
садила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Фла |
лижњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни з |
ј беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, |
Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} |
окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која раз |
о понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко |
огнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе њего |
законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је |
ишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен |
је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пон |
— на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флорија |
коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва пу |
ла још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену р |
што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изн |
овори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</ |
само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад |
а каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> |
ије никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је нек |
утао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вешта |
а; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогу |
{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити. |
ер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема треће |
ао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, прос |
— он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунц |
ћ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?... |
<p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик |
дицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и закле |
и г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, от |
То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим б |
е вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведоч |
реба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин |
д краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изне |
м лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> |
ан знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више |
атерију о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре па |
т и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена пита |
ћу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше и |
, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да доб |
е готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Бе |
га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Ан |
S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбено |
ом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана |
е треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у св |
је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука си |
ећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећ |
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљ |
чила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљени |
син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио некол |
а свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су |
а нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и ње |
мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди |
о добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да |
ти у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће б |
законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба ви |
ас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по |
.{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Њег |
задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно ис |
зетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути св |
може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра м |
народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда |
опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се |
вини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој и |
а Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ј |
и сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао |
ра догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка |
рале се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала пон |
што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може н |
први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" / |
а друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они |
е разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе.... |
евојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, к |
и онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» прави |
....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи ју |
сто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду он |
ање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за прес |
арло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. |
се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племе |
!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> |
S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>он |
бацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S |
н је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде |
оставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силни |
ину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним о |
Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за |
} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште |
/> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера ст |
гледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне |
ајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину ц |
орио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пу |
, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је до |
ива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да г |
да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зр |
ила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све ути |
о вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро доврш |
е изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућан |
ко морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад |
надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супр |
ра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спровод |
мо гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тра |
Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата бе |
мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина пит |
ће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио |
парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни |
ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} О |
преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S |
/>) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора |
ћ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динар |
робља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала |
хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скаме |
..</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ић |
ила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — |
у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>О |
је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не |
ђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог к |
умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} |
ло се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у по |
он Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније сту |
очио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао |
У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечи |
онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>М |
.» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан |
иста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда |
Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити н |
} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа и |
во није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" / |
х противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђав |
Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије з |
ним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смрт |
час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је би |
чка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, нево |
ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би |
м делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са зако |
својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља |
. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после са |
и дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгле |
окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>« |
а. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај < |
г и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгле |
ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресеч |
а, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дан |
е-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де- |
ист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу |
ретрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и |
ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Анд |
/p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да ди |
и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон |
им нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са |
шта могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим |
е истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да |
{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и |
{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није с |
с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози цело |
за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <mi |
је за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у варош |
је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p |
у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио |
врдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} |
ше — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку. |
ај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се |
ој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћар |
ст.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је |
мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињс |
— не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасо |
авити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке |
n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S |
у.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакв |
ник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да гос |
Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу |
S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је |
авно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди |
болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела. |
tle> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење |
да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до ср |
ад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Овак |
еру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечан |
имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S |
а, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да саста |
да изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p |
нила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он ум |
нџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у по |
г стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председни |
ако се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или п |
оге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често |
ј челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у ње |
а тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год |
ши кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога |
> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети: |
среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао |
будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта с |
о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог |
г мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и |
н!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је им |
Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве |
32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лиц |
тански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах н |
у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и му |
ети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени |
е свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ства |
ашило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пи |
аптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек |
{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно проша |
љ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је г |
а с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових |
он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова т |
је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она |
да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасно |
пунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овд |
он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буд |
а г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} К |
вде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, п |
оказа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони |
треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ |
непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио |
Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила нес |
ј за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је вид |
ли!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Н |
ећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би с |
Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. пресед |
о с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он ј |
ичи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нем |
н беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још до |
њен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са ст |
та ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао л |
а својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Фл |
бодно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао в |
у честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите |
} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се са |
ебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — |
..{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у |
мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље н |
оћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн ком |
ављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао |
ше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губи |
интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се |
а жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} |
ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>« |
ог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по неш |
је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он |
Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опе |
е години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први |
чиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом |
бинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвен |
речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се су |
писивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој сли |
лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпо |
је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је |
њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — И |
оав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа |
оав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто |
уде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је |
да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref |
Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} |
ће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — |
..{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрек |
а ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} О |
а самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} |
ко какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је... |
елоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање п |
м: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од прв |
све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и |
кве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда |
време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије < |
е и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућ |
ече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би о |
малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син |
ним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, ко |
...{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начи |
д живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамти |
ости почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу. |
куд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је |
је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице. |
седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју кор |
<pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, |
не силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитај |
, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врху |
/p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} С |
ајсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И о |
ка Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац он |
рење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У оста |
зузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> дока |
— па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готов |
е, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, |
а — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од |
пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако ус |
очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} О |
одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... |
очео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на |
аш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p |
намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном вид |
о глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82 |
људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оно |
— Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај варо |
години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал гла |
<p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом ште |
дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек н |
за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора |
рата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="1 |
само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли дока |
га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћу |
свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Ар |
ла ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост |
е га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао |
се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> |
се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> |
рним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњ |
На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама. |
уда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, |
кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ |
м земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио |
лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — |
ваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао |
би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да б |
ит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам примети |
} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни ра |
су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај д |
угих кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу |
/> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгуб |
Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаш |
!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — |
ворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма преда |
света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који пре |
и је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче |
вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S |
"134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> ни |
чким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву з |
онуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели |
во палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали |
у га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна с |
пала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен- |
ла беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} |
валом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом |
«Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} |
оје хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи |
«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је |
одо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да ч |
—</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши |
н би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» |
<p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити |
ог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставк |
ра сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су пос |
да већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женит |
p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не до |
одило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он уст |
у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којеш |
ошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни |
ане заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Да |
Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» |
«Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И |
породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу |
више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</ |
<p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упут |
чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак |
т наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућ |
а «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> |
се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сва |
е, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> < |
: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкре |
..</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То |
ни текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ов |
вом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његов |
сам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној ту |
о и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лаб |
су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p> |
м наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb |
н златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац |
отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једит |
живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио |
примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мо |
, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је |
посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита |
доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} |
ло, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На |
воме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} |
примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. А |
о дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — |
им вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо. |
уна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и |
крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S |
ру.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> |
волуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S |
је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јув |
У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по ко |
нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало прора |
страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатул |
} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готов |
ше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом |
{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу с |
{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу |
ти г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја и |
ање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао јед |
о гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечи |
} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених ста |
тво и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретни |
— малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињс |
то горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини |
алог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — она |
онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — примети |
ура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо |
се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестр |
тању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и весел |
ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је |
не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — |
јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> < |
д свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега ј |
краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смеше |
Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишч |
грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна |
ио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лека |
онижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нем |
л сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило шт |
ао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Ње |
била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с |
нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима |
рим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p |
их дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможиво |
аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог о |
тарац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на |
бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одг |
акониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</ |
авчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих |
авчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: |
е) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не |
сле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» |
две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учин |
закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови |
....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{ |
еутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер бе |
p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та |
дно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши паме |
а за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко о |
ш чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару! |
долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса |
— и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио то |
S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из д |
ега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради. |
ног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андр |
тног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше О |
само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија |
ла беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срн |
мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" |
о добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш док |
ник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај |
<pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На ње |
Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као с |
нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрл |
рилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како |
p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у дра |
две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као |
тну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у |
војни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати мило |
валије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, мо |
Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог сво |
ки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају би |
.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника ве |
.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном |
{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S |
у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч |
љити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца зан |
енцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном |
то су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит |
година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} С |
досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше до |
и будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох |
прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter |
есет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» н |
и јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрн |
а.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добош |
овика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</ |
ске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" |
тре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из п |
нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали.. |
би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} |
те ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час... |
а тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних сп |
е.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с |
Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова |
...</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку. |
нске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} |
се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на по |
То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После |
ле све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху по |
но питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни |
тала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните |
прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник |
} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена |
S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилија |
тур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомје |
једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, |
} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> |
гу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па |
лица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од |
о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде с |
о чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p |
дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с о |
баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви реко |
уго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој |
Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни |
.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флор |
уће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало |
милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</ |
лкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и |
а.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањ |
истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац |
њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била |
смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за |
Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли је |
а му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Д |
ни — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим оч |
ости с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смараг |
им дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина |
радовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бо |
ас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Ж |
ребао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{ |
Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је с |
мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајев |
н Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p |
озенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гле |
чи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади пр |
м а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:< |
рца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, у |
ентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најз |
<p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид сл |
ака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У |
маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржа |
ко прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне ис |
на није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију |
ети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим |
окажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</ |
> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учини |
утака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="* |
јке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад |
— г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који |
p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још |
Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, |
тоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас |
удо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера |
ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претп |
тим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих стари |
притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да |
г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} |
душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ов |
.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Ан |
тићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново |
опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га |
обни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жи |
и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова |
опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше п |
а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} |
ена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не осван |
м....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело |
е презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Арту |
овом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије |
м штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} |
шег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, |
десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то |
авом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност |
а после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност |
дударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме доб |
S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама |
јатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под « |
>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Ад |
аску рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола |
у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. |
гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад |
и пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазб |
о, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш |
ену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се |
ра.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Фла |
је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима кри |
онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује |
и на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радос |
а би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом |
великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. М |
то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни о |
кој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна |
и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Рив |
јан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Се |
анети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној мало |
ина пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у варош |
П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Ру |
, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца. |
не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је |
у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио |
..“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Бил |
значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав к |
тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није б |
6 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави би |
ога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати |
земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су з |
} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестат |
најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. прес |
:id="SRP1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси |
ју вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година једа |
шељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — гд |
тајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па |
лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побе |
али би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друш |
у.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у |
ад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим б |
ом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погле |
оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба крај |
а матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити та |
на затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начу |
гме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатст |
="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам прис |
да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли |
а лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да |
овом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада |
target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви |
н је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље |
ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио « |
ти и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госп |
ели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — о |
је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref t |
Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди |
учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим и |
ију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју |
ко пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као |
о, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од н |
е загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дан |
вика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја |
и!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га |
е свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — ос |
ким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S |
ети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутра |
ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они мор |
тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — |
хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ |
о....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, коли |
а са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — о |
Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Анд |
а трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше те |
ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору. |
да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и д |
аљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са овак |
на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са |
.{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад |
там.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да |
послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она н |
молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид пр |
ужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног м |
ачи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку с |
да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилија |
, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом миш |
моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут |
им рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде |
да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{ |
ило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андрон |
тељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као какв |
ио, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баб |
јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагд |
утра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, ш |
спада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на ку |
ше свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г |
одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још заглед |
ш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p |
и, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих |
али есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> |
у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 дина |
путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шт |
Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висил |
} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су гото |
...{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа с |
к тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени |
чинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупот |
p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе |
о радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако л |
, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да с |
на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак |
и чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо не |
она су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно |
их порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угос |
ам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој п |
би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разгов |
ац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се |
било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила |
амој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} |
она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је прип |
сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није н |
ј има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи |
вриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па |
.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ |
велира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па све |
аву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> |
жи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потр |
дној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће поче |
је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изуз |
. . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. |
е за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам с |
д којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, |
епој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са |
мтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог |
ћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не м |
ешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислит |
љу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху с |
ед праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек |
сам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је |
се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни тр |
— осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас |
е срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја |
твари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће т |
/> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, д |
јој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесе |
сто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} |
..{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђ |
Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше. |
не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S |
о, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а |
је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; пом |
.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је |
господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S |
о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам д |
на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огр |
S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... |
ку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу б |
зе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се ч |
i>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... го |
, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; по |
уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар |
уше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела |
а је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози |
преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје |
} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине |
измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама пр |
више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум нек |
лог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног ра |
ретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је |
агама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по о |
ло сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!. |
ла по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то |
о га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме |
силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изне |
ује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— |
ни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «В |
што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андро |
...{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мор |
ијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети может |
илну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког |
бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. |
ке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац |
ом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто го |
ичност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мисли |
старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познав |
о вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоћ |
при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ри |
...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену |
—</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Риви |
ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите ас |
Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још |
.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, |
ачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекци |
ео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} |
пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здрављ |
плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да |
парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ће |
к....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андр |
ирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву |
е светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дот |
"SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.< |
је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће д |
едњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалос |
шом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш |
су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему |
ну Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену |
је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила |
аш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв |
ка сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке р |
матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услуг |
вију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све |
напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што м |
ко су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке бо |
настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкре |
о ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госп |
иког свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим о |
и се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Ф |
војку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала н |
а на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тр |
S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, |
вање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове да |
је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочил |
ћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори |
, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби поч |
је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, у |
и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 |
е већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички |
где у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S |
зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, |
а уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта |
— Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте м |
ој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји |
" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум дана |
/p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало д |
У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толик |
S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. |
дела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси |
оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она |
нила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности |
ослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко м |
ене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су |
е, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, |
о у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом |
туе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је д |
и се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и |
стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена. |
боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, т |
е туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Д |
, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је |
тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој о |
Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> < |
ла би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрц |
де, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пр |
— драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спреч |
Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је би |
скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за |
уо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти он |
мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или |
је никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога ј |
оштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче |
ом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Т |
анским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и |
двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх ч |
пита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, |
иснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде о |
е познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно |
ећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани ма |
Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} |
це....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте |
за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше |
Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још б |
ике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употреб |
е, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и |
овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, си |
> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигур |
мишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба |
Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!... |
{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} О |
ене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испо |
криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мат |
!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме |
п.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како с |
ута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности |
д доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. |
преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} |
pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била |
§§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као |
ога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека |
e unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Л |
у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне |
и — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по |
или. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај |
нку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И |
догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сак |
ни окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачк |
еобична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета св |
ао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{ |
и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити |
тој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал |
то је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа он |
ти и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а |
којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си в |
дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два |
/p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом |
ета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојк |
о дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покрив |
х је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојк |
не већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Боси |
окретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у |
ту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња! |
ала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви |
е хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој |
сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар |
овој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ ниј |
година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андро |
о и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њ |
мо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне |
.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је позн |
ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он |
Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У до |
отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог по |
м и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Мони |
p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. А |
ојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n=" |
друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, |
....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растуриш |
мићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке |
могла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четвр |
итично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови наче |
тере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволит |
не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњ |
скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправ |
ојој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златн |
тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и о |
н је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је |
душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима |
ти Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ов |
ег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> зако |
слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од ј |
а друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
едоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> |
држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења п |
} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви |
д старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.< |
са и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби |
понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с |
од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог м |
то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је |
ло са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери |
озентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андро |
два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И |
ед олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, шт |
да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p |
{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није |
рског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оста |
љда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад |
{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не види |
ао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило |
зда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем |
овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом |
У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} |
р и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жер |
опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала |
и дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто |
има, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само |
уди од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да л |
што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што |
е и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав |
чки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, |
тање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S |
алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у м |
{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде |
с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 год |
година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револ |
ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава |
p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатрис |
>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} |
и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. предсе |
ка и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Ова |
ист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи |
говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не |
а сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите сам |
, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обас |
одио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они |
жа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно уста |
ико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну ку |
памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шино |
з гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе |
ече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негд |
лавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.... |
ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb |
ред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђа |
к на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судск |
о рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бед |
тавити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све |
ивао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил |
заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих |
руге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одрж |
жено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полу |
.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици |
ати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист пог |
азао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, ис |
} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <mile |
е је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини изво |
ба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухва |
а <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била ј |
е?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости |
>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки |
ам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с |
е баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и о |
је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</h |
по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по вазд |
!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо |
овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ј |
у овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације |
еликих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена |
ма јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом |
огатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада млад |
, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У остал |
је.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрени |
има» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што |
њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} П |
добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плат |
два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћн |
Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто ј |
сије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од |
у.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> |
сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гл |
Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мил |
је узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао он |
ао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — |
— туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — бо |
> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свог |
кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> |
Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кош |
едикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подн |
м читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми |
страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред ок |
орам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне нови |
} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало |
примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично |
{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је в |
по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више |
тврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—3 |
не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило о |
неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Ју |
лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом |
ру куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробиј |
их хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све |
ељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде |
.»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да вид |
з ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... |
ина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души |
икој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — |
јешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беш |
евешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јад |
} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва |
l:id="SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су се |
у звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој с |
— били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности поч |
S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе |
ги људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо |
рти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Чов |
није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га вла |
је мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} |
у ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жи |
старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад ј |
а ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је на |
рећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{ |
а хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи |
же да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — |
м!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из |
ета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља |
p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часо |
док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда |
Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљ |
ице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p> |
о сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предме |
08" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit= |
ле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на мест |
ведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру |
пунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S |
<p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад с |
д. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да по |
ани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да |
ир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> < |
га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не |
ренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — |
и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за |
и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дрк |
доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да |
да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то зна |
те се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спо |
још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била |
ne unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад |
то је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» |
дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S |
омисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ниш |
ници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица |
појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то в |
имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит прави |
ој несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Стар |
вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара |
рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да л |
већ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и трепера |
ет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој |
доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{ |
сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; |
ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имат |
рађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p> |
} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све про |
ио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго |
<p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети |
Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и св |
а Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 април |
онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за |
, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> |
својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би |
д куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може р |
ва аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на о |
S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све н |
бере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек |
чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војн |
у своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види с |
и; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика са |
и је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али ва |
се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што н |
кад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно ви |
помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с |
ја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду |
су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он |
у је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печен |
> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостив |
ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је |
твовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту дев |
то ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — |
туд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу< |
ражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене |
је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, ос |
— па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе |
бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n=" |
ст?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један |
Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је п |
им новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досад |
је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. пре |
шао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на |
И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па |
а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «в |
колико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро ст |
и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов пронала |
Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Г |
} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајал |
— — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отвори |
омча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа |
је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате |
де однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима. |
то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, м |
с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да н |
тету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беш |
лира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трго |
на се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, о |
ила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала |
ла нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти |
црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непоми |
и.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни при |
као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» н |
, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах |
.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде |
{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе |
.{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадн |
дну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете н |
ма г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p> |
дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, |
мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; |
симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од пр |
ала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, |
Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несве |
аре грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, |
д г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере остав |
.</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, |
вој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог о |
и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разн |
нати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: |
нали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Ру |
, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашл |
боравља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb |
а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар и |
>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме |
авом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у д |
оспо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у на |
одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, пра |
....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....< |
мера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по |
но необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му |
стао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Фла |
резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични |
онима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако у |
» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко у |
дно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и |
аказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене др |
ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни |
ра на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затво |
а је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим |
ли да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица |
и на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти |
зраз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:i |
ехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељ |
која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва ј |
тарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и зна |
едвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је |
и сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву... |
мао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам |
одне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А ко |
....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — |
ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила до |
!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и ом |
П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењак |
мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне |
— «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у |
нталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појав |
звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам |
м!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која см |
сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати |
памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај |
. . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... |
l:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме п |
госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда |
утали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиро |
врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — ни |
ишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Ј |
м пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на |
ад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој... |
га учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави |
ело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како |
} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда пр |
и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак ди |
тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало |
ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У та |
на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, а |
pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто |
о место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кућ |
било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта |
издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране |
ну, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити ла |
То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на же |
срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он ј |
никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено ке |
беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{ |
овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је сме |
у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена к |
старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше до |
ти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла |
ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пу |
.{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије. |
адила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у |
ут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p> |
вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, |
и.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да ба |
испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, |
се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона |
но је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашни |
тура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су |
шала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина марки |
ађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад с |
говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете |
, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је |
, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Би |
зи, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће су |
— Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да |
бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их |
ла неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила |
нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, |
S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као пру |
које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао |
куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!. |
pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам |
свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету. |
ог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње плем |
адуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сет |
онито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и |
а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда |
жилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар јед |
.»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milest |
но додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је |
еку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је гла |
ји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — н |
пруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење |
ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бога |
ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би |
у показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност |
ли да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене пр |
је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у закон |
а многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевс |
ам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су м |
по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима |
г начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, |
ронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала |
пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правни |
S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан чов |
ања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, |
</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у |
ој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајни |
беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома |
S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она |
и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је сл |
слеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», |
стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мај |
о и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегн |
се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада дина |
{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му |
којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рук |
д куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продат |
је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само |
на сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишт |
и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитациј |
о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понавља |
n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи |
е учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџ |
ила баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица |
господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као ова |
дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам |
то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Фла |
и час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} |
је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио са |
браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пру |
} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је |
старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да |
њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; |
болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матер |
«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах |
нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом? |
у, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се |
сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повре |
нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио |
у моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита |
еразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је па |
дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печен |
д «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито. |
штерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи г |
сомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{ |
мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћерин |
ије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се |
а ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао шт |
е она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети< |
знаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупња |
тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи сам |
цију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста |
се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} |
прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатл |
>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати м |
сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тра |
<p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, приш |
овор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да |
својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном |
мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч пон |
{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је |
ији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> < |
} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазил |
едничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положа |
и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решава |
ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!... |
гао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли он |
д оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај с |
је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадо |
сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Ов |
</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беш |
аве!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дан |
читао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај |
обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да |
ом преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности, |
l:id="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... јед |
о, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњ |
кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, |
а једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна м |
еди покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монм |
тао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је |
де развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; а |
<p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене па |
— чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечер |
езавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву |
рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, там |
постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разго |
а Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> |
и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Ар |
е да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сет |
еђивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весел |
зад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против |
д је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим д |
ство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвен |
посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад |
чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћу |
<p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто |
— Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под ја |
..{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицин |
— бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аде |
скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се |
вог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклони |
у са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице |
оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај п |
добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруг |
на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb |
змеђу осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ пода |
e unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, но |
утила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} |
утак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледа |
је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у јед |
тво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, |
више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се |
бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигу |
накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га з |
та:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима ти |
врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о глав |
в. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од |
...{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео го |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; |
ом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућут |
н из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на зе |
на.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејан |
начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд так |
е? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> < |
проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флав |
не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете |
и морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што тре |
зонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издик |
вор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.< |
ј молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог до |
не није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо |
а и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би т |
да била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отво |
ако сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је с |
жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</ |
она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто |
ио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана |
гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на о |
лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш |
бавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљ |
ам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мој |
тавим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мор |
не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити д |
не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у |
паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не |
допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — из |
анет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину.... |
ва.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако |
све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори ј |
ажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо |
бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —< |
ског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истин |
се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па |
ори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живо |
о саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рач |
ало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли |
јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта п |
Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} |
етири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда |
лог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин глас |
о на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговор |
ренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} О |
холо «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi |
бије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчи |
је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност |
макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам ш |
више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</ |
уме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам |
могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} |
темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао |
тију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датир |
ки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да п |
важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите сам |
огла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone |
А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> |
и је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></ |
у сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, |
слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за к |
оћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, |
вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се |
.»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</ |
ама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, |
да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p |
драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге осло |
етињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумњ |
ним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље и |
у њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није |
видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта |
израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досу |
била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, |
ојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, |
<p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном! |
егдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас. |
ао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone |
ху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила |
итава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S |
вој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудни |
S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам д |
а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, |
томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би |
ће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из засед |
сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, з |
га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта |
говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност б |
hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам |
ли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам |
нам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у т |
уштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — доб |
би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p |
рија његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb |
орила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p |
стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, |
з мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним ост |
дронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова пар |
што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се и |
ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, |
беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преста |
вим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте |
ње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!. |
кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само |
Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио |
продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година? |
ститу угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати |
би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Мож |
рно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној |
раве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина |
ц буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само к |
би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би |
јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против це |
свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; |
од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да |
о, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. |
/p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштр |
срећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, |
после у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по |
.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку ис |
да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао |
и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље |
доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и |
ету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући |
веног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу њего |
признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Траж |
сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту |
..{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парн |
лико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спо |
го — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше у |
32 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке |
н вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега |
>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар |
, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођ |
чким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне |
} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума неш |
м искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је б |
родно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно об |
као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па |
} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb |
ици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, |
екнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци п |
ње). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала п |
гурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <mileston |
паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />. |
, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како |
ћи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспап |
творио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, к |
е.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први |
да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист |
, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и је |
се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су г |
адозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од к |
ћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Ш |
у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па |
хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања кој |
ика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добр |
а се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И св |
узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с |
исам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужила |
љ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена ц |
ва губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? |
м 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили |
ту у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — они |
учај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромнос |
се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби |
> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе н |
>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. |
јер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да о |
већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим би |
бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку род |
вог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово |
ли ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо |
ола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок |
о исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој а |
} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје в |
i>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S |
у га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни к |
....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, |
њу — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опази |
нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се п |
ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша |
.{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте |
Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакал |
рукчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? |
о:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, |
{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> < |
Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли позна |
..{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — да |
крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.< |
едино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.< |
мовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и завери |
и непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босиј |
све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толи |
артије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, п |
собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред |
ину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. |
или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло |
.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове |
е прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи |
да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</ |
ује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стоја |
у је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за па |
ир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ |
....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријате |
почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» ал |
моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се |
ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не позн |
ле овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од о |
. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у |
разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила |
у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} О |
о лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> |
јан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавиј |
о одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помоли |
обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске |
нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као |
та, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима |
</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера |
нај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе |
дила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица |
бије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао |
од твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје |
или случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био н |
ретресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онд |
а: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао |
S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... |
у — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине нег |
уда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жан |
а му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здр |
, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одб |
ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Диб |
мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева |
..{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. |
мићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја |
теља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} |
нара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био през |
би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стис |
бе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — |
вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се |
молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних љ |
последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розет |
па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:< |
слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна |
it="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години мн |
Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за |
е неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага... |
ог ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој |
као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десн |
ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилност |
атство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од к |
ли онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запази |
ко сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и види |
аз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текн |
ке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — |
како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О с |
бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош г |
" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставни |
вац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће |
реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије м |
мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог д |
p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од ре |
ретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вид |
до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одл |
Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је ч |
ала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Ад |
да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најма |
p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину к |
.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш и |
у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Б |
му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао |
е тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци нај |
ину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз |
аквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао |
е и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привр |
оским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта кв |
, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова полож |
.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, ово |
ј добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} |
јчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без |
а види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, |
ицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>1 |
мо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ј |
да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г |
, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му п |
авија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа.. |
асмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p |
емо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог |
вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили |
илост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андр |
би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућа |
иштва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом |
во распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење п |
pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишен |
уђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио пок |
глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може пре |
>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој г |
73" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сест |
подине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{ |
нобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успав |
од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед |
пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опе |
рађевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит |
немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати |
ворио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у гр |
етке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има |
мење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала |
у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и руб |
изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, |
акви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мо |
и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> |
ла, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и дру |
Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, к |
и играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је |
а, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слаб |
ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за |
ументима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући јед |
S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет уш |
свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</ |
Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорил |
ости, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвока |
кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већин |
распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентал |
казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти зна |
стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одм |
Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их проти |
би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре |
и године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, т |
цитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и дв |
ротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита |
рима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="1 |
све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{ |
да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», пр |
ња, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} |
и Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га д |
а доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стра |
упила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неко |
и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову |
г пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо |
ејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов с |
за грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> |
ећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они ј |
пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам |
да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би |
повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — < |
а његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се с |
нећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило |
ознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, |
илкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше |
ао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у б |
глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљ |
ом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорил |
b n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло |
отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи |
о ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не од |
вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени би |
та је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче |
§§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им саст |
угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S |
тина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала. |
ричу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онак |
баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> |
оре.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши.. |
ету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени |
се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да ј |
ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из он |
тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и ос |
и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор |
..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозе |
заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звезд |
, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста |
што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се с |
ћ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — |
ци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо |
јава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим |
им очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да |
је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један п |
помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па с |
а пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је |
на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, |
тарог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће |
да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вил |
а нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова |
</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата о |
ме ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац |
ле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богат |
другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изне |
тајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«О |
{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — с |
ве свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама. |
м она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му м |
ким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И |
оју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја... |
са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим |
S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу |
ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељ |
роту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, |
ре, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је ста |
две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је не |
ценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо |
а моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдар |
но душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ ј |
ле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мај |
н је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше за |
е она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, |
сио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи |
ањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је св |
а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци |
е? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо |
Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се |
жбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас |
н ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — твр |
аручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад |
реко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам |
ф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун |
прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} |
чене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других |
ај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, у |
ајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p> |
одинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још |
одинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле. |
се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљс |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и пр |
то а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хл |
оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се |
ем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место |
сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим д |
који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али ј |
кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама... |
ажну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете |
воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом |
Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од ме |
овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Деги |
е П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума он |
{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{ |
.{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним |
побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 |
а беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она |
вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, с |
еме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог тр |
о метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од к |
Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо |
није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која сва |
а отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ри |
судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком ир |
S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се |
Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је |
јпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вр |
пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше на |
су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто |
роговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне ст |
ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», по |
ри ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Ро |
ре.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људ |
мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко свој |
, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лек |
ељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, руча |
ла нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!.. |
родног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» |
бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у по |
» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стањ |
рско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили |
је од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разгово |
стионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече он |
е јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и |
меном «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних с |
ос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле |
души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео |
ија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нече |
азно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким |
јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то |
е ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, гос |
што.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџе |
ости, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пре |
е паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сир |
Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г |
n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али оч |
,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Он |
е само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у су |
о му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњ |
на о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног жи |
и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повра |
сли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред ист |
као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије |
погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила |
> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а |
уши носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшн |
раци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива |
ешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је |
а; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар кош |
ндроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При |
p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност с |
уд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам с |
јте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> |
еле!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> |
ка?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>« |
присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима ч |
амо један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — уч |
тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он в |
ј се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S |
ужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повик |
мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам |
порни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у |
заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебри |
О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" / |
ого; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, х |
, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «више |
ох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестењ |
он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, о |
опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се |
Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да |
чењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.. |
имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбиј |
.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи |
у, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» пов |
по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</ |
тељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтед |
а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа |
је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине |
189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју рад |
а 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брил |
еље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је п |
илкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} |
пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бом |
бротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондо |
— спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Бос |
главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је б |
/p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на |
лавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да |
ног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S |
и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и |
оше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се |
ања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом |
но, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала г |
њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да |
о је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима ј |
ако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци погле |
ом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а |
наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете |
ту из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, |
ше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је |
.{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— |
едника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрли |
едне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна |
еч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола ба |
, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих пошто |
S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њ |
<p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини |
/> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и п |
Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мо |
пруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После |
Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их пр |
<p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То |
, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим за |
ала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» п |
у њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу д |
оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не мож |
му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољств |
он и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја |
уди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси |
одине.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборит |
на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света.... |
а само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <p |
огледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помога |
Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Про |
га, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашљ |
it="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондо |
славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар он |
</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог |
не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако |
ртур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио |
ве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — |
вима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. п |
<p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет |
{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разум |
ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре ско |
је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристане |
војих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n=" |
г ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге |
да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци она |
у, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и |
ш толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у сам |
ике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За н |
— једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кол |
вим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју сво |
вачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је се |
да. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често с |
нцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где |
ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не |
/p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословим |
д сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братиј |
дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од нек |
се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S |
т госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да |
е племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годин |
узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело |
<p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде ра |
време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на д |
жило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао |
ромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су |
м јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увест |
..»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ п |
пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на обл |
p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разгово |
е, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као ус |
p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мис |
но кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која мило |
} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, в |
ао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов жи |
</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар |
да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а м |
дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без ово |
Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул. |
ок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији ч |
та и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</ |
ци њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве |
као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви |
ва, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи с |
па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућ |
одина капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за |
у правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста нек |
је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три |
33, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке закон |
авије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — пр |
. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору |
RP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали. |
а, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</ |
ог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала ка |
ву главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало |
е, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... |
ро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у |
х враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа па |
рало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не |
апа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога |
рата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку уп |
ј од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с прода |
ња, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко до |
8" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да веру |
:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> |
њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио ш |
је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, |
на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговор |
ао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је свети |
кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догод |
и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у |
тила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.< |
Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја |
N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> |
ама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим |
нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у |
а, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па |
<p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам са |
.{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на з |
говарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, с |
е — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="5 |
читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин м |
аша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монито |
њене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и од |
ш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, нев |
...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обз |
се ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам дон |
о неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на |
} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста ига |
ак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала барушт |
помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе сн |
!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као ч |
аре охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фа |
<p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{ |
ета.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, |
не — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрс |
амргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он |
ге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели |
осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљ |
онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, н |
ском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну зашт |
убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он ј |
а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S |
/> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на њ |
у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступ |
мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</ |
ивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тер |
Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p |
ишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали... |
. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p |
оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицин |
кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег |
повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а уну |
је.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио. |
же — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари |
евулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била |
.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала |
е добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна |
о на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; др |
S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — јо |
ати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две |
а кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина о |
и ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, послан |
S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо |
{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Ар |
посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу |
постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните |
.{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} |
на, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су б |
сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је н |
вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да |
а није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је мно |
па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше |
ске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се ј |
а тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама |
уције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обог |
уције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватр |
оћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи ум |
тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и п |
Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S |
а то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа |
на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике |
имо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђење |
>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од нек |
еграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и от |
одписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду |
о ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни пр |
ти оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо |
, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово свак |
} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје гл |
алом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а |
рубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и |
ити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу чести |
је подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здра |
е постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање какв |
.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи за |
S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би |
је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је оти |
>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» — |
<p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> |
: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде |
казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гл |
S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се |
да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшн |
равља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p |
дном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће |
рукчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу |
али у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" |
е могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упи |
зила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња |
шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући |
авке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и по |
прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S |
што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <h |
леда, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу |
{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Нај |
се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да ви |
би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју |
ој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у не |
а кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права |
је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> |
од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је |
ога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима ве |
се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, |
г Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> |
парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико |
уштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше |
} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То ниј |
е неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се |
стојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменут |
му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и |
мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним уста |
би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, |
Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступ |
а Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — т |
илијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред |
н динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљад |
рагом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар |
а огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром уда |
.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не |
етити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који ј |
својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавиј |
кло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се ње |
адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозасту |
нам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја |
а и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми верова |
помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џоми |
ијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type= |
— добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</h |
из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S |
правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г |
и; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> < |
— Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и на |
да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао |
ла је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити |
згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, |
а собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје |
ђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђе |
а, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде о |
пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој жи |
ме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо |
игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па |
а што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог н |
— јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспап |
усије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S |
јој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза д |
најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта н |
Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» |
ст од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т |
ују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово |
зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше п |
вом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>« |
или пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, |
азао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те |
Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина... |
Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отвориш |
о; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ г |
аква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које |
ин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки ра |
ру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако |
онита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа |
муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; а |
.{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S |
<p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</ |
се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре |
а никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — |
заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеве |
на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бит |
же!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добиј |
и се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — на |
ну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска изв |
="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство |
радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седи |
е тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жа |
че и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном |
дић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ри |
није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упит |
имца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље |
у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиље |
.{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашл |
он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дн |
који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи |
по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бриг |
а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. |
сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рад |
.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргл |
, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног |
а, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. прав |
ио но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратиш |
.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он |
руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре некол |
а рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако до |
м није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и сре |
да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са свој |
стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>В |
нимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S |
Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та пле |
нцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „ком |
суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" |
одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој он |
ви био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да с |
вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог |
е баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну |
година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учи |
сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S |
сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p> |
вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и |
тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ |
хова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом |
је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу |
</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} |
бично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт |
душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из с |
. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" |
те учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте изв |
ене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову свед |
<p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} |
, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ. |
код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да |
а крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није |
ично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — к |
еш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и ка |
...{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госп |
егунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био с |
е оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе |
е запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа |
е споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавиј |
S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекл |
на Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали |
олако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац у |
на осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове |
{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на |
ња, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити |
сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто ми |
сам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо |
</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао |
својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мај |
— док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{ |
мешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умер |
ти; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од |
х дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна о |
е прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико дикт |
је баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Фла |
г ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?... |
двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој пронала |
ињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово |
во је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била |
твора.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чека |
на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за см |
на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато |
да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p |
оју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} |
Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причо |
тељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окре |
ј <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S |
о — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови |
То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капи |
е, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андр |
били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавал |
оред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу |
о, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n=" |
даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијат |
ним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постој |
била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су |
није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је п |
Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је ра |
амеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели» |
смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, б |
у!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривиј |
шње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је он |
о је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Зак |
седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у ово |
.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изгово |
е сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо |
озно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За |
.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну |
морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици |
дан ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе плем |
али толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима |
в према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према с |
свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробље |
агоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они с |
акони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпо |
основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постав |
ли работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада |
кавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разуми |
Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горк |
ш је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно |
и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник |
ма..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је |
ну нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} |
им тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погод |
рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију |
. немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разу |
ном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела |
своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му |
основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном за |
а својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не |
рилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чека |
ва ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није мари |
би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дет |
пустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махн |
е заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и |
анце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала. |
p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме ј |
ти свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — |
им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разум |
разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињ |
ује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога |
«6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомје |
е, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, је |
ројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог на |
је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> |
што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се ре |
вања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p |
далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спр |
а то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «г |
</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама |
отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на кој |
овор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказано |
, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ће |
је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за жен |
да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — |
м изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не |
на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један др |
е, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакој |
спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено |
знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђ |
на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом с |
ни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Сла |
...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп в |
уштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по |
ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> < |
ињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен |
—</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, |
нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима зас |
пора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не |
самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} |
млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале |
есумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да |
а дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Роз |
<p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније извод |
ник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво |
код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његов |
и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p> |
самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </di |
рисилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква |
итичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин к |
дио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур дад |
ног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго. |
ремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за |
ли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло са |
да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> |
....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} |
Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — К |
е учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредн |
парата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, он |
нда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви |
ла памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од ду |
«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спаса |
новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикн |
ачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{ |
ати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један по |
е кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима ј |
после у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p |
какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова |
глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С то |
рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу |
ам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> < |
из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде ув |
?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут |
су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што ј |
> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мр |
{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. |
S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, ос |
вим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева |
онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни |
ш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао |
леда и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора б |
ику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником |
="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад чов |
ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на јед |
д овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала б |
Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у |
доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се инти |
них младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манам |
дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда |
ј <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани в |
ло члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна п |
нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они поз |
д неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Д |
ару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi |
ало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како |
кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па |
Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац |
ању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="1 |
. да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лон |
т.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије |
ака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на |
чењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју |
, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом |
празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он ј |
глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правд |
} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, |
опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали к |
и ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> < |
од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отиш |
а рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Ш |
ивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од |
је беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свим |
није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши уг |
.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу им |
реди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у |
е мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, кој |
актера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се к |
ожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S |
ишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист. |
пила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још |
м предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што рад |
оји ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, |
љају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, де |
зао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који |
будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Ј |
нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спав |
у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!.. |
S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матер |
је било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — с |
г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — |
о огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с у |
} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној |
руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од наки |
д ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су виде |
дикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су |
роцес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра |
</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, с |
оремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној |
алу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и |
д дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чист |
е лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува |
не, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? |
розних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио тво |
>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај и |
че г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на с |
бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за пос |
рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је |
од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p> |
жена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окре |
што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкр |
и, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго |
човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је пок |
пор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> |
S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани С |
ар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p |
.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер с |
дбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» |
лом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!. |
јих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или |
препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није о |
— добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и р |
ањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зелен |
о силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом к |
своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Ду |
ак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, |
а да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима бра |
колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до |
прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без с |
се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, |
о где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба пост |
има» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тез |
по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима пр |
лужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су мног |
омадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законод |
е, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом ми |
се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном |
— Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су дола |
у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он он |
.{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изи |
ка и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судов |
уме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бир |
звршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — |
рне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест не |
дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере на |
ло; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које |
жњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно прес |
новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S |
документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де- |
а, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке... |
ао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког |
а имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син к |
задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Јо |
ушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све |
врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Б |
белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу |
тављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој мил |
о где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешко |
у а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још |
есуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. К |
три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили. |
њим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распита |
беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина у |
етни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже |
ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевн |
и су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање п |
е, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се нах |
је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и им |
оше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи |
ћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив |
елом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они с |
их криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту љ |
а прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је в |
ветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа св |
рлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико |
и.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској. |
>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> |
са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта ј |
старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мен |
прављив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда |
на и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад |
ло неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу |
огао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био ј |
а видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било на |
а час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да с |
чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публ |
уда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно ли |
ничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај |
држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозент |
но, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се чест |
двокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на |
упке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S |
толицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао н |
ода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. |
добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за |
ло на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене |
рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наст |
а настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле |
ужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозента |
заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гон |
е — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прег |
дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше об |
понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постид |
видљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили он |
треба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд |
шта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Миш |
а је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек ог |
е тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што т |
од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} |
ог судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} |
прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="20 |
која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на св |
њу, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу м |
е више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само н |
ча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није б |
/p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше ј |
у преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао сво |
примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да ј |
риса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао |
....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупци |
ду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако |
е су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном |
адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по |
ентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиш |
лац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §... |
инило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумеће |
вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше |
p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети п |
ктиван.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{ |
.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта гов |
> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу |
само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, |
тала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. |
јатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> |
p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учите |
. данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> деси |
лостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао. |
лити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије н |
син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао јед |
Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере |
Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад |
великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>М |
оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предме |
спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да |
авно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> |
пазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — |
општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђа |
завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор заврши |
це гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и |
јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком |
дбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал пред |
допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Б |
да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!... |
S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дан |
..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се до |
куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га |
о да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По н |
; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, |
ити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај в |
е.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила |
аре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо |
{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче |
моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама зна |
штано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту |
вао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашност |
о оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је |
...</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она |
и су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста л |
ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је |
зговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанет |
{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу мој |
мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу |
е он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се |
ни — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као |
му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим |
.{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој! |
! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господи |
иким крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохо |
оведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да |
и се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} |
но небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавиј |
S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — |
p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Ми |
— баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола |
олако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово ј |
виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола |
<p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он |
, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао |
и враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У к |
Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бе |
рном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим |
ликим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с вис |
трча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — је |
ога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод ј |
ана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху сп |
лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} Н |
учена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Миш |
и млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прили |
а као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n=" |
p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n=" |
етлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединс |
ову, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p |
ири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је |
ће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ ис |
а.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен те |
вком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је т |
ед слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!... |
S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрл |
м је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погле |
и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смил |
рим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> < |
је била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и ва |
ристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дер |
едам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ов |
ко се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p |
је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око го |
па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му |
евушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — |
кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру |
знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} |
ати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и пол |
ркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог |
ије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе н |
јсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам |
а њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је п |
е матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на |
ти самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ |
одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — |
тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида ж |
м се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал |
ања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још |
е деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи гов |
новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако |
Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} |
.</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада |
је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам у |
авала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њени |
, коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, прав |
и наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом |
и рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> < |
авитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на пл |
јамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па |
и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници с |
општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с дес |
породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У |
>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати б |
вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де |
.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племен |
друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с |
а с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше |
" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Т |
> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у с |
x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<h |
ичини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је све |
еђења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у |
еђења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли зн |
оличину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“ |
.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi |
„+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</h |
може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не м |
ио од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе т |
што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, ш |
своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а б |
к у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела |
упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и |
менити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао |
. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су |
и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је с |
спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок. |
неле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово проф |
с којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије и |
>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих де |
ет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би зн |
е новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болест |
тва, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је с |
урно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом ша |
разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредн |
а.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме с |
ко изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — |
ретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на |
У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановић |
ио преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је |
зимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозен |
жњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће |
очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његов |
Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био прес |
гао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> < |
ју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p> |
Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да раз |
живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окрену |
<pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достоја |
предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судб |
на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седо |
латка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч |
а преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју н |
надно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај до |
нова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бри |
ад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу |
о бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, н |
ила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло |
...{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад |
авом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам каз |
о има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам |
ијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше об |
са у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „ |
ди се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да |
се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ств |
и онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонит |
није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газ |
Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је про |
ке....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један о |
<p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} |
могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} П |
ци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда саве |
{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb |
ог судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!.. |
ри», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конфе |
од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око |
владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што |
некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није б |
S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; |
ротури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је пр |
али су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје неп |
једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да ј |
је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше прим |
/p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног п |
чко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли |
јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у по |
дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они |
тају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног ст |
one unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ д |
</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли |
г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више |
учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се мо |
<p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог |
..{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан |
....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљ |
традао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се |
.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле |
гелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поре |
и племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте |
езнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су |
жујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Стар |
добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти докум |
а би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу |
љиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где б |
г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригина |
инио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> < |
зму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадов |
пет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је С |
е оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, п |
адне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — |
хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе с |
} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега |
е доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада |
ма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{ |
То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок. |
сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам нек |
еље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог с |
Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{ |
што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан |
ек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, нег |
свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота |
пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, госп |
иво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца |
{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n= |
авља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварн |
Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она |
громна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих к |
ђе онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен |
требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да чо |
нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла |
кад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем |
ба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби р |
мину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист |
ешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — ску |
главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» ре |
еше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело н |
био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ |
свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст ви |
сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, да |
климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p> |
жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да |
црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност уку |
ба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења |
а трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ови |
едност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 ди |
у спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина п |
— коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има |
...{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара |
престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули из |
муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова нек |
дини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за |
алука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више |
еру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на угл |
ни рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. |
сподине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће |
скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самов |
и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом |
лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим проз |
што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> |
да де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људ |
још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви |
оју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{ |
. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног |
; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref t |
великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше др |
За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су |
211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник |
одали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни |
пи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред |
н непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџ |
о....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова оп |
.{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; |
обри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би |
јутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мал |
Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</ |
де прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; ви |
} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" /> <p> |
црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од п |
....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Б |
ном — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!. |
илосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прош |
склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур марк |
година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело нећ |
о благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан |
ј обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику |
још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера |
вника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готов |
рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољ |
г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са сви |
сле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама го |
рају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — кој |
шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — |
озаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на о |
Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног прав |
а, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> п |
таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p |
вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица |
само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S |
ог закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на |
. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни» |
кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућн |
иког суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. пра |
су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министр |
осподо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом |
..{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он једи |
звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је |
ски и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» |
{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору. |
ика великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, вели |
<p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судско |
ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <p |
озива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој |
и г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунск |
овео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу пуб |
г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу |
брижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chap |
</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у |
ног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њ |
— онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским а |
антима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан |
м младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост утк |
тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је |
Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, ш |
олико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велик |
ечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне с |
удови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао |
несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} |
ба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стра |
зимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила. |
о и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....< |
о свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, ка |
S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва |
Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо оче |
воје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртв |
ам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — н |
, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опор |
м моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере |
е и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи |
ного резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван |
> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, |
огађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је |
аниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — |
волуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља пот |
убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису љу |
здрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти прашта |
{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је до |
ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао |
право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но о |
а оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — та |
у историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — |
е главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једн |
а живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с прос |
кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, ос |
ротурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови љ |
Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 |
..{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{ |
мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?! |
ко на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучи |
ицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{ |
>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p |
stone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улиц |
!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S |
ај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије |
талом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још н |
слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и шт |
ц отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести с |
суди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — |
е почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љу |
<p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!.. |
ак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта |
м се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — ш |
извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топр |
икакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна |
ан адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у пече |
а неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога |
смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља пе |
2" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни б |
се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?.... |
.. мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У.. |
и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, го |
о на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше а |
ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја |
милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — |
..{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... |
доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали |
Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit=" |
но здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{ |
не главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешив |
, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити |
ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне |
тара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора |
је би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од |
ана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он |
хтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад ј |
отресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем п |
у подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше |
објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео |
такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као ш |
уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зрави |
андука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није |
Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} |
ојне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној |
ни исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Ан |
умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без |
богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута |
лима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као з |
ог осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом ви |
{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. |
чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио сл |
} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној ди |
је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље |
и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел п |
ј.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је ос |
и људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" |
Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њих |
ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и т |
има једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шп |
менита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војск |
то је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим те |
»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседн |
во сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет ве |
љ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо |
лаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти |
уин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је за |
ме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независн |
ављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију |
у....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на распол |
и Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јо |
Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г |
тика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван п |
Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жил |
лици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закон |
мењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једн |
ормалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни послани |
ијатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма дире |
би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафај |
је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је би |
ла се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већ |
м правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У |
салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала предсе |
о, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела |
и јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» |
.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена |
роче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n=" |
ли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли |
и, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у о |
о на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} |
књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старо |
з ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени |
је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистот |
рим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону нео |
/p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велик |
баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; |
, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше прист |
} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p |
p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом про |
" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} |
од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печ |
S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за |
— а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за |
о каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не |
ма мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам ра |
ећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело |
ену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздреше |
упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар |
назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би |
— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу |
ванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене п |
се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је т |
арантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И |
="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени ок |
ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца |
ла и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је нази |
челне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, при |
акво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностим |
ма увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет |
лавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>« |
ци, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђал |
ису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но вел |
овац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само |
љ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p> |
то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, |
илоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је неш |
иле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он вид |
а....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има |
етање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi> |
.»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда |
ођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под |
„<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено.. |
ј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапа |
b n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су |
Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи |
азије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили. |
Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, д |
Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у |
о догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Ка |
уга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно |
докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно п |
....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу.. |
могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је пи |
твари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам |
Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, к |
луције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једн |
што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун |
се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних неде |
и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто проз |
и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто д |
дине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на м |
егнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух с |
, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни |
на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остан |
те само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које |
риге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јет |
гову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан |
влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините |
не мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била |
тнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову стран |
ослужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред и |
ибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дот |
тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, |
<p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још |
одмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо на |
о црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког ј |
отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака орган |
закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да |
<p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља |
м,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог нау |
uote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучк |
/l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —< |
атка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крив |
на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам гроз |
!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку м |
Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на ве |
скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте |
</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — |
а му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас не |
е зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г |
онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да |
ина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....< |
е пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али |
<p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху сас |
г сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесо |
«Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ни |
би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала |
</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Но |
данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" / |
непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, д |
ори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте го |
ла се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних н |
олазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је |
Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно |
вог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко |
нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар |
нако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био с |
е гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Т |
о вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим |
> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ п |
нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — |
есто догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да пол |
тове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, |
ме.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа |
сица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често дог |
м вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онакв |
свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше намести |
јници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, |
оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се |
"196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, |
сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес |
жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хлад |
Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сиг |
дговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето |
разином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстор |
/> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао |
о војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу |
вду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била з |
ти догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Ар |
м варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, бог |
најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори |
ира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита неп |
повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p |
му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођак |
доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, кој |
ика, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</ |
ће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса |
били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи |
ст провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и |
ија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлос |
њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у в |
П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета |
водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина |
и паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, |
је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и |
и — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног су |
био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчи |
оче г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга бил |
n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је ша |
дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нес |
<p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго |
. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан |
није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он б |
ом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њихов |
ју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног по |
а, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови |
да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала |
све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непоз |
е-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћер |
и бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у т |
и, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш |
расило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом |
ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, пресед |
е добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог |
и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад |
једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите.... |
рађена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко |
} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја |
.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руко |
>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један дин |
> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висо |
/> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један дин |
ва нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди см |
заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонил |
ио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини |
бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта |
ела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 |
е ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од |
ивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици |
варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} |
Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегн |
у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој |
ова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, |
дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам |
} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је |
одине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал |
ерике.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде |
слите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне при |
помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S |
у откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>А |
дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јав |
ана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p |
мо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је |
е почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештан |
ртур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да |
и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...< |
е нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца |
p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, |
а пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андро |
које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то струч |
— како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечер |
ћних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам л |
ласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> |
прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим н |
сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац |
вног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно ужива |
ла три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S |
ећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ |
аци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај гла |
ту г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник в |
Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — с |
заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хлад |
г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За к |
е-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима бе |
е морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Б |
беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довес |
сећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођ |
....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског о |
е подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за п |
новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочиш |
и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ |
.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је с |
ођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко врем |
у кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!. |
е главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта |
— за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од |
ије, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на так |
де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. пи |
ни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним |
ла је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Ан |
е....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта |
о црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је |
апа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— |
н зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троугл |
јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево тво |
.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали |
/p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.< |
а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упали |
одлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву |
ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвозден |
она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се |
едрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправд |
и л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Мног |
«Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило ми |
рођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</ |
ИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефано |
ма не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије гл |
ала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана по |
чије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — < |
што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти |
едан динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, к |
беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је мога |
дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан р |
дити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Ко |
добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су |
азива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава |
чио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жи |
стрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да |
ју и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се з |
ној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> |
по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор |
ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси уст |
ила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то |
рилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцим |
истаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити |
док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола |
којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена |
порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госп |
то ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>« |
тање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а |
смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да т |
но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је до |
ење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, кле |
угу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној |
ерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећа |
ст и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши прот |
ету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако ј |
али:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чин |
Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошапта |
се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко |
десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог д |
гурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} |
} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На л |
ио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде н |
нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г |
и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племе |
и од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} П |
она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>Н |
али:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је |
рагоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би |
заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Д |
самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретн |
овориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више |
азио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не |
сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, |
— оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна вла |
же оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом |
S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући... |
онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела доку |
атезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има свој |
, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и о |
е — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам д |
трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или |
ef target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и |
— Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, ка |
може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S |
ара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и |
да сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи би |
а три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нот |
су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је п |
у извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} |
домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен ди |
зио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згаз |
Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Биж |
као је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, |
ла председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенже |
раљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. |
у му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа |
ређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бог |
каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је б |
у је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник |
истав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор |
а преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за п |
едник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај |
1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је ч |
председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — јед |
ћ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на |
Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм |
сходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим п |
о г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању |
љењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху |
" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво |
колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешава |
} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... зн |
ла!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични |
ше личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне |
ци, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «п |
обра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским дели |
бра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога ве |
руин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник висок |
а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — к |
стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима и |
своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. |
рно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се поз |
Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и |
ко да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој о |
ог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> |
оа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У |
ек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" / |
а и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> |
ежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси.. |
а осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, |
све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он |
ће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпос |
гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог |
их арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог |
зговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и нево |
ете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од |
ара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад он |
на — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — |
и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла с |
њевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си забо |
ли....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је на |
дило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да пол |
еког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом по |
о: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велик |
анас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Он |
Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења |
..{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од |
} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријат |
црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — тр |
ш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом. |
а....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p |
, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то ле |
.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> |
....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завир |
Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији ле |
p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остад |
несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина |
ен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све |
<p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут |
лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У ов |
г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, пове |
е те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест н |
а с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни приј |
срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитет |
0 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потв |
војој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душ |
атур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку су |
ма према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребн |
илосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому м |
а се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима |
н нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам |
дала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев |
а су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Дов |
час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам |
цу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S} |
а људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је си |
е само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S |
своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани |
.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним сп |
могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом |
рза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{ |
аде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... ч |
н — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S |
на била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако сл |
истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако |
који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној др |
освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S |
илкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ств |
није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што |
нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, а |
вља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове чес |
е ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака |
Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две ви |
.{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</ |
ја и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у н |
{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотињ |
} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш |
би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од нак |
е; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, |
ните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо |
припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне згра |
} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлер |
њцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но со |
огледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах ум |
тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она |
S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјена |
ој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно |
а дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у вели |
ве дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитех |
а му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута ра |
држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура сед |
добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сја |
бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{ |
ше кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раши |
о налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене |
тно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17 |
кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није |
м несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали... |
аљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена таб |
здваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене |
е човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви |
, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жа |
развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на |
ва лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овд |
осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, ко |
{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло неш |
ка завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било н |
ика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте н |
же, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнем |
p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно |
добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији |
сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> < |
ој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, |
ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му |
асе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, |
лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрад |
бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па по |
евиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека |
</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први |
дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га |
ве.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав пр |
p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвал |
то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбени |
па коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они |
.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у |
да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено |
ре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж ње |
мићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој |
видно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, |
ђама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу.. |
ваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Ар |
спођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој пуб |
: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, м |
осподин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам им |
и.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао ниј |
ена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вили |
S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовањ |
имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела |
то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку п |
смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} |
писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио пр |
боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше |
ућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надал |
де да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— |
обу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} |
ту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на |
0 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Он |
паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, |
вима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмарт |
вечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се о |
S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb |
Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у |
е!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и |
медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем најве |
<p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати.. |
рских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек |
b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчев |
познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} |
спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада |
аната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са зве |
«полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу |
дбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. прес |
ем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правиц |
, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако |
, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> |
шта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо |
иља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика зас |
душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb |
ије нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрл |
риља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И |
>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкр |
едан динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хи |
у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један дин |
цена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром |
ити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе |
да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Шт |
још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, к |
-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? |
де! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих свед |
...»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «об |
ве, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахр |
срђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напој |
е....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игл |
— данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар |
та и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , ча |
но....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још с |
ве да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио |
отакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли |
у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, |
очи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> < |
<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину |
младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. |
у је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на уг |
»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи |
ви без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...» |
осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца кој |
житељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на |
која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен |
«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пре |
ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га |
утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да |
а свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" |
мо да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао |
је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао |
ом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур |
ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? у |
а и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок |
јско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте годин |
ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало мач |
г благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо то |
е.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви с |
од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П... |
д из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову не |
оје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја пол |
сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, |
м сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!.. |
, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори |
> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>« |
д оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. |
ите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата! |
, помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по неср |
и праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачк |
окат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу |
ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развла |
ем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потра |
, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?... |
ла рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном ку |
емса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала пра |
а да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад ј |
99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам с |
ење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. А |
на лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора |
ако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек |
ило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце о |
а једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа |
до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је она |
та рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!.. |
онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног по |
шао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други |
{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни |
ева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је |
ва се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, тр |
вом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђ |
од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} |
— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} В |
сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Фла |
како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас прода |
продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с неш |
за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после |
Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У |
добу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као р |
> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену б |
отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену б |
Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према бл |
овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење |
га дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справ |
потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и мно |
Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови кур |
о магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар |
не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти с |
пи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни по |
лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога в |
и би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> < |
e>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа |
161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о м |
на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватр |
само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела |
лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас на |
но збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно л |
тисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог на |
ше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала |
то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су изб |
а пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, |
а спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у б |
за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа |
улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше ка |
и, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона |
сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да л |
о погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром б |
<p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме |
се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госп |
као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> |
е у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко в |
творио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> |
а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> < |
S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не |
ледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> |
едном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере». |
гист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он рад |
мах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све ј |
беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада сави |
у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — т |
и главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — с |
ана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није ви |
већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. |
tle> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ј |
ј је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедш |
у муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чу |
то је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је |
Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке пр |
Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим гово |
а.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одве |
фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у сво |
ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују с |
вога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо |
еликој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово с |
госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> |
ој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p |
Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости |
погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца |
або бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мисл |
укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је! |
циле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — н |
итељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би |
зела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатк |
у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепав |
онита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке |
ђици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» п |
беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови |
о на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена он |
утром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и |
о пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника |
вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Д |
опустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика н |
> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и |
} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад д |
, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала |
они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су сл |
илете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до ду |
много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле с |
не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме пре |
а рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тра |
ва судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор? |
во беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да реч |
кле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то |
апо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да |
а ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на |
може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, |
е и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тик |
у пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и |
оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и |
исокопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен влад |
е разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда п |
сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и |
доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време рево |
оженим изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p> |
казује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати |
и сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, за |
, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које при |
ише притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били |
а жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ о |
мена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху |
Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи |
пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно пе |
неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној и |
ете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и |
еме револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту д |
ренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milesto |
еда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> |
памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим |
буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . |
мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Р |
> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>« |
<p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова го |
је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошим |
а мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чу |
де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову |
спитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену н |
а потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p> |
умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смр |
умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје мат |
и“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П. |
одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, врем |
оје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказуј |
д да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише |
догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ј |
паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу стр |
не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S |
ју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код је |
аву раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти |
ки, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руа |
/p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., д |
не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна пости |
ео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним |
а се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на |
и!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до |
динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног чов |
јцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И так |
абост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њен |
сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даже |
донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног |
...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г |
. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца боле |
ског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да св |
иг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад |
на протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о ч |
— да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин |
ам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> |
а.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У |
Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хт |
новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам |
.{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше да |
аре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче бил |
е било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Ф |
е Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се |
тељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — о |
</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјер |
иљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{ |
г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном |
ћи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније |
свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дв |
изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој |
изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица м |
адости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиљ |
редавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није кој |
...{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} |
а!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја |
би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанет |
јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</ |
Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад нико |
при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу позн |
буђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с пог |
покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некак |
је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није мо |
и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвен |
ом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли ка |
ику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас де |
е ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недом |
="SRP1880_C23"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности |
својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао |
И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегав |
онењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из сво |
кање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, ул |
у нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човеко |
оја нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — |
оју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који к |
оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на глас |
ешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <mile |
46" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Ан |
уку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — |
лони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. |
остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег на |
и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас |
те случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењ |
ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} |
/p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два |
мо, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посла |
судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савест |
телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љуб |
а му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као г |
г синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има прем |
ест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како |
ђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз про |
с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија пол |
о, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и н |
ужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Бо |
!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије |
едник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је мла |
да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како |
ам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на пит |
се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S |
од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш д |
бичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 43 |
ри чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана вид |
их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно |
се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов по |
.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — кој |
окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где |
а назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људ |
оле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабрикан |
а лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И з |
ав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала |
имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ |
зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великок |
езиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник |
о туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак ига |
има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима |
човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају |
е сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице мора |
о то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" / |
итичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су вр |
се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали |
је најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ов |
и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у неко |
ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} |
шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше неку |
А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја |
у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? |
Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — г |
} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали |
ет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} |
ржање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на у |
нога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду |
с, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где |
е шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где |
нуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. |
.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти за |
г.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог |
ме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>О |
<hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашко |
ти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно |
је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром с |
као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже чита |
али радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «к |
«комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати усте |
е досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је |
>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџби |
гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страши |
лас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гонио |
куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n= |
једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" |
новати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да |
о и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и |
а, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај вели |
{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му |
сија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђел |
е мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, |
Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача... |
еме је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публиц |
це, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису |
нем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја о |
стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — |
у адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ |
етци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао н |
о одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну |
орављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако ј |
новен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом пр |
свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па од |
ла, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од |
....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутр |
ну казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — н |
д оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им с |
струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчиј |
се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после |
одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, |
ајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У в |
л тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се н |
све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад забора |
с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, он |
м стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз |
м?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну оса |
муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само и |
најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} С |
е револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебриже |
е бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао та |
и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против |
сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се |
каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и пра |
претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина |
са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књигово |
време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је с |
се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао |
огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јак |
живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> < |
и велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки |
лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди |
е — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — |
Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску |
и у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умр |
</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званични |
а два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му |
с, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао |
то се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер |
уђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> |
удити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се ма |
испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као вереничк |
ј госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....» |
образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка з |
>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p> |
. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добр |
куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога! |
решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније пр |
Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би |
исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још |
...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он из |
савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S |
лази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се |
трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две ка |
.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... |
јих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвише |
ло, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов |
<p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била |
ва, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се |
али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што ј |
од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> < |
ј је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством |
запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тад |
ере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? — |
је упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, |
вако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жал |
миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје су |
рага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује... |
беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навуко |
ико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била |
..{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!. |
е била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
твачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она |
није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу |
опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала св |
*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје |
, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — гре |
ити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловањ |
г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S |
грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» пови |
о ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не мо |
ше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n= |
о лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...» |
а би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андрони |
свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" |
вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет про |
Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам св |
а и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа. |
у ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери с |
...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — |
ан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела у |
S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— По |
екла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андрон |
вини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изнен |
а прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукави |
ије опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} |
ени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чул |
мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери с |
<p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p> |
ти.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. |
.{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше в |
дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на |
оћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајк |
је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница. |
иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну |
>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како |
.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овд |
нијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бит |
е —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчин |
/p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се |
есвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 |
аван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?.. |
{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела |
ена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност |
абуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је |
вета, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би |
деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нис |
о за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а |
ти ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — |
се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, |
у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они |
рана.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ра |
некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене |
подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати по |
као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} |
у — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андрон |
ком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је пре |
агрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка т |
е, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчин |
им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се ј |
ју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, с |
хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га изб |
сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам з |
доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, не |
добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није |
г се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла |
Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да |
окојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлос |
ржана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дом |
и, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S |
....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прич |
говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини |
вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!... |
одине.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседни |
г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се |
доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег |
растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам ј |
близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој бр |
—</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с |
о да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је им |
ољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непр |
да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана ст |
печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тр |
ом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун св |
ђе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, д |
и човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави пле |
агородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} О |
јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — |
доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — |
> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је с |
мна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адел |
нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади.. |
укама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац о |
</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», |
Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху св |
јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно |
Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила см |
рог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео |
лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретно |
сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше свет |
о сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} |
ј је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозн |
лиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S |
била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је г |
и странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флав |
>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... |
дном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што с |
очне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог по |
е силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и |
ти, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам.. |
ме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље |
..{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славн |
е — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се |
зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет |
а.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се из |
ве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на ср |
дарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико н |
оћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, те |
ле неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Доб |
г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози |
очила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, мо |
а, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе! |
ио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> |
ретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно |
ако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш |
> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде |
питам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала бо |
чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за ра |
ње....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи. |
годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она дев |
t="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{ |
одаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста |
{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде... |
оститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женски |
пљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услиш |
.. одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше т |
S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте |
сти.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те с |
г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добри |
ени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очеви |
.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде ме |
на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера |
вору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S |
ојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије |
9" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смуч |
ећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> |
дан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из |
ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 годи |
и у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку. |
е прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да па |
је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учин |
стима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих друг |
S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изнен |
дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но н |
Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p |
а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољу |
ово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају |
ш није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неко |
упоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изг |
на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> ос |
з леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, брк |
ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у ка |
особио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га не |
— осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед ка |
та иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити |
високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знат |
динца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио |
Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнст |
у још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти |
занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад пој |
обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најм |
гом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{ |
личној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечер |
г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугач |
илепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка мо |
ут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од |
и.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте н |
сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми |
дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растур |
оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време рев |
и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо мој |
се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање н |
омјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу |
мрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да |
д моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиља |
говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако |
у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да |
гу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о т |
невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} |
астајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако |
вар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је то |
то је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишо |
де, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у г |
г дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да в |
аљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих н |
носи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582 |
одине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда к |
...{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ. |
који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г |
да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу п |
ам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дера |
вију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што |
илих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег име |
еног <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом зло |
вицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу униз |
..{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се |
морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета годин |
ела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једн |
у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није мо |
и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Мо |
а господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наш |
рашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у |
и кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики |
ентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Са |
..»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста |
и оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвок |
»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење |
нтал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Фла |
</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван пресед |
н Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред |
...</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и с |
их на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобраз |
ност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — |
а».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора |
ешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета ве |
е принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и се |
мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се |
равља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је |
стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва |
може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Ар |
љна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањ |
ача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што ја |
аши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква к |
<p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi> |
Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је... |
шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље чове |
пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче. |
и његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господи |
проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У стар |
а нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за м |
ила политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да свак |
е повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се |
ом погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Стара |
нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи |
лико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову на |
Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и |
Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Арт |
ко је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> < |
Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не к |
т, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, |
Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорно |
днога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даров |
буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, а |
ар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о ко |
нати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p |
.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком са |
4 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамт |
асила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — |
часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»< |
енуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренут |
као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи и |
Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је сам |
иције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни |
» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, |
н се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на ис |
p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;< |
је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Сев |
носи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" / |
с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да мн |
ала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, раде |
{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђ |
а овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Рив |
м!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам. |
тура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову ку |
"98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супа |
и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше же |
<p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника с |
ости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, |
равили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особит |
редам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овд |
ле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјер |
је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то о |
сте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је |
некуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Луј |
....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим друг |
— мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> |
очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о |
Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је |
мо гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је ј |
дног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шин |
— што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, |
а.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на др |
..{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S |
га доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § |
ема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје мате |
ље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»< |
— јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрож |
ико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако |
ко снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако |
бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> |
ствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са з |
— своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Ова |
један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара |
нели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Не |
> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима |
у остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, см |
скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сраз |
томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва. |
сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори |
мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> |
p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посет |
»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве |
ој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој |
тељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у |
ије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева |
је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докаж |
на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три |
ди прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породичн |
ног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На |
је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у дру |
приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи п |
на, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је |
цити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — |
да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је о |
а му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри а |
ј први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирит |
она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није з |
живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не м |
</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> |
е се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} |
ата, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни пр |
тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очи |
роните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жо |
о хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове |
Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разгов |
ните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје че |
се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвиш |
на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, ко |
нала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабине |
г дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође А |
о га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, |
својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шар |
у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут велико |
дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употре |
е — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа.... |
ђај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либер |
занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само |
она, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбе |
ајлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и неви |
амо за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које с |
вет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно |
..{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише сла |
дна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њ |
S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју |
је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде |
ила занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парн |
беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке |
ри па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у д |
ину огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење |
Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постан |
не моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према на |
ишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнств |
Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је с |
шњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје си |
суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ |
»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као |
ш већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> |
његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво пр |
о мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше ш |
тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје |
било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и он |
.{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!... |
} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешт |
n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div typ |
.{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од |
дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојо |
та је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} |
.. (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — хра |
оћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано поми |
д је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... н |
лена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак. |
риље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгон |
изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> |
грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лу |
ије смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала |
парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретно |
се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је с |
жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{ |
.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n=" |
ао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и п |
оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање к |
вима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су г |
лест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука св |
као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Фл |
тао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе |
а права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигу |
очела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она ј |
се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S |
њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек |
..{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема |
ака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно в |
оз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам |
розора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из |
} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — ја |
челну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрш |
нања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одв |
ли — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу т |
кала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Р |
је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове |
славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи.. |
p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца |
ио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах |
ору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и |
S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина |
могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо ва |
видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој |
Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи |
унце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку он |
ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3н |
к не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим |
сам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> < |
кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... |
Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!. |
е, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n=" |
ва за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: у |
и жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао |
познати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динар |
.{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал.... |
те ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успом |
ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је би |
седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истин |
се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће. |
дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је |
па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца |
ако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала |
змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, та |
удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше та |
његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} |
е што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и она |
би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="14 |
одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа |
рана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, |
руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промук |
ам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја г |
жете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу |
ајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толи |
добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се ро |
ица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{ |
есеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, је |
сам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S |
пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је |
ало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је.. |
ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Риви |
нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била |
своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољ |
</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене |
господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је |
у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но |
, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам какв |
временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодар |
ла да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... во |
на....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајк |
свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођи |
ак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — с |
ај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... |
е нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај |
, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже |
ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би уне |
Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Х |
Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја нем |
есретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мо |
ом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" / |
во што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И су |
кашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занел |
сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула: |
то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Б |
</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је де |
имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини |
због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио |
ако вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млек |
е се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — |
} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он |
алу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још је |
сио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} |
— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није |
које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на |
н и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве |
Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> |
здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је. |
и се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</ |
као је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што н |
Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком |
.»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи ст |
да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити нек |
..{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ траж |
аба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био |
кталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан вета |
д боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не з |
он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, |
<p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај |
списала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> |
е....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја н |
ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати |
би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — |
ју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!.. |
провргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нот |
на реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разуме |
Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седн |
{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса |
благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа |
..{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и |
лики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено... |
>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у за |
че:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура марк |
<hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> < |
једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним |
е вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменији |
...</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка и |
<p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је би |
његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше дост |
јно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је |
укама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, от |
ne unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите. |
уке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове па |
.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том |
а упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу. |
проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил с |
жује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Ло |
ви дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Кол |
медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба |
а спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узро |
а слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У остало |
таје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по |
ато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома |
а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку... |
зао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседн |
носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао сво |
а и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без м |
је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показа |
а својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Арт |
е, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити. |
љи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — |
мад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} К |
лио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви н |
а Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> |
други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад б |
коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p |
тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали ц |
а разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} |
креношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n= |
ан другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку м |
ј живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хи |
и су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други б |
ије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су ј |
ог таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, гос |
ењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} |
мена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу нар |
ости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила... |
Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам р |
трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакв |
е пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане суд |
непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини |
а је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко све |
пора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — п |
презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Пог |
.. хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — М |
ти.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као њего |
тох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, дру |
познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како |
стави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо |
мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја м |
"25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андрон |
дигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство.. |
бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних до |
планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирски |
Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S |
че:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозвол |
, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рек |
чинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте извести |
шко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је по |
Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило |
да би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да св |
првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не |
дни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:< |
> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ |
ега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је |
Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, сво |
и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или чети |
елу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ћ |
те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се корист |
!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Ад |
ао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима |
едало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све |
но погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрад |
.{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> |
обично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p |
</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам |
ста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачки |
алима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што |
једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, р |
— Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна м |
о мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив. |
еће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље |
м браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се |
аниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам л |
емо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мо |
. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Ал |
јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех г |
о сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени |
дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал |
о, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плак |
ља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испи |
так хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p |
штити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био д |
} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам |
опранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> < |
, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што ч |
о, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите! |
велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.. |
д вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у |
е јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја пол |
не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је х |
S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох |
берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} |
а нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би де |
а треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....< |
знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да м |
поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтева |
ије који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} |
="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни |
отана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овд |
о, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти |
адница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на к |
<l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћ |
предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огис |
«Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... за |
е дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде |
потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у |
и му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хер |
....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће гр |
збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви |
ог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој |
ло — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро остави |
а стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у и |
љена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За ваш |
су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се |
која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То ка |
су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице |
цу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било рав |
="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан |
скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак |
ромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна н |
се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу |
шљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојк |
а је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или |
одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе |
честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошће |
на слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, М |
ај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости |
ан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не п |
, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом |
, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предход |
, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти зак |
човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се |
господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисл |
и си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога с |
едан, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш |
погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпат |
и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили |
ори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљуск |
што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она ни |
} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи |
је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед |
одина ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећ |
, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све |
о мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она |
Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном прија |
ивијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као в |
ен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има |
своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеж |
ађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати д |
о се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз |
је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то |
брисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флави |
ише поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим |
ај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходн |
к су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи |
Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На сто |
ро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд |
.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, ф |
} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу |
и....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И мест |
тичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима глав |
д са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевај |
трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолидн |
огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско д |
а није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <m |
сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измење |
руштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа љ |
енијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рек |
ље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене че |
стављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хо |
и суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга |
0_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање пр |
ију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзо |
Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведн |
обе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је од |
итворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж |
о, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај |
вима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју |
чка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су |
т је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и прија |
к, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све |
ужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а из |
ма што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту |
једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињ |
мињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» дод |
Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Пр |
председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет |
властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без прит |
дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен |
срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни |
огледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова |
окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андро |
брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе |
ра.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има |
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на |
Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хва |
оштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да |
— то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, там |
е! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> < |
о с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ј |
своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у су |
за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огис |
Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање о |
е ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи |
/> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако |
ђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери |
вава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а |
— она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпр |
њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим |
годари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама прим |
Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, |
никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе |
Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, го |
ичавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Пол |
ео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n= |
ије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? |
/> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе... |
очепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и з |
о преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} |
авно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они с |
меш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... по |
...{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дет |
т судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и |
ђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Се |
му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довес |
ни:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аде |
им зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази св |
чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала |
свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве си |
Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти |
тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, с |
леда подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неко |
дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Пе |
но климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и неп |
а их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он |
it="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гости |
бра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> < |
поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Так |
.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> < |
аложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама п |
ин које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има |
хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена |
ро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то |
ју да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мрго |
d="SRP1880_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наг |
А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао д |
И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични прот |
, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видим |
{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године. |
е истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г |
одине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај |
уштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око с |
ад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока< |
лио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљ |
е човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја о |
поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојт |
хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи |
шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиц |
онити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје оч |
г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зн |
...{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где |
еобично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван |
с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — пром |
ог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал |
</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>« |
— чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике |
ад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, б |
иромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Тре |
.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоћ |
ле нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја |
ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једин |
Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика... |
има задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. |
. «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао |
ам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и |
> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се |
ћ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колик |
нио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толкова |
ици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању |
ник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела |
година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо... |
а, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред н |
ло.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се пре |
..{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} |
а.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног г |
Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} |
новати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих |
дње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што |
и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, |
мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У |
а отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опе |
ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и кој |
во би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и про |
дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све |
кат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спо |
алног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{ |
рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их |
</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај |
ети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођ |
е.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што |
им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гос |
ко сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења |
Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да |
им ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} |
а ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад тре |
ији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... |
а бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S |
јешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви на |
о, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох |
искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим и |
свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она |
живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе |
— наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шт |
тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим |
ао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим. |
ијану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори |
="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута н |
ске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} |
S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо гото |
опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћ |
дговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> |
ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размисли |
очио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче јед |
момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»< |
е дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господи |
бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање. |
Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... |
ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полети |
ам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S |
ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио |
ндронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за |
предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — тра |
прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој |
же.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — бе |
о; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта г |
— што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и н |
ве <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} |
b n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадов |
p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па до |
{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу.... |
а; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И за |
и наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је |
их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, ве |
тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе нов |
е — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела. |
е кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија |
.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваки |
ћ спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и име |
ада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који на |
е се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се |
Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} |
, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — |
/> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у из |
згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом по |
убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ип |
?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није зас |
и само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је |
је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, ш |
мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, со |
слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби |
/p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ |
вија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрну |
ећ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Може |
...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја с |
Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их |
а.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала с |
би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне п |
ати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благода |
л у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као о |
о година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и |
, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они и |
на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, д |
ди своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је др |
ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном |
онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни |
зети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији с |
мпирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p |
дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он ни |
одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја упра |
е матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан п |
="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се |
вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми ста |
а једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја пост |
ог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи на |
не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, о |
арчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није пов |
е она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно ј |
а, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ва |
цу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође дру |
од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својо |
чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки матор |
његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевин |
и отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— |
баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће вр |
а.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, ч |
оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима вер |
смртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је |
0_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостиониц |
седника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила п |
вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас из |
ршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да |
тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{ |
> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни о |
нију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да |
ар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је св |
а вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а |
им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим! |
сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи |
же.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} |
у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S |
њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима |
ом ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у на |
реко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза |
је мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испреда |
pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и |
кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</ |
има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 ди |
номишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господ |
да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ва |
арку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави з |
Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој з |
нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њ |
о врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише |
нака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — |
наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо у |
на по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она н |
јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један дина |
у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} |
пник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли |
пник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214 |
сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где |
лавом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се |
оги зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и |
ше никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ». |
ет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао д |
о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати |
а готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» пов |
Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом |
есен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотв |
ада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Д |
ти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код |
иште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем |
ека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити о |
—</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је нау |
ђене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуц |
лу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне г |
е могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> < |
доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу |
ман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак свак |
је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Но |
е догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па |
п!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било нај |
ма неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају. |
уде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и с |
а вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне прова |
ућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка |
....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, с |
да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit |
и прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко узда |
беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај |
упним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде ста |
је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — |
еријала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
је лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог з |
оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партиј |
..</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очиј |
да.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S |
} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један |
ечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> < |
p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неко |
тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — |
да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола оден |
S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она |
ивотиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће |
ма нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћ |
<p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах |
а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од гл |
и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише |
p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у п |
неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, т |
збрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже |
д вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри |
је ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао нес |
ра и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси |
{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото мој |
може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не |
!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задо |
ајбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривиј |
и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он п |
рава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудниц |
и....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неоп |
искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања |
> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе бл |
{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беш |
а, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Он |
ога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштал |
је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добри |
ступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туже |
којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по |
е на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, |
ц са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што с |
.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има |
и монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> |
министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она им |
о:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одго |
х неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им нап |
на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Роз |
кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — |
ведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="ch |
једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих |
ље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод |
вечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јо |
аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од |
на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели свој |
јева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Са |
током крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место |
а његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{ |
ој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нем |
а најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави з |
и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се б |
овека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту |
од с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} |
кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се |
мања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <p |
} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама |
ама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали м |
лом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код мла |
спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна ст |
т је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођа |
а почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи п |
ад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на |
рану.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о |
ти, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати б |
весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је с |
пусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отв |
да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојо |
о је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим на |
— Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и |
онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — |
ила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Он |
ита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овак |
{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд |
нац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, |
вари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начел |
— два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. |
о сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S |
> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Он |
ен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не |
ох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} По |
ном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би |
погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми |
уштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује |
ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добр |
цу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра |
у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ов |
партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте |
дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> |
ведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле |
подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а |
еног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће |
на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгуб |
ти мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада б |
и чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} О |
што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је д |
де.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по |
ну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лик |
» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућари |
десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он ј |
е и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта с |
го, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће |
ује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је произво |
роду, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — б |
е бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова дв |
ао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 |
а што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} О |
макао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа пред |
после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју ду |
, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало |
огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да |
вљаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{ |
е ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог |
и очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним н |
било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта см |
дронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што с |
.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред |
поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненад |
> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с о |
аћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће |
.. <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> |
ч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама какв |
да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство |
..{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— |
ећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да |
неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мисли |
бом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо с |
роцесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст « |
ћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свог |
ог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али дана |
а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била п |
{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две |
вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — |
н је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега |
е?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не |
П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p> |
ња упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се |
ад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а |
огом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је |
игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознат |
добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигур |
ао адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек |
овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb |
У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — |
наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</h |
г, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у |
тарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било |
..</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> < |
ац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-М |
ајвећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мање |
ави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</ |
. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на |
својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За ц |
:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госп |
/> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ства |
равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел |
г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној |
880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ да |
бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разг |
ко други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера ду |
, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Анд |
битој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овд |
д можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните |
му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је ваз |
орњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по кој |
то какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле |
н је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло доб |
рочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник з |
>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја |
говора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер |
. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана разв |
и сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г |
чи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погл |
поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити прису |
лази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још јед |
{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 д |
Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да |
ји води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је см |
ступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> |
а водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</h |
парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{ |
а.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засе |
наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрли |
јера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење н |
падао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама |
/> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две |
стог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих |
амо рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што |
...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне п |
или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пресе |
мрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губит |
повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се гот |
ив г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес |
та у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учти |
од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обр |
парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости св |
е (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца о |
. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше с |
у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благо |
орило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање с |
вог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдрон |
, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} |
том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — но |
та с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његов |
а се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, |
их ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, |
двели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло веш |
да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори. |
рце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи ра |
ј заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али |
ви прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, у |
а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, |
је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и за |
иком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сас |
. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покој |
у десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети |
се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозен |
а у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прилико |
ве куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то |
својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко те |
у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» |
же постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води |
адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> |
спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао ј |
сихијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам |
имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком м |
а оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, |
. «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у |
кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен чо |
н адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад |
у партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покој |
едлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради з |
и, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта |
..{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве |
читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? |
/p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још ис |
/> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да по |
очитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао |
оје ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често пре |
</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги |
>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«< |
о.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима за |
а својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје |
рским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљад |
измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је увере |
стов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. |
рава стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, |
Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, |
Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина де |
украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она б |
равицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} |
увени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба бех |
поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни |
а није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а др |
оје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. |
учено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> < |
саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Адели |
десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на кл |
лим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" |
{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана |
ауку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Го |
је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон |
рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џино |
стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зеб |
и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!. |
тер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти зн |
Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit=" |
ве медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегство |
аничне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско зв |
непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже |
Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, мн |
е скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици |
S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори и |
тур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано прича |
ледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву п |
љом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше у |
ише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали |
беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Он |
енске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнин |
но обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних |
је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Оги |
р избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље о |
ет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудо |
оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније. |
гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио |
ла своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали |
ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто |
дника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред пр |
аде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, пр |
...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ств |
рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати |
ху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и |
</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред суд |
..{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име к |
то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред траж |
иља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше |
жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чуве |
д још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> |
ји је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> |
воластим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Деб |
баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изн |
грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој ја |
који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S |
Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћер |
—</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који |
зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пен |
ине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај |
кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они |
све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{ |
ла око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} П |
гаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — уб |
е према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено |
мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скром |
у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с њ |
угова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан мар |
даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; |
овац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је н |
душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот какво |
вима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена л |
перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а |
знајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од |
<p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он |
шту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и посл |
ио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођи |
рада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан |
оследње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на пов |
0—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близна |
приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заст |
уша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде |
и пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p |
авног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур |
ој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом дана |
када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Ингли |
Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, та |
ја, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} |
желио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га ј |
Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи |
Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> |
/p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његов |
а, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с |
{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} |
аву.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу ов |
. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="14 |
ана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи |
ерени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, |
и као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије помери |
и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица |
су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је |
опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је би |
вих људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су |
се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у |
сак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на |
длежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељ |
си политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову |
је са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова. |
а, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар |
ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — |
ном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S |
ило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је! |
промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео проц |
ељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим ме |
Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањим |
ија добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка |
унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много |
{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом |
</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још |
ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох |
а није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета |
н мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г |
о му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а |
дбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, н |
>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад |
еног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Он |
, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне бо |
ољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор |
н од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним |
птао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада |
ad>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком кр |
о је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на с |
егов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас |
ело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... ос |
ко је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} |
ине — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пр |
што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је о |
одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводи |
.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шт |
р у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи |
о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, уме |
једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олуј |
нашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу уб |
угих неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начел |
Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне с |
грлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и |
блика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо би |
ура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није о |
пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи |
вијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима |
и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше |
Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} |
да бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло |
ко не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> |
оницу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и |
а што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p |
ства или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote |
их људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ ба |
уша која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, |
ног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је ну |
најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} |
>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи |
<p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — з |
је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се м |
и у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човеко |
ћи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком св |
х.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме |
> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Л |
, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S |
њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —< |
судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно |
ри чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед |
госало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> |
еднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора поне |
уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и с |
сијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди |
Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви с |
ружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, б |
.»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не мож |
а полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама поз |
мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... |
заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. |
суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет са |
"205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је |
рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те |
ењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број |
дно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на |
.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та усп |
ла.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> к |
а мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима |
и су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флави |
том — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и п |
пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предме |
је, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе прав |
још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи |
о тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ниш |
је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb |
е, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p |
уге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, |
мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број с |
ело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе пр |
у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за јед |
и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну слу |
S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, н |
ок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је |
осподин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био н |
ереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. |
а.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. |
знао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за |
она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шату |
зетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p |
зети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад |
датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — ка |
женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорил |
пушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себ |
?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ет |
Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту уго |
ик на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андр |
г порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој |
он погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет св |
га, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} |
млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга |
тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ свој |
закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би в |
ћег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалн |
то продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подоз |
и....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађа |
да нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — о |
е померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S |
> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи п |
ећ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна. |
до ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих род |
емса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.< |
ном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n= |
он Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</ |
ица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе бесе |
у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</ |
шој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да |
а, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на со |
не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и м |
вање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на о |
е и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} |
р остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, мо |
а, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бел |
«Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнуш |
ојој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспос |
о да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног л |
д врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио |
рдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је |
.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета |
путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове о |
...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући |
ађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху п |
оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене сам |
ријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, нека |
он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> < |
е симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?.. |
је супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју ре |
је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p |
начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипа |
и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} |
ли за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки |
а се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} |
јим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конк |
цији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. пресе |
да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривије |
рилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону |
на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да ка |
лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} |
развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и да |
p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огл |
Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</ |
се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која |
обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је |
<p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за баб |
иште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице |
очи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар |
па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене прол |
ми ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судов |
се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да л |
вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу. |
нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као |
г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврч |
с је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели некол |
<p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но |
» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» пит |
е су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко т |
ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу. |
е мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито |
оћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако |
два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</ |
дска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора с |
јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад ув |
ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красит |
његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико |
и, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама |
же ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није каза |
... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове сл |
пет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико |
Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све. |
ћи умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{ |
>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан |
есена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га о |
<p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало д |
да су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слуш |
авити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...< |
затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно |
<p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети |
њском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</ |
S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво |
говим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иро |
ка сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна ј |
68" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p> |
о да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта |
илој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да т |
моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».< |
здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем па |
је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жен |
{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је |
ог надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спус |
који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао |
аветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на |
197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и |
—</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» |
верен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано |
нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био |
hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле |
ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> |
вот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо |
ио лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, |
т мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родит |
сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" |
ријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обаз |
оследњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било... |
тре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му дра |
мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше он |
да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење.. |
окојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем |
.{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевско |
се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, мож |
бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да п |
сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —< |
не воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорил |
? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли |
ијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} |
„<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законо |
ини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на кол |
м је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упита |
сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од с |
што.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам |
оје му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се |
вати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гр |
кој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих по |
искусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под |
, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека |
му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — п |
је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по п |
асова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се |
одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је |
едња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од ст |
p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ет |
трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу |
ити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стар |
конских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног св |
о исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{ |
ра.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од о |
овнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекив |
одавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „< |
инама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливиш |
— рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} |
/>.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све ј |
....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца |
својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" |
е право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, госпо |
како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Ог |
много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да снос |
ећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да |
рећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока |
стави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се шт |
закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој |
рујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће |
ања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђењ |
{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{ |
о једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њено |
.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам п |
тог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ |
о се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право |
могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му |
јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочи |
ими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би |
а гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узе |
па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, п |
народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма ка |
тивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон |
Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову неср |
да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не веру |
ење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може |
коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се |
о највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у полов |
ужби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, ве |
.{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, |
ајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста не |
{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло |
редавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. п |
S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би до |
о из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — |
спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике ист |
ана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онак |
астични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г |
} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S |
да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г |
>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо... |
ој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у ов |
апред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, |
>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче |
њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију |
S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје ма |
ти онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само л |
ситету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разлик |
.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и |
но тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је |
о окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћ |
а белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седил |
стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p> |
м саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, ч |
међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел пресед |
ронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби |
"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао свој |
ги — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим са |
ју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните |
наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није |
мо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви |
савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у д |
тав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознал |
хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> < |
Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља зас |
арско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру |
едам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они |
о је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он с |
г часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учин |
је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас |
се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хла |
ланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андро |
на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство ду |
кад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна дома |
ам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за т |
против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи с |
г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milest |
е против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше |
амо две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} |
туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уст |
. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на стран |
о својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и |
ице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве же |
чера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је ист |
иште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је сва |
Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове |
туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник зв |
дрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земљ |
спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у н |
ндроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је пове |
е куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствар |
телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p> |
на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља. |
ађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како |
а — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} |
S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделењ |
еху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. |
ама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онд |
е и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{ |
рећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са св |
ве претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се |
. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала |
р — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г |
и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предат |
доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријат |
у — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким |
>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... да |
у муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од |
рице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као |
.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објект |
рехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само |
веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га |
..{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на |
и је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при р |
ао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи! |
S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, по |
, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је |
руге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет |
да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака... |
/p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул |
сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим |
} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде ми |
осподо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако |
..{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете |
ign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере. |
Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на н |
је, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p |
Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам каже |
ежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и |
шћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим ш |
Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Т |
вори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ |
ас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одгово |
повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није п |
estone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „ш |
е, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.. |
могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто вр |
шеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S |
ава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, |
а.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} |
који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш тво |
а се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је |
ве,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљу |
..{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео жи |
ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам... |
..{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше пр |
као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад са |
нара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој ма |
знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави с |
не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад са |
ог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи |
учи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?. |
о га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, и |
ину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децем |
te> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукав |
накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S |
ли, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина ј |
шљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био ј |
кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{ |
ашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немој |
о беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорил |
у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом. |
му крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p |
па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p |
о, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску |
ше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже б |
а», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} |
им, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г |
«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даже |
ласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на |
дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је б |
ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи |
, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од пол |
а моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остал |
— ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несре |
.. будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на пр |
ељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судо |
еска у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан ни |
о је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — |
и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до |
тан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S |
ва</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, |
..{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави |
као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, н |
гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звал |
24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба гла |
ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ства |
е наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћута |
азила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На ком |
> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећ |
е.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је л |
м самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и њ |
вре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрл |
осле овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} |
анети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала |
«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји |
потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволит |
у да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пр |
нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим други |
на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и |
је Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да |
остојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{ |
беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} М |
дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{ |
пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S |
, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су про |
роучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и закони |
варку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="cha |
амо један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се дес |
ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не о |
што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад м |
авити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужн |
. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и пор |
славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{ |
она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p |
хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — |
} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — |
д њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ј |
против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притја |
крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је к |
је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућност |
виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из |
ну — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајал |
се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да при |
огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!. |
руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — |
и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ ств |
ад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, моли |
у цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Не |
ућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли |
вде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту |
n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</ |
се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје |
<p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p |
, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила |
и предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публ |
} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет |
или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у нас |
ну — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста п |
итам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо |
естење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и по |
е љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар |
... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмор |
у и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој п |
нита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} С |
бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «О |
што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, |
дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу |
лагосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њем |
ег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?! |
а ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће д |
на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко |
дао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Ру |
а се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни |
а необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда |
арао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питај |
Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што |
је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону девето |
ом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Жи |
је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на |
и,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано м |
Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монз |
и, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе руч |
мњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </qu |
иш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека |
оје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место пош |
и предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она са |
свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели |
поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и з |
а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како |
било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху |
. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} |
хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као по |
p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој |
полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је св |
д то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у |
, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} |
S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни |
ика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, |
м не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узро |
вом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га |
Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а какв |
де у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г |
рочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне кол |
жим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је |
ту.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се о |
ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам |
оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S |
е истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,ис |
. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То |
против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} |
успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вре |
р.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана |
ни мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да |
<p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чин |
} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете |
ите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово |
Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познав |
г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад |
итискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га от |
апао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се с |
у:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита |
е у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, к |
ше кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две ве |
.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали |
гледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани |
а <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота |
ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте |
ох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он |
тне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама |
г мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити кој |
од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — |
ачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је |
ве би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио |
којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила |
ло.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти ка |
сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да ж |
живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу |
..{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти |
<p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а |
мо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема н |
и ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златн |
ни докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам з |
— као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда |
сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p |
Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта г |
Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало |
И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способнос |
— г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друин |
тавља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ з |
вар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} О |
,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса |
ебијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је |
аба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је он |
лату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатс |
мах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали иза |
његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел прес |
и против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто |
и — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Так |
ne unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је н |
.»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о не |
unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава мн |
tone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p |
ака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу |
...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одг |
бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новин |
ри су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шт |
ке покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне с |
е, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина срет |
и, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни |
ра и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно ста |
ла.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретн |
дим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то г |
зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одгов |
обље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне ул |
не улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад |
оница код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> чов |
скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечито |
{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод вели |
олицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{ |
ом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p |
ити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима прим |
је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај |
ослужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити |
не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покој |
е бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпос |
је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се ја |
у је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са с |
ене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p> |
рна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, м |
рех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој.. |
ндашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и мног |
е спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p |
е спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и т |
«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора об |
кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се |
к се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама |
и строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формално |
непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> |
ати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако |
е мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — |
ји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути дру |
видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје мат |
} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад |
и закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судов |
говоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница пов |
мо загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би |
>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, |
окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата. |
ред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да ј |
— вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone |
ше нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, ил |
пог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу |
Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> < |
јка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, |
ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. |
здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умр |
нији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ ч |
он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије ад |
hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, п |
орио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зач |
осрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кест |
игурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... |
да строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђе |
припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их и |
илосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, власт |
ио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао: |
>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које с |
негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике |
ривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, за |
не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начел |
к диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати |
бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шт |
е била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена! |
осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекив |
згубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућански |
о тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> |
ито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ћ |
ћу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше |
десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра д |
{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необичн |
ју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спра |
ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим |
латну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо |
намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref ta |
није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ва |
ких «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресу |
не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то н |
ме ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета.. |
те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу |
ље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је |
нају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p |
ој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хо |
у ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти |
гађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам с |
осије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног чов |
едног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог |
а скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене |
осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварен |
дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и през |
Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S |
Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови |
творено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «С |
мо.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г |
рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад д |
иромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим |
ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb |
} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га ј |
имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, оп |
{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је |
ш у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«До |
амом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Си |
ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне |
ства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде з |
ала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој |
и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он |
о је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлиц |
/hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово |
Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Уп |
милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој |
се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима |
беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одм |
честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу ра |
е мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> < |
силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиља |
јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" |
ребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годин |
вету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} |
ре.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у вар |
олико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље го |
ешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквар |
еме револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечув |
Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који |
м знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapter" |
;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њи |
животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још д |
онвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би ј |
у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} |
а се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина |
ња, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохт |
опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} С |
мо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађи |
едмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обе |
Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не |
ла:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> < |
оћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, пр |
ељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрав |
поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је н |
о су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, зна |
горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове бе |
ан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси |
— у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} |
ред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа |
...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шт |
сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац |
и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="2 |
она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку њего |
.., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело |
ниверситету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао р |
(Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> |
нство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</ |
а Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> |
{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног |
боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, |
, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе каз |
Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Арту |
о.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и по |
изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непоми |
ојим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим уш |
вије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} |
је твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да |
ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрли |
проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не д |
м ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Н |
себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крп |
њег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне же |
ога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи прав |
ишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би свак |
је — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> |
дри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, доту |
ити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме |
дана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p |
а несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Фла |
<p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна пита |
ли — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачк |
је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло с |
а створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо |
но запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе. |
ед, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше пок |
д га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар с |
попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{ |
знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...» |
њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине. |
алека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима. |
сије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки санду |
тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од ц |
ртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле ј |
ом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се гл |
јници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њен |
ху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два бе |
— —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p |
стано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, |
већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криз |
ародној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и спис |
а им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски |
ко је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожа |
смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије |
ст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на |
упио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше стар |
ама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освешт |
ала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} |
S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито бор |
а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, з |
Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једно |
Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично т |
се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да пит |
а пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој с |
мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је оп |
очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину |
добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни |
а се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављ |
а се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу саста |
</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито приме |
S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек |
не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — |
пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не ма |
је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово |
ала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио по |
кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје оч |
{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему |
!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око к |
ед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шт |
по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражи |
тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће |
ет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу |
ашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто |
о као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?... |
ивијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга А |
о дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дег |
опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори |
ред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал о |
изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у ча |
рат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како |
рвог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатул |
упан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је |
м, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, |
/p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што |
десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После |
али Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старче |
ко 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмирива |
а је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» лич |
30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на |
Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањ |
сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један ма |
ти ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — |
је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и |
римети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; ме |
све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша с |
док могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S |
да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узро |
ти ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је |
најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> |
2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{ |
страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. |
рошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај чов |
...{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно пр |
олена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако |
атељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај ј |
сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и гор |
p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам |
е посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да |
Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао |
ене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето вид |
, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико тако |
а, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ов |
и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући н |
и његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. |
уђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар вик |
која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао к |
а сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви пом |
парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — о |
<p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти с |
есто које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да |
Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, |
ожете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му |
му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И |
само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва пита |
ад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да |
е нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом |
ђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опа |
екција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже ч |
а свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске |
леп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> |
ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно он |
дна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао |
су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу о |
напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да |
} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ј |
д јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља св |
његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове ко |
а необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она о |
И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да |
то гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</ |
па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; а |
ења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљив |
ле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те ј |
рома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S |
онудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемониј |
Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — « |
} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети |
у показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво покл |
га је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот.. |
баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и ле |
мњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} |
јатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом з |
м ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко са |
упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p> |
ете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и о |
шће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати н |
— добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним |
аљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испр |
«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо... |
риш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господ |
ом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се раст |
а у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врст |
ен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" / |
једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст н |
о смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика |
ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртни |
ах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S |
ака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у |
рвог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја. |
озентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парат |
до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш да |
емо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од к |
г загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе о |
огледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак.. |
им му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкод |
....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријате |
га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш |
му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три |
ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ј |
} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се ј |
је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан в |
им непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учи |
ив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се |
буни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се по |
једина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако ј |
које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има неш |
ће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, н |
p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођ |
на ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите |
њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Оги |
иромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слаж |
у сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти |
д оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа |
клонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почас |
ар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, |
адашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје |
ута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да с |
себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крште |
да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То |
веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек по |
г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила |
у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, |
.{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и уч |
помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, |
глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре |
јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је |
овали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? |
еком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је ду |
Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас б |
је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и |
{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. пре |
т.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" |
внио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} О |
причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му |
ижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још |
храњен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са |
обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори |
} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је верова |
ства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену |
тављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику |
Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама пуб |
а читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му |
кака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном |
један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} |
о собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу. |
ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Наша |
е та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је |
слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћа |
јину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи зашт |
.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се |
S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах каж |
. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густ |
оговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео д |
је патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} |
е....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, |
ах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не мељ |
америти нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је |
а ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн |
астављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је и |
стих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је има |
да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољ |
беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није г |
.{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи! |
није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где с |
еља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Ј |
и хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само |
ској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру марки |
ћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По ње |
та више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што |
новне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар |
S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван |
<p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично |
одио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне с |
дни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата |
ладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред |
{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нем |
чкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му п |
а спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте |
смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. |
приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мо |
Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{ |
ђају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> |
а.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с д |
је није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он |
, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она |
е год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они бољ |
ачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би р |
и бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђа |
да се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође |
тивника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, уг |
и, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остај |
<p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала пре |
ори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећ |
ве то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се |
лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рог |
цу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог поло |
ише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видит |
ћи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Арту |
одавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у др |
} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престр |
зишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког кра |
лазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину ма |
.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> |
p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкр |
рачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аде |
енти у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече |
а свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на |
но одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да ј |
ој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... нем |
подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — П |
црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је |
..{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба би |
ам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам д |
о и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П. |
спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говор |
> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лиц |
«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збо |
<p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p |
ропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова с |
ена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Сев |
а је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно |
благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је к |
да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе с |
свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одгов |
и; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда ј |
питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет к |
Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат |
/p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и |
беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му |
екар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} |
на хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно |
ентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици из |
адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника |
target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседни |
да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочит |
еликог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пр |
е с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «н |
деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступн |
у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљи |
а амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни пос |
.</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мише |
од краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног послан |
ла председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ преда |
избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S |
д као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвока |
а, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног п |
па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланик |
е пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имал |
вој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је мл |
лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, ј |
лкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с |
ила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као тр |
...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>О |
м слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... ч |
кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шт |
је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру! |
, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који |
цвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!.. |
} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти њег |
е, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код ку |
Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он |
оље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам |
} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Ком |
а била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња |
о данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора |
ламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> < |
ог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра |
јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у |
ично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше |
ј публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретк |
дина.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога шк |
је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од по |
а му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу |
, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући |
— по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова б |
»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не б |
itle>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угос |
ојих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</ |
мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али н |
рагог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуг |
лити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући |
е је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуц |
којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људ |
.{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног |
ипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној |
ћи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} |
ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{ |
ише збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја |
tle>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, |
ља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се поса |
марчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II |
сподине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан |
ојих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима ј |
а види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред |
у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто свој |
се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење |
број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у |
tone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у |
д г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је испо |
да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} |
о по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако |
коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек да |
лбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је |
у Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се |
lestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андрони |
ата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако |
икад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г |
и, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" |
и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда до |
рави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци добро |
еник у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих д |
дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честит |
} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатан |
и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на кор |
вет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{ |
не и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени ск |
увише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две |
з сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни с |
гао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома |
мале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И сам |
роб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне |
суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, д |
рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после |
ао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; |
воје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> < |
бини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ов |
Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник |
е к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио. |
а милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, вл |
тају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција |
Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <di |
.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари |
се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од велик |
илијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успе |
јер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета |
ну црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна бау |
сподо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том |
у матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала блед |
а слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју |
и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као |
је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадил |
младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г |
е одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> |
на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се |
е са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви јед |
у мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој |
чена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала с |
хом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник с |
— ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она |
по мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, б |
.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко с |
ештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом |
} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} Н |
у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовн |
један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у фин |
ју с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту |
замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, |
у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба к |
ђене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судск |
" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене |
туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела ње |
</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити |
ак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у |
лик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} |
мала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> |
ел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спор |
своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо ска |
ало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осме |
мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас |
есретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопа |
Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сино |
и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Л |
господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овак |
!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p> |
— моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само |
женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две |
и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови св |
у расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем |
година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S |
о мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег мет |
да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да ј |
-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милости |
дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је |
у да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими свој |
дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни ре |
Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су |
је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти |
, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уве |
ито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имен |
јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваља |
ако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту остане |
ад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседни |
p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун ху |
="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} О |
би око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — О |
жи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко |
p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</ |
ао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало |
адало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' |
, чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мис |
ше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> |
зине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни па |
И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при на |
ну, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он |
овору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?< |
осподо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} А |
— саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ с |
— још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> т |
лик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће он |
воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене |
е — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — |
отамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> < |
неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!. |
присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева инт |
више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни ду |
у страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био ж |
спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његов |
искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће |
.{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» |
револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли |
спросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном ста |
} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпоставље |
к се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Шт |
сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети< |
шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе љ |
д једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је |
казе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као св |
ом се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово ј |
егове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав |
а: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном |
олуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене зло |
сне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута в |
м народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и с |
о смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи о |
екао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио своји |
.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала о |
..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ у |
сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, по |
та и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се с |
згубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подме |
ила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} |
з дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор |
зор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> |
ита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и |
а у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да |
јих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациоз |
у гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као ка |
идно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — |
> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом. |
о сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Прода |
м <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете |
размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојст |
сумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) |
нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бо |
ра.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепо |
о моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о др |
то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних послан |
енио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у сво |
вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који доче |
«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спо |
остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнут |
срећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Ср |
у само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се |
ст ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне |
Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на |
законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, |
хом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од ње |
огледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као с |
ја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој |
ападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад пам |
ања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од |
!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је |
e unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који б |
д «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гости |
тан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једн |
кред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му прек |
ла.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени |
ла с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман обл |
еђу сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S |
оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече: |
детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} |
г спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, |
чију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то бе |
рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исче |
р г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела |
де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, |
ност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко миш |
а преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мира |
х кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).< |
ам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па |
ан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. |
а очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и п |
сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit=" |
а „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</ |
подо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} О |
једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два |
зненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај |
мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност. |
а уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш дл |
бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</ |
Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> |
по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне с |
у мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакл |
....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?< |
г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који |
га, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у ов |
ед мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није ни |
> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове |
кле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један де |
ебало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, |
<p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> < |
вама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први |
ном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> < |
којници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} |
одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохр |
p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанц |
исују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот |
у бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — |
д је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу |
е на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жане |
ра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочи |
одино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одгово |
не све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде ме |
!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У о |
и!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, п |
ad> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p |
волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво |
ановао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењ |
.</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебриж |
»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. пред |
ти г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра ба |
вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из со |
Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенц |
ку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успе |
повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутраш |
>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој за |
у.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега не |
мештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени |
.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове р |
Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми |
чки значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики приста |
р, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу би |
је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар.... |
резимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артур |
есуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабија |
/hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво о |
бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је у |
ивио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите |
пно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе и |
а употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те |
— не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p |
обењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Ка |
подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је в |
скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И за |
његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — и |
ште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и |
ака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шт |
ац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испал |
ња, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође |
њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословн |
жда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да н |
ао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, |
чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у ст |
ава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све меди |
имично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П |
ла председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је |
би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» |
оживост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нест |
шање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови све |
дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад и |
су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умр |
ела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изв |
документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући |
.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога с |
у је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> < |
ежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он наме |
и си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне |
то, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е са |
није природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем |
револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара |
Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледа |
— да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} |
<p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура |
hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобо |
Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невес |
није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог |
есумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а |
па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца |
ео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог |
— би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра |
ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара |
е понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесе |
а укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</titl |
!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лаб |
ко га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама по |
туо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су г |
дети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ак |
ишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћ |
лица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то ос |
жи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здрави |
..</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} |
трепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Ог |
је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала |
оци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало |
екате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очим |
S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке |
д оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без служ |
је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен он |
ке дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Ми |
грбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше |
о по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио и |
ено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад б |
му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} |
и г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици М |
и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и она |
le>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} |
сила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, |
у; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво |
нак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b |
о, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Н |
ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном |
ошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша |
...</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стре |
еди њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни |
<p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим г |
ност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као пон |
ављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p |
шлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама рече |
угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље |
:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако суви |
два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна |
толу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам |
<p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — |
ада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S |
ла да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде шт |
дљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{ |
се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха |
баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити |
зговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ к |
еретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху |
..»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и ма |
као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очи |
бично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док о |
е три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони |
везици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати |
је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада дал |
е нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко до |
> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} |
ео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се |
ла документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера |
аљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке |
само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико н |
зим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{ |
г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара п |
, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} |
би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законо |
гове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ак |
S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> |
рема матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити |
вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали з |
јка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме |
преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у |
ов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојиц |
ног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу |
пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?. |
где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флави |
пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); |
ад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — |
..{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући |
смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је бл |
је јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна |
ју гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пр |
— после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="* |
м рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузел |
а ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на ов |
ма.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе др |
по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он |
лаву.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћу |
их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пр |
а.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогод |
наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља |
г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора |
; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас |
књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте |
г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије.... |
на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим.... |
.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше о |
не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе он |
ита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, ко |
Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца |
помене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава.. |
трана затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно н |
мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирн |
.)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чис |
авља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разуме |
чким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера. |
по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где |
да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су по |
ар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа ја |
и колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су ви |
е пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... |
е....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати |
ро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама |
де на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно |
доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, он |
У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захт |
Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се о |
већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што |
постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — он |
, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и |
ањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјав |
свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу |
но приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</ |
бу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако с |
>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он |
рлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана др |
к. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог |
егови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да |
есе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо покази |
уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраће |
што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особи |
вним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материј |
ала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у |
страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући прав |
ени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> < |
и додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе |
лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у ср |
је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почел |
рану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше |
Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео прод |
на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид |
е опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може прис |
<pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад зб |
ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главо |
децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> < |
азумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још |
ри најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад |
икла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукопи |
а ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са с |
<p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња |
паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је з |
се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног мало |
обрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом |
, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска |
саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви |
Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак не |
г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у вели |
дило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој |
моћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелир |
загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана поста |
у, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама |
ицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па ј |
на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе јед |
езоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ћ |
p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, |
о тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес. |
тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и |
што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S |
ком да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи стро |
ам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се |
вет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта д |
по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> |
га властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи в |
аса, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на мој |
.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с ист |
— да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на |
им.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако ра |
уражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море |
свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и |
нито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста |
ђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благо |
а.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет |
Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше |
би с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="4 |
тва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андронит |
међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="ch |
Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светино |
ОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло до |
факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је |
1" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> |
о је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико в |
тата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава |
и, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове |
кад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен |
колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо ка |
, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух нахо |
противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је п |
Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био ба |
молила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгле |
е треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> < |
/> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спрово |
S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја так |
тељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова жи |
оспође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцен |
/hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни и |
је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му |
е г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!.. |
у тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогл |
таним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом поко |
браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се о |
уством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује |
на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p> |
еше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго. |
јера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и њ |
м странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} П |
и склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то |
примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у п |
ик суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађал |
S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Та |
макли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Мог |
г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако |
гова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласо |
ично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> |
p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је пров |
> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никак |
онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он р |
{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? — |
оје лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима јед |
вог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав прем |
којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био на |
добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле бару |
ом савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауста |
изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао ра |
неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босиј |
госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ћ |
» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! р |
ењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од св |
шу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа сре |
еликом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати |
ко је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S |
<p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. М |
овим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренич |
спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си |
оштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако ниј |
а трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије |
ог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше |
у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала |
престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, |
по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволи |
јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал |
..{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да иве |
огао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао |
рохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико ни |
ености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај |
n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван |
ма.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г |
је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме |
ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и свој |
извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, |
о ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не |
е многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «ви |
самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари |
оба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су ули |
све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ћ |
ше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужн |
и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показуј |
то Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев |
о у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ва |
угу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџери |
ко да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:< |
S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо н |
о на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где п |
на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и плем |
/p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да о |
лазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри |
, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p> |
на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То ј |
ари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална л |
богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се бога |
ише се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па с |
који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао ј |
ађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци |
p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебриже |
ајтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> |
</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан мл |
није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на |
.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да м |
«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" / |
теље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, |
ата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари ш |
p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским |
и — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" / |
>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Рив |
но.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» м |
ноа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најрани |
азао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца с |
та знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа н |
другљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео |
} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Ово |
квом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и к |
} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, нећ |
а и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:< |
е....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуш |
е овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ће |
, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта |
уштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не те |
у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г |
вези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полети |
Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила з |
рагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а |
ване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, |
и.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, как |
само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ о |
лене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Алби |
о сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} |
непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху ј |
јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме с |
је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, |
теље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — са |
м гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спр |
д немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е |
се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, |
и изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>А |
ао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!.... |
озиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се пр |
тити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој нео |
јавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сва |
пљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, изв |
ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом |
ве своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су |
ца била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» — |
итаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и при |
о бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али |
S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зе |
аве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, |
изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибиј |
вку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми |
ш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог |
! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мо |
ало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Кр |
сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb |
нда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами ми |
му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је |
их истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љуби |
сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S |
ума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: о |
дило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви рав |
прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми |
акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Сл |
Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi |
тење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb |
и био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени |
а,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>С |
pb n="213" /> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна ли |
е мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље |
ти: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мај |
Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај |
е производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у |
руго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један сми |
д би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</ |
ј страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{ |
и», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу |
но кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> |
њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а |
г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле сл |
протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црно |
. спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне |
ј великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његов |
ти госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.< |
ната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је је |
вине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb |
ју Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председни |
вора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе |
, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, |
чног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, стр |
се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице; |
S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продај |
спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и |
рдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како и |
руго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом |
а, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — д |
— своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> < |
м тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак |
/p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је поч |
, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео тол |
Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г |
о је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г |
апају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који |
</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p |
а много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце |
тавите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И с |
еси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она из |
розно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је све |
ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S |
г неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко |
гурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађ |
S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да |
ави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогат |
ти, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</ |
доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомј |
да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Њег |
транац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> |
} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> < |
а, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, |
ам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а круп |
во име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју |
остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Сл |
ртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и рид |
своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болес |
ом имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме бедн |
есто у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p |
у беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су свој |
евајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо |
зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са разв |
n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком з |
леда као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла ни |
овести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери... |
зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Д |
су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</ |
аше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; |
извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</ |
анама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изост |
За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту.. |
ег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем.. |
десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обич |
они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме с |
</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се р |
и кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељ |
университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, |
да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека д |
јницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук би |
наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на с |
на — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, |
моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, к |
веност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весељ |
> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста пог |
у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Ал |
е-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница |
> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре |
} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа цари |
а, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други о |
изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према сва |
, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на |
сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} |
ако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да |
хна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где с |
нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" |
се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — |
, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу сам |
прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота |
озива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.< |
нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хв |
ј сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — |
о мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем? |
на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у ту |
а да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је по |
рили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву ба |
шни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава мора |
ви ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог |
еке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана |
копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог |
и малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — |
..{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први верени |
у, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњ |
те гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У |
ије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса |
у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при на |
мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без |
p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шар |
l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" / |
; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Р |
има.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накал |
ђено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: « |
д иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну |
к на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек за |
....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p |
а је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, |
ролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан |
и ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — свој |
адикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунц |
свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је изб |
.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједн |
<p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она |
богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистер |
муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злос |
S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био |
кчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где |
ве жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} |
грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилач |
о, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;< |
ку дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпо |
јали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="1 |
, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — бе |
да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како |
дије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пр |
Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој пре |
ија?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала |
pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим |
Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуц |
идбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S |
иво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га |
трана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали к |
тили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" / |
рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, уд |
. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмен |
ане на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфиниј |
два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андрон |
д именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене. |
обро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да ни |
их кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претре |
Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и око |
тара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најош |
ака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом зва |
војим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш уч |
баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што ш |
овао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је |
доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца |
вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и |
азборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} |
видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi> |
тињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је чо |
ине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Та |
е чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих |
ти овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па |
више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андро |
друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзента |
S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако |
о није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је си |
ије ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми |
ег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужи |
ијатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену |
ша.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је |
а људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење кој |
воје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срда |
је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога |
исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, зл |
мао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отв |
посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по зва |
патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре |
илкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добија |
ао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са |
рима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовоља |
права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана њ |
и, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је |
а је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се поглед |
да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> |
страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је су |
!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — |
ни шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се м |
да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се про |
им очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први |
да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не |
стину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истин |
дања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учи |
цем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег ста |
ним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако |
њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократ |
или и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас ст |
— бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве |
орита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. |
ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p> |
{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеко |
е, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политичн |
> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} |
ад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово ј |
осподе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би |
о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испр |
ри изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо |
аји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вра |
ог кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!». |
куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га с |
разио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао ту |
чића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче |
орила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрли |
да златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Послед |
а вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А ов |
оље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује! |
заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смроти |
ола, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> |
и.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече: |
шту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} О |
осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} |
чаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb |
/> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама |
панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</ |
сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} М |
ав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање п |
да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру |
дела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p |
S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, по |
пријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на п |
ди, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења |
S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео наш |
проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.< |
.{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од цигл |
кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебриж |
удима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци |
оме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто |
е коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају ника |
«Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци |
очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори ста |
би рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово |
ните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је о |
33 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку |
џије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од |
иницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гости |
прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" |
љаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Он |
<hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра |
двиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он |
{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — |
о «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима нап |
32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} |
у од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола |
и.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпо |
ху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{ |
Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи |
ко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали см |
г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш ј |
{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црн |
ану.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за |
Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала |
тао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао |
се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не |
дају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} |
госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема ле |
о могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>П |
нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива |
уштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, ти |
чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — |
планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или |
ци у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гам |
једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».. |
вода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори |
јањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламен |
лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора то |
рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек |
оложаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег |
а, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје |
рнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи |
а — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо |
S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. |
у је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са јо |
и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково. |
сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњењ |
одни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што |
шта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја сам |
ана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове. |
је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну гл |
су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице из |
народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој к |
хничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа.. |
из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чуднова |
а из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живо |
то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> < |
здере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног |
аби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на |
о.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особити |
кост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори.. |
ела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врат |
ери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у |
рилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вреднос |
лирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу |
Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очим |
ој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де- |
да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене |
; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није би |
ла на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном бр |
ни адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> < |
е само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један |
лико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега |
ног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и |
е ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звањ |
изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири |
би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја ве |
есрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватн |
.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 1 |
и:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непозн |
нижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Ог |
у уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање |
о очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу у |
.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и с |
гло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и раз |
пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњаво |
бало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито |
м да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентал |
дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — ш |
пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је по |
га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умр |
е видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и п |
то се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју! |
сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала с |
p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших |
— кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах |
е равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е |
о! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме |
м новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{ |
о, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} |
криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пр |
и опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних |
нили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Ст |
ти.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу о |
/p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше ч |
рђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ј |
Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{ |
="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <mile |
> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмеја |
тово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам |
еле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код ва |
и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!. |
!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — |
то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо |
атка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само н |
ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збун |
њено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{ |
<p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом |
у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод |
ана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив |
аг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кр |
кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар |
аква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зве |
смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као |
<p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избави |
свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали н |
ушевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је т |
твеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми св |
год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико м |
У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се п |
пали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годи |
— они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то нало |
нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми |
на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом |
} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају бог |
судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особи |
се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш проти |
ни; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спр |
с г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пр |
ог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапава |
стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље обл |
/head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, наста |
..{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читам |
ан тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», к |
шој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где с |
и — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо |
видне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ства |
ште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам прест |
п, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужила |
инама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди |
сио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ су |
и виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само |
а има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великоле |
налази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз |
Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупо |
игла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане рево |
ћ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што |
— дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом |
од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умн |
мо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиниц |
p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не |
народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — кра |
оруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном |
ћи му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним вла |
стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужила |
апуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место |
знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</ |
е адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени |
S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достав |
сти Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти н |
ју оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно |
цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Мој |
столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и о |
"165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на с |
пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и оп |
стао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — |
им само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захт |
о криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем пол |
ај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била ба |
у, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} |
што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке |
а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта |
, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон |
им с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Туж |
та допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си в |
стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; |
мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно п |
>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукну |
е нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лек |
оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на м |
РЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампа |
цитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се |
— милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на |
те је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена |
b n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изго |
осио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио |
он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све свој |
пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за |
ени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми |
утра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест |
лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем. |
је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом ј |
ан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бри |
едника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико |
би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одр |
ишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бед |
<p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом на |
ји и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" /> <p |
и како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата |
милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до сво |
сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев гла |
његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигур |
јој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре кој |
/p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи д |
спођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, о |
равица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео |
леда положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети по |
ржавне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку н |
м од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако н |
а милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> б |
рстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господ |
друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке |
била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све свој |
не доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је |
од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срц |
вим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - поме |
су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milesto |
о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, С |
н....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту |
Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан ниса |
но! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће |
ала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужн |
уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то ос |
S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам |
а неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекра |
богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, |
звишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледа |
тио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе.... |
_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи |
l:id="SRP1880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезав |
тулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше з |
овне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо |
ећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму ли |
ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ |
у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми |
аби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само |
433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, |
(више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<h |
чини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<h |
да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака |
ноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Кр |
стили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим |
делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле |
ашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ о |
Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi |
i>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља |
воје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Дру |
судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред св |
азуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} |
здигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових прав |
S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за бранио |
о толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу они |
жни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као |
угасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав |
ата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светл |
у победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопо |
тетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Јед |
стави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и б |
наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко |
шом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би |
S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она нес |
д њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; д |
сталисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у ј |
ти; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>Т |
S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од ми |
противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Ф |
осао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{ |
једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} П |
неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његов |
</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»< |
ним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи |
кред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа до |
љу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као |
а....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и |
, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако |
— јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адво |
о.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон б |
елики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај |
Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обил |
едина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније р |
да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади пох |
о:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У то |
етим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — |
на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па |
аз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат који |
преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се еле |
јте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црво |
ћину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, |
Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглав |
јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit= |
е-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат с |
коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, |
{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П... |
у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пр |
твени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку |
век.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе |
Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p> |
ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде |
ије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народн |
ма, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} О |
какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је тр |
» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта т |
, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> < |
<p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочек |
ве нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том |
ешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред |
, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одуш |
, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друш |
ашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, тв |
овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} |
е прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо |
тив, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промен |
грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође |
Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ов |
често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом престав |
та....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} |
ене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај |
S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друк |
ко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«В |
живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Ист |
е непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђ |
огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ |
све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали иза |
вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша |
главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје |
сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним |
у и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше у |
и дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избав |
«Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xm |
о није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше п |
ветске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. |
е куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам нач |
ојом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и |
један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон.. |
.. престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо ка |
.{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би и |
..., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима |
ку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта ј |
их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење.... |
наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се |
играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, |
ма ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом б |
е, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} |
и:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу |
г века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен фил |
своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искр |
очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три бе |
ошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље |
..{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, т |
је дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње |
с бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у |
ни — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Фла |
<p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас сами |
у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дет |
цем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су |
стите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни м |
.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде д |
а не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} |
S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb |
мо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>О |
Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.< |
и нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад |
<p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости. |
етири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{ |
ћују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег |
да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронит |
.{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, о |
овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са |
видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, |
н у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-М |
пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља |
е за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен- |
Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се в |
и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам посл |
два полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово |
ала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ |
је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налаз |
Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, им |
ријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његово |
ста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Деб |
е три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита и |
отика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупц |
сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне варо |
рал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Он |
овор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лиц |
} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило н |
њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора |
ник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих |
судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило |
и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је њ |
евињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да до |
но стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са сви |
ивила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је |
те моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; л |
о имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику велик |
ихичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила |
Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне с |
{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакоса |
Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још дос |
. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих м |
у свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> < |
кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} |
ди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд шт |
дело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њ |
.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име |
тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је |
н са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио: |
ња и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карак |
уштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и |
тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако |
путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од груб |
ана, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали |
чко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупшти |
C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу |
head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, сту |
но поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — пла |
d>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо сре |
>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она з |
и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, бу |
_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог д |
ка учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише |
ле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом у |
80_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили |
је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у на |
у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} |
ти, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ј |
све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилач |
ј јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} |
едао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим |
не у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити ник |
ња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу д |
Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади њ |
иљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба д |
е помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је |
а блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву |
се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сф |
нања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком до |
рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је |
осле мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{ |
— — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; |
агонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани |
настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И та |
а где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по т |
љати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а |
ретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У |
дела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самц |
говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левиц |
се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недељ |
доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били. |
љ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«В |
д сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао п |
д га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости |
вом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n=" |
обичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да мес |
истао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на м |
г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Анд |
је је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са |
...{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — е |
их израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што зна |
хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!. |
реокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Час |
стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се |
</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гр |
у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити |
Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p |
Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p |
уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом |
не воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква о |
мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публ |
инчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у п |
к. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па он |
пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — ис |
ти.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење |
Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>М |
вести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену о |
.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p |
им се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рук |
еђу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још |
права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и ду |
ну — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} |
о изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац |
.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш |
дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у че |
их још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву |
<pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог м |
о узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непозн |
и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде мил |
де-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју с |
l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњел |
а?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја г |
ртур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она |
>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу |
ородично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе |
описом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 1 |
добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зн |
дмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с |
таром јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођи |
судио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапа |
вета ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблу |
Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S |
а су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим |
а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је ос |
— шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> < |
»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неки |
дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И |
то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово |
итични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За шт |
ерује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «на |
тељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређиват |
Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сиро |
његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криш |
је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по кој |
сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога ст |
можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нок |
{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем |
ртур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар к |
ду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно бе |
зговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти |
да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mi |
ента и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, |
ће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} |
г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој |
у некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од |
имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, |
рождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му пре |
то данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који |
ао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне он |
уша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из |
радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{ |
ам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? |
, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то ј |
адог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког |
е матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног о |
и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно сво |
ал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му |
а више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Лат |
ар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка |
ору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то |
— «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p |
— то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>За |
рошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, |
и је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њо |
то! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с неш |
пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S |
живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или в |
ам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим уши |
о не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада пог |
ипе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је на |
пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одре |
продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S |
док?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну |
рише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно |
гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражењ |
> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о |
роговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми сво |
свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </di |
е он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Б |
пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S |
се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном |
политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„З |
сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је на |
обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{ |
ки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, |
правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични |
ад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни |
Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не ум |
н је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи |
од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом |
да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је бил |
овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно |
="SRP1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ |
ет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — |
} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примет |
његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} |
S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» О |
«Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотско |
о се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одг |
стове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на дру |
S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, |
тране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, ме |
Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам куп |
свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је |
} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог ј |
че, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима ј |
} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као |
зове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> < |
ишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш |
рет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ј |
ава његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним |
ачну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да н |
. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно |
отествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24 |
S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наш |
ну.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те т |
— <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчен |
у у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажит |
хо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо |
а нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то |
75" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дуг |
ба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они с |
најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити н |
викнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска |
> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог су |
а.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к |
гистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у |
териозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу |
<p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на |
иљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни ца |
Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће в |
рисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он |
обрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Фло |
! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше |
" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то |
последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда |
о „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам |
Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам |
ом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни об |
<p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон |
ажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени ш |
уда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију |
к ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок |
Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потр |
м ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља |
последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су тре |
да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелир |
и више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} |
но своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и н |
шег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам |
— нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлат |
ј нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину к |
.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... д |
силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милију |
аџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу.... |
д 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, |
е богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, који |
..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> |
p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши по |
рија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н |
вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «К |
ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем |
лаве детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете бе |
р....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата |
ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче! |
а деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба с |
ароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући о |
љада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p> |
а г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило |
се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име св |
ко исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћ |
и види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, по |
је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија |
ад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} Т |
— што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој |
Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем нис |
есретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — к |
p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказа |
руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од н |
/> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда |
у праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на т |
ива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастит |
ким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве сте |
о није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим с |
ци, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз п |
већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији на |
а кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г |
тан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињ |
.... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «соција |
S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, х |
удију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. |
погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом. |
..{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, |
и кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пр |
а:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, ко |
х, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p> |
чин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобрав |
е коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани |
ма.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би дого |
хову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div ty |
а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељ |
из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, |
да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!.. |
а кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбин |
<p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће годи |
јој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим суд |
ник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро |
, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{ |
и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком о |
плива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у инт |
тупала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би |
је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно мо |
Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена друга |
. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољу |
могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим на |
наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или |
је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитал |
} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сре |
.»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смир |
баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће |
оспође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По м |
о смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља. |
ила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од |
ечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{ |
прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — ист |
м, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе |
њу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак |
ле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног ис |
/> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два свед |
е своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и б |
творише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу.... |
ина доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људ |
. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела са |
} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи |
и!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што траж |
обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одре |
чници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је о |
городнија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини г |
дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, |
итељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити |
шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нуж |
ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из оч |
противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше |
.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали |
исуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интере |
пора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, шт |
комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> |
могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква по |
се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди |
Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око по |
клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради |
ребе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она ни |
за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да |
дети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка им |
и више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима т |
да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој |
на је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нам |
акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај с |
о се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! |
ласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био најве |
/> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцње |
ти разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разло |
е пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја |
дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је |
о уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један |
ам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чис |
о.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, мо |
је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с |
ра, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити сам |
није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на |
е погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ћ |
законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног |
но — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати г |
па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати ка |
, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, ра |
го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да с |
питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је |
у своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поузд |
Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, нев |
итељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб |
чу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> < |
тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће.. |
..{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио н |
ар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. |
ласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање |
св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек наста |
што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде т |
авајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја зн |
<p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтиво |
светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српств |
закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру сла |
кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} |
из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адел |
н наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван |
та бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе опт |
ена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p |
на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ј |
апред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу пита |
хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио ње |
стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одве |
е.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», прогов |
је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у ул |
саму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако гроза |
ање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заб |
.. и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вр |
ази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесому |
узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе |
ога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а |
дне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но шт |
арај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је |
ао усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог |
боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде се |
а!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.. |
убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам ре |
шак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држат |
усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с он |
оја ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пет |
твора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју о |
.{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде |
овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он |
ола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он |
това.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља с |
дио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости |
се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старо |
еку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставил |
ори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} |
је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} |
велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153 |
у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош |
ра на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S |
<pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, |
је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p> |
ословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити оче |
она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог д |
.. а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела |
конодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину |
личинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упли |
а, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{ |
а. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су |
а је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали |
то би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу пар |
које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док т |
о.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да |
... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој |
им кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али о |
4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Св |
Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који |
ти....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један |
би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} |
м разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! |
судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мор |
ес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад |
окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — |
оличан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је |
ви:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми о |
ње, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан н |
то се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добоша |
pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То |
а беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко |
њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од |
а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама... |
вога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведо |
о — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су |
е као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у |
Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њег |
вим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака |
ске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи |
у.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје |
ављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим |
ња немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми упис |
дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима |
ог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од ш |
/p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и и |
осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки зак |
едочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је т |
и; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није |
левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима им |
ела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, |
ора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А а |
јединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не кр |
алом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Е |
. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећ |
ени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела о |
дно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, |
њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће кра |
има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду |
ље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо |
он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи ј |
би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоћ |
се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као |
вица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У најве |
отвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је |
ична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, |
ронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна. |
и.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад |
за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«О |
ве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог? |
само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви |
шта.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом од |
да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се са |
де.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, |
е необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом би |
ати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског |
.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара |
ста....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушала |
писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог марки |
е?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућ |
ством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, ко |
ре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, кој |
на ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{ |
с сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ва |
у толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако |
за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у др |
времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли неср |
је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се тол |
ичем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је он |
</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам с |
изе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!.. |
ожда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можд |
стало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана до |
нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свет |
ок удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</ |
и да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У |
етна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била |
астати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог пла |
..{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спа |
се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јо |
ада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја |
«егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао |
оба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђ |
идимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим вели |
отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња ц |
нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} |
ош једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> < |
м на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то |
етврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило |
е да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, к |
сплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне неде |
ени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Ад |
се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла |
ника у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима свој |
исам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано нап |
S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не в |
ће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Моз |
слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слеп |
се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло» |
м.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; |
и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n=" |
вља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n=" |
авио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни з |
ед очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање |
ава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи |
...{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} |
јпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...» |
Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годин |
има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Адел |
то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Њего |
добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио п |
рви и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла. |
беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је |
ла да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала виш |
ојину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својин |
победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не |
и сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} |
сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита у |
о сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе |
па од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Ма |
љно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да з |
, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, |
оту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред |
каквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је |
осно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена зв |
е намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, < |
а....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на |
ди....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападн |
тима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апара |
сподо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу пре |
нати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да |
групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може |
ђује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, го |
може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није к |
ош већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло |
Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бд |
а се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је |
ре!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове |
и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што |
ун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г |
а Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспа |
здан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи. |
све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љут |
е, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — |
нути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да ов |
ени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што и |
S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор тужен |
паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као |
вом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред |
етан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу пре |
дпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после о |
у опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После некол |
го много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да с |
гла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихн |
на је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> |
бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и форма |
смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види |
јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не |
е може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учини |
х срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несу |
епне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</ |
адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> < |
оваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не пр |
не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио.. |
тељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapt |
има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p |
и нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — |
аги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Да |
подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обас |
се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде зам |
.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добил |
уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину |
о да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, а |
је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаћ |
сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки о |
ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p> |
мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу св |
ела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, ј |
ваничним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет |
а њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем ср |
в трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узр |
et="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасн |
е одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упр |
</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па преда |
ранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде |
ија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најп |
и од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тас |
и не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> < |
а, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју мат |
но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још не |
. он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не |
се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова |
д би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!.. |
ривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више н |
настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се |
ност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, зако |
убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — је |
b n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је девед |
— не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатс |
а никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ кори |
ност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте. |
ћајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи- |
бра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад на |
г новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и |
квог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни |
лици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>и |
је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} |
: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Анд |
г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, |
ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.< |
ете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету |
туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... з |
и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да |
дио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први вере |
јим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» |
но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што |
Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше |
верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка н |
акуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, до |
S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му с |
чавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресу |
ткрићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашл |
д које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви с |
ајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен |
<p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необи |
онице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помол |
издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па |
нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује |
свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с |
а у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам |
b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичар |
лутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, |
а је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, |
ило од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказ |
ило од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — |
ио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењ |
S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме м |
?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се н |
Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је |
», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"< |
Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом све |
е — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих |
рачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом пу |
</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !.. |
— <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и |
и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне ис |
орим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од д |
ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је |
>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени |
="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не гов |
Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против |
ић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласо |
ађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> |
и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на |
се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у сво |
онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target |
ог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и заду |
могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 д |
вијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пу |
инама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а нај |
n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико р |
иским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје |
отресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме г |
ћи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, о |
ј је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, П |
на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођ |
— што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом ро |
на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{ |
</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Нов |
на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и г |
то би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево из |
ако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо к |
посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осети |
И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њ |
/p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морал |
емље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, ста |
је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја ми |
и §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир са |
пор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} |
отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> < |
нако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве б |
е дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што |
ао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} |
истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Ав |
вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на мој |
Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Н |
ог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дури |
да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире |
о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не буд |
а за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је |
оје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знат |
о 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пу |
авија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт. |
; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, пр |
<hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег г |
Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што с |
отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», |
{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од |
о:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он ј |
и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледал |
..{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... |
ака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао |
беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза |
..{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног ан |
напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је на |
је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и преда |
док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — ка |
оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим. |
пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S |
..{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална |
не могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда |
.{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претх |
лед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</ |
доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако |
о смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја |
и <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја наче |
о.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма |
подо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, по |
ечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, љ |
им приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласн |
{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од м |
своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованос |
<p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово |
— одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од |
ам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из он |
вије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и |
лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и |
ло проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У с |
Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем ја |
се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Так |
, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји доб |
шао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> < |
из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је б |
осподо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адво |
ући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, |
а била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кр |
био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако ја |
ила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.< |
који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Друг |
Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док с |
ог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — свед |
ечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће |
ратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на д |
рницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онак |
прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада |
ео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исп |
рема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; з |
о да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљд |
и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сун |
и по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>С |
>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога ан |
зели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је |
ваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} |
а.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — п |
исли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо |
м би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче |
власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса |
ило, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, |
која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље гов |
ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог |
љеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је |
уша смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно с |
морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину |
дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она |
о:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пр |
сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S |
г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер па |
лику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима и |
лова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сан |
иховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној |
отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужит |
днику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И м |
матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући |
омолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута дог |
седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо б |
ца повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би мо |
>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку.... |
ено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>О |
две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу |
етне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао вел |
ко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере пр |
че....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купи |
само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико |
м....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, |
смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море о |
,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писа |
говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода |
је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!.. |
S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те |
ечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</ |
несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ов |
ше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је уда |
а отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»< |
едесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално |
ш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толи |
е за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S |
завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба |
ије пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је |
толом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој |
Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку |
>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут |
адна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна по |
у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} |
саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да |
видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} |
="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S |
..{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S |
о боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — и |
неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиро |
је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, м |
е, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољ |
Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила н |
а; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашч |
оштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја |
многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је |
p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то с |
бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — |
богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парох |
бав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни |
, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија |
S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је |
ојмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и |
много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} |
све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То |
погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и |
лу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим к |
своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувел |
метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — наки |
16" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара |
<p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде |
се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем д |
г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи |
да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у зак |
додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто и |
е Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је матери |
мо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радион |
ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први погл |
ез мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и н |
а....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам |
претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ |
та је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p |
ве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе н |
и ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он |
сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, |
пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу |
!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинут |
те <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} |
ла, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији |
дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свет |
по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахра |
а је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још |
нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и |
амећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да |
реми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам в |
олести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, |
уда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 дин |
ост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалост |
он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, |
се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје |
забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за |
ије.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... з |
{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је де |
о преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не м |
/p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и м |
ан, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да пл |
а, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потп |
је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ ј |
властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада дин |
о држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче |
његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да |
еби доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом |
м приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају |
је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте боле |
ио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чини |
ојим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узр |
зи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од с |
ринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити |
осети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближње |
ед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био |
јџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и |
ја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само |
овања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадај |
а који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми |
.{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи |
ало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су м |
Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда |
хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто ш |
е и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и |
Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрет |
у страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног |
г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, кој |
екао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, |
обе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по |
тити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — |
Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза |
ита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Слу |
лавом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан |
сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да |
слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни мате |
И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, |
} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек пос |
еставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n=" |
<p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога |
ропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у ово |
га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве |
не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољни |
ио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> |
ба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу |
ио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди уве |
рише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хо |
амину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под |
дај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу |
!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по м |
ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! пови |
у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај чове |
инео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стек |
пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас |
ом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже» |
не лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад н |
.{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше до |
дин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разу |
јећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вреднос |
трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не збор |
жно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је ова |
тини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побож |
га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» |
што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" |
елу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање |
/p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мркл |
је било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беш |
!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по катка |
док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> |
трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју ник |
ма разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо |
би своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну |
вије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Р |
уду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. |
S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријо |
и....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Он |
мешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело |
је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ј |
оклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив |
о ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још |
p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из |
ао да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште заб |
сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам м |
о Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он |
Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе |
<p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} |
мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици с |
Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неко |
стина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да по |
пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p> |
Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</ |
не — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком прж |
..{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има при |
краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале. |
} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово м |
опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из север |
се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио |
многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше |
из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје миш |
мо по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и не |
кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необичн |
Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабин |
розоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То |
артија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су |
ује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гон |
а наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мише |
о докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од |
увелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где св |
вокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лао |
рају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као бра |
ас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи |
чије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је |
лиза параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни у |
време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у |
и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био |
едну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врс |
Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад |
је, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд |
причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта с |
е би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и с |
...{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му |
ните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опе |
по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше |
ст је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђ |
Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како с |
ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе |
прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је н |
као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{ |
је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо |
ре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељ |
тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племенит |
Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{ |
она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од не |
партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у оста |
.“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо |
у досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те |
ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично раду |
суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети.... |
ле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху по |
м савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече? |
а.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} |
ах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо |
усти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> < |
не веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по |
<p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — зн |
ности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју |
кнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли сле |
човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Оги |
а — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — п |
не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је х |
n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити |
особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би |
једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако ј |
} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — за |
та још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служи |
спод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила |
Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејство |
и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што посто |
оспо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва дв |
чар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког в |
ност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни м |
му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онд |
аца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац |
сетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стр |
естрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће |
ог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон |
пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције д |
е!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед с |
у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, д |
то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши |
мати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? у |
те, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лека |
..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржал |
а.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За |
је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза н |
И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у о |
e unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у св |
tone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, |
су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су из |
ђене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, |
родужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Јед |
> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан млади |
роизвод његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кућ |
естаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој |
е се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају у |
г истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Он |
га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа |
зван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. |
> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би |
шом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут по |
рећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете |
ветом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и |
стати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је је |
p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> |
а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали с |
некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог р |
повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не з |
осле сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} О |
господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету |
ришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума. |
S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} О |
а стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и |
прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ да |
ватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи |
често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, тех |
Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у колик |
права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има пр |
м држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцн |
стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је н |
кумента под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на докуме |
а.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном де |
ише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће с |
корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским стол |
мају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари |
и ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не мо |
још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или неста |
едила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није д |
{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</ |
грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То |
т; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ко «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу М |
једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биљ |
погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флав |
е, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке |
стог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу м |
и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироч |
стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљуни |
рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Ад |
шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала |
жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није |
е г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије |
то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како |
ица од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S |
ову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{ |
рно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много |
p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала |
ашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На св |
{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, г |
да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну |
е се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S |
првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», по |
е очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по том |
нику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена |
—</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов |
коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи т |
једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{ |
својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубо |
ичала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла с |
ма трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даљ |
аквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је |
родној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} |
говорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва |
својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за |
превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој |
се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца |
во је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пако |
проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лонд |
зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћ |
} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} |
остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за |
е се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не |
е он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Ша |
у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова |
алу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема мора |
ешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа |
е ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска само |
<hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — н |
дно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су |
државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — |
ада која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџб |
} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје уз |
али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његов |
ива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, к |
— шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко |
ине на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би |
агодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флав |
45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању |
иликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозен |
дати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чуће |
тнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, |
по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» |
шла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто дог |
ада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба |
дбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она |
помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чеш |
то сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још јед |
n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} |
дарила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек |
права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, госпо |
ше.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на ст |
ка разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам |
се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени ка |
онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па о |
огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник |
тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{ |
туже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб ма |
а овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишељ |
ци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе |
а сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више |
, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и у |
но дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором.. |
е.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је |
бра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша. |
положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седи |
— —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мисли |
одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним сто |
ан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведо |
же захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати |
.</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувел |
!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да ко |
ече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ниш |
ела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирн |
Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се |
етио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело м |
Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ |
не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да о |
Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му с |
испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари да |
а мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрз |
ичности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао прот |
<pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам |
госиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — О |
лује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њен |
а!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај |
статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној д |
?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би м |
>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} |
пита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потрес |
ојава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе мно |
друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио |
и дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера ч |
ли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово |
>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово |
сова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај ист |
годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, з |
више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Т |
77" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза |
.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколик |
} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и |
ароду мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме |
lestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да ј |
не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у |
грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним |
д камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бел |
p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва муч |
и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био |
исани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, ча |
Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она м |
о.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чини |
ће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахра |
о трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва |
рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшн |
јати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмар |
беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости |
Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше |
да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чу |
<p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао |
души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да |
о њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је т |
давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет годин |
ако је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бе |
авост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро по |
адањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, к |
ности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да |
!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупн |
I</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би врати |
њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само |
<p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Б |
Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати прем |
јбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је не |
ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечк |
рац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код |
збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази |
и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и о |
у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш |
же».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али |
/p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јув |
.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и прекл |
> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац |
ше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де- |
е после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Им |
одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом о |
ко више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.< |
оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио јед |
ас окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мери |
вио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да с |
је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој вели |
вом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{ |
ош тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био ве |
е мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад с |
е селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{ |
је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, |
и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроко |
х људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, |
и.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде прав |
Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» ре |
неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтел |
{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а |
p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се |
ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам |
тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино м |
себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема тре |
Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p |
енту остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом син |
Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на кам |
оља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p> |
правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога |
асила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правиц |
се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима |
противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у н |
аше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом ро |
мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, |
олако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког |
ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{ |
о почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жил |
е знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. у |
да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији |
аши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих |
ст — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирен |
у наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и с |
ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац |
то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја м |
ни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронит |
могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске |
а.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на |
Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несре |
авити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако |
лучај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјерово |
лад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престав |
кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, до |
пасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне им |
Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n= |
аку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — ј |
м понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њем |
ву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу наз |
....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је |
ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на с |
, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би: |
каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео |
ртур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душ |
ђе Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођ |
ла је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити |
и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, |
видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом |
тали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је бо |
ом своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако попл |
непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чу |
</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> |
<pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба |
их, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам |
n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох ш |
«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да |
!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адел |
г путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет год |
же! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропал |
којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је д |
{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га |
на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је и |
а се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вече |
речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово б |
остан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговет |
штвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми проду |
брижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од ку |
мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> < |
».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захте |
ари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стан |
</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих приј |
помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи |
па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати г |
адити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет к |
<pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен н |
ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се |
и гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и |
какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан |
ј муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропал |
ај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Њего |
ече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{ |
чи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очев |
он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи пр |
ти што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим уче |
вакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до луди |
оре од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој |
вични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не с |
ихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној зград |
ла се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} У |
и:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакл |
је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у |
ка сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је |
ао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, |
о наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо |
материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре н |
ромуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?» |
— «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Ми |
није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају... |
. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — |
у изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, |
онизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто |
а; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, под |
ине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог раз |
су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Ад |
ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустит |
патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законск |
одатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико мес |
ца икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да |
за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољ |
о, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово |
е мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те |
е било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронит |
име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико трену |
не....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио |
У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај јед |
да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n= |
ујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свеж |
мотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекива |
вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу у |
на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи за |
/p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о |
</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван |
дали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени |
>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја |
еде а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко |
} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час о |
ти вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10. |
ј на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24 |
документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се н |
о своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу |
овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има н |
да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Ан |
рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да бран |
мој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина |
е.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело |
,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не |
болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путе |
а сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немо |
>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери |
готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Д |
ајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо |
у крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду б |
....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима за |
а, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се |
ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света пони |
другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се |
ресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорит |
.{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, реч |
из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> |
же на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су н |
а њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су д |
} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он м |
онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседни |
еве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих |
дице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му с |
што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на |
ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очи |
мирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогна |
А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече |
ам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала |
! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег |
ио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође дру |
p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" |
никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство |
данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрп |
спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српско |
аш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што з |
литичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према свак |
им људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone un |
а</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи з |
на? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми |
ји од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па б |
борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе |
резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љуба |
тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. |
у не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да в |
као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врат |
м нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусре |
а неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не |
о тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој.. |
ри право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор |
тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајк |
да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко по |
о, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени зако |
чна струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас у |
а се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси пи |
ледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S |
говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод р |
значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1 |
ла до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео п |
е могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи с |
о тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте наш |
пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> |
разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — пок |
син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко |
ена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка |
читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу |
атилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавиј |
поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} |
ана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока |
ешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а не |
зирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, к |
душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мног |
p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен ок |
Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она наст |
ј има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свог |
<p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да |
бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дат |
па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела |
уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} |
ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је о |
угу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити с |
плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може |
p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним о |
ло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још |
абуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последи |
је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније |
трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, п |
аде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му нека |
арајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам |
блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно инт |
а се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече н |
и како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет кол |
ећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, покло |
раљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађ |
{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш |
идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког |
понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања |
— хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши ре |
лавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p |
S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пође |
олази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> |
м не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао ниј |
"*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да до |
лико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби |
днога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније по |
иромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес д |
дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није |
ледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — |
не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за |
својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи |
="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично |
Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је на |
де пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред |
успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Ј |
јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој |
јим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему за |
е и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали |
он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако од |
!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једно |
знао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb |
ић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу |
вије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» |
о се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По св |
у.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранил |
а и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у брад |
из леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обрасл |
} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последњ |
му по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако с |
да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој г |
а скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не |
блике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се |
а будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволаст |
предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шар |
ом доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је о |
S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p |
дне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао |
...{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох |
ешења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто |
но погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну: |
унџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га о |
ђане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њем |
ли....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој пом |
лтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и |
дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не |
Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, |
г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи |
човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор ње |
то, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан |
та, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника |
П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати б |
— али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад |
је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је |
нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово бо |
ао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили |
нали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би дода |
е?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог |
вијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по л |
аки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неп |
а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, |
— даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} |
ак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише |
немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег |
ању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаш |
p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, о |
<pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} |
} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и он |
ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца и |
достоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да в |
ци.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на |
.{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је |
остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плак |
није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако |
— да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан нач |
орекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се |
рео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он на |
ственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом |
не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, р |
која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колег |
о дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о |
е је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} |
уста — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он до |
чито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда |
тева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:< |
авио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи и |
ме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта ј |
рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан |
оју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе |
Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упита |
е могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да |
муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет бож |
ересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати |
} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомј |
0_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стуш |
ло, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један |
врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и п |
ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, н |
јао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта и |
а университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би мога |
50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога |
{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам прил |
{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар д |
ни — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог св |
трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио к |
— но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био б |
је отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере |
о бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, |
је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомен |
иго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре |
а.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она |
она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је о |
.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа |
естита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, |
илика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој |
</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} |
у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, в |
рошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуни |
ровали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој |
б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и |
о.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скуп |
х политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> в |
{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведо |
S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотичн |
tle> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његов |
зненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватр |
чи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и |
— Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног |
кало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да р |
ју у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио к |
дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на ул |
је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мрта |
двокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни |
— не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је веш |
он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све |
одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео м |
овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који до |
кредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет уме |
ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, н |
<hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинст |
из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, ос |
..{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрз |
е боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављу |
ти, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово и |
еравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу у |
ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра |
икама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> < |
ва, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво пр |
а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би |
ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам |
поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, |
каким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазб |
е неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео ра |
више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација доб |
ела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за |
од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака крас |
ом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге |
а за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред |
а, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је с |
ж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} |
удовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они с |
говачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренци |
ео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изнал |
се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад ј |
г једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви град |
само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, о |
аже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вре |
ин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на уг |
их слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет |
.{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не кошт |
ну.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога ова |
нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одмор |
било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. |
обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p |
Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb |
рно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је |
све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са који |
ј примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем д |
успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишав |
ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да леж |
ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</ |
предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То |
и све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, |
еној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне прија |
баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— |
о је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би л |
вриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ст |
римила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и о |
који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове |
?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Т |
кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од ка |
<p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу ст |
Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, ска |
Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> чо |
нао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђ |
ћ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше пра |
да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод |
ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, |
вет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — д |
резимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{ |
Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад |
хија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити ра |
ени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ј |
Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва |
анило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у кој |
p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде од |
у страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољн |
едну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико зд |
е донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на преда |
било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беш |
аше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понуди |
p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се |
з мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад ве |
мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Са |
су плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао води |
ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио з |
аличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека |
ло дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p |
и плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«О |
стати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наш |
ао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случ |
ша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто м |
ници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, и |
оже, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок из |
су могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад б |
>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојал |
ог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником |
иш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке... |
о мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?.. |
своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу |
метуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, |
И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрт |
сам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење... |
чев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послу |
смо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Бо |
иротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку.... |
е дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све изв |
и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — кој |
<p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите! |
ртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе |
есовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је |
Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромаш |
етно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати гла |
судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред |
ите г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пре |
— не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Бра |
estone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан б |
аке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао мушт |
још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у о |
еликих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у о |
је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају сво |
слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — |
у</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и |
ктеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државн |
нда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је св |
дахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из |
S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с не |
<p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер |
зуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, |
ост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за б |
смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је |
пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији |
ала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да каже |
кан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заост |
ј чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, оста |
.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вик |
и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да под |
један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше |
иду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронит |
ја.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршил |
Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га |
иње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељк |
окак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга ули |
да би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>А |
ном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари. |
прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да |
а од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог н |
кне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај ади |
јте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини. |
> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним к |
<p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два закон |
Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му г |
је беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног се |
не не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио |
своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развија |
l:id="SRP1880_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а |
рем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фе |
у....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А |
е стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово |
о што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, |
ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од про |
!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба |
ота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} |
јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео |
="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио |
ена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две |
ј крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој но |
тана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се |
нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописа |
динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа |
према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по |
што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је б |
тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} |
} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — |
је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана |
е ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом |
ти овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њ |
трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко |
моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помисли |
ми нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад |
не речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они љу |
посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је |
је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас на |
{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, |
о смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} |
е непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене в |
родица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако ди |
>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, мо |
да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} |
....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог та |
остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; п |
човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико ј |
асмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми |
свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!... |
/p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} |
га друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала. |
само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присус |
а, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији ни |
рех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години |
и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, |
прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво |
али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то уч |
а беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим... |
ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душ |
ије ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S |
мисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја з |
а!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могл |
— једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао т |
ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и |
..“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступ |
<p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први |
ром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, р |
е и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S |
своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљ |
али.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање сл |
ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад п |
ром њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А о |
етан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног ту |
аборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} |
биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио в |
ти на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на вра |
и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотак |
> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да |
Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, в |
ротојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да |
о соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n= |
{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о дока |
еп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис сле |
ше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше |
Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S |
оје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, би |
р гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине |
је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуци |
с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће г |
врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта |
кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми би |
нита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад |
воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — |
, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} |
гледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало |
ао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нес |
ека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непо |
од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час |
ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ће |
а како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За |
="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два све |
су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су мора |
ње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она ж |
.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече |
на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често |
тура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је |
те са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису мо |
ласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли д |
{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе |
овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, варо |
шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о св |
{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Др |
.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети з |
Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дан |
су могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жан |
та је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по с |
ам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова д |
није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио |
54" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у м |
није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараш |
торе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али мој |
" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашт |
ре лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој |
вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам |
а....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу |
у где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на ко |
унцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гост |
ацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Прич |
у; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} |
а црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један ч |
а у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је т |
тељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеров |
га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — |
ет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних дес |
ној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, д |
м стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S |
уд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако |
иликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> |
шла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нем |
е била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана |
рт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „ |
ије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га уб |
спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} |
удевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осе |
није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Арту |
име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад |
шати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причам |
ије страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S |
ала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Б |
љ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад смет |
многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог |
/p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није мо |
тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично руч |
овог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Анд |
ао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветн |
амцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је |
слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде |
т.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да |
е икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и |
Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширнос |
ање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} |
те уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво |
ило г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио |
о живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> |
езизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</ |
о очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права |
шлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не |
ису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да |
а навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређ |
ећ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, |
ом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и |
уше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако |
. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседнико |
а кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је пр |
ила затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S |
стово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он |
азивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone u |
е више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разбол |
ених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се го |
о да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} |
ако овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај |
срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом |
ђе.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П... |
{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком х |
} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динар |
пис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови |
ној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у |
а лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио |
ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тог |
Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ов |
.{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озб |
. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај |
на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка са |
се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак |
о и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо м |
полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — |
његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S |
.{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начи |
самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезил |
ској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је нау |
ла.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној душ |
17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за |
осовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече у |
трани туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г |
ценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од |
е, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих год |
S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ наста |
живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да |
ијом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице |
се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује |
ела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб сп |
љив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у св |
<p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — |
све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном за |
г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек је |
је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он |
учак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit= |
шта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинс |
Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се |
шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у с |
ан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред све |
оа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p> |
ржао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бур |
мићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S |
нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Ог |
ћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишо |
им му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — |
{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S |
вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у |
руштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отров |
S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених оч |
пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна ос |
е, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — пок |
уђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богати |
рагоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <h |
Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — |
а и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела |
заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он ниј |
...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! по |
улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас пого |
на се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, |
} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца |
м ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} До |
ребао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је пон |
ају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постиз |
?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{ |
итворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и |
{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа грај |
Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћ |
а» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од ате |
Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, пос |
о срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност |
је држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ о |
150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још ма |
— рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — ниј |
има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у то |
у како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању н |
те у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашл |
ез паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Ума |
нет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били ви |
злога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрпле |
ртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је и |
> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. |
никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура ма |
Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не о |
кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама реш |
ef target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с |
> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детињ |
Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у н |
«Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но в |
и се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане. |
повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни |
гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она |
срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он ј |
ета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потуж |
Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална спосо |
— ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала пре |
ио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није буда |
тили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. |
етио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може |
никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек б |
е израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу. |
ара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за |
вих парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жал |
но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динар |
»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може |
*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други једа |
ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" |
цију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало с |
е могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима свет |
ма — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одре |
уга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, гл |
висмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сир |
ога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андрон |
аше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«О |
тур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ђаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупље |
вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, д |
лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћ |
и Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад н |
губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За |
талан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зуб |
орпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не ожив |
овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да |
многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако |
ети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљ |
е подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} |
м истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари |
трани.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опе |
оје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године |
ре.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} |
његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су са |
ише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд |
ије — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на |
е....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види с |
арала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потрес |
И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом |
логији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувел |
вај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњењ |
S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Лу |
евтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му |
зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош је |
се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило.... |
себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа пресе |
да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лици |
ото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он |
овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то |
нако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.< |
како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код |
лавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва п |
он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му |
а — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код нека |
се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину |
се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици |
nit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други |
ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" |
ло да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парн |
.{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава |
је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тиши |
и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозента |
о Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд до |
о показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milest |
куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се траж |
би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад р |
осећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да вид |
анствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет |
§.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — |
но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једни |
92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не |
е-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пу |
е.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве ч |
, примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро |
јава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам |
е, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох |
, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити |
авде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност |
ен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари |
могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је |
имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе |
али, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово. |
тра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно |
b n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спор |
рав чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, |
S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска ф |
ас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурн |
шио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим |
бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа |
јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пише |
ст? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добр |
то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у |
а јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказн |
не — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу! |
е последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало м |
се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело |
ан ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Д |
сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам |
манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу |
Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.< |
ли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да |
рм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{ |
— Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар |
оставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас н |
јере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џо |
доцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> |
сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Фла |
Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде |
ту.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је ран |
ажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — тво |
е сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} О |
Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи |
ст свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшн |
то динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очеви |
и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да с |
вој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ |
!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!. |
А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље. |
{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Би |
авици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајк |
...»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. О |
те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> |
Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за |
тељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста |
p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио ј |
их икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде |
н да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао зака |
правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> |
Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џем |
у....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одв |
истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили о |
уде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми н |
оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, |
се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да < |
Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала н |
сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља |
p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од к |
се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште |
сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али |
Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви |
«непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код |
не, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужи |
и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седн |
а ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење |
суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знат |
и су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, |
била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну ку |
а, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, |
с остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ сти |
преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да |
ш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега |
лама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже |
опавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} |
сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi> |
а у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} |
испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте. |
а ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А |
лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и кој |
у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим |
Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Ми |
осије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера д |
атере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан приз |
њу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, о |
јани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник и |
илизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. |
у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су |
згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> |
удио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Р |
иди прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лон |
е ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале о |
одигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о дете |
ма.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. |
д законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптуже |
јатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању |
о ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео |
к и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" |
ој служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честит |
тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично |
нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с мали |
омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину.. |
ојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} |
ије никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова бил |
пору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> < |
ла ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима |
та сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим о |
ико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Ми |
посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали |
сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљад |
S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Ко |
о видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што ј |
вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непреста |
ио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова в |
оследњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази в |
ући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разл |
све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код |
надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — |
<p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђ |
на оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се |
је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистов |
Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју прог |
како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.. |
кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непозн |
— ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кук |
{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да |
је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена |
сник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, |
/hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни |
псолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаич |
пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се ш |
</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледа |
лико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, |
Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.< |
њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два |
казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све |
!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова |
и!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, вр |
тала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођиц |
бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што о |
је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више |
> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак |
и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му |
и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S |
тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа |
ји никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио |
ур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружи |
видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Он |
ажио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још |
не, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој с |
тујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским |
и.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сирома |
Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца |
а више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало п |
а поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако пр |
едица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господ |
разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко ус |
чуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p> |
рена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом |
е сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p> |
беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помо |
ба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добија |
b n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути.... |
уму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> |
скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казу |
су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И |
дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Та |
показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег ст |
т који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај |
продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пу |
о са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» |
S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би |
оличине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе ари |
ви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је |
азговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, |
една поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким с |
S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му |
ве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни д |
остива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{ |
За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и оп |
све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет по |
..{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше част |
реса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали |
му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, |
те ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. М |
аље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем |
.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ с |
говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све шт |
им, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и н |
оље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима |
пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала побе |
м?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда. |
Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флави |
радовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио о |
—</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на конци |
дало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога до |
догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо пов |
.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и |
ког судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} |
на кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија минис |
то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>М |
ти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме |
ј заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на це |
шељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није миро |
ме“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже на |
еком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и |
и мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби с |
ротив њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним |
оши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бу |
.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица |
арежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људим |
младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа св |
} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, |
ти лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артур |
а — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — но |
пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родн |
ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— |
»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у пом |
човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово |
.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурн |
леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непоз |
<p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се о |
ронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је гр |
, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом ст |
— да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људи |
Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «посто |
лађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло оп |
вим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p |
“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу |
ти!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом |
ију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заста |
ош нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она н |
е....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет им |
бњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа |
p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава |
пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p |
S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето пос |
</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и |
дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по п |
80_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоц |
p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици прес |
у закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме |
ао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на |
кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка. |
писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>« |
— хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити |
му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на р |
они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S |
ита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ |
но прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не |
е венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињс |
а би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!. |
а би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин д |
ознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо м |
во узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} |
, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он |
p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар к |
— да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од који |
авије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче. |
иској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја |
ло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били |
хунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало кл |
су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама по |
сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је |
ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњ |
сле колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му |
о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго |
орало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бац |
а сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела |
е ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То б |
гог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у ст |
није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба с |
ом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она |
сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита |
овод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију ски |
епреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Пр |
..{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на паз |
аш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш |
} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходн |
алазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је чов |
сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је бил |
војој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу |
ију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку |
ти је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред са |
лу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу |
руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је |
/p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху |
води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су после |
анака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продат |
а је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад |
не адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђар |
ере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ро |
у мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете сл |
али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то са |
по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег |
дије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми тре |
аду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије за |
.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поо |
е два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. |
тер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p |
рог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазва |
сту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лека |
pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосрет |
ер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Мно |
е жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна ј |
дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даж |
чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман беја |
м», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону |
ој болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали |
ерије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој п |
о....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред са |
да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се у |
— кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси |
</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долази |
но је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозн |
ахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>П |
штам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћ |
осадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква он |
тарац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и |
е пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да |
о и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да |
и ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља |
а је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртно |
есела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила |
им сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — |
ш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више оста |
с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи |
је горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, в |
</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје п |
говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — |
свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јо |
лавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слобод |
ела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосре |
о пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју пес |
а.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несре |
Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хте |
ilestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита |
врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу прес |
је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Анд |
>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа |
а се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо |
лично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога |
ан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало |
ргији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; |
овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — |
ресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трај |
адовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле |
ије; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувел |
<l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје |
био куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити |
и о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, изби |
гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је про |
јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа г |
.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!.. |
/p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио |
је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама з |
е изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира с |
у, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p> |
време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали до |
о свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист г |
> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адел |
ке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују г |
> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи; |
едока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно |
дока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело |
} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао до |
пит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Та |
је вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су И |
је.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Че |
ишта.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да |
ш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову |
загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су да |
несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва |
ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах |
</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца |
је донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} |
{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је проп |
де...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone |
био.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао |
цила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> |
поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно |
да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он |
до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца оки |
га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама поста |
али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво реч |
нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{ |
мећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још ни |
елу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неопи |
реба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>Д |
ију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није |
е публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја |
ед толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједа |
амашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су |
S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она |
кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се не |
мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте ост |
осле ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико годин |
и сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је |
Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она |
код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад |
м!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало |
кторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> |
ја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одве |
на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је чове |
а — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило |
.{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једн |
ује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, ш |
себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и |
е одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «до |
е држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — |
во је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том прав |
, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад нећ |
е нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, |
жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на по |
иким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се |
то се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио |
и час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноват |
ва обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није ни |
>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — |
пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете |
> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на ја |
вени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да |
сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно |
умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на |
ести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја са |
да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује |
ини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром |
вору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија о |
добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада... |
е опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «со |
а је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говор |
S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција.. |
онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и пр |
буђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очиј |
ате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била нај |
један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је до |
а Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати |
човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас с |
вог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена ре |
на ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и |
тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности |
штао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први верени |
психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од |
еше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше |
је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније члан |
из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог през |
л је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је цел |
руџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али |
ост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сок |
рло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бир |
и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле |
<hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту |
гла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г |
етни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопават |
мажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство |
свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пр |
жилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стол |
ј исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру |
<pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом с |
, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је |
фесор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сир |
до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, ко |
е пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у д |
Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дош |
ио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувен |
тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но |
окле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед с |
овекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јаз |
тура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена |
> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" |
у.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не |
они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мр |
ј Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ |
она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његов |
То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да |
друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, к |
име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то |
а то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма |
зне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде сн |
С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У чети |
отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необича |
изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (весел |
и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење |
{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из гр |
Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом зем |
иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањ |
е Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> дру |
ала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријат |
гљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео ре |
наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ак |
иљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комби |
<p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прич |
није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> |
ао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе |
е нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само |
{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасут |
ениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену кр |
рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Стар |
удноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушат |
олела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да |
илика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чини |
а читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене је |
ропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!.. |
лије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци |
p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} |
тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кесте |
стане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио амане |
појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} |
о доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена |
оштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмил |
је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све. |
је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година |
о и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам глад |
показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зај |
нга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
естрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" |
г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је |
чуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег |
ну.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Та |
аситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p |
ентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела.... |
к умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривије |
су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог наче |
ици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 уче |
енија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику |
Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је |
ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; су |
џбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавије |
рактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и ште |
онело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја |
кроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све |
а, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па |
е разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И |
ио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се |
еру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дија |
. . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијант |
м!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи ми |
..{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, про |
с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта виш |
ва.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње њего |
слањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они вид |
59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} |
рио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они ни |
идило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани |
једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да |
ле гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужил |
..</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у |
ју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севи |
e unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шт |
не зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал пресед |
има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво |
свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што |
г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> |
ен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати св |
ки положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у и |
да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Ње |
то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певањ |
тражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини |
силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популари |
љу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој прев |
ода, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће |
означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, |
последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам свак |
ош једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти х |
p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова с |
љ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> |
о ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвеснос |
е ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У |
овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича |
авијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао ча |
тије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, о |
елику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици. |
еше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притвор |
е матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве цр |
се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је к |
имо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} |
уба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина |
ободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем |
руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао б |
/p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај зав |
кле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и зави |
е се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију с |
зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>« |
мцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> |
{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било |
о из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке |
брту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192 |
риса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице н |
такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васк |
ознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још |
ма није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ни |
бром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да |
ило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Арту |
е, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат |
је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Ф |
ресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се к |
је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убр |
она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на |
ових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и |
м лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај бож |
.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три |
ича странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш ста |
с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног плани |
његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p |
уру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата |
илосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омањ |
ва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — ј |
е капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити |
мислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, ра |
иротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се |
нију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знал |
ти сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испр |
какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријаш |
а», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године |
да и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и |
ад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и н |
тељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} |
уре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу |
.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Т |
не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до дан |
у, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање п |
мео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога изба |
лика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он ви |
<p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,< |
b n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а кру |
а, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи. |
шта.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све по |
} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба сп |
угога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна! |
есто нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење... |
и, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, |
од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто |
е....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој |
хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо де |
и се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу |
тан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Ч |
а Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будн |
е беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама |
. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започ |
p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се п |
скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу и |
да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} |
и умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему |
вога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> |
али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја заста |
за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да шт |
е;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру |
гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чвр |
о гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} |
етлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> |
{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и |
ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — |
твено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на с |
Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше |
редмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубин |
/p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати |
удрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме с |
ву чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету своји |
беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у сред |
> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогод |
— закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје |
о баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n |
је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког |
тио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — з |
умашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам |
му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала |
дронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="13 |
ризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја |
>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жил |
одни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим ме |
ушевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са |
је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозент |
узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије по |
p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Пол |
итав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му ниј |
да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом бе |
тна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брили |
на ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрест |
себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у |
етне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — |
Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку т |
видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад |
ечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да ј |
се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} |
ла грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела |
а луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n=" |
брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости |
... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју прес |
поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је оч |
а се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као д |
«Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођиц |
ци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише м |
ереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једн |
бичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински ст |
беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то н |
а — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била |
веног.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом |
ено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за |
не мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несрет |
ила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти ј |
твачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показива |
њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, бо |
по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном пр |
она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} О |
це бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, с |
чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој |
роните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Ад |
дарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као до |
, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па ј |
.{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми |
оја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> |
е овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је у |
убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што н |
ати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила |
гла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, н |
а у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би би |
ана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако |
!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило |
дук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше прес |
деле узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика ср |
ледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем |
, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу покази |
рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзисте |
ва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о др |
као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако |
кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила |
е и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мири |
а њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флави |
о здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици мо |
ш није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета |
њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто |
кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела |
ушом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене |
о би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати |
} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — прав |
гује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала |
оје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скамен |
појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха ње |
ити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друи |
. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note x |
у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше |
а нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике стар |
ез разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образ |
је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи |
лоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе |
и памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} |
....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p |
претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго к |
Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што |
Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим |
Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширниј |
ио на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом |
Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам |
се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим |
тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, д |
израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стај |
осрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли |
упруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћ |
ах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред |
} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смеш |
она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој |
— фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они т |
</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе. |
кана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено |
преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна а |
послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег јед |
лике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко св |
ви се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То |
<p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, |
ше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под т |
с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечн |
лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прили |
би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за |
њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни пл |
чки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања. |
њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{ |
је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна |
ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке |
се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најпл |
<p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре.. |
а</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на |
це.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен в |
а за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу р |
нита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андро |
с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! зап |
, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијун |
своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратнос |
говор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флави |
роз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наст |
се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, к |
летила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она |
ена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али нико |
о:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола за |
...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде ка |
..{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом. |
, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би пос |
и у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: |
ео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срц |
ко, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непозна |
бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p |
и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми мора |
Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, |
ога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S |
еници, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" / |
Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S |
} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима |
лавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени паро |
Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Њег |
од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то ста |
е....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам |
у други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу на |
<pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што и |
/p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у |
уду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш... |
нетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је |
,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је |
ови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. |
ружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог |
роб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па |
о више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини мл |
но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура |
, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и ж |
вног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта престави |
е његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем ра |
ротивности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш |
ебичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде н |
стурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истера |
шта.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, к |
уо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — |
угу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити н |
г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољств |
изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главно |
дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице « |
и од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја п |
..{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p> |
ио најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} |
воме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским |
осланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законода |
све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који ст |
о јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Бос |
евојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; г |
власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај |
е-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} |
ило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спр |
а....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њ |
ајмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако би |
су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, чове |
лу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пр |
мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, п |
само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они |
Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б |
га супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, |
н-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу» |
свештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика брета |
мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела ц |
ндроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских |
руга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — |
правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћ |
вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Анто |
ажим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта |
е разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може д |
најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су |
нуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше |
— Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред |
би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, п |
под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су |
Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мериш |
они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, ве |
је Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозен |
ко би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда б |
питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» |
>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} |
једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено крив |
бичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на в |
ијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника |
краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министр |
ала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је |
због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није |
је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од |
дела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу |
ме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаља |
други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену. |
и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апар |
ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за |
и у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудно |
умње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судо |
> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене ули |
а и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена |
ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смеја |
овине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласил |
p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прик |
тотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од наки |
агог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она |
оштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост |
лаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} |
н је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале |
хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко |
тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилија |
добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и руби |
/p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије зас |
наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је |
ивијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у |
. . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брили |
аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и руби |
е је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше |
у засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p |
удна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке |
им о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несу |
уг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздражен |
.</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу пре |
ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба н |
ила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час |
коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај |
у ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене мате |
ндронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут |
Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућ |
госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се по |
Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко ви |
ст.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што |
парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{ |
е тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Анд |
Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{ |
вао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу п |
од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} |
ри речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се |
грлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на |
пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По нека |
вно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} |
} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове |
рлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској? |
а» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тући |
Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би мор |
положење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви прим |
дну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> глав |
/p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши суд |
јективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму |
што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја с |
<p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави нек |
тна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни пс |
ло се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n |
изу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице |
те моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших приј |
је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта г |
У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S |
оме ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је наша |
Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у |
/p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја |
Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу |
једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немо |
ако би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчић |
твар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} |
</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} |
у пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку |
свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «наче |
ас....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он |
их да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! |
ата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?... |
старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посе |
— треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хо |
у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпу |
ти у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви см |
штије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње наро |
у се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше нај |
ио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чу |
мен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — |
презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} |
о час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву |
ји су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да |
наменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је поста |
суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов |
ба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у други |
прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — |
...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога с |
Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет |
—</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} |
д де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има пр |
че г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће |
а Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дођ |
....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» |
ику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутра |
данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење. |
ати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што з |
уше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном с |
шљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пун |
ићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пу |
на много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укоренил |
да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она т |
закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобрава |
евице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. |
онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Ње |
решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста. |
орођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у |
</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци сам |
о», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузил |
њу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... вр |
мо знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да |
иста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није поз |
, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вече |
цу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему то |
рани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај н |
ах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу» |
а великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће д |
куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> < |
новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је глас |
ртуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резулта |
маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и д |
ивијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше |
и се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово |
осподар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик |
н код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо |
едрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје вел |
..{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пун |
одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ет |
Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам прилико |
Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ет |
лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу |
роните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо |
правитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој гово |
што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је |
каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна... |
к ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — |
Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно ј |
а је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Је |
га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да |
редмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју |
у му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, |
> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре |
..{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као шт |
с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флави |
се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, |
м се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су |
да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p |
и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој варош |
асом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — п |
ни су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није н |
Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи |
а о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Њег |
хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S |
илкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа |
рте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. минист |
бере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом |
, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би |
<p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели пр |
удбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити |
ом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка |
до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма |
о се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и |
ок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово |
ед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је |
} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак |
и. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би св |
сти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову ку |
е само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола |
овори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» |
} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вре |
{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу |
пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} |
клества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <qu |
их година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави |
" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се н |
су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n |
да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на |
а не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то |
жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресал |
избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам нала |
ang="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спас |
а сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, д |
ги — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; т |
његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{ |
нита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S |
жо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешт |
савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио |
ад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда |
ти.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} |
снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а |
оде!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено |
зује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одго |
ог....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{ |
о, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, доди |
вај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да см |
сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде на |
ловини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изне |
вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролаж |
оластим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију д |
изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрну |
Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резу |
е људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим г |
S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам |
ка бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато урод |
<p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, |
ележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да т |
здануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рек |
дите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој до |
" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке |
млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа |
хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном |
широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста д |
.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада к |
латом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики кр |
ом израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, заднос |
дну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар |
шта казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Са |
епило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буд |
{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И |
његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> |
оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворан |
ог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад п |
ом дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића |
савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање |
али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењ |
г сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри |
/l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад |
ци, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у |
беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним |
м ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</ |
акон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање |
</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је зако |
ланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} О |
сти, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{ |
пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сирот |
у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за |
рке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публ |
чностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личност |
{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му |
у</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће |
илом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобра |
приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да |
и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p> |
ема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било |
ервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су |
иромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у св |
еће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ неш |
то јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <mil |
а би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси |
се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли |
ти најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не |
јбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и о |
у робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић |
ени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у н |
0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{ |
ворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад |
ћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су св |
за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S |
</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Ла |
ржим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, ка |
најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре дома |
дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда зд |
њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на |
а три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим |
још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>О |
, — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у пуб |
се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г |
е на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. |
сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</ |
овек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела |
ана да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном |
инцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се са |
њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми пол |
милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти |
њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да о |
саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су л |
; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доње |
г стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку |
е ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.< |
пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице |
мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је дру |
ишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флориј |
роши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непозн |
ом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнов |
је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1 |
зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је п |
познати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S |
ше.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S |
ркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и дан |
а, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како |
} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину |
рин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{ |
S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не види |
ала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако |
ј човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали све |
} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ст |
и г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се н |
лијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ћ |
една девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигл |
мала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеј |
ер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колик |
ећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара |
Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да св |
S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нис |
.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. |
Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као |
ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би |
</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г |
о је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је |
први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од к |
а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне |
де дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад |
а, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја |
обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало |
познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми |
p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао сво |
од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми мој |
је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жил |
етно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је би |
ег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен об |
....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом |
...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он з |
народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После |
и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли о |
.</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — |
у.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ чо |
рсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у без |
врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу |
вишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних нам |
е човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племић |
стојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Ан |
јало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не |
и било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем |
и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочишт |
ање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и весе |
.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је би |
д овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљно |
и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв |
Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доб |
мената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — н |
. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши |
дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није |
а у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он |
нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад т |
а добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч» |
с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај |
е, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с п |
авих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста |
мала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздиг |
великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{ |
отово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу п |
ека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе |
кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће |
, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није |
инално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи за |
оје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само дв |
чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао |
тале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите |
добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду |
ра, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да и |
ој у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело бе |
="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} |
ачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га |
је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу с |
вен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећ |
ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сат |
пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене |
ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; с |
аљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.< |
се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени тргов |
еровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је |
есне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна |
а изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а |
} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То |
ина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу бе |
мље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под н |
е му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под |
нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> < |
....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао ка |
нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а |
на плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не |
грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога |
а су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и |
оле њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати |
ронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на |
Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изб |
на развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — |
нији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала |
ивијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вешт |
јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не зн |
положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотв |
својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се ова |
нела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на мили |
рества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем |
и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи н |
Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и коп |
вен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве |
е тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би г |
укама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју ц |
м њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црн |
упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије |
>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да |
спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности |
> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебриж |
инило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, д |
е губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певу |
ведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а» |
Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После не |
ајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигу |
г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је |
ришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, а |
ији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под овак |
нара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можд |
ни имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су |
сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клон |
, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се д |
ше ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили |
ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловиј |
рлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла д |
улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом д |
ећ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам < |
су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза д |
топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p> |
мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесе |
речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, др |
ци где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Злико |
после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} |
— али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Н |
55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p |
а важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — преста |
ова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и п |
ре навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћниј |
овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да ј |
се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и муд |
а право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p |
један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени ј |
дљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чув |
да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те б |
уга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку |
ђе он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и зло |
то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога капр |
ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље |
окојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачк |
да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, |
ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако п |
њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај |
добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где сам |
лкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динар |
дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим |
шеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после |
то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните. |
е рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та но |
— да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Х |
њу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се |
о ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, |
назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 4 |
одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} |
{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао |
а коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао |
вора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био.... |
е и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга |
илкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и пог |
но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се |
смо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се до |
е једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела |
види, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} |
онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Ми |
анизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — т |
најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил прест |
и казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из |
цу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Оном |
иђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога туж |
етврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, т |
{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи |
сио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</ |
Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце при |
тао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем о |
ове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри госпо |
ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи. |
он обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је |
..</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потр |
<p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> < |
м расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје з |
ег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да |
о су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> |
. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г |
ла, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саоп |
атоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира. |
ђењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за |
ја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињ |
а ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ н |
и износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани |
ступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се п |
.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Б |
ојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову |
а се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и иск |
ака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном |
предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме тре |
p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone |
аза, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — |
е! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне п |
е познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас |
нио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} До |
а сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар |
како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</ |
окумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божј |
ах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све сврш |
ешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти |
м врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, |
ђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда б |
грлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, |
ше многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар |
е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Ова |
као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њ |
парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу б |
дубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу |
последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на к |
је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем м |
ешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говор |
о какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весе |
е радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта ли |
S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Изв |
недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично ум |
а....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему |
огодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «ун |
одио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је да |
Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, на |
бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише |
баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће |
.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone |
ме Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" / |
ан трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то сврши |
да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одм |
има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и ж |
го љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту.... |
својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас |
ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприл |
, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он |
е мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да |
ењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, |
и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао |
дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} |
ђе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са бла |
азуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог с |
ост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је лас |
} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно ј |
а печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече. |
и».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те |
. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то |
ња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не |
азао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који |
некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> |
руштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> |
ак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше св |
</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по на |
време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека |
и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли |
, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није |
смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који с |
аго народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сун |
ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — дев |
а је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за св |
рема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S |
је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једн |
рем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збо |
<p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о |
ше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радозна |
а: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког |
мо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p |
ку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће |
исмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намер |
вање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и |
, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... зна |
р свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судо |
доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дот |
оказати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајал |
лавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на униве |
е извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је т |
лед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бр |
иђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, |
ко други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посл |
ај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, |
то измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г |
ренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изаб |
ист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медец |
арницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривије |
ли — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донес |
{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, |
— овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — |
оја се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало ц |
p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} |
} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодав |
ми — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А ко |
боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окре |
а никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p> |
да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у |
предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, |
д лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - гос |
и обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само о |
идио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко |
инара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба кошта |
...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, пог |
несе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p> |
се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «б |
се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она < |
гљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху |
та, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не |
ал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не |
врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур да |
— могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па |
{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предло |
Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи |
Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало |
е и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проо |
је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги |
дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да |
пржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! п |
ћарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које |
м ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с |
не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег доб |
глар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се глед |
а</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милос |
? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска п |
не опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би |
скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S |
г</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино с |
ивим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»< |
Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни |
есто, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —< |
, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су о |
и.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно и |
одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали једа |
о бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и та |
трани....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} |
пасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне мат |
сова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудов |
..{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у ми |
души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{ |
људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — ш |
зрадом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њ |
ехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она |
.. да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. М |
.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће |
«ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела пресед |
Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљд |
руван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочиш |
можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, о |
изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ |
једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И о |
лити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су |
ни.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да пр |
де даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секрет |
заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, |
да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче л |
адама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с |
" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» |
олуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза |
ретресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би |
ушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозе |
тер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «ч |
еног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме де |
е поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У |
породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на са |
ње?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, |
— „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике |
ило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни |
ог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју. |
1880_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се врати |
црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она |
дник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред |
бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «н |
оклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба поч |
Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко њего |
Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим т |
ај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тад |
оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заи |
у.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> |
у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и |
не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они им |
— тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор! |
га се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривије |
поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гони |
а Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у |
бацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За |
и ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је |
ље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице |
оворност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, |
чно лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда |
а нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S |
title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви с |
шћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне |
вој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје |
а је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин |
</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} |
окументу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом |
чинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="7 |
е по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три |
одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, крит |
а сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, |
дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо |
дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за |
а вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — |
lestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», |
расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће тре |
т Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа |
p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с оз |
.{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бог |
беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до ово |
.</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину |
е немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар |
{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. суд |
на мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њ |
евојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом |
о што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештен |
кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} |
и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да |
ра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оц |
па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења. |
пастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} |
како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гости |
народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува |
ој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми |
ма позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Ј |
кред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих |
високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својств |
и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицо |
е и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г |
о се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред |
се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар п |
оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве зако |
ја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је п |
ами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време д |
беног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне суди |
<p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни ови |
и а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друг |
ју нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца. |
, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој з |
а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкред |
богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с |
За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике |
познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове пу |
људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рук |
цинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још |
но обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г |
ри — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати |
његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добро |
четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n |
нистру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило |
одног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и п |
ијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како |
адник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљ |
м на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим с |
Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количи |
ебити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" |
екам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме корис |
од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети |
> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се з |
прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава |
гледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши |
необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сир |
х рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад и |
налима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у |
ондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста |
— Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у |
много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и ни |
му се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p |
очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе |
вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда н |
«Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обви |
да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћ |
ожи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Г |
оде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још не |
.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би |
ам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ри |
дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету |
е одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је |
Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потп |
к. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нис |
За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ст |
ја је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да с |
<p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чиње |
....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред |
паво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мал |
ише обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци |
а је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро |
скључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г |
ази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Шт |
у.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће |
уна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, о |
а ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.< |
мре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста |
не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом... |
смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће вид |
S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету |
оспођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, ср |
же, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој ад |
гнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом кра |
и, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог о |
правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромн |
вожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад и |
еде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом |
оју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Ми |
жда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишав |
«в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p |
Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше м |
више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права п |
м раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S |
о изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чек |
бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи |
ањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што м |
— готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим |
ало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија.. |
дао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документ |
спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан |
прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; |
лагодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је г |
рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско п |
а (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у |
ај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних сту |
ост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{ |
ов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај |
лио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђо |
.{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опши |
је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андр |
о је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58 |
hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређ |
чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и ува |
е,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражи |
то једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам из |
посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које ниса |
бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао. |
српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <! |
својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. |
а вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> < |
који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се к |
рактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још го |
мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе |
еистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а |
ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја |
<pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, коли |
им ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће св |
ећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на ко |
ви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузет |
јих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без |
делу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чи |
дне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, |
nit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би с |
тен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пла |
гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресе |
он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продава |
/> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p |
да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може |
} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад нек |
едно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећ |
борављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" |
91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У |
>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја |
сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је |
ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Про |
ди у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, |
роб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три д |
{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који |
000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима св |
/hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, д |
о душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, ка |
људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, н |
римио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима |
ане....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" |
ишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагд |
на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико ни |
ња!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но |
сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изнала |
у, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао |
д? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају да |
Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. |
рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало. |
овори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— |
р и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. |
на беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим |
о рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људ |
јатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопс |
ицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуф |
о, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбин |
у.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, |
упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. А |
ог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало б |
код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења |
а законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. |
а га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се ч |
тање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 го |
оби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», од |
нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — д |
денцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше |
је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно дол |
нашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</ |
о што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком |
са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога |
, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је |
г трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица |
клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мише |
вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="* |
јави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао |
љиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и |
дох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покој |
, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p> |
<p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, |
јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!.. |
и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме |
на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Т |
имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену ми |
.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!.. |
ри безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуд |
е никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Анд |
раво и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изн |
а се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које |
ком — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчани |
.{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падн |
професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су |
вао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао |
p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре |
«Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у |
зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда |
то више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ б |
ка, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунил |
«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који |
е поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно примети |
ворила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milest |
е ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окре |
окол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећ |
а у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p |
им што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило |
ед овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де- |
ли озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафај |
президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, |
задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До |
рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну |
нак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p |
рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Б |
имо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у |
х противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, им |
ачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку |
крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен |
..., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на |
авити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи с |
о није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Слав |
ла.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е |
луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни ми |
отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који ј |
а су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то. |
то камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом мило |
е умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а |
e unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад |
.., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија |
Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, ш |
о доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чи |
е....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се ред |
ала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и |
елази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које н |
е и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Д |
— то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право |
лике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше на |
стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на т |
оже да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве. |
иста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим при |
} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсвети |
мо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се комент |
пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна за |
тарчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе ст |
је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног |
о се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он |
а и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџа |
овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправн |
ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С ово |
то купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајк |
асењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је се |
на.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, |
ену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, б |
а ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судс |
или нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мо |
ом крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} О |
ом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кол |
су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{ |
{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је им |
ијатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач |
па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо г |
<p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има |
ничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људ |
е скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — |
Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи |
/p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Пр |
ебна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А а |
а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична |
искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљ |
да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то на |
аку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов закони |
и син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој по |
браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је |
ођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао |
дне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при |
јаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код |
ока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може п |
мјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — |
то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на рас |
ах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је |
раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" |
спође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозента |
г политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме с |
ного више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде с |
полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је веш |
као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов |
г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, |
.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би |
или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први |
ликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> |
е и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први |
око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огис |
ти, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће |
ицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући... |
} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста |
еће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бе |
ешава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста... |
ом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — поз |
креде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа .. |
само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џо |
судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Ба |
латну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај |
?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ов |
крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечи |
а смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од п |
ди данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете |
мину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и пр |
не установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи |
и оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађ |
и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</ |
аље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, |
е трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} |
бих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа |
на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скоч |
блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Срета |
сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се ју |
! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно изма |
вета — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном |
вији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се о |
белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву н |
>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита |
роните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </d |
ела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у в |
не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> < |
стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у с |
пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином д |
ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према < |
је мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на др |
»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу |
еровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лаб |
о се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни! |
ио најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени ти |
ачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — |
о је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један чов |
ђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на |
> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од |
ници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред |
епе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» |
више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити. |
божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је з |
и код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што зна |
, повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили |
за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би и |
у и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n=" |
гурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после р |
вим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која |
пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пун |
г јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као |
ео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изн |
су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} |
на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске |
» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачн |
љев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, |
гована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњ |
једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> |
n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закони |
ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али ваз |
, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањ |
а како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та мн |
и материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи |
оју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несум |
здрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења |
лепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први ј |
ри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својин |
а пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени |
....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да с |
— који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумњ |
ови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — ср |
олико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опел |
а и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог и |
— храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом |
ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну испове |
Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ов |
о једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86 |
и....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан жи |
а час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти |
цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — п |
— видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Гд |
наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово р |
у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што ј |
љевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене |
и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на мо |
којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим в |
иромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; св |
јка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатри |
о једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју. |
је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века |
ће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суд |
ћи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људ |
еда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи пре |
мисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес |
мом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где |
оји су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутонош |
љ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су |
онитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} |
је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} О |
ад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, ка |
ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покуш |
узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађ |
е његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу |
омилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад ј |
знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим |
Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у сам |
p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу о |
у, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према б |
е се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се |
p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и т |
ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} |
обравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политично |
</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац. |
зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја |
оржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера |
инске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара јед |
ци, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматр |
цима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</ |
<pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} |
тра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ |
урно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење |
чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да уч |
свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парниц |
је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то ј |
сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети ол |
се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њено |
речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега д |
ма сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} |
му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пост |
искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде цр |
ило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јав |
га је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог бран |
у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву ни |
p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његов |
ичање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} |
роните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека |
опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао |
на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с п |
те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твој |
пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гл |
омаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <mileston |
век отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Б |
не....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p |
ј девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разу |
черас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Оса |
ше.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешт |
се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велик |
г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не т |
лади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа |
вске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинст |
сто, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>В |
ни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</ |
партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у |
— што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:< |
и је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без п |
га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p |
служујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} |
том, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије |
У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке м |
ли.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на |
, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем |
онетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбе |
вију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет др |
пити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n= |
упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А пр |
жени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга ко |
одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све |
дну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је |
као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили ни |
собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед не |
о још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није |
читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p |
а својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пош |
1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} |
вала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале |
ивао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискуси |
рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво з |
појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за |
> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p> |
Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То |
шима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и |
лијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није |
/p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Р |
целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Ш |
note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је |
озенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем т |
идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у д |
е Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, |
ртур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — |
..»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита го |
у....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, |
зме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није |
То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем нач |
је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана п |
купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов |
у«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све |
а г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ов |
оћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за пос |
азали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао д |
..»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да о |
ало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> |
ко се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба т |
.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би с |
ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица углед |
единог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуциј |
ише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоц |
се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази све |
саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне пр |
estone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и |
ad>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су |
ао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго |
ти не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Се |
ез притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је би |
ју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} |
бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p> |
е са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је бил |
о громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Бос |
и?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но америч |
с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</ |
њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору |
редметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за |
и сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» пови |
драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је |
а.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — |
и: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по т |
мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми н |
или: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошеви |
којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви |
су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и |
љског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све |
— једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први |
>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагд |
>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачк |
type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> < |
r" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head |
/> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> < |
а — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било |
—</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чуде |
до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> < |
S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за |
ти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле ње |
То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик по |
лику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p |
креде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, гос |
ри не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур |
е, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени ади |
о име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да сво |
Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имов |
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са з |
00.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала о |
е повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар ост |
ска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се ма |
слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима вид |
лумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово би |
материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мо |
а Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај свој |
што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају би |
<pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти |
се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:< |
ине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 мај |
итница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за |
<milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претв |
/> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и кој |
/p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стар |
..</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— |
а ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, н |
ните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је |
и људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кука |
е све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви н |
ом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих р |
ли, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондон |
њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вреднос |
егове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. |
шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели |
ата, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уго |
.. водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој до |
те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ |
S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умр |
S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да |
епм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и |
ив мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта |
докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните мо |
гао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И |
о право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> |
манет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина мал |
е једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вреднос |
је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то |
а дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стој |
о г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <p |
ентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимич |
жбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» |
г сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане. |
арницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако |
> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошар |
свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како |
стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, п |
<pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је |
е четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне |
месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали з |
есрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног |
p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он з |
тране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером |
ња — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих |
г апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, |
а и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по с |
пу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасм |
е многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви с |
светнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову ст |
о умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, ч |
<pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смеше |
иже познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Њег |
ађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi |
н је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој на |
ебе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунил |
ије могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је |
, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да в |
и, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="7 |
ју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, кл |
о била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрли |
ав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је |
едаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — а |
ше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин |
>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као |
пствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и |
где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једн |
ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва че |
ко луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни |
па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ла |
, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још жив |
же доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока |
Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и ње |
За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p> |
едњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ... |
из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само |
пуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје поко |
их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сет |
а после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико го |
није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан кара |
} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити с |
те, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длак |
као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише чест |
ркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} |
има отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору кој |
о на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више н |
Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је ко |
ђоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше |
су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријате |
ножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на т |
ије умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и |
p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову |
се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драг |
је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је т |
праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „цели |
д обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, п |
— хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отв |
оље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај |
во њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, от |
И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} |
брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајк |
оје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} |
маштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље |
непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца н |
е једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> |
ив мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ј |
— е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа< |
рети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супр |
:id="SRP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... гд |
г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције |
ни су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана |
ушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћут |
ерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од |
улог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен |
нуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предл |
дник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни н |
S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још неч |
есретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само |
{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је |
бија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова. |
{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да |
тане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, к |
у јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја |
лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и |
дном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} |
овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, д |
рења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни |
p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуд |
етни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми |
ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио |
азила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Аде |
ећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет м |
ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свеч |
сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог |
ратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремил |
Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све |
{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда ниса |
ашна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} |
ми к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има |
S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у т |
ни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшниј |
} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пр |
е??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....< |
као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. засту |
unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години |
кција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба |
иђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен г |
ара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју дру |
мао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и и |
еволуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен ј |
сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљ |
{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну на |
— сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памемет |
атије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико |
</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина мар |
чити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом |
ја је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали |
на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним уда |
и са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригина |
а.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна |
загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живи |
њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа |
ворило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше |
нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле тера |
уге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и |
а да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвав |
а.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Он |
о самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Арт |
изу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао |
рка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако |
па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Д |
састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа сп |
n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{ |
ни и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од |
пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо б |
ју једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије! |
е увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда |
другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломит |
он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се м |
асити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} |
ље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила уст |
ад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота.. |
и се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да п |
а није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше |
<p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се че |
ве су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах |
ајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив у |
ез ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу |
е!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није тво |
не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљ |
{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејс |
p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, |
.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере |
....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља |
<p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> < |
пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се оч |
узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министар |
мљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p> |
и, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ф |
о шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у с |
је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хт |
тупника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред суд |
ше друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми |
м, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, |
не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рач |
ву јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним |
здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи бе |
n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан њег |
е оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска « |
и госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>инте |
.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; ње |
ма хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну |
бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово |
бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беш |
о водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година как |
{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује |
, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду др |
баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора |
ној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако ј |
а — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да нег |
!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко |
.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши |
— г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољ |
адити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он каз |
аџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} С |
n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Анд |
м спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне |
о у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb |
једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе про |
своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> |
вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена |
платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати |
иш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет ч |
р де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С де |
а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ |
а, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чу |
<p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својо |
23" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им |
биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела ј |
агодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упам |
треса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгу |
му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Не |
мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред |
а људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушниј |
Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме |
и овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне г |
е!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — |
е.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и |
....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ т |
ату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} |
павао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Ина |
во очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три |
може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — до |
последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити сана |
цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило |
је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може |
подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнств |
и, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало с |
подин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} О |
једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутр |
ван, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се по |
уну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта ви |
и, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи оти |
а — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће |
ој сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан |
џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвок |
смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и ште |
{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} |
среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, |
његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други ч |
ом.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— |
м — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, п |
«Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те по |
некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно |
ила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних н |
али пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, г |
а посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очи |
са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дом |
да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви ст |
прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Миш |
...</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - |
же порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примен |
босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, как |
јвеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ |
/p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене |
ној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај |
а и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој |
ћу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста бил |
тима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио |
; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да ни |
аре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је жи |
мо док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Оги |
говчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњ |
во сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не |
р....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као м |
да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p |
} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, |
а.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је о |
овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао |
кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауст |
раљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{ |
ead>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпр |
ош важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је |
о је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће М |
ом, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах уп |
а вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} |
заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да б |
није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао |
се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних с |
прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка |
великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с |
о се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој |
авила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном |
лико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Басти |
д само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала про |
преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохиј |
ижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да |
ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? |
ола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од гла |
и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на |
о крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> |
лици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта вид |
да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа |
вестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187 |
....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „ |
>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренер |
рог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто п |
т г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} |
роклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?... |
} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентал |
ажи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што по |
то има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу А |
оцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p |
ко то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судб |
овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође јед |
толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њ |
и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне |
у и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{ |
о туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а |
, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва |
оји је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презим |
одужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да о |
. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме |
зговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партиј |
е....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке |
рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече |
злук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до |
ријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле с |
врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мо |
истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе |
ења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образ |
ете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних |
на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампир |
аранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина ваше |
, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, ис |
ли и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешт |
сподине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — н |
знати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p |
да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S |
хничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неко |
тељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Му |
боку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако |
с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit= |
ка сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{ |
могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у |
је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од х |
а дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном те |
је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, |
показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти |
и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но ов |
ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> |
ма каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </d |
онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној |
задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много |
зашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још н |
е, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица |
ш није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужн |
нитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} |
се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара |
ишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатељ |
S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела |
пасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева н |
»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице. |
Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — |
раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу он |
, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање |
потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб |
ја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад |
а и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш до |
бина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођ |
а преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достој |
у још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p |
ом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Ингли |
b n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пу |
справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредно |
а»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200 |
, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест прав |
езова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем б |
ва.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но |
анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то ни |
шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо |
о нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умерени |
ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецањ |
/> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан |
, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба |
цама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком с |
а — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста нес |
таје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — р |
="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у |
аздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи ње |
м да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и |
разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја о |
— баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи |
на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> < |
ди на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истове |
, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> |
ањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма пр |
имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио сво |
још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артур |
росто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом м |
ч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хр |
.{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да |
мљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Треб |
} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити нећ |
м у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и |
вори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам |
слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очу |
је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор |
<p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе сп |
ги облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — |
ижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — до |
ија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родо |
обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за |
<p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и |
вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га |
с изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари |
е и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано |
ој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матер |
—</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, д |
ивље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат нал |
уферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир пре |
су могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богас |
немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује г |
ео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и сло |
ла сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погле |
н је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа |
p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака јед |
наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби т |
— опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скор |
итичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке |
разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: т |
за де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком мо |
и нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против закон |
а преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим град |
казао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да вла |
игиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» дод |
«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која стр |
лицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и обје |
а му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и |
г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколик |
их намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве |
и она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сир |
к. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити ок |
би.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно |
одина је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта до |
о....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} |
о....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, н |
во дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему кри |
ана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише.... |
је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се освети |
{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је б |
овој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије |
:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, ј |
тапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно ј |
ла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на ово |
.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала |
ећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по зе |
ћских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно п |
увелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, |
ју.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, |
<p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу |
рати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости п |
а виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — т |
као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обич |
аш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, |
ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на н |
о превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, |
..{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше |
е и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дан |
} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручив |
оли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Ж |
S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша м |
ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити |
<milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоно |
ијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим |
међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. |
т они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — |
нали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не |
Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара |
чевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора |
да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је |
it="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотичн |
удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она |
очеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је |
"-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измен |
е полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је |
да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ с |
ог доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са с |
, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осм |
вије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас |
?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са ови |
после — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — |
м.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она с |
упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној б |
у, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретно |
н Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије» |
г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?.. |
обротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаш |
им вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{ |
— г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone un |
господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог пути |
ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски |
</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не з |
лушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко ис |
опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</ |
аре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина до |
пог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p> |
орио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он |
? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само |
т, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо |
p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам |
Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учин |
бу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само ј |
отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се |
што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански |
ш само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div typ |
чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, |
..»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <di |
} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milest |
ти сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје м |
ник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} |
довало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опрже |
шег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се гос |
ћи!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Л |
дно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а кур |
} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и п |
ија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у |
де извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оно |
латка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била |
није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више ј |
У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, |
ашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» |
оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволасти |
итање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — д |
— нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то |
ше нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распит |
г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S |
«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја |
ника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим |
јао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закон |
је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина к |
упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>до |
Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив |
е може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто |
p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна |
{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како |
одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панц |
воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одгов |
ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност огра |
осподин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.< |
о око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> </body> <back |
I" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <mileston |
етке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо |
у, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да |
кој...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама в |
ма је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још ка |
ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду! |
ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу. |
ова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњ |
што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми см |
> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Ж |
ан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</ |
па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору |
мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло т |
новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко |
умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јад |
мо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; |
бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам п |
али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега |
ловио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три г |
смеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад |
у неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само прои |
/p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима |
вештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостој |
ве, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> |
колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог |
х га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баб |
</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У с |
{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дне |
ишта....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове |
и — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} |
буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по м |
Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, б |
е г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} И |
.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у |
расно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Он |
S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</ |
ћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да ј |
а!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, уд |
ема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно |
ао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узал |
.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разго |
драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње |
писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је |
иозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам |
мјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заист |
ред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече м |
бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у п |
.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} О |
велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да т |
асне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је к |
е све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову ноти |
а би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало |
"144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике кр |
ности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скро |
.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњо |
ет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није ос |
не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривије |
обрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} |
на.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнут |
на од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа изве |
о напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред |
е.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе |
посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чем |
а њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>« |
— он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p |
е! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову |
у да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах по |
и ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше |
едите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — ка |
:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — |
ом, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје со |
д би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине. |
ће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф.... |
е адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи с |
а за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је в |
ва завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетц |
, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела |
ше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило он |
и — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечи |
ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је |
је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу ве |
ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још в |
ло јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је пог |
>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонви |
а нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало ал |
лико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <mileston |
би грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а н |
ежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је у |
} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила с |
вљеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може |
њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу |
агали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавн |
просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ри |
окат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb |
су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. А |
.</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андро |
свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни бу |
не, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположењ |
» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта |
пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар |
тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} |
ужјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је |
жењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла вик |
мети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво ј |
о моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p |
нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ст |
ку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу изм |
она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p |
у, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојн |
а, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упути |
ог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мот |
се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног |
е опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч |
а мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p |
а је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу |
и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар |
о који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла... |
Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостион |
p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом с |
p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорн |
ра и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људ |
шљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу пом |
егов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бо |
се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно |
тур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p> |
ао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена докумен |
} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, го |
егово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни |
тељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и с |
невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по п |
, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника и |
за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко |
јлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на |
и непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш п |
иступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433... |
мао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечер |
{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не |
а није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна |
ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попр |
речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштин |
ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андр |
и и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу сво |
иру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.» |
да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу |
/> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{ |
аћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у кол |
ина, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онд |
овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ |
слимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове |
смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господи |
бијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без |
свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он |
те души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Арт |
гу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ниш |
оће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и са |
ако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p |
врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} |
, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одго |
<p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве р |
ote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу |
Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију на |
тресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка |
је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S |
ће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуци |
арне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ ш |
....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да п |
пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово ј |
ко далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је н |
почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих посл |
И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потре |
ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепаст |
чним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас п |
ва.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођа |
м „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно о |
ња — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без о |
лила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се сам |
су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати ни |
угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, пр |
оје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању пре |
в трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Др |
ако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелн |
n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под |
1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у ост |
атња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аде |
еноа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и т |
ору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све п |
до је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се |
/p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве |
...{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је А |
ресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштин |
ивим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да дв |
и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у |
<pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као из |
, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он |
није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика |
тарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, |
</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! река |
10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себ |
{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. А |
е су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни |
е у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необ |
еше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро |
, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго |
ао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове |
тави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — ш |
арце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провал |
. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкас |
ме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40. |
да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} |
овратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андр |
људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p> |
и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у к |
њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би |
о само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p |
риродна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами б |
у.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрест |
новима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад |
и је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, |
еру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и ст |
сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељ |
ки — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — |
ја разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, о |
— они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и |
ло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кр |
претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити про |
Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Он |
осподу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И |
ћи г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника |
али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div typ |
ме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљен |
да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојнико |
а у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте в |
е узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је св |
е исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у т |
хотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ |
могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Бос |
ла да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о |
е плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>« |
им....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S |
а тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</ |
страној соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p |
.{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни наш |
кидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господи |
јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је |
и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} |
прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очиј |
којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се не |
ну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно |
ве ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам |
бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, ч |
ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дош |
ј му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго |
ху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођош |
да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат |
еши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију сл |
{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је |
е беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала не |
отковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Сав |
у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се в |
сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} О |
> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, |
г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозн |
кост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман |
, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да |
кови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава |
ејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да ка |
нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље.... |
су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси ч |
.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш |
ви г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа |
а.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писм |
ије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По |
трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храња |
ивијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се |
бе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да |
у....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроб |
мирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је |
одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Ист |
м сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне з |
и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој р |
ујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује |
у длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисход |
певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n |
света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презим |
и», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх г |
{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од де |
, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, |
о да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је та |
е хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату |
— једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чу |
учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § |
.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже |
ђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу пе |
нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вр |
птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Та |
накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте с |
е угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела |
.{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} |
по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га |
војим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао п |
, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини |
изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <h |
аре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео ни |
ле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коро |
у је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одрж |
е Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} С |
ним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако |
детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела |
нут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, |
слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на осн |
обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све свој |
арчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упи |
к да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ли |
адић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и |
<p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по к |
д кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и о |
он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму |
ије.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по су |
> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар су |
р те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на |
ј човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким |
твар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског |
је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Он |
И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</ |
> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник |
, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у |
лавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га |
ебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{ |
..{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би |
знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не д |
буда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под т |
ио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробни |
, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у |
} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрем |
је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} |
сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему |
оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је |
да због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запаз |
д глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрд |
он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — А |
о.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — |
гледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио не |
, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, м |
ар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да ов |
ш сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дет |
<p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцим |
— начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стол |
ају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог |
из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се |
лавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парн |
ме првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог |
а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад |
асле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних |
и пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној при |
Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} К |
— еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима сао |
се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. |
ле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се |
зе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Арт |
ек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар и |
још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p |
Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек.. |
а вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињ |
њел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити |
лавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Дру |
јера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 год |
ра маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој вели |
— па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више.. |
м те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркв |
е младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавиј |
вно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки |
. и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистерио |
се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за |
њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште |
ник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозен |
стаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвиш |
.{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — |
врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадова |
Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и |
лемић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико |
га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку н |
авни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је |
ше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Ад |
чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p> |
а му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се р |
</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору. |
ју.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n=" |
..</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p |
ба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> < |
/p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје |
етра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и |
ако је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{ |
ан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија. |
е му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар |
а, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак п |
верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>О |
вештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»< |
<p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пре |
ло енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа |
ицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Фла |
кромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико зна |
г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, |
} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} |
две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајт |
неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 го |
лемића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} |
ра име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... ни |
свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Се |
постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својин |
ен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незн |
одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у |
че Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи не |
, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> т |
.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине |
е никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко з |
ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печено |
ио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало |
S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни реч |
с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредн |
искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна |
упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који |
p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За |
ност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени с |
Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> |
заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада |
{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име « |
Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете |
н.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он н |
праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да пр |
за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погле |
ју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби навед |
а.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије |
беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb |
е чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у ње |
о не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму |
авије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљ |
ца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео чов |
узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџба |
ог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло |
е обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притиски |
што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb |
S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{ |
накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ с |
силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На |
а» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.. |
теља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{ |
зо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p> |
е Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још н |
S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Ж |
?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде. |
оло дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога |
по да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ |
је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и нос |
дговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г |
сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек ми |
— онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене |
у малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још |
што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска сл |
опринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} |
амтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има |
знајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанс |
стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је о |
насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у |
е-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће л |
итељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title |
вије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу д |
је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} К |
десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{ |
<p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам... |
авништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку вл |
S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више до |
искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо |
} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела |
ишћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог до |
...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за |
спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потв |
S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше пон |
осије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде б |
ама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако н |
му....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су |
рни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој п |
е му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих |
ли — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су |
ођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник |
анио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се о |
о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казуј |
није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а м |
овекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграб |
ана.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше меша |
е <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће |
и мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не ра |
егиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ов |
S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и |
по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда |
ог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле С |
и смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се ком |
ше видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А м |
је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозента |
огу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко |
слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је при |
<p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први ј |
ила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="# |
риљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са сви |
лски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити с |
ну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је |
виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!. |
су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда и |
.</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му п |
ред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час |
е гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би м |
>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?. |
ист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у |
џетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То бе |
ва ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиље |
да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и м |
улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позива |
ал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, |
а га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с |
36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у |
{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ад |
је марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ћ |
е отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на сво |
Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде м |
ично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је |
редајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са св |
то размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; це |
је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши. |
један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Срета |
јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после |
удбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици |
еху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао |
а њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошап |
....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учини |
е је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медици |
ђаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради |
год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; ал |
p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шату |
{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог о |
S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је « |
ја: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г |
чала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми |
не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривиј |
и већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних. |
губљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил саж |
а што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је је |
Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, г |
ешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет |
а г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И њего |
о није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека... |
своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натр |
ад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — |
јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!.. |
иста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, |
да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртва |
стење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> |
и ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испр |
Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад |
сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>с |
усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу п |
/> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — гд |
нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} |
жао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом |
горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погле |
е!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је так |
сподине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сироти |
овим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је вели |
је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. — |
о ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клеве |
ју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их |
кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Оту |
е као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем |
— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93 |
мењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — про |
јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га |
ани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по в |
> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочен |
све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заце |
</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се |
своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb |
замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се |
ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно |
а дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане р |
и г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му |
Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; ал |
ти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој зем |
мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и |
ланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мал |
ас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? |
на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити п |
сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања пост |
у.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тв |
стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више о |
за јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној г |
м детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} |
ио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Сев |
је.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок |
дицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијер |
к. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> < |
Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју |
са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу |
све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим б |
родаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци |
браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И него |
вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не траж |
димо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лека |
гог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n= |
редседника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супру |
</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђавол |
а, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— |
арац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја |
се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, ре |
оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има н |
смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а |
им његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>« |
се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад |
је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег с |
и њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изра |
бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га |
овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група он |
старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешт |
ратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да |
ет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна |
е оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове д |
ква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја |
ерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гл |
е млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="12 |
} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p |
самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на |
П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова |
оментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и |
е.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, |
хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quo |
ла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрон |
ате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али |
да као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио |
у љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, |
так — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, |
ом побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом з |
али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфис |
ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Ог |
спраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и ис |
господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био по |
спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом ц |
а је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, зга |
ронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у веч |
абе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је |
нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замол |
Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је |
унара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и ч |
и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{ |
е - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не ма |
ише но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прокле |
умашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се |
ке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> < |
ту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар са |
се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — р |
оброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам |
раду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а |
ођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична стр |
ко нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као сво |
а, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу |
ељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру |
назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрак |
шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче.. |
егиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад с |
ања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до |
ивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке с |
чије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад |
никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањ |
ребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, ко |
<p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ об |
тао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао |
ни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} |
привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и |
чно радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија прв |
траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за |
е мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло. |
еринство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна свед |
безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у п |
као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропадн |
ознаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам каза |
о, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвока |
ру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, к |
ри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њ |
еља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш |
луцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код н |
га; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то |
сија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, |
никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост |
лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, и |
а Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш |
p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо |
ему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете |
сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га |
еговој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Фла |
110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г |
ије он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} |
е? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</h |
>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хва |
ће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсирома |
окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска |
згледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Им |
ање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачун |
<p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на опш |
роцесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику |
је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit=" |
ли.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убр |
његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небат |
ава и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено |
предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако |
е! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три |
Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупи |
исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокату |
...{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим н |
ан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али на |
—прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он ј |
ада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непр |
ављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особе |
...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она |
је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, поз |
огли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" |
<p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене н |
ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад |
.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлиц |
S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамн |
без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слеп |
ет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и |
нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењ |
гу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавн |
онита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посет |
тала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n=" |
пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необи |
— Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} |
уше, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а |
А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, о |
е штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини доб |
е, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необ |
и.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себи |
руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другари |
у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и |
оценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p |
и, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} |
ајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић |
предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош |
ка одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је н |
им, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, н |
своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад к |
нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би з |
то је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово ј |
на.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала |
без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на мор |
и вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из с |
дали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S |
ки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} |
ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе |
Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је |
ако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије |
у децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија и |
машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са ти |
еше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана |
тва једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 дина |
{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спа |
цу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Н |
осукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара |
S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пус |
и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам ник |
доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и |
војој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете |
ну.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растај |
х му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас д |
е лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагн |
било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сут |
а мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на ст |
а <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p |
омућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето |
иту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала т |
бени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој ј |
— «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још в |
се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да проз |
ост иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треб |
оби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред |
Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за други |
м».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њен |
вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи так |
ам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти |
Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам у |
ати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не |
S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која н |
Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалит |
ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко |
џбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плаз |
се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је |
о је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог |
аги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала т |
мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> |
првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милију |
значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имен |
...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S |
ела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њен |
луди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нем |
.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на от |
<p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у |
штио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико |
рама, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би сво |
енама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; |
стинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би пример |
нита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан б |
тна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос матер |
е девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздр |
а девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{ |
{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав ње |
ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене |
а г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улази |
и дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «пр |
кве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То |
и смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њ |
уди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; згра |
а је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину ду |
иње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу ку |
омјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад н |
ндроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по |
На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предме |
а њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече |
јзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаш |
ј на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће |
.</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — бил |
је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје м |
римети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам пут |
ом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и те |
не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{ |
ти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа |
лена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за р |
лици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног зла |
отивна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а |
цу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Ар |
пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре ма |
еху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију |
> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помуће |
ледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца |
зговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гл |
арост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у |
без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би с |
е.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више |
гоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — |
поту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>О |
о — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао... |
оручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве |
.{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венч |
у сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоц |
ољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост |
ни погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голе |
чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову неви |
лада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, |
p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо |
.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанет |
ја. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет |
ора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то |
тужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном в |
Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше м |
на плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — о |
осподо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на чит |
погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и |
нала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим своји |
м на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа |
гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад сл |
чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, |
се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} |
ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матер |
ђицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се на |
веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} |
дронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је |
ашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да |
.»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када с |
врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете |
после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску. |
бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у пам |
је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, нас |
да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо |
е дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху |
е дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху |
ота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала.... |
да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, |
и Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне |
и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>« |
p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не |
ретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се... |
твари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} |
.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.< |
у лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор с |
ке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде |
ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, |
ајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг ј |
n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а јо |
p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку о |
м радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор |
собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је |
реминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих |
на најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијаш |
је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари с |
слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Ме |
х краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се |
де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> |
га, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње |
да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" |
е ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше тол |
Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију. |
немо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам од |
<p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слик |
p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у је |
оглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жане |
ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу п |
рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепот |
одног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ов |
ницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим |
има веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце |
че, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жа |
гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описив |
здалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! — |
ика, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи з |
не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак |
ац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљ |
шено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»< |
тна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — он |
истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни су |
ца злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, пр |
лан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред |
оду — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — |
стало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да |
, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим пола |
ад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо крив |
улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је н |
е није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова све |
нама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашењ |
} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> |
/> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је м |
е материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем |
искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полу |
. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не мор |
ама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Д |
ло да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој з |
е влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} |
о беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих |
Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине... |
већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја |
оље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у |
<p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голо |
ва је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и правед |
учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора изм |
уго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозо |
поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флав |
нити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур има |
Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> |
својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да |
.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога. |
, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи по |
а, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други |
p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone |
је! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако |
ли и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p> |
S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној па |
вар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је б |
ти.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су |
гме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — види |
да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n= |
ен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги |
озети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе |
це Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене |
е обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочи |
м дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она вр |
еној страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву |
алишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не у |
, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати |
ицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p |
оју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би р |
иво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да гово |
Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Рош |
није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајк |
госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да д |
ње о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним ко |
окојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, |
абија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.. |
и <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, закон |
по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени |
> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони |
а другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресуди |
вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад |
и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доб |
чију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше |
ом у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је настава |
— Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше њего |
Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{ |
м — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај |
то је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким дру |
ијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му т |
» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само ф |
— а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар |
значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S |
држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Ге |
Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и |
ониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бац |
је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедш |
ла свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност |
ја никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, д |
/> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се к |
е јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од своји |
добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имај |
ндронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она по |
вим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком д |
но и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су |
и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и ово |
рати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озб |
нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је т |
на.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођаје |
} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице |
ере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу... |
ог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до |
старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души из |
друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као |
ао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је м |
</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свак |
} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжиј |
ба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!... |
е своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би с |
имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој |
све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће |
е гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она |
им да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај |
пуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека по |
каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестамен |
а својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да своји |
властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду... |
ија штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже чита |
<pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знад |
ужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду |
ока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Б |
знесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је |
е своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли де |
.{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане |
нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њи |
е ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, |
иза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна. |
понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право |
ског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени. |
уришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим с |
угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село с |
рво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја |
престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној па |
се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Так |
.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је ра |
сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ства |
окрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После не |
ј бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало п |
се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ буда |
Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима учен |
.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мр |
ете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</ |
уме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решил |
инара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се |
ити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће д |
је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници ма |
Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју от |
но милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S |
тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који т |
им околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се |
чине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 |
а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где с |
ајгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а |
ства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то |
ву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо зла |
а тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обр |
итеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов |
г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите |
енте под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће |
ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и |
(фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим р |
«а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, |
ровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може. |
наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Вр |
у.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, к |
, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава св |
публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој |
ена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени и |
чници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које |
овод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико |
утог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренераз |
о рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га ј |
, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш с |
се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, кој |
који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатк |
ред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бр |
е пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах ст |
бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у |
ед славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га |
судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијер |
Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај |
вор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака |
Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте |
је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Б |
ајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не с |
ов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није |
ли кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има при |
«ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да |
цу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је |
!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S |
..{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по д |
мила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала с |
чено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој |
питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онд |
згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије |
јнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест |
живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !. |
сност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку |
тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он чест |
оло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} |
ке.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и |
ри?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пре |
ура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоце |
све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, шт |
во огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нам |
} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ свак |
ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} На |
знао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу туж |
каже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чу |
Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу им |
рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добр |
оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и |
..</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — прат |
дор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура марк |
добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљ |
атула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац А |
доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динар |
... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сирот |
израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — |
човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу |
уга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали спо |
има нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад |
<p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{ |
осподине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не зн |
на се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што |
јничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> на |
</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упр |
ледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в |
гледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S |
деље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда |
трана — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у пр |
«Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који |
чије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког по |
може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} |
желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чи |
ијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадн |
ј <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је поме |
сати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине.. |
о се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнул |
у, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — |
е искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:< |
и се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је |
ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу |
таром јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....» |
о је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по оном |
>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу он |
, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10. |
обио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и |
видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше |
ресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерав |
падали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше |
ако су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближ |
божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p |
им....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти |
жан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прил |
собењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n=" |
ат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вел |
законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и |
нај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} |
се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита |
.{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!. |
ивописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покој |
>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позива |
тмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Т |
бри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седи |
ио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије бе |
а још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milesto |
ше знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} |
јмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</ |
ља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће сме |
Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његов |
оказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и |
ћег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....< |
к се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> |
и који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране. |
исао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p> |
..{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад к |
тинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би наш |
е, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројиц |
вога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ства |
љеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријат |
Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите г |
ико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока |
а влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она ви |
ад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, в |
њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ак |
је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути |
удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S |
увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш |
е код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два зава |
друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа неви |
у и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситн |
Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По |
каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господ |
. баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г |
ега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, |
рве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је |
и дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако бил |
— питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познат |
оше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан |
д ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојц |
о захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити пит |
авац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То м |
зумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног |
а, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а наро |
римети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да |
тане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици.... |
ивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска кр |
ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — |
повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет вол |
ео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо |
бљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане. |
и сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узро |
могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског |
еће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да |
ли чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се |
е кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и о |
у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја о |
говац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> < |
м мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим |
ка замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све |
већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Доб |
ам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи.... |
hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што нем |
изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом ло |
у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату. |
Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... т |
оље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекакв |
поче певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> |
</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру ј |
ачени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прег |
е за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна |
иде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!.. |
и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; |
ачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а |
дност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари |
S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ј |
ти, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ак |
ез нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тог |
ћиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад |
дох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S |
о је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> |
варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Ул |
то их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај ш |
и г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n |
иност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, об |
} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет не |
а главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <p |
је из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">s |
ански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебе |
ка народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни с |
скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени сто |
њу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка и |
<p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жа |
зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Вид |
ави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовно |
пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, го |
д и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд о |
нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ј |
у таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, |
ко он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сл |
видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — « |
" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се с |
е врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској ули |
гледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа с |
мство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше н |
оду до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда кад |
се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе онда |
први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, с |
ала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} |
ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, см |
исало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањ |
доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у |
отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <p |
еше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и т |
јавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — р |
мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је др |
сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} |
је су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколи |
/p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас |
мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно шт |
На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а |
пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се |
то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком |
ра странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.< |
ће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово мест |
председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је |
вору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ криј |
, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живот |
милице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је кошта |
онетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима. |
но чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «про |
</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па |
им апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кро |
ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан из |
<p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ств |
борављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађ |
еличној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему |
се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и |
</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> < |
смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S |
каквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио. |
јно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну прева |
Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хте |
е, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег |
> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — |
А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизу |
е трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет |
их опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу из |
али дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самов |
и.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</ |
ећег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу има |
ац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад чов |
у остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој |
.{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији вазд |
орасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледа |
рашна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без |
ило не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум пап |
мором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трп |
ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова |
пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку с |
а: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «зема |
обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, сво |
вати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мен |
Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је |
аше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет ц |
у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда про |
и нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а н |
у неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</ |
ог драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — |
бока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</ |
, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседн |
} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> |
ажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и про |
П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли |
не услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — |
би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута |
сна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, |
ели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове |
па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том |
ог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако |
о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе д |
к овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} |
за других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, к |
ки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — |
тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не |
вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образ |
ови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, |
урјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело. |
у погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохт |
болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио |
Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни |
да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је |
дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари обра |
тири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако |
послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати с |
екима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге. |
.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој бо |
код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне шко |
е, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се |
.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флави |
новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, про |
нита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад ј |
тали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да с |
едника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолут |
е дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Ар |
С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у |
а није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од то |
и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Ж |
увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но |
очише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, у |
народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> < |
у г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флориј |
, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Сп |
да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} |
е-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ћ |
људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и п |
се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p |
"152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад |
од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Он |
наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — |
ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Н |
ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не |
рисном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао |
{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а уст |
чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Фла |
бина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатул |
што бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад |
Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плач |
е, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —< |
суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личност |
расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p> |
дене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, д |
ноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</tit |
е је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици |
ж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с |
другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p> |
n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Ар |
ко места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распушт |
под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи |
едоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из |
ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време |
нципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче |
нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треб |
ају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је |
едоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{ |
м боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — |
згубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, н |
нао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше |
Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} |
њак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавин |
домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да ни |
е ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшн |
«Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— |
иђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народн |
них — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Фл |
свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — |
рохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештен |
Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се ко |
његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> |
n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> |
ру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у о |
ве.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постав |
испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од |
— ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још |
т прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p |
сао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света иза |
се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у |
е.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодо |
омчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. |
ису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи |
он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су |
<p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а саж |
рану.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мо |
неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се заустав |
ну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања ја |
, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо |
се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклони |
нову и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Б |
и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења |
се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово ј |
јући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспосо |
авија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дре |
о оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома свој |
а сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb |
е «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузе |
оће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отвори |
она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере |
је?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико ни |
рстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p |
и). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, |
ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} |
већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то |
х да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, ара |
рица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим |
е сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} Т |
капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од |
удовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим закони |
на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви |
имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> < |
према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово |
а, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигур |
ижњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љуб |
је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} О |
ко крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења |
оди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка ј |
ињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде |
ка се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио |
сли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје |
му с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта |
роче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље |
— видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од пом |
е је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео |
{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљев |
говорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да р |
обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, он |
погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњ |
ражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи послан |
ну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови ве |
о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно |
но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му |
ема мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајт |
е једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је от |
а господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника |
ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, ко |
....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Он |
нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то преви |
ера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Ду |
изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој |
ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, |
г <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!.. |
идиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш нај |
ледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> бу |
ознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед |
те баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је |
{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек... |
а, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и у |
авски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину. |
тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се о |
мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је он |
ио с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода |
.{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..< |
» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Дажен |
ви погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће |
као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод А |
Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни б |
<p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одго |
ве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријат |
је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хте |
неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек бил |
шне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, он |
гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тр |
рактици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими |
оја беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мо |
ек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много мно |
који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите го |
првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресу |
то радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици оп |
ицима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Фл |
.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће |
p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <mi |
видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад |
војине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!.. |
љна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новин |
резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Р |
«В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, н |
хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је р |
елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, |
ли, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше час |
помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — |
готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном к |
мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — о |
а скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што |
и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по о |
кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већ |
је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела |
ви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не пам |
то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево изво |
што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струк |
суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S |
ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут |
во говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требат |
маћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата |
, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви бранит |
се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истин |
ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ри |
880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога до |
бно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталов |
ао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.< |
ако се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народ |
сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу вели |
детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од т |
будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста |
црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се о |
едној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе |
="SRP1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше |
л главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као он |
атељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његов |
то но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је |
а у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако |
који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутк |
а!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу п |
вде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два |
службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{ |
="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: |
али су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, |
лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или ба |
§ 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — п |
то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини |
њи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и |
ни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође ник |
приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, |
Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући |
на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су нег |
ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не веруј |
осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштве |
Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} |
рописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> < |
S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па |
ичарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај |
леменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непо |
Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} |
S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јув |
те се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате |
на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — |
ат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег |
мној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потр |
а крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} |
тави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној |
отињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола |
ма још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иг |
} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?. |
лану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог |
вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отм |
граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не з |
етили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 |
ског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио |
и.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која |
беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она м |
се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на |
, рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју сн |
е била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом |
Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне про |
} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца |
ај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу |
види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се |
епала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавн |
цирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара... |
се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро |
е знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне на |
ру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јо |
ру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли |
дање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше с |
у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога п |
и. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге |
ном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом нам |
ла...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку... |
по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам |
ади.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој |
кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p |
то као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се |
>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сир |
уштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладн |
се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каж |
ако се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тр |
догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећат |
северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> |
и не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише. |
огатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница п |
стар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{ |
и; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог |
>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огро |
о последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога |
ва крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омрк |
то онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумиј |
/p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и |
ше код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо |
S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој. |
реседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање |
чко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Реч |
олико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викал |
то је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — |
же:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» |
? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и< |
о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов |
д суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат |
фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој ј |
н и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети. |
ше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он |
који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симп |
у ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>О |
ог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смо |
рос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман |
мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добр |
у у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранш |
о сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И |
шевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара |
г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по св |
е дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то са |
егова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под |
устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту и |
о некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да |
ло да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом |
уги пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицита |
То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена |
и се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља |
шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабиј |
ената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама с |
огу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела |
ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Н |
а завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини |
руин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја сл |
ер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећ |
у од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по |
ине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођен |
цније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И за |
/p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} |
кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и и |
ца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца сами |
омерила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Др |
мљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мал |
здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, |
нас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какв |
у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда |
еликокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од |
му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово |
људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" |
новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко |
ашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до сп |
, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критичн |
S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајан |
на је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти чо |
е мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личнос |
то и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остаја |
тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. кап |
умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од с |
/p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћ |
ограм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова е |
мена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне з |
стина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала |
ајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г |
о и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — |
својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добр |
<pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја вл |
е пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, ш |
ад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међ |
{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово рас |
ти слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме ема |
писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <m |
на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета |
неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутро |
би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S |
ти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила м |
ра; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда с |
г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Прич |
сљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде! |
житеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе |
ад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађен |
. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и |
ивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онд |
.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду ис |
весео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Њего |
о бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г |
је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, |
рпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џим |
у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Анд |
ало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њен |
си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам |
Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто п |
севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипк |
и Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Анд |
ој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто |
живити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности |
вао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га |
од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у н |
се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два п |
му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, |
ам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Как |
ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</ |
растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо мој |
о више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они з |
им пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div typ |
упа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} |
анац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси |
опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром леп |
могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружн |
е лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, |
г адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама |
је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом в |
.. пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, з |
>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не мла |
кате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми |
а пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили о |
Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију |
еле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког кр |
како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друг |
— а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова мето |
доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже.... |
њи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он |
о у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ћ |
ује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p |
ишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: |
рећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу прир |
м «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке стро |
е г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> |
упа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује |
једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показ |
гиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да м |
> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаб |
е никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте љ |
сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока. |
истови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — |
е — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с |
ених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам |
{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета не |
тулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог к |
присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништ |
е на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво ч |
шао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; ј |
собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... |
у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је |
а углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој п |
, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела |
јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада |
огађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; |
р.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} |
имала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели |
ора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> |
S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише |
емојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умел |
у.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу |
ници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најре |
авно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што п |
еме нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло до |
них свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би п |
тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> |
дбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује |
тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што буч |
.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити |
.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће св |
ти са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> |
оди га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану |
ник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч.. |
у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ј |
и месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај б |
е дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао |
о о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ов |
нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племени |
, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека |
{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{ |
и таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој А |
мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше |
и дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети |
нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је вл |
, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огист |
а за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог гост |
у реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш? |
е ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огр |
Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријате |
еше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једн |
у своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај мла |
звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате поро |
авршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погл |
.{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је |
.{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном из |
оштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S |
е дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити... |
није;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око |
и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се ваз |
која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје. |
и да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се по |
или процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партиј |
а виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Он |
рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима о |
.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Дру |
..{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и гово |
тични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не |
ако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом располо |
С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми по |
војка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој |
ужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је п |
мишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — |
И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом ду |
ом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} |
ашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се |
-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепо |
тању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужила |
.{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На прот |
ојим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ри |
ијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често на |
о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да |
приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> |
е.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао ј |
<p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дот |
ема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — |
година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не |
мовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — је |
ла, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} |
ганизам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлос |
ога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут ви |
постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман. |
ка — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>По |
никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем. |
.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама.... |
авија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> |
е изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад |
ем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог де |
ојим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). |
На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали |
тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које |
а на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!... |
од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} С |
ражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} П |
неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног д |
ом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Б |
убио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленил |
римао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет |
S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p |
едају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не |
д без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година; |
е било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10— |
ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под |
а г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни |
и све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатул |
а да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо су |
</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица |
/p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>О |
вао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпо |
на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорел |
{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја са |
сти нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и как |
аше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јад |
и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се |
RP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајан |
иротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управи |
мем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против н |
настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете |
Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очи |
ђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један гл |
</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. А |
е му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог при |
ренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год жив |
...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчи |
ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отм |
у није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задо |
ла много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све к |
других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити |
— лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су |
овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријате |
ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две |
оварајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Св |
се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, ко |
је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, позн |
и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкам |
земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим |
аш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину |
о — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за т |
ом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу |
не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погл |
сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Мора |
, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита |
ба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До |
на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и |
. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у н |
де, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће |
еље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права њего |
устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам ни |
ко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога |
учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја |
<p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете |
онита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу |
гистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу |
ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако |
једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p |
хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд уп |
другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онд |
о ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван |
ас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слоб |
д нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, раз |
, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџб |
су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често гово |
иди, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред сл |
притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом |
акупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавал |
</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и матер |
S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о к |
и или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају |
Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне на |
ело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором п |
у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар к |
параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми н |
је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудн |
видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи о |
а јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих ро |
очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту |
ног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много |
ују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публи |
ктаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом |
вима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био |
бичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да оби |
даху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није |
оследње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње |
ретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој |
авање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне |
ења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала |
радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата с |
ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеј |
ад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ј |
ознату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозент |
огреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Бил |
нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после зад |
ишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад м |
Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпо |
V</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је |
> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо |
ло растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} И |
казане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако от |
ог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне |
е, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше |
е и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи |
мре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш |
} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није ника |
> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи остав |
авна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она |
је могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У о |
n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Ру |
је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази |
ељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола |
н умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n=" |
ита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили ту |
и нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{ |
ху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При после |
се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је свој |
племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак |
а — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће год |
>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинил |
иже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је с |
да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта спо |
p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p> |
ухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!. |
е без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим |
д богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог |
т неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, ид |
арост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће б |
S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да |
е имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S |
з — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> |
наре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумаше |
предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клини |
аба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме |
ло за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донел |
га сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? — |
чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без уз |
ањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног |
ве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шт |
на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли би |
случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је м |
ину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане < |
омену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огр |
им....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.. |
ији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџ |
ним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} |
ирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише |
ом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . |
«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај... |
ала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред з |
воју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју |
="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даж |
ебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су јо |
Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} |
ко разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на |
Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док |
ошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око три |
све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет |
о кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S |
шећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Нар |
узетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreig |
ина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" |
давном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилаже |
е у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћ |
јућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и |
n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим го |
омона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина |
г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том прили |
е посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председн |
ad>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не б |
офу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта д |
под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Њего |
лављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као з |
на се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, |
сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Да |
I, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ . |
> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} С |
ехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{ |
е; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужи |
Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици ни |
лики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој л |
b n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска су |
ладожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г |
лкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно зглед |
он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је |
ократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</ |
о је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је чов |
Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда б |
ви сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи |
код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> |
тати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} |
било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, |
} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и |
ад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља сво |
да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она |
а и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој с |
дон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у п |
и огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као |
на тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она |
ањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у |
коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дег |
се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвала |
одини.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да |
ослу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скром |
што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељ |
има и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n=" |
како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде |
ело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је сам |
сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. суд |
е...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по |
Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То |
сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни |
отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече |
их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек |
добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало п |
су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај до |
ро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање |
некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу |
страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао н |
ипадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беш |
етан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; |
било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена |
чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.< |
авати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат |
с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприч |
те је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</ |
то је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, |
Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и |
судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збри |
p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била п |
р.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мисл |
по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Мони |
ну љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. |
им срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опа |
девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политич |
има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком св |
шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две |
екала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, пови |
и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних |
ела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле |
у критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских про |
оше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљ |
у из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису. |
Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомј |
<p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као |
драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} О |
аиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве ув |
ан постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жан |
аћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — |
вога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пре |
о племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!. |
> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за |
} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S |
и свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> |
<p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} |
т, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ов |
о. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је са |
увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер |
то раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрд |
ижњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, п |
му — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни |
в живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> < |
и према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за сво |
користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прог |
и му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у ј |
у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> п |
и су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на |
чност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга |
?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне |
њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и |
оле у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} |
р и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у ва |
сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.< |
ледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема. |
више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је |
ешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њен |
мо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</ |
седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света |
Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био |
св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} |
образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним го |
се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је ж |
</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћути |
авамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају |
ај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љ |
више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се |
мишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опил |
дан господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у |
устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је |
е на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Пи |
к мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже |
аде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишељ |
врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то н |
.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! |
а да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледил |
жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је ј |
предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна |
едаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p |
.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке ха |
и и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S |
зела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше п |
збери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, п |
{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Он |
т сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен по |
радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благослов |
шег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чу |
дронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше |
стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалниц |
погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете |
е био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" x |
еше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p |
на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно п |
н — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, |
то видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се ба |
. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лиц |
ији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb |
дно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше |
пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S |
и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ход |
спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га |
оваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Ј |
алио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те |
ако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник пр |
зи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће с |
х разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заш |
кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати она |
Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник |
и беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} |
бијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом |
на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да |
ојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале ви |
ара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" |
ле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима |
већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало пис |
ранац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} Н |
одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отиш |
неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између ос |
ирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, |
овало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одма |
ног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил |
не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је би |
де 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако |
оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флав |
Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Ф |
рама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни мил |
захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Дру |
, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно |
> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, |
отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронит |
их кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захв |
могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} З |
еним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од кој |
је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S |
публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има не |
Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгу |
а јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби па |
, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то |
он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом |
вод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту |
а виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» свет |
азрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици |
и; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класич |
а је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</ |
га класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, |
а велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене ку |
рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту |
ара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље |
т у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Ад |
је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода кап |
ра што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?.. |
ајчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из |
мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава са |
>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувен |
{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не |
инара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривиј |
саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, |
твом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — в |
стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од |
ужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас пр |
је....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд |
ије надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, |
ај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше |
смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она |
> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоц |
родну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог |
во је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од |
ри или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила |
е, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са со |
ижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну.... |
поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме |
ка — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </di |
прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од |
крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог о |
{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човек |
котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</ |
а....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је |
То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета ко |
но.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми с |
прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S |
ђа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p |
за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то |
г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове д |
ете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“... |
три, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од кој |
а.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?! |
старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир |
шта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господ |
Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!... |
то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатк |
ласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше т |
јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, м |
су нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви са |
Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронит |
било готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпош |
-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на ње |
к — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачк |
буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше |
ета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ х |
тољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето вид |
х кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имал |
дњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она фи |
се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време |
приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> |
е доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је м |
ар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бо |
писа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV годи |
ише од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мај |
унолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једно |
кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нек |
тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога. |
е слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови |
титник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јева |
асу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остав |
предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n=" |
дио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? |
жити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он |
етра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у шк |
овичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, |
енутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{ |
имена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} |
S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...» |
те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом пораж |
ђу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом |
ном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредн |
велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакн |
ету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у с |
ог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Ш |
ђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи свед |
ану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</ |
ли, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ћ |
...{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> |
е мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни |
а под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој |
но је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о о |
!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто |
зала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је |
..{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али |
у страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене |
ну задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно д |
...</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му добр |
ете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршио |
с тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је вид |
љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раско |
наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога |
д чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора |
{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изва |
д бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени а |
осу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто ма |
/p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«В |
а раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак.. |
Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На в |
рушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао |
hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојага |
њачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
о? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло теш |
осуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју се |
да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом ре |
спа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S |
дронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла: |
...»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?... |
кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове н |
лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљ |
S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би о |
као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено ли |
а ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог кам |
и — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прав |
са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} |
ита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што о |
ом, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је б |
па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати г |
<p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првен |
као, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} |
ме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</ |
дом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} |
Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} |
</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена. |
ла је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пр |
.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанстве |
су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подм |
сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да как |
</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зор |
аву....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз |
Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану |
а и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изг |
на ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна |
на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући |
до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="1 |
до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва. |
већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гро |
/p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне ма |
ори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам |
.</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, од |
Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио |
воје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако... |
одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам |
а дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно пр |
беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно |
ругим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао па |
едниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нап |
у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија |
епоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим за |
тког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога |
Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово ј |
хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по со |
b n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} О |
није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, |
е; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} С |
ала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто д |
он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и си |
видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{ |
....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може |
» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруг |
овати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољ |
ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете н |
стење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја с |
и се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти б |
на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен и |
пила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога |
ђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се оп |
од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашин |
n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу |
у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ов |
неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре с |
ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци поте |
дмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, |
јина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију |
тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако о |
и јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — |
м?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се |
преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 годин |
е било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је |
а свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} |
ш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="22 |
Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред |
чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишље |
војом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне |
рно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Д |
штећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком |
ра.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни је |
одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неко |
о ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и |
Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни суд |
д оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законск |
да г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује она |
и г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекив |
људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је |
никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; |
талих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници |
>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутр |
.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у |
када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиз |
{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће |
оријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпо |
беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је |
ва сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Оги |
оба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благо |
мах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} |
ији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео ов |
сењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изр |
у још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Оде |
вати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p |
удбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом |
ану. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> за |
мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену ог |
нци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово |
Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш би |
Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини |
г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувено |
г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо м |
у Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он ј |
<p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и с |
креда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као ад |
реда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових |
аловице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на дв |
моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом |
Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који |
. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици |
. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведн |
. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је и |
. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она сво |
г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја т |
ге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла н |
ља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена стр |
. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле у |
и г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим уплив |
} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} |
егиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим |
д се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, до |
изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — |
зводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се д |
зводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</ |
ј болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ |
ња и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном |
..</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што |
нтимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам из |
скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада |
еру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како н |
d> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душ |
оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је о |
јатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства |
Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и |
сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четв |
а из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам |
војих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> нау |
лас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажи |
од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} |
око уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, р |
Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали |
ној.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер |
правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог |
ел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положа |
ни какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S |
де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milesto |
Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спо |
де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија б |
. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шин |
е-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми |
што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се ов |
оцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у г |
.»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо |
чини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>зак |
особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, |
означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки п |
ле неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад с |
рани његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат |
тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она зап |
о је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> |
небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари |
евајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb |
м....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господи |
о је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спо |
т сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчин |
ко је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља м |
ња, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати |
чи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли ве |
бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онам |
ова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да |
дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протур |
ворова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој нас |
но јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, поглед |
зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар |
лу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има н |
еду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што нема |
т игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је |
нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нерад |
а реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Еми |
ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само ње |
S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на с |
...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он |
ано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, к |
опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мај |
{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не мо |
» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе |
ј публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово п |
е виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег |
ца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја! |
Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се |
ђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и |
а, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрча |
г су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба о |
оће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше и |
даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још |
је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Др |
> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — с |
буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам жив |
се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шт |
еђено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто уз |
.» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила пр |
ва каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и |
а се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена |
ажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Арту |
ћа и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нем |
о рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много |
им се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — ма |
покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати н |
а — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} |
2" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако б |
/p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — пок |
луције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му н |
а нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад |
<pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с п |
и.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако |
тобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да |
аже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} |
рокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је. |
...{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претвори |
да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{ |
м гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> |
приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто |
а још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p |
мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изја |
хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој.. |
.{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног пр |
велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћер |
с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознат |
да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи |
им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, |
авим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад |
ашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајк |
о да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви |
лести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је |
— г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} П |
ли знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рек |
да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела |
главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно стр |
тало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну. |
вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ств |
ила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка |
се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама |
ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све |
м се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог з |
и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без н |
{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. |
се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и |
стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом ме |
с.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — |
није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар су |
вом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон |
аје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интереси |
м огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили |
е је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако у |
оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и ув |
више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем м |
ет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим |
жене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривиј |
о последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролаз |
ао да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која |
сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна ј |
кове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богм |
преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатан |
и попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им с |
ности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: |
је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.0 |
о без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с |
е кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Ње |
«уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упроп |
в и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о том |
леду сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин |
ћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добиј |
...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њ |
змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <p |
p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; т |
о — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их |
ој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је си |
.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћу |
ашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађ |
говори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег ж |
овори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— |
ство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да м |
ља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „ |
ов.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на |
е.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше прек |
тају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зн |
а њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна љу |
имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута |
вог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парн |
ласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ни |
ку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуфер |
је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> |
и очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњ |
ености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И |
на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: бр |
— Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код |
је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те |
оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми |
ја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузи |
} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица н |
но радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар |
а, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежност |
е знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се |
>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу о |
ико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство |
о допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да |
једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онд |
биђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је |
— Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S |
нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> з |
/p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом |
значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не мож |
од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли в |
као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Рив |
ланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, н |
некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд ба |
к и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Ро |
вио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија с |
, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашн |
} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — |
а</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је |
народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многи |
се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас мно |
..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. пре |
зговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти о |
овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а |
ог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да |
p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» |
"82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци |
ри појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту |
!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозас |
вени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи |
епогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p> |
} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{ |
је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> < |
аде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то с |
> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се п |
="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум |
а јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и д |
...{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку... |
атати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов |
/> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chap |
д главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p |
пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — та |
. знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као ма |
воља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван |
о, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; са |
ица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет |
и ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам |
да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могл |
ј настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, са |
еника....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно |
.{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гл |
знатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у не |
ше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад ј |
ауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срц |
на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у ов |
с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с ос |
ан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена исти |
</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем ш |
аш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се |
е лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што ш |
гала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чуд |
задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Г |
ла у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <p |
..</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најради |
{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи |
о држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији стари |
...{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, ко |
егово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобн |
а је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знам |
родао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља ш |
а ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....» |
аљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за вл |
ши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдоб |
да у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд |
јде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам |
есто поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> |
га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> |
што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погле |
и му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше чове |
....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута |
ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати |
а њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило |
.. ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би рук |
а неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што |
....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — |
мрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље |
о сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу. |
...{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја |
у пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи с |
аја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи |
{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад ш |
м беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Диви |
којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди |
био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} |
>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, |
ели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, кој |
ет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). |
да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њени |
погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, ко |
ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и в |
његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо |
једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она |
а, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше на |
е....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p |
мерила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људс |
у као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — |
еговог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{ |
је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болес |
јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, кој |
— да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{ |
стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги |
ко....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи д |
..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> |
велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи |
ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њ |
> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андро |
баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била |
дине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!.. |
ала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је так |
јући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам |
0—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун б |
а тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда с |
био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, |
момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 го |
имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе? |
е сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике |
ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорниј |
Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог да |
а стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се |
ведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{ |
нцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали |
а маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше |
есто и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — наш |
ем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> |
на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А |
се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, сна |
S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ |
милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шес |
добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p> |
д им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — |
без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућ |
довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу |
тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га |
учио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све |
ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од прис |
им коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он |
— ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узе |
ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" / |
тра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> < |
е жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оно |
јко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p> |
ети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му сво |
1" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађе |
јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>« |
и продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па |
ежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њен |
од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша |
па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други |
па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, н |
ко лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «то |
о да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једно |
једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на |
0" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и |
би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се ново |
а било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и |
аћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог |
и је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове об |
те је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испу |
естимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из о |
ало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! |
аба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — о |
задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> |
рнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су |
, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела б |
и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb |
нцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине ма |
дишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и |
<p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиро |
сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рек |
буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г |
Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му ј |
м имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам с |
нађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно |
итав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос! |
дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања поврат |
собит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, |
{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много |
, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} |
а о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшн |
.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на |
ива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала |
не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентал |
— стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели с |
рницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече |
е и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту д |
г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Њ |
ад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запре |
тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу су |
а која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пун |
ароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је по |
нда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Он |
S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клини |
p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се |
еног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од пр |
су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су ч |
ико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јав |
јстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они |
ратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрли |
Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног доброт |
е спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> |
а г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као дома |
из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало |
ан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</ |
00 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седниц |
веј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим поср |
је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} О |
оте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чег |
у на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били |
е још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира |
јствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> п |
оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и му |
азио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуг |
шћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Доша |
во је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он н |
процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи |
еколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се |
оје су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и н |
евноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши д |
двећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она по |
Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и |
и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му н |
{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.< |
многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипет |
адања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о |
нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се |
и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до |
9" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и |
:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њег |
виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Пог |
е кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним о |
ј лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио |
S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у јед |
} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, |
та у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав пр |
лијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, н |
м погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неко |
не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три мил |
, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба |
.»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на |
ило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе љу |
те!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, < |
.{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, од |
је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од |
} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала ба |
је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника с |
есима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди |
<p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама |
великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војс |
чем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку л |
ај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неко |
не, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукав |
дрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је о |
твачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су пола |
, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обу |
твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повик |
чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је о |
сама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица |
би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење |
свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био |
живања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим |
> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ? |
г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му |
вом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једн |
ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у |
ар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену цигл |
сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изиш |
.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> |
> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Мл |
S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што |
га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ва |
амо не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам |
земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} |
да; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христо |
зултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На т |
друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да |
с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — сабо |
.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви |
и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала зве |
ступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гл |
Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Зла |
ављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев т |
} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцни |
и до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела ка |
вије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој раст |
то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у сл |
ла седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на л |
два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последњ |
е Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. |
<p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флави |
средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...» |
после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије |
Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да |
је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президи |
је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се |
одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу ос |
о је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке бол |
, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци ис |
ју сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат |
<head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читањ |
ало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из |
т.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, п |
дону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује |
има мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто |
арифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско |
баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло |
црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику |
га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би |
жно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га ј |
ждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би с |
аде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се |
е дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све ке |
к.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p |
ја.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш? |
ас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достој |
ржала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена све |
дним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога влас |
собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста с |
а у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је |
вину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На |
е Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита |
атур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им |
рлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедач |
туживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи профес |
послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> < |
подине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} |
ух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола |
вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомј |
нења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомј |
и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати в |
сао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да |
изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де- |
<p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите |
Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чу |
јао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: « |
ромовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан гро |
н од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још в |
оме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и |
—</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Је |
с, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење |
рочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и |
је, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је |
Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{ |
ао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривиј |
p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>« |
кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није в |
— —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отиш |
ти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и |
оше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пр |
истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. |
лужитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронит |
отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко |
ослужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда |
отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам |
образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно ба |
види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, |
воје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела ј |
} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је ми |
сто освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак шт |
...{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знад |
у.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, |
ела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа |
а не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције |
г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили: |
ојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</ |
— ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} И |
е....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опас |
ор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег с |
би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb |
ко мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околно |
рича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он |
а, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не б |
како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би |
м јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је |
е.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће |
есена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} П |
ствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац |
у се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок |
оћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи |
Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p> |
у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливиш |
евица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седање |
још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо јед |
н наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих с |
ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег об |
пита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Ј |
љи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопствен |
е.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — |
дседника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може л |
исну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Т |
аст и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста ј |
но треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у |
ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев м |
енику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске |
истериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» |
<p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да п |
о се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала |
м:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детет |
тоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> |
ју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан |
тересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се |
та тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтерес |
жен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који ј |
си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флав |
етом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она |
искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не |
употреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{ |
S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година ј |
орног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте |
доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{ |
минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљ |
ј трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неко |
а одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачк |
атској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђ |
рца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се у |
доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га р |
вори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба с |
да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш |
марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с в |
ше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметн |
, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиш |
своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>« |
већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како с |
} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100. |
доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица з |
> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џо |
е бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких |
би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење. |
више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи |
би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете. |
нао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче |
плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њем |
Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб п |
Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Посл |
мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде |
а срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни |
а беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда зб |
као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" |
Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — б |
загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим т |
{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин о |
шао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изн |
/> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом |
намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се н |
умента види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Жел |
пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме ова |
дножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе |
ла — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отим |
азиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ нек |
рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слаб |
ећ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остат |
ету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкас |
<p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Ф |
езну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили |
чера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд |
од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24 |
{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> < |
мам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив п |
бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пар |
пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и пошт |
се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних све |
се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па свак |
} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћа |
вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као шт |
...{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресл |
добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његов |
ноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и |
о сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд |
на «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је з |
о за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као |
тра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено к |
тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару |
један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару |
p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета |
не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</ |
и срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Ма |
њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен чита |
..{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало |
ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p> |
каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> |
/> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она |
/l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут |
је се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека з |
читељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, кој |
/p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћ |
ало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} |
сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече |
трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Де |
или у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" / |
ните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглис |
...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел п |
зразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и зна |
а ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужи |
S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, то |
с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} О |
ога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — |
обичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвиш |
> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар сво |
p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбог |
е Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда ка |
и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица |
....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у то |
а су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — сед |
ам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље |
и увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна сит |
p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оже |
ју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ изда |
чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео ни |
Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он с |
о и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим |
ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас и |
е тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из |
диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње влас |
руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се |
дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окуж |
е умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и |
} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичнос |
зентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрет |
горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу |
има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> |
са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч |
.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разг |
а!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицам |
је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде свед |
ца, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истовет |
спођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри свој |
товетна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик |
ок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способ |
је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ов |
е одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она |
се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не |
ха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Др |
сна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, уп |
тавља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може ник |
и су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу |
, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге би |
ћ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} |
Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андр |
у муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хл |
и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пус |
и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква зако |
епродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико |
а срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац. |
тница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, |
у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ов |
ко отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у бр |
види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је |
тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године |
Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и сво |
тне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — о |
је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри госпо |
реставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро ве |
оворима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао |
о и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, ка |
ати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по ка |
а свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - п |
д овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни п |
дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</ |
ао да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} |
по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и |
показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. |
ти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" |
да; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је |
сни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и |
а у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и и |
{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, до |
али трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју |
д кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера |
пњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{ |
љ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све шт |
очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стас |
<p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Р |
су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од на |
ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S |
уде, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти |
ењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Он |
не јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један д |
донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово п |
рлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је сувере |
мо за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задо |
а нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — |
својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар |
е измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом ода |
очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, |
рође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као |
ах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац |
же.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би |
S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по т |
у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила св |
вештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, |
силе, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе по |
S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — с |
трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан све |
че и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као |
} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и до |
ис....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, |
»отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних |
ли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три. |
ао бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» уп |
ани, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведн |
ку неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она ј |
/> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно об |
у пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта ва |
едини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — х |
нске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка |
«За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» |
тању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Анд |
г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне |
ништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слаб |
чија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као дец |
же да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, ка |
напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — про |
њска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он |
ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна |
г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око |
> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи р |
ћ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Моз |
Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведе |
оститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она |
јине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбра |
ник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече |
кне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред од |
кад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо |
Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да |
дај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне шт |
лану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости |
одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе м |
ед хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања |
ци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни ово |
». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и « |
шање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци ос |
некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парниц |
лада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи |
било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У |
ођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима висок |
о!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. |
авио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које |
П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} С |
енције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ |
скључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То б |
пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" |
ога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <p |
у првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по стр |
, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнал |
ј дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — |
је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно |
јих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су |
од велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени |
видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним споро |
а;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко |
{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад н |
ви старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намера |
девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о свој |
зме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори љ |
шој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова |
по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, м |
е он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, |
ан, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!... |
ој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> < |
Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — |
S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је сп |
— прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ |
....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али |
на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчи |
за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао св |
о би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још |
е тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен с |
а гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде |
који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за дост |
Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адво |
е њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у как |
то — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p |
. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог |
спођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењ |
Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — д |
изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела |
ше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се у |
ра пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо |
е хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Мн |
и пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитиј |
ачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p |
, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{ |
ас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије |
ијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мен |
ио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта |
е пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да с |
смејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се |
S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима |
огла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било |
{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај ј |
онеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавањ |
, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузе |
одаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроња |
ло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, |
њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Так |
ом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог |
име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, |
сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљу |
младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим |
сетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћута |
епог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} К |
p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебр |
стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се кој |
амера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме поједино |
штајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онесп |
hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то |
ана несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато |
unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је |
у баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да |
ла посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андрони |
сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био |
а се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, ниј |
оналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако |
им дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро пе |
мео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свако |
љ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а |
хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда |
..{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког |
је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се |
одило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине |
а на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена д |
ала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано |
, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја сл |
још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих н |
дао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике тре |
адан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку стра |
} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија |
саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећ |
> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне |
еда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подј |
Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би до |
идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно |
> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, свом |
е како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима |
је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на зако |
ва невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па с |
да чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну п |
е био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је |
а....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често |
ати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост. |
е по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{ |
ве куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са н |
улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљ |
мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши |
ве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд г |
од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отп |
вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и |
а 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} |
овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако |
е паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче |
велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко |
еној страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако прес |
о да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам |
била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. |
чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо |
ко г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који |
/hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <foreign xml:lang="fr">Comtesse de Lucy (Mme Guizot) |
а и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би с |
— то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном пе |
ечено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која м |
свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна ис |
е,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, |
зрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, ни |
ступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да |
ступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n=" |
тела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је д |
добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири оста |
ред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад б |
онизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју гос |
т воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је |
е од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је са |
трано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и |
или главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је |
лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је |
> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. |
ла...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — |
ела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе |
аш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној |
ртове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувел |
нуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартово |
И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три г |
меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S |
<p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, |
огао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. г |
само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> |
би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И |
м политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског суд |
председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана п |
ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно |
лко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син пок |
раво или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала |
> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се |
а ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се |
и свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њо |
али да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би има |
кушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,20 |
употребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обичн |
ститамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслу |
влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном |
" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова. |
уин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} О |
p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се из |
их списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла чит |
у — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика з |
и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, |
слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оста |
е.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да вид |
као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда |
своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумн |
а не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи! |
и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> |
а од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мо |
/p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам в |
више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По мил |
други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба |
ти....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</ |
р.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Ова |
ражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> |
! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеско |
оворите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита |
<p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу у |
повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p> |
он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S |
а.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» д |
д својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко т |
о спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p> |
<p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као |
нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово ш |
на динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» по |
едока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n= |
све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све изра |
пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако проп |
но!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... |
је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад ј |
..</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мисли |
....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме |
3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушал |
великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике |
Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо |
агородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П.... |
преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на универс |
е радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сиг |
ра.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила |
све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</ |
, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто освед |
сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публик |
<hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском мук |
равити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... |
раку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" |
и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је пов |
— за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш |
..{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то |
...{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој |
и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, д |
у и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, |
ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио па |
о судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није х |
и те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се |
испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај о |
је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једн |
рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне гроз |
..</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{ |
је властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад |
пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прв |
ву лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, |
узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом д |
{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијан |
ео свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету |
уги облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на по |
сти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете |
ство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас све |
ена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибер |
Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ућ |
она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба г |
е узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у |
судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је ист |
лек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим п |
суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале оче |
упала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> < |
д кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Ш |
, рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентал |
пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка стра |
су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — |
преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, п |
, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта с |
сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрав |
ћете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није |
....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и |
мо њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А г |
> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше неч |
креда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би мо |
ана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом рук |
таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичн |
то шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} |
} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече! |
Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, |
вој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по не |
еко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије |
ог, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би |
гао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, |
<p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео |
вори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је ме |
на је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћута |
»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата в |
ше тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он |
у богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог |
хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозентал |
екакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече. |
и је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало. |
предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по |
ко је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, |
по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак |
и под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима по |
вљаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адел |
их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти |
бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; о |
т искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је ве |
би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно |
у ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану зада |
ло око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би |
ед своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па |
та би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> |
"*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судб |
а.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилиц |
цем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су |
Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени |
учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; ал |
је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се |
Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро |
<p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим... |
је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек |
} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за п |
ају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљ |
Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> < |
во срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има је |
и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и |
као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Б |
о сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дај |
жено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог |
убимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито р |
едаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста |
ваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљи |
а столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лиц |
апиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} |
ве грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S |
е.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка стран |
се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно и |
човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је |
<p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици |
ље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници |
дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигос |
воје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављ |
орену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> |
увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, |
да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се |
и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље ви |
дској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистов |
јка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћ |
ву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина |
и» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n=" |
ко и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне |
још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи |
о суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске двора |
S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом п |
ла — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да |
у жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај о |
и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> < |
амо насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У тргов |
погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше |
а изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једн |
ак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по |
г презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи |
ад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ће |
могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обој |
е слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћ |
тере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не |
ио пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он |
Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана |
је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што |
после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била |
она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се мога |
е г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства о |
алаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав д |
p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је |
њско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који н |
д се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, |
м детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво |
едва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекин |
е рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="3 |
пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> |
оји те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи |
добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним пос |
Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» |
у догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Са |
их је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на л |
ње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тр |
овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашн |
, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи п |
није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — пр |
дности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала |
ра.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права< |
огослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки |
="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Нес |
ада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —< |
су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. А |
јка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала |
ати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање |
по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, кој |
лостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на стр |
рама св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже ку |
храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказ |
у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које ј |
ванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — сво |
ванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који с |
ала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања н |
ужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни он |
ност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна |
ранац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га |
ава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде |
за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао ј |
p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» |
е само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он |
срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>« |
ресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује |
оворима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и с |
судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и засл |
, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мат |
> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» |
«А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и ср |
р заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="1 |
под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се до |
и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одре |
дине 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Лов |
и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је уга |
борио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јури |
ађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица |
едној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла |
<p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на су |
ом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г |
од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомј |
које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «... |
изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у |
на друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" |
ице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n= |
очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да п |
део. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику з |
укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на к |
цајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али |
он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му |
и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је има |
иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје от |
, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и т |
оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све шт |
гов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, ал |
стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се п |
постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хт |
поте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 бри |
му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код |
ојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огр |
из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она |
а сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, би |
материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div |
м друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазиц |
и из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни |
а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе |
>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлиц |
о до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милоср |
ино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народ |
јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била |
ји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме д |
рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова гу |
мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја м |
одо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат |
S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер н |
ав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце б |
} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба |
— он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио |
на војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита баци |
што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, шт |
а ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча |
атку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi |
ост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш |
вота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те каз |
оји чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! |
је од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак |
У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својст |
b n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Пет |
м парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутр |
у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим |
ле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смр |
тљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронит |
тених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а |
е, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покој |
Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме |
head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разг |
..{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често пог |
Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флави |
ће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, гос |
више слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Дру |
{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична |
који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде ми |
ране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пр |
о да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кесте |
да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то |
авније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је |
а чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Ис |
ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како |
им очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господин |
ство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Та |
она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негуј |
е вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себ |
најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, |
љу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — н |
а овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може |
ше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адв |
ед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} |
заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <p |
кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог |
стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у |
куца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко |
зриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да как |
p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења |
м њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестење |
ити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на с |
и по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа |
ресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били з |
ш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у |
раги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} |
е с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угост |
је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема |
нику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први |
а су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена. |
ти некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на |
ри г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његов |
у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало с |
мо „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да т |
сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри д |
сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: |
је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. К |
ила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и проша |
жају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и |
То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист о |
госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас по |
едаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам |
дски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану |
е било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</ |
јег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла м |
дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског суд |
еђати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога |
у хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера. |
да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима ниј |
хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, по |
хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу к |
гла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — к |
{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. |
ена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ниш |
14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артуро |
конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је |
ија није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Р |
шена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест ко |
што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би св |
а сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, мож |
а правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог |
сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стад |
е мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S |
еше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она н |
маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућ |
Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S |
навали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог |
ољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера.. |
S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb |
друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», |
<p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике. |
јвише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђел |
х се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при |
првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једн |
онетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!.. |
ан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза |
ичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</ |
смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао и |
!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> < |
} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили с |
лагим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том |
p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном поб |
а, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим |
ља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој ан |
осо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она б |
....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> |
вије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му има |
ем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отвори |
аст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину |
а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше посе |
ици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да п |
и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Иш |
ндроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу |
а.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Бос |
<p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жа |
да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово |
ај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учин |
да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорил |
војци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезан |
ли.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, н |
морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује |
ила у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се |
вије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да п |
— Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref |
е могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар к |
нати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — |
око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, к |
{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! ре |
зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину да |
.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да с |
нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га |
ео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</ |
а да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам». |
гледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На с |
— сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди |
слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед |
пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили |
ма у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по ску |
о распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} |
да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на |
олести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је |
ведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисхо |
стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наред |
ла на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтиво |
а, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њ |
о је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Фл |
>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом висо |
једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, |
само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су |
пођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан |
на да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, из |
мисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три годин |
одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утиса |
што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је сле |
еки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на « |
о је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју беј |
шност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице |
} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица с |
л што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се о |
г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из |
р.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин |
да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад |
ободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне |
и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у за |
игуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То ј |
учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед |
шао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством пр |
ј светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показа |
њу ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о в |
двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као |
вену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњави |
вену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњаст |
та он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо |
хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живо |
на која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала н |
/> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем |
тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Оста |
о дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је |
уке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и |
су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали |
на.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали |
као:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког р |
писати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост он |
правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су п |
зивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у |
.. «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то |
ртур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан |
} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код по |
р пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" |
говорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно |
> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— |
оли г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у |
је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много в |
дије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами зас |
тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца |
дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је |
о дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} О |
је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на ками |
рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV |
оцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андр |
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов зако |
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и насле |
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни |
пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића |
је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> |
о тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани С |
де међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и св |
више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар. |
p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије |
.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску |
некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, |
о једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Еми |
мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S |
знео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јан |
љам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдим |
љам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смара |
ти од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, |
су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{ |
било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпо |
пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва у |
овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу |
ва односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља |
ију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан р |
де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуфе |
<p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Д |
} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} О |
писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из прв |
који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> < |
је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни ве |
о су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омр |
пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок |
.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери |
Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Л |
осјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је пр |
е, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г |
но слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управ |
» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} |
«б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.8 |
доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан |
веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињ |
Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није |
а, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру |
тановали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи ј |
</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изг |
д положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Р |
орни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и |
доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан |
м оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињс |
ле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога... |
лир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам туж |
златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флави |
мет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени |
но јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза прат |
нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам |
ени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, шт |
м вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај |
S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим |
дим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.< |
нио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти |
Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Ро |
.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с |
{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није мо |
трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капи |
<pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напред |
им друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p |
овратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је |
— тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} |
то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је. |
p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Ње |
и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по |
ше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парниц |
{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвока |
>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није с |
коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флави |
дна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјеро |
дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи за |
ледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко |
отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао |
лике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто |
пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. п |
укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> |
свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном м |
оје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила |
да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме л |
употребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све о |
и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и мест |
чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ј |
су избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љ |
ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја мн |
вим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски |
моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно позд |
кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target=" |
и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</ |
е мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> |
части одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам |
> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S |
ознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио је |
гист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа рук |
чнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стара |
на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право |
вор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда б |
имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живо |
ника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио с |
="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Фл |
а она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи |
ао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким |
спође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису сти |
ђивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чиј |
централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. |
а гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде |
ије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао |
ните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо г |
морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с п |
ме баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су по |
ати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше доне |
јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати бож |
е-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за |
а се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство |
легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење прес |
м, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества г |
} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут. |
овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки са |
је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек |
беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила бог |
е од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — п |
лима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно |
ти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уве |
ио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опе |
та, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{ |
ју да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као д |
смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни |
а!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довиј |
вије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог марк |
потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и |
<pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{ |
олуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је |
П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима |
посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је |
их лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим му |
дан дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена |
емље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на |
ва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!.. |
лим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар д |
илан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком |
чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни ј |
Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика. |
ача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се в |
а.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кол |
ла у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била из |
/p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>« |
000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није |
послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђар |
рднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у к |
са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она |
у, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних |
је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио св |
по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је свак |
ле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у |
p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андр |
е скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли к |
S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу |
ла да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — |
p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано |
вију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. |
но лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на к |
} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како |
...{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене ра |
исли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S |
едочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в |
нуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је п |
ивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и мно |
уће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужно |
Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је |
и требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања |
на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита по |
рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије о |
м г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита |
" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Д |
<p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Н |
говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и ч |
ље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гле |
реши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као д |
икад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође д |
седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва ц |
леда.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> < |
жна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је нек |
црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!. |
<p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнут |
у никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше |
иње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долаз |
м и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана |
авној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и |
Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову н |
ити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, м |
туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жил |
8" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је с |
По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p |
оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати м |
p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је тол |
о терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној |
његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес прот |
човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан суди |
<p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су |
основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васп |
То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужно |
чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има с |
тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, та |
тнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује др |
вац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши |
е нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни приј |
олитични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, |
и? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да |
у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виш |
— треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мис |
варима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и |
као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта |
ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевск |
p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим |
Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> |
ом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то |
p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куд |
е валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона |
ење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин |
"20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још |
ели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима |
.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... (« |
шем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелаз |
добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му т |
оваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичн |
"12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: д |
енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — |
а послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> |
ервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметниј |
> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиз |
уди у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим |
азлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она див |
а, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим |
у се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише. |
овек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, |
долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сва |
Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над ње |
., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} |
Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n=" |
медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије |
коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону |
израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару |
а ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео и |
умем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко на |
огло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити сво |
да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће бел |
{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница |
есу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi |
лим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а са |
ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам |
тур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од |
ућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је |
с, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниату |
златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Хрис |
Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара в |
рупе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од раз |
матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаш |
и средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови вена |
спетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смараг |
а је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик |
га паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би к |
ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар суд |
пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане |
упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам |
— ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући вр |
смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо |
омјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то б |
високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с |
е, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, |
едне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли |
ућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> |
Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара приј |
ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска ана |
еђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје сл |
S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у велико |
еју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми |
те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила |
је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи |
крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о све |
два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб |
и жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио ж |
опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П |
етресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злоср |
емогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му |
сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трг |
зговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонв |
ти на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад |
ахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље. |
, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу |
ено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да д |
пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете |
и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од |
це Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још пр |
n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од |
д им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, |
тном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и ј |
заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на |
јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети на |
чуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чаш |
и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољ |
судио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p |
бојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, пови |
вим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гоми |
тупању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде |
ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни |
де савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{ |
»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица |
S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. |
и од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање |
едам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледи |
добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и |
другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори |
је се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло ру |
више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије |
зао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам |
е и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није |
обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, це |
хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не би |
тишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се м |
нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Р |
ове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом су |
иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p> |
ову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и у |
ље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви |
је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке |
е бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је т |
Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми |
, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} П |
је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без |
вала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} |
ала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она с |
а притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и си |
алаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати |
нталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ М |
о!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... |
иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{ |
лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор |
буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за т |
лико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још |
; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} |
} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у пла |
гисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту |
ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну |
киз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомича |
светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровн |
запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после нек |
осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Ко |
ка своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срц |
ледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за свој |
гне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</ |
<p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку |
,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, у |
аме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би |
ве надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости |
злике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања |
свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и за |
своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности |
ad>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудн |
је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш |
живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> < |
тпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом |
ит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit |
гло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз |
Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед н |
и наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ст |
У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену леп |
зију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Рив |
ос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све |
имена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим о |
вињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... не |
а, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне обра |
најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у |
већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то пониж |
ка на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преград |
нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало приб |
е наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Ста |
..{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— |
S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућа |
никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми т |
ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!. |
миле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно по |
толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — |
ан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, пониж |
<p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p |
марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p> |
ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Вра |
им поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Фла |
е зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше |
ућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, ср |
ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је |
беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце |
па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, |
> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо из |
<l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу, |
<pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} К |
тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео жив |
што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главо |
лаву — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} |
т своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвал |
ћа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{ |
.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партиј |
елог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје |
својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> |
нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фоте |
и, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, |
ски осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах наша |
разним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. из |
м посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад б |
отуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини |
заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико л |
ре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ват |
нда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани с |
што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући... |
обље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати |
и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишал |
{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла с |
ње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима |
хата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао |
столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту |
ој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бом |
слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења |
де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», |
у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» |
аљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину |
/p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{ |
Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала |
р нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила |
stone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на |
...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву ник |
е на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишон |
, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублаж |
n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чув |
тата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојеће |
мо беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава. |
е окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинам |
а у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи л |
ених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с ве |
ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац |
ило равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припада |
...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали |
ила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би |
ја.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, |
четку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важ |
нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је |
дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што с |
о је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слу |
поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављ |
могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње |
није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, госпо |
p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S |
се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном п |
како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица |
му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, д |
т.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подл |
нако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни о |
оспођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интерес |
огу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само ч |
ајзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у |
питујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си |
н § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјс |
и и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испи |
римедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да а |
та не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености |
д «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли |
и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличе |
је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе гр |
могнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина наджи |
у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од ци |
> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича |
к постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{ |
ен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђе |
Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{ |
од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су |
чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника |
марагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и |
оспођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посет |
зграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» |
и добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} |
огута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога |
документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови по |
ента, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — з |
насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андр |
баве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена |
инара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У то |
о, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица |
ронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id |
pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете ост |
ћа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећо |
ог детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и послед |
да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} |
јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих друг |
о на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то |
су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> < |
о непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — |
шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и поли |
ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би од |
се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали пра |
о образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље н |
добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Д |
и дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте ув |
еђу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је о |
ворио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој по |
мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ |
. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше |
човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа б |
ра.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаови |
ти и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и |
к.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога гос |
/p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад |
</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <di |
к, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По |
а би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа |
П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смеш |
ти.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама о |
, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими п |
гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једно |
Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене |
лавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговор |
Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обаси |
сподине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је ран |
ало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — лов |
тресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутк |
креним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{ |
удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом |
тано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили |
ми.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољ |
је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили |
жне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сенат |
. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила |
г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p |
то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебриже |
, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није |
попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњ |
рага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> о |
угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Ко |
трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али о |
шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је о |
рљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила |
нда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> |
рница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би |
дор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде зн |
нда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" / |
у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирс |
ни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лек |
правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — |
правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Ан |
Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n=" |
еног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, би |
авозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p |
авног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име |
јом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде |
ај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако к |
у «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују г |
где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне |
Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И |
ом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој г |
ел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онд |
својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог |
је заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од |
="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог кап |
нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у пра |
г</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишен |
ње гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су м |
>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</ |
н грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га о |
<p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S |
/p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џо |
на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — |
била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи. |
ml:id="SRP1880_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важ |
летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну п |
убитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> |
омашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио м |
атили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Ад |
сионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила: |
lestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још |
на уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника |
му.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су д |
ћину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици |
мину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{ |
n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се |
лави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" / |
>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба к |
ала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном с |
овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави |
дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру |
ом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај чо |
а а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође |
ки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} К |
шила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо т |
ну.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, мо |
а:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог |
јали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Дос |
обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милиј |
утака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачо |
а глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p |
огодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је прат |
е и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први |
ма другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Аде |
уд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела р |
не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џо |
по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне сам |
пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци та |
огу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео |
</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="8 |
звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Мо |
е и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици |
не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за чит |
актер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је по |
сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће с |
даде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p> |
..»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудн |
аређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>К |
оје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежал |
ја им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега « |
г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Пета |
о нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет. |
о да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што |
ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо с |
id="SRP1880_C16"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на |
ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном |
мро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....< |
акшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе.... |
могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p |
овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. зако |
суду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене пуб |
; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Б |
> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S |
...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам ов |
ће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини п |
ужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{ |
ву привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андро |
једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам |
а — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету |
..{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде с |
ора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нуме |
..{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Ч |
да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове го |
погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделин |
еног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам |
положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као |
— да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор |
— знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он |
ријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из |
и!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, |
р — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало ил |
} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Исп |
ља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад |
је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну из |
који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти д |
S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поз |
који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се зна |
настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће |
мете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да |
/p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну |
лицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето |
и П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С |
м!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном |
<p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. п |
но света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека |
а сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама личн |
м се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мо |
ући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, ре |
ет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња |
ности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на друг |
не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна |
а Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на |
Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њ |
Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео в |
оји беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, |
се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} |
а, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на |
» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најм |
аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андрон |
ст часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> |
/hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{ |
“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старос |
не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе |
дмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођ |
То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад |
ло — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, |
ше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ |
} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чуд |
арохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога ј |
покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозен |
обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседн |
оје смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силни |
еколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог |
да ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p> |
!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо |
истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — |
е овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици |
е ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник вели |
тављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд |
те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није мо |
еше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И |
ге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, по |
бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко м |
ећа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао |
доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не прима |
едљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра п |
ји хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, |
ушевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нар |
ога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при с |
онита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» пр |
судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће с |
онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свиј |
међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме |
Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџ |
ао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег сла |
своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хо |
а масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорн |
во. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца ни |
S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само д |
се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а ј |
ечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлу |
<p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није ник |
већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Фла |
ада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> |
шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све |
а га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист |
ог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек и |
продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p> |
ти тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} |
ео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној л |
...{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} А |
гоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{ |
S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законск |
ду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је о |
ирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих д |
, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и |
још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина б |
унаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести |
другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњив |
дока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасно |
ђа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, |
лачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две г |
не образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — |
распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И |
е каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон прир |
а, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само ц |
{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај |
едице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево |
је сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно гово |
ајзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> |
у и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму |
вно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога до |
зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба |
"#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних |
ена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све м |
стовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако с |
е још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано |
, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вр |
о га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не |
а чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути |
сној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... |
јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} С |
, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — |
ојим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ста |
итања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупо |
исто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не |
а ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала |
чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а |
—</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспи |
зети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ов |
д «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон |
г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње с |
да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај |
ави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. од |
тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, госп |
доџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, д |
ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго |
p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један је |
како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чи |
— онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше |
истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, к |
аше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој ст |
28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и |
еше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине пред |
ика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Кола |
година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друшт |
ека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — |
ало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Го |
косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, позна |
о г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> |
чан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да |
д умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> |
на из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа он |
тана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. |
и!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко |
и? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, з |
uote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују |
итог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем |
ше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време рево |
странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има бла |
казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није н |
ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, |
е воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само вл |
је хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом |
закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, |
pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и н |
вим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се о |
и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга |
имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и |
ко се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{ |
розлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и |
у: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо ње |
ма.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да |
Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег |
мрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву |
јбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене |
ш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре по |
нда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се |
се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као ст |
— ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако те |
ђу ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу |
<pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо |
лило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала |
посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....< |
у.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су |
мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни с |
Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изр |
ес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да пре |
рас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас |
рактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери |
звади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар |
јеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце ниј |
нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S |
осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, је |
ш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је |
ите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ће |
и ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних |
дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> < |
зболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S |
укавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?.. |
мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до нед |
тур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрин |
ије десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но ш |
{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом |
да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хл |
није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим п |
јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавиј |
ече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смр |
мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{ |
S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним |
што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних |
јице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но |
рани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, по |
да се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарат |
а...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у о |
ста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се |
..</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а |
метити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за члано |
руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па п |
опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепис |
е ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна |
г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари |
а уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја са |
Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андрон |
неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босиј |
" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти |
де, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишено |
т....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто |
це.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајућ |
равно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом |
Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и б |
мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без |
— стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и приме |
испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <mi |
а а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — н |
к занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А |
н којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П |
Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скид |
е у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> |
Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Ф |
ћ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S |
еру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — о |
ра да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад б |
у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће |
{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и ис |
малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у наро |
ађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} |
о име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, |
је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти |
унак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети». |
ио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде... |
им «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у ж |
г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо |
ла и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског |
ати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја оста |
мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} |
не, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на |
Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан каракте |
ити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све сво |
рију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стоти |
воја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја |
бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела прат |
рати светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — к |
ланове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних |
навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но пр |
ви од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milest |
о овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судс |
тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{ |
малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима ш |
и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза |
неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су т |
арост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, к |
ем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина |
и ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. |
е узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло |
бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био ј |
вају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили |
; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни |
ан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом |
p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . |
} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш |
«клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на с |
мљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу |
Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као |
Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред о |
свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица |
ило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> њего |
аз својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Св |
а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, |
увар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд ту |
е он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и |
неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и нео |
вој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до м |
— да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — ка |
/hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је л |
а и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око св |
чници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само |
тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, |
се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како д |
то које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно |
Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо неш |
робље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ |
а.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још |
ео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олак |
а значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који |
али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине |
тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, |
у....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих и |
даваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворств |
Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упит |
це, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину |
шли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћ |
а.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од |
у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часит |
имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>треће |
народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:< |
ак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврд |
ам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</h |
, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера |
ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шату |
, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, св |
} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>С |
ог стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста суд |
туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне |
а је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна |
године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беш |
о ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз ми |
границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим д |
тног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне гр |
ио се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се |
одити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— |
! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, на |
еда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћ |
е се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «п |
, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi> |
истав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов |
томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек |
а умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?. |
м само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, |
љ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични ви |
о вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове паж |
удови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»< |
и, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву |
му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима |
лаго земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвиш |
подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и |
«Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдн |
удима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чисто |
Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна не |
с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? |
гу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и |
е судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!.. |
неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућ |
је је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је |
{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мише |
је, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пр |
{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао |
. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предм |
неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправд |
ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишље |
ката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ засту |
а ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p |
и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени |
и»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може |
ј смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јав |
ду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда с |
ријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флав |
....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона. |
нила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «ко |
е злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је м |
ола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смер |
ина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у |
овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решава |
еветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} П |
ције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш |
а мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, зако |
то докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми |
е био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је би |
ћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за це |
не, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана |
а — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би |
ебе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево |
Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андрон |
рст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у кол |
ругом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очи |
Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; |
ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна |
г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као |
авели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — |
а па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву |
шено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!... |
шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога чов |
вог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати. |
савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не |
или у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mile |
вао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чин |
.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај п |
она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. пре |
.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни пред |
>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао нада |
Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај с |
аком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>т |
купи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Ж |
фесори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, раз |
Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај зани |
<pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа |
скусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја с |
ор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наш |
б. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријат |
она и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавно |
еног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> |
/> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за в |
суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристав |
је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S |
се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, |
ерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим |
бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, ко |
иче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу |
дговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у пр |
пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да |
е.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа |
тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да види |
већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле |
дроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног |
је нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине до |
ка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању |
..{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> < |
зрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, |
ем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи |
вија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па м |
ре, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, ко |
да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а с |
н.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока |
зад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор про |
сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништ |
/p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућо |
т и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>П |
би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената |
у кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!.. |
ки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да |
о прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, б |
љ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андрон |
....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни п |
онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало б |
његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону гос |
друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гро |
ија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и |
лому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> |
то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за сре |
в. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил |
еше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за сре |
кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С |
80_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбе |
лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С.. |
ше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за |
ног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С. |
а преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кваре |
ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа доз |
Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлиц |
ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на пре |
какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог |
сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестова |
ити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. пред |
ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није |
ела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам |
адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како |
ницу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног и |
— то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спо |
а васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако |
о каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} |
ик а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ ода |
десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше |
су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догод |
/p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флави |
нске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може |
да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; |
аву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљам |
закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у |
добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно те |
лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умол |
а има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам ум |
уштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и ср |
ати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао |
дио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији о |
његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, |
ана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледал |
лецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он |
љи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у д |
штенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</ |
ра.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он з |
у зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, |
е кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало |
на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога н |
решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само |
— беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно м |
?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да р |
ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу |
весне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победо |
ред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати |
да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека |
и ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... по |
мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта |
и у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Б |
....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од јо |
цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је т |
и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу |
ема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одго |
ад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад |
ш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најуз |
је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећ |
а сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупо |
> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових |
!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... |
губљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Ф |
о разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, |
стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господ |
у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Арту |
и предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом |
} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне |
а од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — сек |
ло би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта |
но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би р |
е имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника велик |
ори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговор |
ини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честита |
и, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, |
ске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог |
умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој л |
те овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници |
лико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и бел |
а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. |
9" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; |
з беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби д |
} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но об |
ворио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну в |
духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин науча |
дила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г |
а у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону го |
— 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!.. |
бошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> |
«права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо |
ка из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натр |
ушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена би |
доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова и |
сподо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако ј |
на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно ба |
авије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама п |
сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ства |
ли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прог |
речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њ |
ео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што ни |
вије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене м |
оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико |
. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — пого |
амењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости |
мо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна ми |
Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било м |
умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам до |
истоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих ку |
ници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо |
учници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен |
је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је |
та потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур |
о му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека |
нских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибиј |
замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} В |
сети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купа |
у сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... наш |
ку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле |
ретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног к |
итам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то д |
арити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведен |
најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепо |
S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одве |
умевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову |
у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујет |
е скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске |
три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде мог |
званредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо чи |
реба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друг |
уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада назв |
нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» кр |
документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је |
тараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада пре |
детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилнос |
ца имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било |
потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игд |
да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" |
а своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више ника |
већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....< |
ијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} С |
де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, |
} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и раз |
.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пр |
ледње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубим |
тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; т |
ш никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, о |
стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на располож |
ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</ |
је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S |
S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>Посл |
вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити |
даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесе |
е смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан каракте |
г свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Ло |
а понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви д |
ентралног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав |
> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало у |
Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим |
младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n= |
.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година |
упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја ов |
рине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког св |
ог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} |
.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио |
ећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у |
аменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео д |
нио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још |
ена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За |
многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непун |
сију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а |
сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум |
ера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујд |
Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одго |
мо као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он в |
и нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...» |
кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће |
ве, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала |
>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, |
ги су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу ов |
било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сиро |
... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју |
рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достој |
нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спр |
.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појав |
ола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела.... |
јатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима |
та г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на |
а наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог |
инуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му о |
земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на |
оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог |
д стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки броје |
ве важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај |
д «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рук |
још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шко |
.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубав |
и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх бе |
/p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим |
..{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу пре |
во је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се п |
.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</ |
ту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Теб |
ешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети |
евског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се |
је од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал |
алим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се испове |
оране беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а д |
еше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге |
широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беш |
а и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Ср |
и оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p |
тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели д |
после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна |
/p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S |
итали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли |
образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мо |
Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозвол |
уља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div |
мета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и |
оте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо |
то она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари. |
....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она |
чки дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом |
у исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно др |
то где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље |
ју.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дис |
ом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто д |
отови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у |
д већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца |
ао да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ. |
војство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај д |
и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не |
лици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи |
Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо је |
оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења с |
— док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпр |
сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико |
ла — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо |
ца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну обр |
це — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. |
оме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај а |
тна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је мо |
вог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, |
лила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за |
.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја с |
их пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим сам |
мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} |
а велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — |
ња» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете |
спо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S |
м самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је |
уди смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — т |
и. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</ |
кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог послед |
Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; |
мунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не види |
зумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко |
ве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г |
мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жил |
} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очиј |
не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују. |
<p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта |
штини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опо |
и суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало п |
. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и б |
о и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угл |
на као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен св |
ечено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела.. |
није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну зван |
осач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> |
вика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера |
соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и |
г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} |
о руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку |
не очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло |
авије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, |
м необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне |
даше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; |
ма доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети. |
, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја в |
падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке по |
јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним пр |
лужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — проч |
зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! |
о! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па реч |
ка се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — пр |
Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља |
пника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — проч |
S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле с |
се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, |
Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен |
ар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је |
знанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с њ |
зни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ |
толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то |
о га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су бил |
дило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што |
рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Б |
ужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој д |
да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даже |
лог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. ма |
адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не ви |
лици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни пред |
лађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас |
, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако |
ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице г |
а секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још |
да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебриже |
тне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој |
у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је каз |
и сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се |
apter" xml:id="SRP1880_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу |
ладика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свеште |
а!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је |
беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину |
мо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле |
илази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «цел |
су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> |
ст, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе |
развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} О |
ће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се |
ностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је |
се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n=" |
ба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај ви |
руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> |
основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је с |
парници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда |
S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — пи |
морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родите |
огао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај |
стодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи |
доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Ни |
ности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и позн |
с, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} |
новажан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случај |
спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај зл |
звиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и она |
рузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и м |
није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: « |
сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово |
ет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то јо |
ир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка с |
едок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је ис |
дока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потв |
е;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу; |
раоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се |
Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</ |
о на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно |
тодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ниш |
благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хо |
<p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогућ |
{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у при |
о:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог |
к опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на с |
о и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступни |
ника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом |
цала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, |
чима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Он |
{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</ |
Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично ре |
гист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Ме |
нога питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово |
ије мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милију |
ло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој ро |
но да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</ |
рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила |
вених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у |
облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две |
ати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкред |
е учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му |
а или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби. |
p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, о |
се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне |
фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спре |
у је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div t |
/p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају |
ило у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори |
ј заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвор |
челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху за |
р за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкр |
аван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ |
ркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. |
по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које |
<head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настав |
Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,. |
че:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. |
во произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим зауз |
а посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. |
Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговори |
и, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, |
е, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог п |
ата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</ |
у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја |
е тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адво |
је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем с |
ји нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком п |
зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је о |
ете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не |
говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовим |
остоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p |
p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до з |
е изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним |
ло се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава. |
права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам пра |
е и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши прир |
истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвоко |
учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спо |
раву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу |
есте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За |
{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам? |
> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да н |
рдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове |
S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срест |
на је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога свет |
та.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто |
ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам |
био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» |
дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих де |
аред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта за |
ори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одгово |
истра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> |
е почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког рома |
оштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p |
; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, |
е за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштениц |
ичност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијам |
праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдик |
жени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је |
— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајк |
ивијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“< |
Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику |
зволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети |
.{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тра |
ражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је |
> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене туж |
руге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да |
p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен о |
х стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} О |
и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непозна |
ар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Так |
>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, ре |
зумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми ј |
се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се |
репи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену н |
рекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти н |
зван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје прија |
лијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по д |
о је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу |
у речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зра |
а поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ |
пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са стари |
гледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак. |
воје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>За |
ржавне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Б |
е од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, |
Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изр |
тходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дан |
ист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да |
S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у кој |
но интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S |
едаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{ |
оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближ |
грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, |
ароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са |
ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p> |
оји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је |
репавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке ме |
S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора |
би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као |
жилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово д |
на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S |
и се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он |
елики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 |
ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и ос |
већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, |
.{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животињ |
ство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока< |
пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала |
а покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" |
S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову |
ше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог |
ва — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отвори |
и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изг |
ака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то |
пњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен ве |
векову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од |
880_C23"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то с |
оме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала св |
и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје ота |
ш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то |
уди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!... |
на, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао ч |
никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благода |
ди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место |
изати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмисл |
ава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без раз |
е увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно |
дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је |
ам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом |
кона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андрони |
е доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђе |
тан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг. |
p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у с |
/p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњењ |
ромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше |
настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно д |
н из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беш |
ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим н |
, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово |
дни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико своји |
знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Пр |
околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила прав |
и архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Г |
поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!. |
а.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој. |
О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „с |
омерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма какв |
јејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу |
на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи |
е ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципа |
е пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој |
.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били увер |
свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бис |
S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегр |
III</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да |
..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој |
рана на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.< |
ане тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће |
ане тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p |
.{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у с |
!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори |
ци; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмет |
Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе |
симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он поглед |
на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним прија |
дговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три ре |
објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал |
на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало. |
г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div |
Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово |
страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за |
ека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p |
пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Миш |
стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, |
ентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не п |
о туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије |
p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше г |
. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да |
ља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да |
ном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог су |
остављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенат |
отивници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник вели |
окатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. с |
одо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших про |
и пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики приста |
преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван за |
реседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Р |
p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник кр |
> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од « |
седник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор |
и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судск |
дају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, |
Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — |
дице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођен |
прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевск |
вој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајан |
коном.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да |
садањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо |
а г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили |
ел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до сада |
адањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и |
..{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа |
. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне м |
Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним то |
риотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опа |
в г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знал |
ипе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар |
дна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о прес |
ј мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дак |
ите, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> < |
јстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Л |
умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људ |
м столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,. |
у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да |
се још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> |
ознаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, б |
ио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> |
S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, |
лади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човек |
учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку ко |
дну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека |
.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p |
</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дође |
ом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око ше |
ачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао с |
око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p> |
се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.< |
и је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говор |
="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</no |
те се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 па |
ча, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њихо |
<pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору |
ма.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенит |
гасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични |
илачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав д |
у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — |
несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу |
ндроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити |
т, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ства |
динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5. |
е по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} |
пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње пр |
везду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — рас |
љиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као д |
</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили |
ке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову живот |
шеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погод |
ди и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где с |
ледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о |
.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатул |
<pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек |
лима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престо |
иштву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената с |
ргичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно престав |
му се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништав |
дин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало неш |
е г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Кри |
мрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ћ |
би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има ја |
наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор |
и пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p |
{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема |
дне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба |
великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да |
ске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{ |
им свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојни |
ци свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, |
ија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациоз |
ише нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде |
ита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флави |
јер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне мат |
и беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, |
смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била полити |
ло своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је |
>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру крит |
м говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкр |
....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оно |
. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предме |
ужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто |
вине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!. |
уду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, к |
S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се к |
г гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дан |
<p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно |
и да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут деси |
умети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори |
и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по |
како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. |
о мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустит |
силе да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... |
рања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити |
га, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља |
10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, |
питује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p |
ине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње реч |
ање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акт |
>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте |
ћи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, в |
казима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао |
ду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{ |
ика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет |
»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судб |
Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали. |
а, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} |
дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се н |
ше нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата ство |
у.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих с |
е креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб мате |
едио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог |
инара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нага |
а је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако |
ар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као |
н сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они з |
овек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<titl |
сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убој |
д другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Ма |
топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду |
, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отп |
ици Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најс |
у тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су с |
дељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне влад |
> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је |
оворили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи н |
та му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се ста |
један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову |
упи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао ни |
и — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Шт |
су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина |
сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. п |
р, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска ње |
ијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да |
и су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна |
ама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прв |
ина?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} С |
ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; прот |
тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андрон |
еђусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља п |
о онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" / |
масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше |
их размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притвор |
е оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове глав |
ња, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун |
тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} |
смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мат |
С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем г |
изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задо |
дно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом |
— а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још је |
, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb |
едини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили |
р и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст |
едник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом траж |
одична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи |
ц г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису мн |
осотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не д |
ћу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, д |
ла ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«А |
и програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихо |
ко славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он закони |
> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Д |
находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је прон |
а, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда |
ох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и |
е <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкр |
у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима зад |
да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судб |
.</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У |
сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на и |
кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист |
адовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S |
, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на |
вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало до |
удбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, упле |
да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно траж |
еђивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је |
исли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, |
гова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу сво |
одне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис |
во је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, |
икад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не |
сподина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника центра |
куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе.. |
евидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц |
/p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> < |
— наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ов |
ари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог г |
ведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену ог |
</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} А |
ужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир |
нална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске |
најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч.... |
— не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у |
детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имај |
ишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пре |
три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на |
тре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> |
ој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги |
их рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} |
олики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не |
и ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем |
, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С гос |
отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p |
} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> < |
еља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много |
ју чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом забора |
екар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста п |
иши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се так |
по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни не |
велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра |
шељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима |
ора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти |
дине, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важни |
а, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....< |
ло и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе про |
{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ |
— сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза |
0.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па |
едио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Ан |
е да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеј |
налазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завич |
" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју |
м се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам |
г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред св |
арали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни п |
} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој т |
даром, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Д |
вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде о |
чела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, |
г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сиг |
да, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у су |
дућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом пој |
} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење. |
Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огис |
уњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се ма |
уха.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је |
ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа в |
акултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо зад |
мери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба р |
„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г |
живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су |
да ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Фл |
Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба бе |
оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, ув |
мјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало д |
ба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се |
у је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Д |
у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и |
јер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се |
а јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање њ |
убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, про |
Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог |
ан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац |
или чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и |
адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они с |
руги отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са с |
амо њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S |
преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозе |
тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!. |
е матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није |
И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. « |
>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом су |
редимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Пор |
е његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у туж |
бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш |
тавити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових |
адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешко |
своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави |
а ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи |
едње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је |
} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова |
му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за |
ј малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г |
само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — |
чило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора |
е, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друшт |
о, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у |
епојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нис |
је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегава |
аћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности. |
у је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног |
/> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела ка |
и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p |
атељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико д |
а Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој |
хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учеш |
ичало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим пој |
није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код |
етоди, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга |
х спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ства |
руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо с |
арити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч |
твори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга |
надио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бл |
дена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И ко |
Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, ка |
де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравск |
в процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна ме |
о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоко |
уру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо бо |
....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помисли |
и тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају свед |
ет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о |
штвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибиј |
и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабо |
штоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђењ |
а — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривиј |
уштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за |
готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од пореме |
рђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p |
e>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Др |
ено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, |
трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> |
рна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и |
</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Ниј |
лих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно |
ених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово с |
ва три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, |
св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мен |
св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, |
ке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — о |
дног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потвр |
...</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П.. |
{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в». |
" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда |
е горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један д |
ложен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{ |
дозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, |
места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и ју |
пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешк |
укама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико м |
уна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђен |
авије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздраж |
, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} |
историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта по |
ега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да з |
оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжер |
креће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачење |
мачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и |
о је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, |
у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да с |
ост — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседава |
евидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимал |
ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке |
анета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а на |
, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још ј |
ав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко том |
milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита |
вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите |
еље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: « |
најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S |
и једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог |
и овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад праз |
Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови |
аду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>о |
им установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у о |
његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мен |
ало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним |
овека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, |
у вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани |
али способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села |
зултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по |
ме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје |
ед знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакови |
понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то |
де.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих ус |
је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би уста |
г детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с г |
p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножил |
се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити виш |
пође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаж |
имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председни |
ни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни |
а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да |
итање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактич |
м пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и ов |
н до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напусти |
Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад |
p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.. |
лати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" |
000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ н |
вари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колу |
ене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити ду |
их прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока |
одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи |
!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам |
еља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су |
ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S |
» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника |
и сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начел |
у, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поста |
там у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учит |
— то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског цар |
S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђел |
по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитиват |
ца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи нази |
ега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консекв |
је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозен |
авке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељ |
је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Деги |
баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «из |
о, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против |
0_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — |
цније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — |
>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко |
рив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, ко |
ли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз |
} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени ја |
} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере мил |
и требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда ба |
остима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавам |
а, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они чес |
љењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје |
и нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била |
<p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи н |
<pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, |
је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, к |
дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, р |
ја је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба пок |
ју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и меди |
жена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, |
ловања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У |
да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад н |
{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео |
S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на |
ведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} В |
рећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p |
сеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста бех |
у!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — |
конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-га |
великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb |
факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, |
ликог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора кра |
пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми ј |
у смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} |
....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изне |
енис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посма |
6" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га пр |
до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су |
начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и |
онодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој |
сом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им |
на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну пр |
уствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкр |
ентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје приј |
знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар тре |
а зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смр |
јавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, на |
чним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити |
"71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. |
ом озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се |
јем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао |
е порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S |
— никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред к |
да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А |
та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега то |
> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим п |
та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој |
кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома |
вика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он мож |
лазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ ј |
а, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе гр |
а мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је |
рви рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обра |
у, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, а |
лосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни гре |
тодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} |
а.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше |
.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone un |
овика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео ре |
пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,доп |
Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, |
дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г |
с да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбо |
бравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош |
бро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрат |
ним домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је има |
од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је |
ђаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себ |
{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која с |
да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је |
али смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар |
- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> |
> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није ну |
излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура |
titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</ |
Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S |
Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, |
ричала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изи |
pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и пл |
чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — |
обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 ми |
није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима о |
, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама поз |
д причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецал |
d> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ б |
ича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао п |
ења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по сво |
е; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! на |
} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас з |
сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да |
ит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах са |
_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо н |
> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке |
т постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од |
аље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 4 |
боко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио |
душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака |
доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</h |
ошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бег |
овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она |
поче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живо |
ните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола но |
знати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад с |
ве оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца |
.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад |
у — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али |
ног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — |
P1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао |
ко звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјат |
</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S |
> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би о |
мења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се испр |
49" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не зна |
..</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама |
онуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој с |
unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљина |
баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се |
рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ул |
p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} О |
својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на |
ро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да и |
војих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој |
о каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на |
Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као |
/> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало |
ињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.. |
свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у живот |
посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумасти |
прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb |
и зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" |
ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мај |
обуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замуће |
са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па |
и другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишен |
чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} |
не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока |
е се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову |
ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!.. |
нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!... |
Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — |
p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада |
свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има |
ега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из |
гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себи |
дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна под |
4" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па ниј |
<p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаш |
манципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољо |
авну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке пог |
авије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим бе |
/> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} |
ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече проту |
жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, |
оме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом |
не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то |
извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца б |
о — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По њег |
чка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га |
...{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је |
{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали? |
није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељско |
то шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало |
<pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима |
, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S |
је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне |
вуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник су |
на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже |
кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да б |
човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали |
почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.< |
повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар |
оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што |
н очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гон |
оли казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и |
} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају |
прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што ј |
/head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико годин |
жен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до ре |
јем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за с |
p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Ар |
вестили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изос |
ужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас |
почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као ок |
Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андро |
дио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поп |
По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — |
но.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђ |
} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се о |
ико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" / |
и.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је сл |
кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, |
цу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по с |
је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано |
{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умот |
unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична стру |
ове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" |
S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга мл |
тављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је ов |
века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњ |
ницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило ми |
дала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе |
S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно д |
само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> < |
бротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опази |
дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Как |
} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиро |
на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" / |
умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни |
>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговор |
често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. |
ош није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи |
на она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може про |
вам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и годин |
ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију |
и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн |
тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, |
абинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="ch |
великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде там |
а с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} С |
орену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S |
к уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«О |
one unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената |
је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана |
мајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она |
ваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с не |
да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је о |
наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многознач |
«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Аде |
е, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и |
S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S |
д кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли |
узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!. |
аро је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и |
.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p |
ног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....» |
човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, д |
је било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести раз |
арло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Х |
ео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме ни |
м да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, бом |
омана? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да |
Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, о |
Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде |
а више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли |
свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} |
Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стај |
Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос з |
не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, |
ана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!.. |
...{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са с |
ти на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се з |
рабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и т |
бине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена ро |
још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам с |
ше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стр |
и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он |
епа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронит |
он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у своји |
вео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посети |
и изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, ум |
ам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{ |
ио је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичк |
добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још |
докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљ |
право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име |
он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} |
ћеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} О |
<p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што на |
остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузима |
или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назват |
сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «на |
несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, к |
оља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би |
казе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, |
то и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихв |
у је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспа |
ст знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаш |
никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба н |
вачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је бој |
куд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} |
ни....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвал |
е.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узви |
буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави п |
и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гла |
револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживе |
огодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{ |
бину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер |
.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Ова |
револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку |
а нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест си |
ада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розе |
живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Јед |
одити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како с |
словљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа п |
ти па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни |
Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, |
за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилости |
стима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском н |
} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова |
о њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевс |
ивно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Ав |
!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади |
је.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом мл |
м да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разгово |
аве — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би д |
ижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи с |
— Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна м |
ом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У |
мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... |
људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, т |
овао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни приј |
јих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром |
; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је |
е прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног |
ез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У полити |
ична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих закон |
е већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала срез |
е воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и н |
рочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило |
ес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља М |
ичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који |
ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку |
о у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се д |
раго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је мат |
и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, |
вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> |
нама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на |
јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје |
неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} |
milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој |
Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. п |
вене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно |
с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, наш |
рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње г |
као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. п |
намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци |
и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине к |
правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене.... |
д посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Б |
мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био |
м све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено |
јеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. |
ведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседн |
м спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавк |
на — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Наста |
а ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала предсе |
ор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене прак |
и, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа |
омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности, |
ући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала предсе |
прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — к |
ачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозе |
ебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао |
? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника |
више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, н |
ви пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила. |
прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између сви |
: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностим |
Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се |
дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако |
г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за |
мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај |
то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{ |
сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Как |
мог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести т |
ших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благор |
ликог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишље |
ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико |
де и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сен |
мо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају |
о јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве |
на, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши пр |
— Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских |
....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви з |
еди.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S |
туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни |
м <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} |
в према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не м |
комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у |
но, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} |
око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао има |
ади успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све |
повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме |
вно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богм |
n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сир |
госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од |
S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не |
, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S |
нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде с |
С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по у |
моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мо |
тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био |
ашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким |
енаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што |
»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...» |
, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао |
р је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.< |
ишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг и |
говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директ |
вије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој |
Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се |
дио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљ |
раљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење |
ишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром |
алеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чи |
нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших г |
спођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да |
но претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање |
озентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на год |
одине заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао |
ије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да |
отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико гов |
тичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног |
за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, |
ре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи |
ребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</ |
ора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако ж |
исходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> К |
ећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој |
ни у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима |
олу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гл |
преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... |
еднику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазента |
мо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог |
риликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и |
<p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву к |
професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S |
.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај изр |
д је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спров |
адати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени |
ом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Ф |
реће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светл |
Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим м |
Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Ни |
трашније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој дод |
мља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака зем |
И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се о |
стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што |
еобичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај ми |
е ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заруч |
м оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички |
Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен.. |
била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p |
проси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p> |
"SRP1880_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ |
ати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља |
0_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда |
е новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем н |
Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од к |
ва од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем. |
> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни траг |
ам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео |
смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, |
и буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књига |
39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Н |
су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички по |
е опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у |
ву, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који |
ени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран туж |
исли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p |
{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Бос |
поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> < |
највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту мно |
у старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је. |
х недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела |
....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако |
види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да уста |
ек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{ |
не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играч |
поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде би |
се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви |
..</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шт |
вијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледа |
ни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај и |
коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад |
у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе из |
е небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, |
се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} |
, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњ |
тер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. е |
дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше |
вину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S |
из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не |
ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете мој |
д зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S |
з цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — |
{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици бе |
бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчиц |
наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. |
чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с не |
{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г |
оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се п |
, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div typ |
донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душе |
че мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он реч |
се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од |
брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће |
оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који син |
ред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк прол |
ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</ |
видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чу |
ој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{ |
. у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорч |
седала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ход |
не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он бу |
и г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија б |
тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да при |
у... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ј |
р сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. пресе |
не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важн |
господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у |
"78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Ар |
..{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све |
удбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О |
е — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим |
Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошап |
онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима. |
а.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је |
н као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, |
ио жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни |
н! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{ |
ечистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник |
во и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта |
селост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних млад |
(Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, с |
протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и |
селост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели: |
не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас |
ргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како с |
есретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из |
> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јур |
еку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје |
орадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — |
вало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живе |
.{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико |
асније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе о |
, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на мес |
му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише ра |
и....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет во |
беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној па |
.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до |
да би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше |
...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.. |
ародног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатир |
кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита |
После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе |
То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког |
зи ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије |
се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није мога |
estone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Ми |
ше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p |
ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да ј |
ери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветова |
, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
е одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> < |
...»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сл |
, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молил |
е, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Сврши |
е ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрин |
ао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школ |
S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил |
крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Арту |
кад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исч |
апочнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш |
им прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за |
у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он |
понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше јед |
аптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бл |
ка као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г |
пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У с |
је ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једн |
ађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S |
ату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојан |
<p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> |
ог било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не |
г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја |
овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузе |
/p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. |
рди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело |
{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог ра |
ојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад |
вај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на |
се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> |
што блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло |
...»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, реч |
Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да с |
јнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи |
ом наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, |
чка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувел |
азлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се |
> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док |
а еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још |
Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних |
инет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она |
себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да |
ре, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том |
на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — |
ер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах с |
е један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно |
ла, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се |
milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Нар |
да.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она ј |
могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па |
спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши.... |
дзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у |
река: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се |
се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друг |
руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жерв |
анити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познан |
на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо ви |
мио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио кураж |
о, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — о |
изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и д |
у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га ж |
чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија. |
у.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао |
ћ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се |
суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали т |
вјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и неј |
тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим ко |
о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је |
Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена р |
а је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није по |
је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере |
је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је |
се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека прист |
створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} |
акита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће |
мењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштериј |
инара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <miles |
вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је |
блици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, |
по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришов |
би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чув |
ој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шал |
уги пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огр |
еку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су п |
поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам т |
ко се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад |
где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <p |
шао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Не |
и ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментариса |
клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, |
а анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! |
. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Х |
мах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако |
да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни еса |
је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше неш |
и право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се как |
с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако мл |
а — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати . |
.{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} |
мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ј |
т вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, |
ворио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам |
ц задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја не |
е па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи ко |
— вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад |
на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андр |
нао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад ј |
дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све |
Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кр |
наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све |
у, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и б |
амо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину св |
зазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување |
«Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врл |
— то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», |
Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва |
ти никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи |
ве, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Ми |
дан благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} |
сам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не |
се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, с |
да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се по |
ти.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда». |
ујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на суда |
>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андрон |
био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су |
n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да |
очите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «н |
атворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви |
у.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човек |
седници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац че |
: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количи |
и, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број |
а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p |
ан количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да |
емо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је и |
итметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ |
после ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих |
рећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговорим |
ећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би с |
м показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал п |
е је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пу |
орела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечит |
није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи нази |
у, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="*" /> <p> |
p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*" |
но кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оно |
г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш т |
је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буд |
јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{ |
учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> < |
.{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје бе |
ечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здра |
апље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заист |
нио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању |
...</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} |
већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества и |
ад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ ниј |
научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да б |
Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народ |
— што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треб |
ву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи |
; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, |
ових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mil |
шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> < |
Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом |
г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, |
ви надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици |
лније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми сав |
иди своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да |
помична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бој |
м јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у ка |
колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{ |
. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти |
адио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао: |
— сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмеј |
во вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме! |
крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла |
ам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазн |
лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{ |
а би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око |
} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она |
тра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> < |
врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи |
рава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могл |
Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, не |
шим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим з |
оставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г |
ико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она ј |
ет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прог |
овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секци |
ва», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У |
презу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најси |
у оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали влади |
две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао |
што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друшт |
мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} |
се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондон |
помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме |
ије имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпул |
аниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова |
финија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — |
усту чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Арту |
је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан |
</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а |
пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фун |
радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај у |
илијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, |
г опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређ |
</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих љу |
не. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често |
да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнут |
фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо ба |
цу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, т |
цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашње |
сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био ј |
р скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела |
S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје |
њим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињс |
ла.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен |
стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови с |
и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добри |
огати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали |
пет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у зас |
у виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит |
-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу |
Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»П |
Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо прет |
} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Анд |
хова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађен |
ца ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном |
од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркв |
} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела н |
ног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, |
он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, |
а му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био |
час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флав |
ко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно з |
у г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронут |
ке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> |
p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је |
у — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{ |
данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да о |
збиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисл |
љени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је |
ао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је |
е пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{ |
Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капиј |
ређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «по |
новске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — |
еби рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У |
е, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који об |
ло га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му |
мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила свој |
— зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету |
о с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} |
може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да |
мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> |
будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <p |
уде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да |
манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беш |
ању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове п |
нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се |
— право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пр |
и — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је т |
а срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њ |
е његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, |
у.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најп |
мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, |
но да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после крат |
или су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на |
ећ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у т |
>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао б |
волити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавно |
>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилаз |
-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доб |
нтала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два вели |
! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине.. |
додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвај |
» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је по |
са.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити |
ак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно |
Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У |
е мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветни |
екивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се. |
еду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, |
.{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> < |
и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља |
де ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба |
е болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава |
ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</t |
варамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је вре |
нимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се н |
у наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име |
н стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове |
увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне су |
. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком |
ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно п |
што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он ј |
<pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit= |
при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај да |
ласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху |
каквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси г |
а збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — измеђ |
а продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим |
p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би |
S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г |
ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти |
S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега некол |
астајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многоб |
дронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како б |
у слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, |
је коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, вер |
, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа.... |
и и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку с |
дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и |
ви пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, |
разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај |
гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад с |
а — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати |
ћ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, к |
са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босиј |
S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је |
а Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ |
амни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена з |
ледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</ |
ј....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред |
ге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> < |
знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и с |
је се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као |
правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не |
о девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и бог |
е, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше |
мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају |
двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} |
да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је п |
<p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> |
уноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба он |
је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb |
о туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог раз |
аконска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици |
ишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио |
ем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш проф |
езизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражењ |
<pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштен |
јетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао |
увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваш |
злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ј |
зна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљни |
ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спор |
им тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу |
, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Сп |
мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно |
је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за с |
S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај |
и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој бо |
ја је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под с |
не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској |
беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови |
а би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па |
ст <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху |
е, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — |
а.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, пр |
обни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Ша |
дару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад |
} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико х |
а Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним усп |
} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група пре |
е? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин |
тму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»... |
ције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупо |
тановишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тра |
а застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</ |
ењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случај |
и против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се и |
реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus |
каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. |
ње старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница |
есто — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, о |
едње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... |
Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:< |
акле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива |
с остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — зако |
ими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престав |
Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све ш |
све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пун |
, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом. |
е случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ |
е немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зли |
себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце. |
гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало |
одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима н |
че, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и о |
ва почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се ди |
и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони |
о је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана у |
им» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надат |
дне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вреднос |
г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас п |
право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели |
мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле |
приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: |
бледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер |
развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести сво |
вати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му |
амећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на стран |
<p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на у |
да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора. |
Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми |
морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и |
горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, вол |
о колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је би |
умео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} |
вату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што |
о обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже ово |
ања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномо |
алогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. |
објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом с |
е он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, к |
грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада А |
ле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон |
ла....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог чест |
ела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас р |
доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар |
{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — |
по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра |
јку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како т |
и....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необич |
су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси |
ду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској двор |
ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато н |
и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику д |
xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуг |
ац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубин |
и венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми |
ите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бац |
где никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — |
ла никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је |
опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кол |
Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши |
тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чин |
е,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито |
а је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му с |
ају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одо |
бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као |
ђем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у је |
сецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на |
збегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи р |
ну радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену с |
азимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је би |
ом»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити |
ава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У |
су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераш |
здом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештач |
доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему |
а.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте |
м; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се |
е грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца... |
једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не |
би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се то |
очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељ |
у Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p |
ако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} |
чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С |
идети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смеше |
л, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите |
ава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом уз |
га, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и ме |
о, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста... |
потребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при |
те!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је |
еће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви сп |
еног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Че |
{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, |
њака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад ј |
су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорациј |
вава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућам |
н уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p |
сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на |
ла мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јес |
етар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она ј |
> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — д |
се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} |
је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, шт |
и.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили как |
есело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од |
и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S |
а чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико трен |
, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве |
те травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казат |
иници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стар |
е отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико. |
ај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> |
их ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би боле |
њу рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било пре |
ли опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водиц |
ика ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често |
би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на |
ји истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров у |
ајпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од |
обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шт |
и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале |
оја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> |
опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву |
а у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после |
а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије.... |
је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стр |
ге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте ниј |
у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојако |
{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да |
но, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, прим |
се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положар |
го томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на |
већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p> |
а њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>А |
су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — в |
што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свог |
“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему свој |
чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и ј |
ешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и |
иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужит |
>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>« |
ији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву |
> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би.... |
а је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} |
дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогат |
како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, |
тули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције |
ома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки |
ило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше ов |
гађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали |
ог далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после |
крена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе |
Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Ње |
,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано |
је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде |
паљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега о |
имо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догоди |
> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огр |
се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још ниј |
д? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Рив |
мљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштве |
и</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разгра |
држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је заран |
м крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г |
о кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита пр |
одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{ |
е у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоц |
.. г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како с |
цу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико |
и: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбе |
има.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред дру |
лимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у г |
скључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ни |
довима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свешт |
ства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и уд |
љења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јел |
сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, оста |
ед де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онд |
ешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким по |
а се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослов |
е могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сир |
није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> о |
његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго |
еба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би |
p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен |
p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председ |
г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакал |
а равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћем |
Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник с |
} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муш |
{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је с |
је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче з |
рмалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по зв |
ражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»< |
ике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хлад |
учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме пос |
езон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто им |
не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университет |
<p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће |
те га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прим |
о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за свој |
а с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Б |
како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што вл |
м малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом |
ја. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обич |
То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, дод |
е из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваш |
по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створо |
ајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане так |
ан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, вели |
тоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти |
едва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мање |
а му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео! |
но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако и |
бвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S |
ао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са сви |
..{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада |
јком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n= |
ра женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по не |
и људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела не |
будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без ст |
сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег |
ма био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд м |
слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређењ |
ј је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»< |
своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да |
у своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.. |
илије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклон |
киз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше |
о, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне.... |
су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у |
ила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите |
а — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тог |
....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S |
покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуд |
горе све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна м |
едала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би с |
ука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ства |
ео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам |
ом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — о |
ори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и |
омах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија |
«терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре |
рске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако |
о о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} |
</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све |
ви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био ва |
Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на стол |
леп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, |
—</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни в |
кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови |
таде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за п |
гових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му пр |
Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема |
а доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду бр |
блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно п |
скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштериј |
азно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и ва |
лијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n= |
преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено. |
а, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S |
/> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! од |
не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не |
да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се |
вољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. |
ни би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштов |
богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на |
те њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважни |
ви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{ |
а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну ч |
петије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељен |
толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} |
овима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{ |
еном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једв |
на треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и |
епим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све ост |
век и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> < |
познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја са |
су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љ |
чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андрони |
чекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек |
и своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставит |
мене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка |
много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ |
</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то ниј |
ој госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умр |
<p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. |
бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која |
љу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну |
то у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по |
{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на |
седник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удр |
ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назира |
нимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир |
ило закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиниц |
његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они и |
и растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, |
а више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведо |
чи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок |
? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И |
се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете |
им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а ви |
одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо с |
еној огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познава |
рни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Ар |
та, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом |
м помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пре |
а Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „ |
упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И |
а им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — |
реба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и закони |
у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и ви |
е многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се |
чном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гос |
, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене |
«варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да би |
онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах |
радио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што |
очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> |
p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div ty |
>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга |
да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао о |
де да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у |
, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} З |
се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично? |
а коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опр |
само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p |
Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И |
сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно и |
озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је н |
ику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да |
м.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нис |
у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — н |
у је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагањ |
..{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Деги |
исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да какв |
асом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ј |
— мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје |
е.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који |
S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гол |
едишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{ |
радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је п |
ква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само |
.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настал |
о кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба |
ника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће преда |
>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к |
есретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још ма |
до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свако |
добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло у |
еда, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво глад |
на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ик сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствоват |
{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе пола |
Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{ |
начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њ |
— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — |
је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{ |
ати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по не |
а квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, г |
роните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} |
ању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати! |
реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две |
То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те прокле |
на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </di |
и као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, |
ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летург |
анимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио |
> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са |
о смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чек |
..</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се по |
а ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтел |
шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад |
д.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати о |
е ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, д |
је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је. |
беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је ба |
то ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! дод |
зите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не по |
<p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника ту |
го којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некак |
тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати |
довало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја |
..»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Ан |
едва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на послед |
инета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S |
ош једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фот |
закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ко |
>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div |
«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи |
ој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. — |
на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим до |
и ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је виде |
Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабост |
успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се |
е живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је ус |
д положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која шт |
та код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала |
еверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу |
ублици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потр |
радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на |
опадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се |
ан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама ост |
ће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста |
отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника с |
на је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па |
предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То |
повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад |
и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката... |
П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва пл |
љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима ос |
суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} |
с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је пам |
евим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитал |
а на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо |
>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвез |
е окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срд |
о нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у пон |
} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Мили |
све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе гру |
..{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учи |
ени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколик |
само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> |
да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа дв |
блике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово |
на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу так |
твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете |
а твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат п |
ављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као ока |
е да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{ |
нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати к |
биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите |
За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си м |
тужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој |
д користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста доприне |
жене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, |
на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље |
притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч |
жи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осве |
али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испри |
ад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џо |
и....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово |
те бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, |
> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће јед |
њем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.< |
и је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више |
> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јалов |
{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам с |
још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта т |
е старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог н |
ако изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! ме |
80_C16"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце |
способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чиња |
ме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као |
леко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!.. |
е само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он |
је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам ј |
Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу стран |
свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђено |
!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да с |
ом, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!.. |
</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, |
ндронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми... |
застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и њ |
итељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} |
кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} |
мад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан |
је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој |
ј улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу |
— она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лиц |
могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени |
ослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко |
та исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазил |
прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у |
арне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p |
Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «т |
удску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: |
судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари го |
p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је |
оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и |
у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу г |
што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у наро |
ви да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краље |
S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена о |
едао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p |
човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми поквар |
</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апар |
ело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог при |
шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чу |
је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је |
ов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим |
е на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви |
о:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он р |
ао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно |
изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{ |
дашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узб |
а су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети |
противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како |
ем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да |
p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <mi |
<milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне |
на прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у |
Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, д |
лавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза |
буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљи |
та онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, вел |
че:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко |
у странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спасит |
... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је |
тави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септемб |
час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> |
. . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртн |
е.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пу |
, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17 |
ј истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Откр |
једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{ |
кументе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> |
мбра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта д |
нта.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први м |
езиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на гл |
>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јав |
м као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очи |
шег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изгле |
.... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, как |
ке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па ш |
потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову м |
доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милоср |
највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} |
06" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула |
и другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мо |
дине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још је |
...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одго |
и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г |
а шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетиј |
у?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} |
који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако ску |
вао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро |
ивијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Ј |
погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног си |
ас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене |
законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њ |
г племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} |
ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, д |
у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по |
ног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник |
вога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне у |
милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљи |
итој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, |
клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S |
вог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи н |
тних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{ |
ова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p |
негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јуве |
и с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла бр |
, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта б |
.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огр |
срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По о |
који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио ску |
........ мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове мат |
бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се ч |
е, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p |
те ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!. |
ђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара туж |
или какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — |
беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200 |
главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим спле |
ote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S |
е.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било ми |
завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S |
е звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета |
оји је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорит |
челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ ле |
<pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гу |
ости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb |
овикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало н |
ободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципа |
а.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше за |
ари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебри |
се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели д |
S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој друго |
баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флави |
тавио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по ва |
кад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће |
бар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву но |
ју и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је |
спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то |
....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога. |
х људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било |
у за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он |
подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone |
бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— |
Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га ј |
или у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем |
не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...< |
} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево |
!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и дана |
.{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен |
огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени прип |
деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели. |
треби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они род |
не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја |
едан губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, |
е бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, т |
ко је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је ч |
ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај св |
олитичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ |
беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено |
видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су на |
амо не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује де |
времено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и |
а љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни |
да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да |
бим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно с |
лошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно |
е покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски ан |
да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, |
Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевет |
она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се с |
ореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели |
из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним детет |
где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</ |
ашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера |
инар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и |
а Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — хра |
а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би ни |
дну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завир |
сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио |
јадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да |
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син |
вој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавиј |
тода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо |
је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге |
— можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се ма |
..{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..» |
i>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — на |
них презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с ос |
цу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — в |
слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из |
авом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ства |
равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, |
презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и у |
{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце. |
и пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се с |
p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад ви |
ког суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим кругови |
дно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних |
баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на и |
Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. |
је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибра |
...{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. |
азумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славн |
х тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џом |
м «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа |
о доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи |
свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, |
евета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се с |
еца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га луп |
. <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су |
отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то |
трашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Фла |
/p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаи |
па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим, |
:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку |
вој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни. |
е — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми ж |
" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S |
ве ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се по |
.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И |
а погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} С |
зети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S |
ве, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да |
роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је од |
оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p |
i>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</ |
> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесел |
ло, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, он |
p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Бил |
а....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, и |
хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистерио |
евојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несре |
тионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког |
ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упит |
а присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчести |
и, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет |
ри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики пред |
а бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, |
70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају с |
онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста г |
гдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља |
е драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> |
е означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од |
илијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авр |
на огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувел |
. огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . п |
ну огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да |
hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Докуме |
{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће тр |
/> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа |
да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огр |
S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик |
те — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог ј |
ом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла |
ћи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавиј |
онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у |
<p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разн |
постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милош |
За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна миса |
S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази.. |
} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је она |
о година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука ј |
давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у кој |
доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино осл |
ама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она |
без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло |
ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја |
да парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{ |
га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре д |
ног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским де |
p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што |
ветињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе |
аукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб ст |
уђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — о |
а ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, |
ељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је сву |
једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основ |
и и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде сам |
во припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчин |
је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у доб |
чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Да |
По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у врем |
чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило |
на поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> су |
тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она |
би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год |
— као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његов |
ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се |
иде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад б |
беном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређен |
најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове |
де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела и |
покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег поко |
то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима ка |
о и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно ками |
им сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасци |
— саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — доб |
неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте д |
Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази |
равњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несу |
нту под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасци |
под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на ак |
агдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — |
се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш |
о, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смеш |
у кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> |
ије дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш св |
у своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен пр |
ју пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот бу |
опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јо |
и мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — |
игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор |
се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p |
ремена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам п |
је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на |
твари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флав |
.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно ма |
таџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја ва |
делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. псих |
да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три |
чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било о |
ј анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно |
брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ неп |
човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, и |
чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине нека |
што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} В |
клопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећит |
с изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико |
рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писм |
стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бл |
ртур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа ви |
ијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству |
азе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела |
онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа |
таратељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . |
i> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <h |
н издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврс |
предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају |
киза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за кој |
ени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... та |
с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 1 |
не су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За и |
ама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње ре |
у за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је та |
S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и |
са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли |
о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{ |
ет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер |
тавио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> < |
ере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина |
он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене в |
} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Но |
} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роа |
апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је на |
ма је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор |
чи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми |
Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi> |
свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремит |
>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» |
ет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговор |
..» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p> |
<p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било крај |
а спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" |
S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а глада |
ица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да |
зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — |
сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би |
ну, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је свет |
Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов пр |
сио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила |
ај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти с |
љеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом н |
да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш про |
био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке б |
ј понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше ј |
а Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог ро |
споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове |
ети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и једа |
лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита ј |
...{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на |
{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 10 |
о г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена гесп |
јте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша |
озети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио |
жна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведо |
ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. |
дне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да |
да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi> |
о црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од |
га овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пунопра |
Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал |
вејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се |
} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p> |
знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше |
златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики |
а.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у ов |
и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе гр |
чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш. |
, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — |
гом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје мест |
....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим свето |
но, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, |
гонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да |
чна својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет су |
дине — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} |
ли, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену р |
азговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, |
се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S |
е.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија. |
оћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> |
предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по по |
удом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих |
дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је пр |
ији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n |
грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било ст |
ица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} |
Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник вис |
Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би |
е стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима |
лико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покој |
. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нам |
.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше |
ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на |
дронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог ра |
друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраж |
<p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у |
тани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му с |
г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим им |
баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавно |
обног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. |
едва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве |
стави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме ј |
шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена |
око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само доку |
у висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху |
геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, |
елу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао с |
p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit |
} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај |
— Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу зна |
им колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал су |
стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благоде |
емо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г |
е му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али |
ом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз кој |
а ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То |
вијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштер |
је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. |
се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ |
сетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како са |
ни, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, |
ом, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиром |
ци <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цр |
ца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би п |
еде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је свед |
ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно |
многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о о |
ни су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S |
SRP1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног |
азред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече |
лика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} |
> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — ал |
сто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, св |
беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад |
и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У |
с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио нап |
потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошеви |
виљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да ј |
р.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Сава |
нај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No |
зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к с |
народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разу |
о на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у |
рестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике |
свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....< |
— ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихов |
ије сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући вели |
рана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> < |
ђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред |
не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што |
гди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То ј |
нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег |
гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>« |
. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина. |
је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и св |
ног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме |
агоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви о |
очиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г |
идео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од с |
а то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешт |
овика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми до |
је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да |
ли кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, |
воје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху је |
а погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Фл |
дене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали |
ца за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милоср |
јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> |
ек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} |
...</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу п |
нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије.... |
г лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} |
судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огист |
ка у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у св |
арош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одг |
ика у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим |
за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозентало |
варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од |
варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та |
И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је ј |
ој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив |
} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два |
ти ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С о |
је борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би с |
реме лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена |
и најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већин |
брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија н |
увена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришк |
оветци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао |
г нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после з |
мљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само он |
ровео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посе |
е слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који та |
стој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пу |
та на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи |
ли своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св |
свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножј |
дешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!. |
удске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој... |
свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала |
ти наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенж |
, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала пре |
0.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што ни |
и да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали: |
кат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни ова |
ите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n= |
равала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали о |
у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се |
да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије дос |
зала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку. |
да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђавола |
остиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом |
своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, п |
ких душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видел |
.» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ств |
159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је дес |
накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник |
а и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрли |
ачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, пр |
:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог |
је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме |
ао њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, |
тур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ов |
а престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно н |
е тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; |
— ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на п |
ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам |
м, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, |
удије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше испр |
је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} |
њи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Ш |
је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад глав |
лико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непоз |
тету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се |
душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно |
ворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривије |
<pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је иша |
pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешт |
он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрсти |
знату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достој |
ођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} |
несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са св |
Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре |
је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекн |
де ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба |
ао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и м |
у читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин |
S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То бе |
на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадни |
ижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегава |
за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку |
д као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapt |
дија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Т |
ва била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је |
орила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, ча |
в покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину |
ешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је заста |
количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi |
и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније п |
емо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пр |
но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>... |
жању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја |
тачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да мак |
Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад |
ио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Риви |
? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: д |
бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А са |
по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Ов |
рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку н |
добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву |
нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо по |
ре, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, мол |
у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Миш |
адин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа пр |
еатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S |
и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу кр |
епа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледи |
...{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу је |
вог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнуто |
у бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> |
им се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар |
S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} |
засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је |
о лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Мон |
рбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једн |
адије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчив |
апелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом |
рви пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.< |
ај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми мо |
аву му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећ |
тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њ |
м се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андрони |
> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p |
чна.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог п |
нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. |
љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је х |
изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео ва |
ирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S |
е!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајц |
<p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права |
окривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>З |
један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p> |
6 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини чо |
е дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Ч |
жем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне кору |
ребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбе |
директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки брани |
ли да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Д |
погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује о |
риликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — п |
ом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... |
Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у о |
е бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Д |
изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> |
се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p |
госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазиш |
апрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Ф |
отрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по |
на, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаст |
аде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих |
е за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" |
вој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог |
јој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла о |
мо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S |
познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и А |
/> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — ниј |
ви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота |
ћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље. |
тули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распет |
е матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христов |
ијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије |
к.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сј |
снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом |
азуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали |
ош исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку |
ме пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да ј |
никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког |
....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођ |
е последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост поч |
ох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} |
ш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Биж |
узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148 |
овог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сиг |
.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико |
л’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле н |
рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком |
тко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} О |
да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у л |
важене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечан |
какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> |
не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Ад |
ака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше таја |
тили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на је |
несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и |
спех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до с |
и њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На он |
од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволе |
ња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што г |
> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара нек |
Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и ута |
ни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} |
ном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав |
/> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви о |
је властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Ар |
S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> |
ао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства |
.» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника |
гостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се нова |
p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <p |
Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми с |
{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предај |
</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ |
товетан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наив |
шћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</h |
ао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце |
г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрес |
ектор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злоб |
ешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> |
у, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари |
ате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је покл |
х, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште в |
</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана... |
Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порциј |
сно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником |
оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи |
ови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било |
....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, |
.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело |
шом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, за |
Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао с |
а најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник |
бневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још |
у, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозента |
пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У це |
Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет о |
познати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та |
љ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била м |
гат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла и |
је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми |
е, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ћ |
азни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе |
гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Ши |
аштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и њег |
планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да |
ија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколик |
окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи.... |
ородици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорн |
га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб |
) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „ |
очиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није |
нут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Б |
по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмов |
је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је њ |
умесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих руби |
наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi> |
лед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисн |
i>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учи |
м тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је |
} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су |
ркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма |
жу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико |
} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone un |
— златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? |
ења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — |
же шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био |
е; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник вел |
ав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр |
реседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за прес |
ик кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај по |
0_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је чове |
е са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гр |
ел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм ди |
дан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим пред |
. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању јед |
ем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху пре |
едседавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један |
оров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} |
д виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Е |
«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од пом |
овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог ве |
/p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право |
реседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао об |
оклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да |
срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти |
од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} |
— магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} |
— погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Анд |
у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није зна |
деље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Так |
— — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа д |
први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју |
мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и ста |
} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се |
ложај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике.. |
лико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови |
станка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо |
ше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи |
а било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове н |
ру испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била ни |
рно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она |
е још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p> |
202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здра |
видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледа |
ржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што |
ао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке |
исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема.. |
рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви госпо |
као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој а |
збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја тол |
е све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко.. |
овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад |
вестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најм |
нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} |
, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам из |
p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе д |
мо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шт |
укоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се |
в.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{ |
ештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Ад |
сказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити к |
гу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног |
људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да ка |
Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парни |
о и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и |
бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам о |
штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола |
а најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду |
ом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало |
сти да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозента |
65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чуд |
а је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје |
у цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко ј |
S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене б |
је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} |
— насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу проп |
ри и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је |
ли су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у |
амо дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше наста |
но волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам.... |
ошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом |
на но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <p |
посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа |
та.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш с |
девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана |
} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према год |
дном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да бу |
а <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар од |
рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други |
за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и де |
} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Арту |
> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} |
ок је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шт |
сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда б |
лагодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Ни |
и су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</ |
ари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то н |
о је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, |
је доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је |
S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удари |
рнички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{ |
ећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} О |
о што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Поди |
уна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краље |
та преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <p |
је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и |
лирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки |
— оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упита |
кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андрони |
ротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране |
Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} О |
иза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће |
чић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске |
како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме |
. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. |
да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би бил |
но, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом |
ила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и |
е онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жер |
невидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је |
као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост |
дитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају |
ни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да |
До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може |
ликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да |
да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која бе |
е с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме с |
/p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник |
ку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја |
ти, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> < |
ашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији |
вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.< |
е можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али м |
су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја |
и на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сл |
и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена |
знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула но |
— оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да |
дња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмеј |
свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но шт |
руго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за врем |
<pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио как |
стаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ. |
три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> < |
ош му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — |
е за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика б |
обро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени н |
храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву. |
и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала сможд |
видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али |
> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на ос |
рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити |
> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела |
тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом прите |
заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведо |
а овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће д |
и зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкр |
некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обич |
у најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите |
а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како |
илан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао кра |
на од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 дина |
је после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од корис |
е дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен |
шедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се пл |
чији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа ни |
дром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у |
тематична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 д |
ма лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му не |
ак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи |
.{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то г |
народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово |
и могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај с |
председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>В |
ј хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал шт |
ма света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар |
м мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу |
одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, сла |
ме каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим.... |
, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне |
г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.< |
> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна с |
— — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флав |
су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</ |
единица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да |
оказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говори |
не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало |
да су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немо |
езидијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да п |
ина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл |
авијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече |
>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар |
ч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао |
о поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона П |
м, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{ |
ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних прези |
S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста з |
житељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андронит |
лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посл |
.. а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} |
hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре |
е тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. А |
офесор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са св |
е повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве гр |
у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника вел |
злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га о |
о при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената |
ока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужила |
удбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога чов |
="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... |
коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, мор |
hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком |
а прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи. |
изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и раз |
ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</ |
по хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођиц |
сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је пре |
а мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији суди |
свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплив |
есретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S |
} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{ |
е живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и он |
аћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут доброто |
д револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се ова |
} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман |
<pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} |
је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{ |
ју и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако |
ћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов |
ур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="1 |
е; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мен |
ало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босиј |
ом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, |
г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице |
дела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није зна |
атије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> |
јаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршно |
следње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г |
="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога св |
велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би д |
их зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p |
онесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не |
....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништ |
к да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајт |
свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} С |
, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто |
Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужио |
<p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да |
Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више |
јства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта мил |
преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и о |
ед настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабиј |
син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам с |
азумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у мора |
у старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? |
израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од нак |
ека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће |
иговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У ос |
оље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби |
ти се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S |
и младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, он |
За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и |
пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флави |
егова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, |
Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, |
ла у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене о |
»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено |
} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> < |
ак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам ни |
веду њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умр |
ити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволик |
ко, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред |
одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.. |
ила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би уста |
најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривије |
..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <mileston |
и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја са |
ако сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} |
сне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — ш |
сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам с |
Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... г |
лести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо |
рића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="1 |
скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђ |
о ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на рас |
е вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја б |
има када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила |
ише жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте |
ез овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми |
, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не |
ала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не позн |
јци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да кл |
ивети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S |
/p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не м |
могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} |
е у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим |
рилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — пос |
воје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Анд |
и»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце н |
год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</ |
ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као с |
износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га ц |
се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко |
покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — к |
<p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја сво |
ем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом |
..{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити |
— изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несрет |
та ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, |
ам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, |
{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у |
</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца |
S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме! |
код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може зах |
ећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — |
ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије |
S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота |
де....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне м |
кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала |
ине», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S |
ко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., нач |
а председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај |
аму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адрес |
.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... т |
Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одго |
т слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!. |
а се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари... |
од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, к |
јом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја са |
ље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставк |
у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а |
4" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу м |
Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је |
p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и |
иташ ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сир |
p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове бр |
властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више |
ета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по |
истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} |
д ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} |
— смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он |
а вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парох |
да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желу |
ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — ниј |
е свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мора |
е дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» |
се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} |
није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то б |
тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по чит |
а Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у дру |
подине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај гл |
с....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад |
понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па |
то нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих н |
ог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — |
за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуро |
у осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко |
врд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, д |
г месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом срос |
пт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рец |
се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се ник |
ој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући» |
о да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се |
ле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом ме |
и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> |
S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан ч |
зналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким |
— чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек |
не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше в |
} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац о |
сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у п |
и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Т |
чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви |
ба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе |
на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном р |
.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде са |
толу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа |
> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два с |
више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{ |
те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете... |
прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лут |
маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" |
т; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Јо |
уру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у сво |
, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита... |
да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје |
ко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са си |
.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> |
е реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа и |
краде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило |
аљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу м |
м столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, с |
ећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</ |
бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним г |
{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на са |
.{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако |
лачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет |
ше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p |
ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с ко |
ека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} |
а јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама. |
ав ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од чов |
ави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се |
ићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или р |
ама св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом кршт |
Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чуд |
сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу |
лаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност |
ред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула |
етаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Он |
ка предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио |
је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, |
сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, гос |
а.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — да |
ар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер |
рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није мо |
је се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам |
р?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душе |
— достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху п |
што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се мал |
p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једно |
и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јуве |
већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем н |
а је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једв |
да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Ч |
ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим |
два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нис |
м ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба р |
.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... |
не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не м |
дио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека.. |
} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је ша |
ше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата но |
у скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Са |
ивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хт |
опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу до |
колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{ |
...</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он п |
— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— С |
тре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бе |
то смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пу |
о и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ов |
кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S |
е Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прил |
ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени |
бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ни |
Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 мај |
аопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се |
ном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба |
опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ каз |
одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио |
свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавал |
..{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. |
Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других |
маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године.... |
пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике |
воје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не |
ла што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} |
лу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацил |
е ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Сл |
— морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из |
.{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за ов |
S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам |
призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокоји |
р њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопрон |
а из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису м |
идно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он чове |
та би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <mi |
мо, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S |
у имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћ |
...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не |
лу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да |
.{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једн |
нео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког |
и ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, |
грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Хрис |
правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне д |
а савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност |
е госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Ру |
ан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> бл |
де сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцен |
часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У |
усти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S |
илости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним... |
много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то би |
нику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — нем |
о или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, |
н од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на ок |
рници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на в |
а рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавиј |
{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од |
да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту т |
ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестав |
е предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је по |
кад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И з |
<p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је |
ра у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље ув |
о <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да вич |
нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседник |
естављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо |
} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иш |
стито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја |
показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом |
ду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим пол |
ад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много ви |
а беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу. |
очи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме |
м што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, ус |
у мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми |
несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда |
ајотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи с |
ртура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Д |
/p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познаје |
набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца бол |
вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p |
срећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — ц |
ото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био |
олуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у ово |
ба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса |
говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окр |
са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обу |
је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгон |
спапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист зајед |
ма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да |
дроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јуве |
друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатрис |
читељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она |
и бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна си |
чине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принцип |
бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да |
зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властит |
је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба ле |
и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу на |
, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и |
ако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најго |
о до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен |
физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се оч |
која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо суди |
вет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још то |
.. ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви |
биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да |
да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живо |
и.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је н |
кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене пар |
имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. м |
.{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна.... |
сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу гл |
непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бо |
ублике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу |
а.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразгов |
бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — к |
овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} |
— и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Г |
Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. |
м чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам бл |
тури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — с |
них нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — пор |
<p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — бе |
ба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити |
ашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићс |
и тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би |
друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Д |
о нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво поглед |
{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наима |
Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, |
ро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа к |
ог краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је |
зују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не |
човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> |
етна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да |
си упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као |
а милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако ист |
леде.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} М |
оме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи ч |
жи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море пос |
<hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних п |
ријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. |
ајучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу не |
брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад н |
његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ћ |
зовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозента |
да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће |
нита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна л |
им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним |
и?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће |
је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с |
, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и пла |
ко је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену |
а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у ис |
целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они са |
тионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж до |
у се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате |
де!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човеко |
е на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није |
је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Кол |
ета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала |
јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову |
се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом ме |
гиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу |
спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим ле |
ивијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше им |
ам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног |
а о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и |
војину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, |
завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да |
лост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одг |
сала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p |
би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партиј |
а расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви |
пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће г |
ем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лаж |
еколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гл |
обили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко |
ко месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек нас |
евам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор.. |
ма сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том |
г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упад |
е био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div |
чинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није |
закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од пред |
дметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак |
.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особит |
рећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жи |
ристи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је |
сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S |
м истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући |
!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да п |
им хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу |
све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелодан |
S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по |
вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних кома |
свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше см |
ину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете |
то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће |
ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не |
би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је ј |
фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те |
вио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> |
убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и |
су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . |
еман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П..... |
ије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми |
<pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» |
ежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше пре |
иг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом дел |
ом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу час |
{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се |
ђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стој |
ела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Ос |
.“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе |
е сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште... |
бјашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p |
никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна |
скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима.... |
е» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да |
гог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда |
за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у |
ешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада про |
гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге |
ати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. пси |
не игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном |
су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванре |
размеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, шт |
pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак т |
охтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобн |
правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм |
на цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} |
.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> |
пођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појав |
} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, |
ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће дан |
ти — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуци |
вет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у на |
ј оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли |
има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њо |
ја?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се |
а њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не |
су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада |
ећ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, |
аре племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> |
здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, |
а сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, |
г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђ |
/p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости |
мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја по |
на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећ |
тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — |
е поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмев |
рхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чује |
је жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила |
оју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мој |
у. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и н |
ијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча |
.</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у ма |
слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде гот |
стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника ме |
ала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је мно |
животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стран |
м је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лик |
а су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и |
разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новча |
својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и зло |
а уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андрон |
а собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног |
с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јо |
лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног |
ком централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — |
сти дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај гр |
наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, |
де сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредн |
На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу |
То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Ис |
мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — |
ад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква ре |
авство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} |
сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пу |
пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав |
своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком |
х тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга д |
ала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби ј |
а? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гро |
се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.< |
до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S |
да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, |
, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола |
ења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попуст |
ро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов ж |
а сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове но |
ости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким свет |
чења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је |
n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очу |
о Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јав |
убити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И т |
бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ри |
це, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога б |
ркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ев |
ло доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђор |
рудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone unit="*" / |
а богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са |
ола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртв |
а као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше |
> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи |
Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У |
ала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене о |
S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела |
ћо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице |
грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а |
о својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се |
ер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет ча |
аш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту |
бене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола з |
окојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе тре |
аш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће |
ло, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила |
уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, др |
— наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у |
гоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи то |
} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Дру |
иста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф... |
угом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави |
оброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, п |
а савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као |
овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословник |
ху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапс |
ђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав |
ва би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и се |
гу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n= |
је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г |
емичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим при |
и прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С |
рак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S |
_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако р |
крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p |
и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смел |
побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист |
г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{ |
ри г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена п |
<p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само |
боравила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну ке |
је, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже б |
ди бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} |
и те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или |
ло да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих не |
ом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла |
у нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у с |
з ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» |
....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог |
— ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} |
0_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.< |
огледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она ноти |
t="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. |
а потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 8 |
се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије с |
{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. |
ом, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што |
просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је |
сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу |
Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».) |
Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».) |
>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У вр |
«А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја. |
во се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја |
тво.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом ист |
} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су от |
боравили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где |
.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели кориц |
о смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо на |
што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђе |
четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парниц |
смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} Н |
адозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до |
златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb |
е и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — |
<p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону |
ове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су ра |
кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прав |
ноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скин |
n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену |
не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, зн |
аше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који |
ештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гизд |
оиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут |
златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други |
јничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових ко |
Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздрав |
беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико сна |
је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом о |
{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и |
p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p |
рата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и |
вему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,. |
> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он |
катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по ча |
здравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је т |
о.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.< |
спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу |
е Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изј |
Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад |
струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — сво |
звони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ће |
амо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели гр |
се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је |
и јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо |
ворило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се |
..</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би |
ги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само ду |
лодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје прав |
ако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек |
ћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици |
Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, шт |
ните шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели |
ли боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцка |
а ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја |
ушевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држи |
нашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који |
му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да ва |
нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиром |
ном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није би |
<pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је |
рироде скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али ј |
вео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не |
ек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо |
није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, ко |
p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао |
о: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здра |
ешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће |
ости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све... |
угове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешт |
ичан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} О |
> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone u |
ац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече |
вокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Л |
— па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад в |
..</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и ду |
ознаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, дра |
кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли виде |
па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово п |
рпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још ни |
о својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити пр |
кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоће |
ам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{ |
S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима |
ега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ј |
е?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> < |
ђу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у |
примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и |
дност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступ |
ва.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} |
уза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гро |
овој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше ск |
рогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи з |
{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом |
оје одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>« |
{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле |
ије знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој |
. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При |
се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранила |
без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао: |
обље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... |
сти, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја. |
Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабо |
ала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Ј |
што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему |
жи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p |
није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>По |
душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора |
преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Пета |
е и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на је |
и да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</ |
и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост |
ба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије |
рота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад |
дија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} |
анколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију |
.{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то |
, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим ка |
иромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на в |
у потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у мн |
азмишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства |
ка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове |
и, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, п |
ог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане |
} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча |
е имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="22 |
би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p> |
} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике п |
и раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели з |
много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} |
...{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампа |
, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто стран |
и је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потрес |
тава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија |
....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око саха |
у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притиц |
смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило ње |
се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: |
/> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала... |
умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше мл |
</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target=" |
ене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он |
ено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се з |
и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишељ |
во је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упит |
они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јач |
иво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне |
Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је |
С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{ |
Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али м |
и</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад |
.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника велико |
а нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, |
моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, |
Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</ |
руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. |
ету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хо |
по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац |
ваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени с |
еном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив |
ш од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао |
} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темељ |
ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} |
м грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} |
који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се |
овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра д |
беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ов |
— да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним глас |
ола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу же |
итина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да о |
реседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На ус |
могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја |
ш у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употр |
има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S |
.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће |
ного више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. пр |
је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</ |
. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених |
м да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb |
а извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јав |
пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве |
е сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излет |
рни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило сто |
ше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психија |
о упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро |
екне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног |
ину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" |
без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својин |
га стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута |
тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукн |
ман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно |
П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p> |
о закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О |
то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S |
на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон пр |
и бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с п |
атерину огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у тра |
е ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао |
у.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био |
чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и пол |
о сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се ни |
дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што о |
. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући |
кварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{ |
и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим |
ве не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није са |
идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртв |
љаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име А |
старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гле |
> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и |
{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у јед |
ког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{ |
вост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало |
но племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе |
т, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћн |
/p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој |
у тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapt |
рулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мис |
ционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се преду |
и госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p |
е.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђ |
естења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до нек |
ра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да кој |
{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао |
упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p |
чници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока.. |
намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чив |
у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну си |
ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура м |
{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се све |
отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињен |
ове.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније |
стом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>Т |
гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинам |
—</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти за |
ама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од на |
ећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се |
— на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојиц |
мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кр |
нати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То н |
и тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита ј |
кције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Ми |
у на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би р |
е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио с |
ег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је |
.{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <t |
м те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скап |
Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан |
тавља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од о |
елоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало |
рхитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам дру |
што су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији ле |
о са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам б |
ије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе |
еше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја т |
— одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ов |
Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе р |
вила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и д |
ини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А |
Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с |
ју за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на р |
дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу? |
ми, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се на |
јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с теш |
да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>с |
је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по се |
{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. |
мимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово |
оказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је |
— беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше по |
остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p |
ђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с нео |
шу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?! |
ој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала |
рочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрен |
и и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После о |
и.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, шт |
да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја |
{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више ниј |
чка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је |
баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му |
очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} |
..{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе |
ог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоћ |
но, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и |
га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје |
аху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и |
човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много |
даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Опис |
Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прим |
знало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно мес |
<p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступн |
о, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све |
нкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> |
вине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И |
говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив |
оћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје |
} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело ј |
л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:< |
Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је пр |
ову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он |
осију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на |
Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} |
јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госп |
имријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењ |
сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, |
по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је |
није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би п |
кад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од с |
кога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андрони |
p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часо |
за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласов |
ћи.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, уч |
дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окре |
лањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљен |
ици....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова остав |
milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време |
</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила |
ту носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу! |
о одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за в |
оред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према |
на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три |
{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без |
гова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123 |
ање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, к |
лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</tit |
мање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p> |
азна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помиња |
реме је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још |
Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема у |
Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи |
е никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Жене |
n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног в |
г стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све из |
и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом шир |
а својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — св |
ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» о |
љеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти |
гли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више |
угим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обел |
грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тр |
и Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која |
сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја ње |
сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има са |
находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> < |
рлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и |
нај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих |
тву.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У |
готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ на |
ијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, изн |
вна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је н |
е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi |
тњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима |
»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би |
Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренерази |
и знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење |
ити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказ |
љама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на пра |
кони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не |
подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је |
S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадаш |
еликих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — |
њу г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудо |
је У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе д |
сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкре |
. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</h |
е може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам |
— «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни ви |
hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по |
сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни п |
ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је и |
.</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рек |
чити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади пл |
д. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да ј |
и у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посре |
врди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <h |
спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно |
«то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би с |
ју све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А св |
конског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видит |
или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој с |
"170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, |
да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба |
о — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом |
еву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните |
све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао |
>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом |
старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андр |
оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика |
p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе шт |
зузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело |
р — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово |
чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је оста |
упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне |
ник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Арт |
— Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена |
се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда к |
чили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засење |
ван доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му т |
е јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити |
S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни |
за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетн |
требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а е |
ашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочи |
ед судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} |
н</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> |
Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прв |
а.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Анд |
житељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p |
о докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погре |
А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он |
твар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово зак |
сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузет |
ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да |
спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред о |
лаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање |
«узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузет |
ог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређуј |
<p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} |
да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледа |
са.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он |
за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсол |
римети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет оста |
осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, |
ола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори |
ши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign |
ека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, |
ати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Т |
да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} |
госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају. |
, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих |
предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога влас |
уги пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола |
ћ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „ |
<p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Пета |
<p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се |
-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече |
бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондон |
— вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почиња |
је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду |
номе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки |
а закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, |
о не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие |
лу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да свед |
е сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било пр |
није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи: |
ље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, м |
ил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једна |
опуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се |
ачило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, |
ао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} |
сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и |
тивно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог р |
рочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?... |
иљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се |
не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила |
лога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је |
id="SRP1880_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г |
а сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци |
се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи |
није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи |
ди §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мор |
очи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</ |
могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} У |
ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», |
ажим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жен |
— исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била мног |
е свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе |
ког судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром инос |
Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од |
е своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегда |
и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, пам |
о кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту с |
ви.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шату |
ами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доб |
одоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била диг |
, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам |
загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и |
е уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумиј |
.</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи |
§§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов |
Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њи |
су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</ |
ичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туже |
ам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у ан |
i>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, бро |
hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих |
добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно |
ре.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 |
Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур |
нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништв |
ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p |
лике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити. |
њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре ма |
и је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси |
а девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни псих |
е ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао |
свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада |
...{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба ст |
сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; |
најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!... |
чеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова |
ика међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, |
и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје |
један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокрет |
се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их че |
{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он ув |
едњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{ |
ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Нег |
<pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да |
је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиро |
војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где |
дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало |
S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта |
и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозе |
онеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> |
неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, |
одини много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је |
ећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <p |
ен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и |
ећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењ |
тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу |
се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S |
; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога |
p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>« |
рата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се чов |
н....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта |
ам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!» |
векову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је н |
е године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да |
> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне |
Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад |
ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?! |
год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; |
b n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало м |
ен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило до |
а врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив |
радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна.. |
ео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету |
е све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли с |
господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да и |
м Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, |
шта не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p |
ли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е |
, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове се |
роните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госп |
у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрли |
ква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p> |
ање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта ј |
>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Престави |
ноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је ли |
инули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају |
ету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику |
S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> |
— милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна |
красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, т |
дне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења с |
на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних поз |
шим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност. |
али право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако |
ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу во |
идео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало |
ало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, н |
ловима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине |
S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на |
ед заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да про |
озорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим |
дна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се про |
узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но не |
ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштв |
зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је б |
у цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго д |
раз и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ј |
два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он |
пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја |
у!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки униж |
она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, н |
Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи |
и мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да |
/p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би бил |
ља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p |
ту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у |
И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом |
е упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, ве |
госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кр |
ског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- < |
S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за |
ва живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} О |
з ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се |
ржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечи |
S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они |
а.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо с |
рица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је |
ете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Рош |
знатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста и |
илијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен при |
сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спрем |
ћанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица з |
ог лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше |
ра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће. |
стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири |
орао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем бок |
веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де |
ег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> < |
не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга. |
вори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна б |
а и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир |
е као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико трену |
е смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. А |
ојој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посмат |
честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је |
дам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама ју |
о, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мра |
ој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне а |
е он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — д |
о:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим м |
т једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљењ |
2" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога све |
њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад |
?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несрет |
не било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — |
да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</ |
јпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих све |
е правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занеми |
на....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљ |
усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла |
е догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла |
S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пр |
је изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање п |
ко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би |
</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовал |
кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то |
миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па |
тери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он |
неодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно |
у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи |
соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су |
о обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше поло |
. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду н |
— баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио. |
- беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом |
ђе мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је |
у између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов бож |
под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је |
и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>« |
ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу св |
чег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, кл |
бо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када |
нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на вр |
p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и |
а стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните.... |
оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Св |
ју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч |
каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни по |
чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapte |
посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — зглед |
/p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да |
олагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чи |
вим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући |
свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а з |
донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејство |
— сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове |
еднако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћ |
ови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис § |
ила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, |
били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и с |
у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је душ |
омним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају |
И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хва |
алеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се кр |
р краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазво |
лови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим |
...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Ад |
о дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово |
рнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, |
а да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болес |
{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност |
ву</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет с |
ине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није |
савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негати |
д неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве |
екари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полуди |
ја свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу св |
група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као т |
Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни са |
а Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет |
="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <h |
у ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу |
о у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, м |
е познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... од |
ма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у |
и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их доче |
. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно з |
броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако |
ом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: |
позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — |
да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођењ |
p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, |
бинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседн |
свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="*" /> |
<p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није уме |
ива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} |
и имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свим |
S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима наш |
триста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове р |
Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флав |
ала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом ру |
оници.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сва |
.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> |
ао гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са |
да динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита |
еда замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</ |
а рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, |
на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај по |
..{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци т |
чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу |
и, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једно |
ма баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи к |
а, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умак |
.</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ трећ |
л учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правд |
ао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој б |
ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура д |
еном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у |
...{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони там |
чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и |
нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ го |
тила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема |
о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред т |
а идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле |
ајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је к |
гледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озби |
руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — |
вија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у онол |
спођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише ј |
епастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флав |
ес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по оп |
година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих пол |
хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог дет |
су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, д |
пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још |
.»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица |
{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С т |
г госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурн |
време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он ј |
ене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном |
p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки н |
властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артур |
Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем |
етан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивнос |
Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестан |
о лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p> |
.{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и |
видио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још дос |
обудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој |
ћо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одг |
уштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим нов |
е г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирен |
ши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља ја |
дан по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Нај |
, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао |
ућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом |
лизу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога уч |
много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле |
»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно |
а савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је |
гим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за |
ктичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" |
о претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је би |
невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрну |
тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге... |
ија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и |
се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихо |
прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разум |
им ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова го |
} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{ |
нице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом си |
{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала ст |
је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*" |
рти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у |
о и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста ње |
свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу |
о је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог век |
се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за |
често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на |
и одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпо |
м другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубомо |
е нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пре |
у, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуц |
је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно |
дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним |
еће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена |
шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пи |
S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни |
ижњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. |
гом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога |
добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте м |
сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не пр |
к.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до сам |
се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} П |
њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиља |
срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </qu |
уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за шт |
, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо |
онита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако с |
а дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својо |
разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори |
овете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори |
/p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, |
је име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благод |
гнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да сво |
позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним с |
славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио |
дронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватр |
нога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје се |
аје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао |
у, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико |
ог сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији |
епоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природ |
ог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцето |
ну? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} |
</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кад |
l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестр |
слите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи к |
обично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тр |
од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка.. |
и сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> |
ети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»< |
а се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао хо |
би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот |
атеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су о |
задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак |
мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранит |
је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} О |
ња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На |
у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно |
{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Ф |
д је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомј |
пазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живо |
дела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи |
} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, |
истоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је |
ио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран жи |
м...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ов |
јој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова пом |
орам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> |
о; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Ка |
<p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит |
говоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П.. |
што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за |
unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што |
џбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без |
нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образ |
налан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> |
ботници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада ужива |
трану његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно |
е нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна... |
} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» ре |
поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да са |
.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега |
клапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то бил |
о здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је из |
, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само |
нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они |
срдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би |
с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по кој |
ма ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имал |
ренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на |
своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоски |
ја је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам |
ретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје п |
пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У |
броту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране т |
е волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — ње |
био као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Деги |
лавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један погле |
тао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И |
оскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате |
тио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не и |
јих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил |
жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, как |
се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне в |
<title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, |
отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк р |
ој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, |
ка је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста. |
а лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, |
заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што |
ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чуве |
и....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу |
прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" |
оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више. |
уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из ла |
на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он |
мљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој с |
n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестр |
аједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропошта |
те, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{ |
ано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јав |
ало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може |
жо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} |
димо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред |
{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе |
а је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном |
житељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романи |
> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једи |
, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде ни |
е после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бо |
о аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никог |
о који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S |
рат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који |
а бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{ |
г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер |
{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S |
љено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она |
е матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведо |
="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p |
сте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме |
чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она |
.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, |
живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој |
друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Ар |
очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене |
није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већ |
тменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично |
!...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изне |
најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао |
јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — п |
ени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људ |
чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180 |
<p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и |
о право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им с |
еседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њо |
реним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благо |
наке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се чес |
> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ им |
ог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција д |
и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — |
.</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу |
м је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Он |
>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело |
>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <mil |
ју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p> |
ога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној па |
p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p |
анало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она за |
жна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати св |
у дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изн |
рши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није д |
рио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица |
Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему о |
овао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругов |
енције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p> |
било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуц |
<l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна |
би и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротв |
у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами. |
> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је |
..{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Ч |
аљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то ј |
а је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година |
нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властод |
а у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Пр |
један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче |
стала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С то |
ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој р |
во стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} |
а здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="* |
нита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је |
ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју наград |
ер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу да |
} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред |
кред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур подн |
гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, |
ље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb |
ма — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> < |
ка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, |
авио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Д |
спођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху н |
I</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Д |
и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом |
ла толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је |
</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она |
је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио |
/p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа |
наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Он |
остигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену о |
нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми |
избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста |
каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врш |
м г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} |
е закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна с |
stone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу бел |
ртији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне служб |
о своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујз |
етно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног тако |
ебе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске |
огао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозент |
се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео сп |
војим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још са |
у душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме |
дала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун до |
ника за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S |
аше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена |
г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</ |
> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш на |
ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div typ |
ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да в |
e"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕ |
еше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би |
ство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} |
апад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, по |
тко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње |
о да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као д |
Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материн |
уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих иска |
уђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме. |
и тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено |
ромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давш |
а Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Бо |
а је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чисто |
чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало с |
е, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познат |
S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: мест |
а г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћ |
... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и он |
тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на н |
Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не у |
руг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве |
ао на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда сво |
је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на ц |
илкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — |
реди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светло |
ачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — п |
{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, рит |
зултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог |
ри дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је |
ја поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да |
ерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било изв |
ене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа |
ектор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио м |
а то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> |
/p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и |
осни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао |
<p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n |
н да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>. |
{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гон |
који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ов |
да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником ни |
} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело он |
, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запаз |
и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал н |
има и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувиш |
целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу кој |
ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле |
за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми |
ског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао п |
ера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните |
а га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је по |
ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој |
руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то |
м бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их |
сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; |
ирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Анд |
седника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге |
оректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбран |
даје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{ |
..»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> |
лазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако јо |
Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Не |
трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомер |
ла сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нис |
изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у ј |
пођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам пре |
ио од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао осо |
вог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами со |
звор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво |
у, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> д |
но уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је |
озитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао св |
ицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и м |
лици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачн |
црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — досто |
својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим ули |
потреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она |
беног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{ |
лог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене |
ар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, |
S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} |
а његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверењ |
на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Х |
уђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња т |
уго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би |
— овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што пре |
ских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«З |
на класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Он |
има тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима ч |
телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав вл |
авије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свеж |
етним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он |
к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има не |
евет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се заустави |
>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре п |
важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уж |
а, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици |
.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре |
та да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предм |
другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити |
ости свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по |
иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилик |
важена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једн |
да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му |
чу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андрони |
добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Нови |
сток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије наш |
но мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и |
и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Риви |
ено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да |
вања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила до |
окушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ће |
шну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју од |
ди ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се |
у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И са |
о је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог |
ндону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај ади |
адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној не |
се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— К |
је.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP188 |
/p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се |
ине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира п |
Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одб |
ане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, г |
завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «До |
олест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констат |
позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој |
није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! |
па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благ |
ко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивач |
.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врат |
ова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се |
га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај |
те, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често с |
иђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове пошт |
а динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда ј |
, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник |
зволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> |
једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искр |
шевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све |
" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашо |
ренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, ка |
енија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Јо |
>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се |
тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> |
иком суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор |
е; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи |
пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соб |
заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је |
остионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабу |
де.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који |
оведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit=" |
а је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први |
{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</ |
ју.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на |
и — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: св |
глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није с |
ишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" / |
ор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни |
ите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његово |
е ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из пу |
> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини ваш |
а у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао св |
вега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. |
аљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим о |
и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пре |
овим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас |
ве, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто у |
ај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим п |
подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностим |
ти колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претц |
и, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друшт |
омаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге ка |
амо гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнак |
та је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских к |
ода веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овом |
још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вам |
ђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну н |
а своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још |
ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гла |
p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се |
И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврд |
ј Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело |
е толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} |
pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беш |
ли је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андрони |
У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мен |
ротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су зва |
тављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} |
36" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јеж |
ружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор св |
само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док |
да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљ |
после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="*" / |
{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа |
>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше т |
, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било ва |
ош сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
да — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> |
..{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љу |
ојих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није |
м брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} А |
ени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишл |
изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њен |
да се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изг |
љам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег с |
ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима упра |
.{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ ил |
остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, |
путовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео мног |
о Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за |
...</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> |
дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале |
ead> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi |
ије прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наш |
рупи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право н |
реседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејс |
/> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — |
народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И |
дника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећеро |
је право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију |
узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угл |
е зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи |
ла би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Аде |
, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, |
себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају н |
ог душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану з |
савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, си |
nit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препо |
о.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мреж |
вне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне нау |
оју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сирот |
та узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно |
ад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разу |
рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање пр |
с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је |
а говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S |
разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И |
ак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он сед |
овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> |
сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — љу |
p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми н |
излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је |
а имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатр |
<p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ |
— Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлос |
брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој ж |
је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрат |
ни им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без |
без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чек |
..</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у ту |
ад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S |
о нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не з |
од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животи |
на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита. |
све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу |
донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе. |
слим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно |
га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног |
једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек ум |
цу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте |
у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народ |
дни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неуга |
уферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јас |
ојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де |
и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта за |
јак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се нем |
е тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није м |
ли један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обе |
ри месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заист |
динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се |
сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ов |
на за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад б |
а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</ |
раво да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{ |
да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог з |
а би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредил |
поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он град |
закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и с |
докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми |
рамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже |
атељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а св |
дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се при |
иљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n |
ју» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„С |
>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., |
по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговар |
спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом |
бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погл |
вајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш М |
у, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун |
} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу в |
лавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутра |
Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборави |
беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово |
нитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш |
предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико н |
ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи |
а срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да |
г јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за св |
но, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испи |
</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> < |
екомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке |
ап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и из |
њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и |
а не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p |
о се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стар |
»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се мо |
обротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо |
о толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње о |
е, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени. |
у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи |
ете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо н |
— сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не уми |
т година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они |
авије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније |
сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рек |
проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с |
овек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="11 |
обио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</ |
ма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тог |
де г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до |
х поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је б |
имена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Р |
ник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само н |
— пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S |
у прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и св |
капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном |
шта, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њен |
предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учин |
невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скоч |
а се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући |
до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако |
бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној нас |
ар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављ |
на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавн |
увелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Адел |
му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде! |
зиву: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостиониц |
лог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милос |
детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи |
о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су пар |
ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код ме |
' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи ј |
§§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узм |
S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А к |
и којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који бес |
је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са с |
о очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обрасл |
љем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија ног |
<p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме |
стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда бук |
њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — |
о му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p |
нога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне пр |
ене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то д |
он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао ке |
, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву она |
гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му ј |
е!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радозна |
беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчини |
збиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће но |
свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он н |
, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, о |
и што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> < |
авијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p |
суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној |
алија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведок |
онита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част |
м приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра |
ахтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спо |
а и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мо |
ности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p> |
манет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмр |
н овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. |
да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњ |
че изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуци |
оменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да |
ија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и |
у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло |
бичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је |
доци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одб |
прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење |
а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као н |
одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и з |
одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p |
— чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што |
тежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се д |
И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душе |
вало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао |
ности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред |
види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан д |
о одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све |
их кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, пр |
ју умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће о |
се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута н |
м месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико |
и.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под о |
вију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, св |
не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу јо |
свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Т |
онито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е |
дник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога |
?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га д |
, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо. |
.{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} |
дан другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба |
? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала |
у, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за |
ња.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босо |
тала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код н |
Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њ |
шљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним |
и изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чува |
падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ств |
те, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S |
два чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за |
да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Он |
>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернес |
он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити |
питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигд |
пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да |
д мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, шт |
и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведоч |
ти закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има |
јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите. |
..{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор ту |
«Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — т |
ица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на т |
а разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуц |
родни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај пред |
ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Ан |
у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна |
туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену сн |
у — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мо |
е.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S |
есу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, |
м већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оставља |
едног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у |
брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који по |
биљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам ка |
јер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше |
е хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброт |
н Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Он |
ти нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприсниј |
о је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и с |
Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гла |
никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је к |
ој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу |
амо цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се |
а не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бо |
зимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам |
наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изврши |
ан па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишље |
оје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како на |
тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејав |
одној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безоб |
ових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека |
знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, ком |
и требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли |
азумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом |
лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда |
и овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи п |
сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу |
е покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавк |
им траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд |
е господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој |
атере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли б |
отписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му |
својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да ј |
своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, на |
рага Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> |
а улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој ц |
ици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре... |
све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од вр |
биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи |
тео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволи |
слушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто л |
штачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све т |
којнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спр |
ротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више мед |
— па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима |
онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флав |
шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!.. |
сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимат |
као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразим |
другљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбија |
.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређива |
природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према |
>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише |
ст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелен |
овољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у |
места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово |
сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се нек |
о постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену. |
> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада |
П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Бос |
оју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време н |
нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао |
славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бит |
рнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p |
ца бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су |
ешимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпо |
неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили |
он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призор |
се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима |
маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Ј |
stone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Дав |
stone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и |
на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> < |
а и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1, |
етар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег гра |
.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи |
— када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ов |
ше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно ст |
сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невесе |
креду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово ј |
нило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њен |
у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло румен |
беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизве |
ично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S |
екаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. |
љска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво р |
.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бел |
зентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да |
е, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма |
— међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице све |
акон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, |
а.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И д |
е некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те с |
ене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Ми |
погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмеј |
исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је |
ај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито |
на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> |
мене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његов |
јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај |
драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере |
Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више |
тицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад нек |
Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера |
иђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене про |
и је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине.. |
нарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био |
тор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога |
— што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његов |
ког суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и мес |
ем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви |
за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} |
исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривије |
ка закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Њего |
дбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће из |
срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»? |
у објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна доб |
приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању |
дила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије |
обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, гос |
и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру |
њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу отку |
ву или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено |
ојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, |
ужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледа |
ан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законод |
овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потро |
би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. |
конима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с велик |
тко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече |
S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било |
а се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председник |
ешења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло м |
ридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе |
. године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела пресе |
а виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> |
читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Се |
могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника |
оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он дов |
ш што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, ч |
м...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Ад |
и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо |
пком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Фла |
тери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је |
S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је |
ео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје ма |
упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада |
онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — |
е друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за в |
, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само исти |
Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су |
спитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, за |
вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико |
p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово н |
тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начи |
рницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему |
матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким |
за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, |
да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стран |
} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје де |
едну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може |
заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко нож |
грезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по океј |
ери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необично |
еме револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и дин |
расуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гон |
, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга |
почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запр |
у.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази је |
везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је |
успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби г |
ном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече пос |
д то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матер |
али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на |
више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата с |
>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене б |
p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо прод |
њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Так |
гу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи |
гу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи |
ла, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разу |
p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не забо |
пу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје |
у и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здр |
ала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу т |
јем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти св |
против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим заг |
да кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати |
Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} |
смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ј |
је при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући |
ижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у о |
нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се |
артову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице |
> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва |
моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> < |
облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> |
знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>« |
имо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо г |
на <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио |
Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које |
да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из о |
ље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се |
ије дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нуме |
ла да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....< |
— свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима! |
ика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, наро |
едно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г |
есрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива» |
ца Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гл |
жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За |
ону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На |
двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — |
анственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једн |
штрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> < |
ободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То б |
е с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика |
смо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Јо |
мо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она |
себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — д |
unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцањ |
још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је |
ризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу туж |
потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Гово |
а се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шт |
S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и и |
роба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да |
ао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погуби |
настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, н |
амерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису м |
упруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидн |
ице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, |
а губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је ле |
и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он |
та Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани тал |
ади — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{ |
— шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати. |
шким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним з |
ле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиз |
, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма как |
ва шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и п |
милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису н |
на је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше |
увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi |
патије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог |
грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруш |
— док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије |
н»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши |
— значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="S |
аба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у друг |
. . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... приј |
="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме прива |
праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се |
та је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и |
="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не |
ћу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је ду |
.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лиц |
еподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила посл |
отично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — он |
од «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство |
чке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног |
осле добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодав |
челног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, раз |
а је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њ |
елог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} |
њаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — |
била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше п |
>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у |
г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно б |
авијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p> |
клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим друго |
седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваж |
апоче гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n=" |
на све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А о |
дина како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} |
уде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана ш |
и?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни |
јслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћ |
према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О т |
е неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се |
«а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не у |
рану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} И |
посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, |
иву главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у св |
мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека в |
нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапу |
никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави. |
b n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два |
ментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Чит |
ше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено |
ра Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> < |
овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о не |
свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела |
а је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом.. |
итало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро ост |
на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким |
шном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренут |
робило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању п |
само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оно |
е се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — |
гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути |
p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процед |
Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да |
нака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћем |
а брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, та |
ана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> |
да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао св |
/p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где с |
/> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка |
е породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио док |
посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама |
} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише. |
г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило |
— оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља. |
збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он |
м.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздв |
не предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Поглед |
т — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати |
отив нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и см |
а.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да п |
сије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> < |
е више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике б |
те под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да п |
евано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до |
— — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћ |
с баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и |
овима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у про |
н од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помам |
ане!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, |
је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно п |
драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте в |
е срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <p |
појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. |
S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало |
а искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, р |
S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађ |
апитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је ник |
пства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у |
е сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што |
талиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне ул |
беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаш |
едном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко нек |
оље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} С |
буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Зна |
ници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. |
да, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref targe |
та? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и |
еменом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран. |
ромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — |
би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештина |
а <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових сл |
тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учит |
није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није |
та овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи обја |
ди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>« |
мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и |
в уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да |
езизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</fo |
злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо н |
атељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави |
где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су и |
оле.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим св |
мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p> |
мају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљив |
е глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} П |
о влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају го |
е што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо |
ало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S |
рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта |
љењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ниш |
тавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачки |
ено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у г |
е ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година б |
ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ ј |
«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p> |
а ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После не |
секвентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо |
се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше |
еком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је |
{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на те |
и опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве ку |
св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он |
пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо к |
ењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим |
лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењ |
ш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бо |
добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — С |
ом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног |
черас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћен |
мо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам б |
видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за ран |
де готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери зем |
ала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у |
/> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима са |
и, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или |
оче она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нек |
чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је |
ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он |
S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хо |
S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и не |
елни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «на |
а је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде |
дити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, за |
</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само дв |
сао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњ |
есница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и проток |
ало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише |
Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије ос |
те ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћ |
је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће |
бичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да |
!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Ог |
p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> < |
свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција висо |
есности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом |
беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је |
г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То ј |
b n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога |
На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна д |
у што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — пр |
краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по |
а нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаш |
плавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик |
ла тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се |
етлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико ј |
мали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се |
ло но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога |
пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би од |
а пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по чи |
каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p> |
ведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај ади |
погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањ |
оги трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су к |
д ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки |
и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факулте |
— па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исн |
још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну |
иљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа |
е, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Др |
шен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, се |
ини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о |
кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако |
<p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јау |
битом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај |
ноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознат |
е питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрак |
{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на |
би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од |
— за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да |
/p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, |
о, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кест |
јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о о |
опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тад |
— два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа |
онита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцено |
до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, |
тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог |
н спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по |
беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викн |
ана?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... |
одала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пус |
вота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> < |
?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.» |
...{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде |
ти закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од п |
ца у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се кре |
д би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <p |
казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај дру |
подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу ред |
у.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете дос |
ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо |
пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г |
невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању о |
рљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био |
је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне |
овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је св |
..{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. предсе |
иступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и н |
3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док |
је познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори |
3" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два с |
г леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад |
0_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у |
време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло |
егнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапуре |
«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андр |
подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и |
— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана о |
д казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 |
ије посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове м |
.</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше |
е ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу |
аоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка ст |
срђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставиш |
ред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пун |
су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Еми |
војих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду.. |
лост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вје |
рви муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов с |
«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су |
јко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила |
p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); |
{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Анд |
рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од годин |
— каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе он |
трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драги |
но благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код ње |
ке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхун |
као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који |
ј, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили |
.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личил |
д малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — |
позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и |
бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први |
т морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд д |
прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она |
ане и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседн |
нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице |
S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви свед |
во предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи |
адници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколик |
60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у ре |
Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом стар |
етпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур на |
ети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} |
вакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по неш |
с равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часов |
ко у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из ње |
p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје. |
</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу |
овек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од к |
Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, |
сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, к |
мах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба |
.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору |
шке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим... |
о бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, |
ечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, |
озоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је |
{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, |
и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта гово |
што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неоп |
<pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али |
вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излаг |
а Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом |
/p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам |
понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одго |
с <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из |
ажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса. |
рст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опа |
е реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили проц |
ајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чин |
има правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја |
доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечно |
имом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела д |
слуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p |
се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, сим |
у и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва с |
Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{ |
га света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази |
аким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи |
знаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкр |
поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p |
писана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише. |
ао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више |
<p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, |
моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике |
остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој |
да у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључи |
спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала. |
још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе г |
...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја |
дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</ |
Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону |
јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила |
ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> < |
ните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака |
огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој зар |
измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто |
ровођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима ви |
обро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати |
седника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губ |
нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са |
рела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и |
ђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника ве |
p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Д |
нудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Сед |
ници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</ |
екамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C12" |
јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац по |
верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, |
пу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што ни |
бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим шт |
дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац гос |
а са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту |
мро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај осо |
...</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г |
ином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и |
... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено |
ди.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, з |
ар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је д |
. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први прого |
етиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи |
1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</not |
без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до |
ирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођен |
е могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Аде |
ћ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички вика |
е да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта зна |
.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко |
нственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одвед |
агу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен д |
јер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била с |
госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати |
>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно т |
а је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у |
{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме сам |
.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То |
с је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, дан |
јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога |
ку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глад |
плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мен |
је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, |
камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се и |
о особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжер |
о је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говори |
много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, д |
апунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице види |
поровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} |
ека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не |
рану.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног сто |
кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да |
дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њ |
а — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико да |
ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мр |
је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Т |
ало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојник |
фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече |
вије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене з |
ил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде |
ца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} |
и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заиг |
ко је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао |
учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} |
арост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Је |
то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам |
сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви с |
вог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми пок |
велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андрони |
војим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. |
не, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!. |
.{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме |
зио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и д |
кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S |
талог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко изм |
ем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно |
ала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе. |
ј ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> |
отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва са |
ње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту |
сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам з |
оја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, |
за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео с |
/p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави |
паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је |
биона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, |
то казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти |
публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли |
Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни |
ће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам |
хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју |
ји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време бил |
Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћ |
ере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај |
и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — |
да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подуда |
док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побр |
оји су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су м |
и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. |
ини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротан |
гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да |
една у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{ |
ријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако ник |
иђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од мој |
ога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не поср |
сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Боси |
предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта |
устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у |
, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и |
станем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ј |
} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</ |
опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у њего |
и све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја им |
иш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме |
ња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је б |
> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах |
два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогони |
е не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n= |
поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече |
говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје |
целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" / |
>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, т |
две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњ |
наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огр |
ти процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивн |
мјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти |
су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професор |
шња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, |
без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и |
ица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задо |
ражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад |
издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и ште |
ло.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је дов |
о јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. — |
мљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна |
о рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноват |
кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху н |
пада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кри |
лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривије |
p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже пом |
улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чек |
им имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потр |
ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је |
е изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ с |
p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му |
ам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете з |
у је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се разв |
> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} |
милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног к |
вори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Ф |
ите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још |
а је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пу |
дан мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан с |
еном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао |
ра бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и фо |
ровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом цент |
сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— |
е звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би |
ила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом |
— Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три нед |
поведао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре. |
{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је |
на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову н |
— упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А |
Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе |
че г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" / |
ате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је п |
а рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад |
воме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</ |
ма законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у гор |
ну деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Лук |
е чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p |
на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Лук |
на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (в |
роналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је |
— 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — |
p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П. |
)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П.., |
ута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и |
код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвал |
тим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине |
и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли т |
млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петр |
оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огр |
добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре ду |
Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и |
д се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чисто |
а.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да мил |
век чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} |
један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у п |
зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</t |
... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморн |
оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у о |
! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту |
ћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p |
је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним |
м видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, о |
у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> |
одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју ку |
ине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: д |
на и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="ch |
авник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. А |
То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нер |
аступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, |
о, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не в |
м о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађ |
лу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, |
дрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква |
ина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима наро |
рама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су |
а пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особин |
епеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. |
е, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењ |
на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што ј |
лучајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наш |
беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радо |
а се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор уч |
ју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</ |
а, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја пович |
ву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи н |
ти мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и нев |
е и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} |
ског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пус |
.{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар. |
је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти |
читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним зем |
срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог доброт |
>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуц |
парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да |
ету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог |
се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обав |
о долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....< |
обило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да |
«само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} |
/p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше ста |
т, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са се |
Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" x |
сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао |
кивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује ту |
беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћа |
ита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ |
рак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако |
и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама |
о је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних ист |
it="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да |
еколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у со |
— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њем |
естала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још нај |
пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многост |
ника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ћ |
капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и |
ао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим д |
ети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на |
ила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mil |
аћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="2 |
слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} |
ојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да јо |
се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се |
поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и н |
. шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота |
еху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све вр |
>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније |
тражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мал |
ељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем не |
анетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одгов |
Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{ |
године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је |
њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно сти |
почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{ |
овини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за |
браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде к |
три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта |
и уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом све |
стали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу н |
нило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> |
—</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијат |
јаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на чов |
ењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје |
} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар |
Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, |
ита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} |
преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали |
у трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. |
сподо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку и |
ше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа по |
{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запр |
и чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слу |
тива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не пр |
оведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} |
је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем с |
а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се њего |
године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово |
— упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му |
злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто каме |
ет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је ни |
ајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{ |
жбу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Б |
г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </t |
, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној |
зних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у н |
S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече |
м, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене п |
змами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им су |
с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То |
госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за |
с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После некол |
ајвећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара |
ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишт |
то не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То пр |
е опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p |
ци матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу |
колепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа |
, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда |
аве, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом на |
зносио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ |
оја се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, |
е даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге с |
ни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p |
охтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да |
не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој! |
они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и на |
у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>К |
је се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је дв |
теље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милиј |
ликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не |
је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч |
не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је |
и се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличн |
гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако зап |
, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <mil |
ко не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборави |
{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за |
о је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је р |
ема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, |
огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слуш |
евињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П... |
цу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао д |
ентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду |
<p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина.... |
су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако пош |
од «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што н |
ј лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући |
и?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му с |
.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон |
е се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и |
дронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морал |
ћи од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то |
метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо с |
nit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И |
> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да ни |
а овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход |
вика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног |
им ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Је |
т.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла |
ар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај |
ли нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, |
приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Ми |
углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{ |
.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку гд |
еко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек ми |
ијатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="ch |
о.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо паз |
да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.< |
изор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Дру |
оје му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило |
се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. |
и смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох. |
а, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p |
не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи |
зговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јун |
{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радознало |
љење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у пр |
о о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} |
р о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, |
динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да н |
нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му о |
е спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављени |
е спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу саставље |
{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које |
ао какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</ |
јера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана |
сило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После је |
ише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчин |
Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S |
о!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, ус |
те,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је |
о зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, |
видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p |
гова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне |
еобично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овак |
ек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и д |
еља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задо |
прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — |
на се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неко |
мрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика мат |
у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд |
неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се об |
Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу |
ад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не |
м вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубок |
S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> |
узео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</ |
н је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у |
а још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смр |
љало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, п |
о је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публик |
Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем. |
вори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да с |
патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Он |
рити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то |
} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!... |
исходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{ |
.. и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавил |
нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> |
д сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потре |
{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је о |
ако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раден |
андук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} М |
} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље ч |
уче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека |
је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је б |
оглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одг |
се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и |
едмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му |
естрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још |
ечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су |
} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. прес |
> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашт |
и у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је |
Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то |
{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; ал |
стезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштв |
а кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type= |
брижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријате |
е ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} |
тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће же |
ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање |
зана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, |
угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, жен |
нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после к |
пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са с |
мил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријат |
та г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и примети |
ачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног |
вде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу |
а шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се |
.{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p> |
е одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао |
мро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му |
ико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шап |
, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно |
увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је је |
ли....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота |
имите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. |
ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Фл |
мичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше т |
у за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде мо |
и овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за |
их 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слуш |
јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њим |
рими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андронит |
/> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно о |
коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној м |
ад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да |
ек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушк |
бени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» п |
} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би у |
вају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} |
етим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкч |
реставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, |
би отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А |
а једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све |
ишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја с |
.{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi |
родицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — |
ите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом ра |
ста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г |
жим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела |
олико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори проз |
S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је приб |
ш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — |
ла.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а |
стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крв |
?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије. |
ртуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала |
За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их ј |
о добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута гроз |
као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад |
да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{ |
онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве.... |
узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неис |
рио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ |
S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео д |
и «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске по |
} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју по |
олује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, ка |
та, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођи |
ти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати ду |
ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="1 |
наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје миш |
очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «вис |
лико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте |
оведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем стран |
док.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> |
ако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, |
а тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи до |
ло је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У вр |
на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} |
i>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} О |
одавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мис |
» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Збо |
..</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне |
— мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас глед |
оброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га г |
едини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и наза |
неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с прес |
ом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је |
азину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану м |
а светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подп |
а човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, т |
ђу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да и |
XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријат |
у и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S |
сош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућно |
Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «М |
и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад |
је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помам |
и.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиром |
е породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, |
— умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођ |
ци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="8 |
ма зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си м |
уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету. |
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} |
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет |
ра де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племића |
син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде ј |
били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курја |
од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извез |
ивијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и насле |
тулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубин |
прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хте |
киз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од |
који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси |
маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То ј |
дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посв |
мао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — |
киз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се до |
моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назват |
стано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, |
ртур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера |
{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он |
>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и ње |
ло и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и н |
..»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари |
гист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Њ |
.</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили. |
Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не тр |
ст и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — н |
јлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој у |
пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они |
, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} |
побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао |
one unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она |
, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету сво |
Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, предста |
упруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Пор |
ови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио |
, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестр |
намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог њег |
Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много |
вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ |
ани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писа |
тну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпо |
/p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим по |
запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стр |
анца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од |
Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те |
диђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! < |
> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наред |
д је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозбо |
им што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мра |
више.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражи |
ша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на |
још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтел |
сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинт |
у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће н |
} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{ |
човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђа |
сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p> |
t="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пре |
пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <di |
оследњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је из |
и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у |
преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна |
шла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми |
раћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дег |
е Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами на |
јан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S |
врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаш |
ника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижи |
већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, |
а, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне с |
ваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга ж |
ојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закљ |
ле осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и |
м је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г |
ље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Лату |
на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана ка |
ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p |
се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. |
њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; |
а и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У то |
p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела |
еко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала раз |
благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли с |
бјаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра |
о домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb |
во на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криу |
а се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово н |
иља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на о |
за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на |
одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ов |
има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p |
. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тра |
ог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сирома |
Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благос |
— новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног |
раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад |
а се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расп |
....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојниц |
азову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам ост |
н преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су ва |
уљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, |
<p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» дод |
исходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну тео |
ињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном |
наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држа |
који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није |
ске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розе |
Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!. |
«уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео |
га мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, реч |
супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«С |
супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет |
супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може зб |
ог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске |
од једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милију |
ви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а |
уваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт ч |
супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} С |
супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> |
жавника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</ |
ите супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се ово |
е г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли т |
снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове |
ојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежател |
редстављао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, |
<p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, сво |
или су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у |
к — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје |
08" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би п |
великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбе |
.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад вла |
} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије. |
г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође |
и много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка |
аконских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са свој |
«социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја с |
иша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сом |
еликог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г |
ише нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто |
ама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два |
ама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} |
со....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како с |
ј велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица |
а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала |
може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет на |
ачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици ко |
— фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек о |
ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под |
реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> |
...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе! |
ђе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо |
..»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотр |
е;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Ку |
ви г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учи |
она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види |
ка.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Ал |
лакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљив |
дина;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, б |
> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сиро |
акиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат бе |
> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као ш |
неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет |
о из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба |
ли Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало |
"93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу |
ош једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љуб |
ом мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ј |
азно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е је |
врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више |
рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} |
ва парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ |
се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела. |
руги? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као |
— Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и мил |
нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, гос |
оши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје р |
мо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} |
њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова |
p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто в |
би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другов |
ног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непо |
кој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладно |
те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година |
ном и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{ |
а знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас |
арче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и |
ћи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — ка |
204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је |
о си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. |
рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S |
на млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она т |
ду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије |
проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила д |
стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} |
p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја |
чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог нар |
ше берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{ |
чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} |
аволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши |
а да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми |
е <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о |
е несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си |
наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противн |
же хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном дет |
ш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не ув |
малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179 |
Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започ |
питао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп. |
рицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе д |
Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} |
, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> |
си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више з |
ао трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским |
но је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема ов |
ронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни јед |
> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. |
сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би м |
пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала са |
р својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског по |
<p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, т |
о значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није в |
икад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да је |
.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да зашт |
и, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој све |
оћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена |
врђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буд |
..{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила... |
врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} |
треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Фл |
ћ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она |
а тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја |
p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита ст |
и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрд |
чи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — |
Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </b |
<p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — |
'</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Нада |
{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање гроз |
...{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имај |
ам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што и |
е њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" |
а и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли |
оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несре |
ема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торб |
по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од |
шао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори |
отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било ума |
Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, |
цијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседни |
е, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г |
ад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је |
вако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и п |
дија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с ла |
еш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвал |
, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и |
тала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јавља |
бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете |
еља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља |
ав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по |
ост, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, |
створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, |
расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури на |
p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Д |
то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво мас |
це се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — |
везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цепти |
} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостој |
укавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој с |
ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћни |
илније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опс |
езицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време о |
сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети |
...» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За |
е овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљ |
.{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У оста |
свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода |
раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодав |
трашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ов |
т — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две ко |
p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! |
е израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва ј |
пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да |
злетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће |
публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране г |
м што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} |
ме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су |
Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог |
ама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни ов |
Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу де |
тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам |
на сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобра |
адић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио |
грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буд |
жан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок |
њске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, д |
Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило |
прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</ |
.{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкред |
} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети |
ина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам |
ртур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер сво |
ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се п |
ене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p |
треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јур |
који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дег |
екивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљу |
е!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добош |
нар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут |
/l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загр |
рошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно коме |
{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Арту |
нитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и |
ер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје м |
уда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И сам |
рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за |
ро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим |
нцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Пр |
{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> |
отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула |
авови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну ша |
окуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златн |
те Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бом |
ивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необич |
што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и |
скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше к |
лади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијер |
да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Ода |
Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S |
егове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. |
Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S |
} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —< |
јакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он на |
и, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као нај |
/> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје мате |
ки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види свој |
шло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је о |
у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава.. |
да излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанск |
ријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — |
.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Ст |
сија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би нек |
<pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публиц |
о.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{ |
исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће м |
настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Шт |
о па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту в |
лепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило |
158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који с |
оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту ма |
ко је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да тр |
тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ др |
.{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више до |
ист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с паму |
и само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја |
ваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сирома |
«Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Б |
сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{ |
ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Т |
бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ |
невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи |
леже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору не |
ље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан |
и г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се ве |
али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште весе |
е добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што |
свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревули |
ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина п |
.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ |
зе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара т |
ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!... |
олудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра |
стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, |
своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" |
лици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они |
ачисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n |
е још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пу |
јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвај |
ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се |
у.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, |
И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, |
болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <mil |
ало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позаду |
аву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секци |
е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждра |
ра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се |
потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпо |
з најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске в |
амо је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет |
..{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га |
е.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.< |
!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што |
ће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога.. |
у — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка н |
ва не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, |
е супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти |
ицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</ |
/p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> |
две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — |
е г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њ |
својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милос |
док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!. |
ни и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви |
у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је |
исам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово |
твац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без |
нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} |
крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Са |
сије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а су |
И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је је |
а страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племс |
милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондон |
ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сирот |
тивници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити |
та у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана води |
лици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кол |
повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!.. |
од «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог д |
накве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбин |
ањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на он |
/p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онак |
опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вич |
ну, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, ко |
у — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву |
добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала .. |
тив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све |
д га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лема |
им хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џо |
Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије |
и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друк |
—</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што |
е, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше |
с се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој ни |
...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најаду |
је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n=" |
ши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и ж |
е, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код |
ета, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од с |
.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да м |
авија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. шт |
дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, |
ере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечер |
владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скро |
ађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</ |
.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет |
чад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, |
а, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег свед |
Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног ш |
родице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p |
> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; помен |
шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи б |
не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични рез |
мјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p |
гог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је г |
а по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој д |
дужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> |
е природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем от |
О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S |
до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још |
ше не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док го |
!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бо |
јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним ад |
...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није би |
овршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хи |
ад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n=" |
е ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Н |
ма са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нароч |
а његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа |
ви.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледах |
ело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма ос |
едника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобр |
лао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо ј |
брисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова си |
е дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек |
.{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ |
ош је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рек |
њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је д |
снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи |
ала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тирани |
зима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На с |
>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S |
но за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обр |
са преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине зашт |
е! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, |
о уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — дол |
оје хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — н |
ена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и сек |
нице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спрово |
венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун при |
те забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - |
је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које ле |
о и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера поти |
ом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сп |
олико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа |
пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n |
ивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му |
="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната.. |
а мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако |
у причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је н |
је се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да п |
прав ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="2 |
само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!... |
<p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који |
о развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало на |
а....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу с |
ачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита ни |
искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за ха |
олако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p |
обља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} От |
ика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један млад |
е.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по |
дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко. |
— помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, |
би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је с |
а би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим п |
етином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то дого |
ротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у |
е наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Он |
тем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установ |
не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — |
цини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{ |
м, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани св |
цао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећава |
е једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милос |
} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле |
у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се раз |
слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отл |
то чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „ |
је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. |
знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у |
кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо кри |
тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни порич |
д’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже сво |
натнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.< |
карама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој ов |
окте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, |
тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише |
у венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — ру |
3" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>св |
ају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима пр |
љају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је |
суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе свак |
нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дан |
....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да |
ам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> |
знати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног тако |
ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара.. |
то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{ |
и био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и |
још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим у |
покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па |
то.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p |
аркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог < |
о на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође |
у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени ова |
знаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{ |
тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; д |
.., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} |
сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} |
старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава |
/p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законо |
мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В. |
{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и б |
врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од о |
.</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти тре |
оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи. |
..{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с |
</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падн |
S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Би |
зимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} О |
ежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћ |
бри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кр |
воме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и |
господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“ |
/p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то |
аду повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то сла |
на, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми |
у о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчиј |
ињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што |
противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина |
што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то сл |
ређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удар |
вету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давн |
авије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан трену |
.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављ |
удац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је ср |
кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре пос |
разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отр |
.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанст |
год долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... о |
ојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па д |
ље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г |
...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> |
ж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г |
опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необи |
то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ов |
лануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету. |
да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хит |
ло минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже |
уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» |
.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г |
ке», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити неће |
p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Ан |
ар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом пока |
шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она ј |
у овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> < |
ра — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкоснов |
и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине.. |
риближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван д |
днији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се ог |
ју.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, |
опственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који |
Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног пон |
да Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву |
т!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мис |
ла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p |
цикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има |
Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n= |
остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове |
b n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{ |
ањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље |
а....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а |
ци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да ј |
амуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама |
:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Туж |
хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
х шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, шт |
«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онд |
очила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би о |
еда.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја |
се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита пр |
е у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Ра |
огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ић |
е страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би |
у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> |
и јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. |
која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="chapter" |
<p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да |
да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само с |
ти и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезн |
о рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу |
о.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за |
покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће мо |
своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па |
е осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед |
узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и поз |
још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста кр |
инама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут |
овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> < |
ије могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с т |
мо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да |
ћи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како |
ера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јуве |
вата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази |
не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни пред |
ерина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на ста |
изнајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору све |
проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме |
на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико |
ило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 1 |
гуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — |
ао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с н |
чне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</ |
познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни |
b n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone |
седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли ш |
...{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило ј |
.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. |
» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> < |
ашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види |
парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод |
в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозво |
и јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору |
видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да де |
овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? |
а време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су |
је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори ста |
оправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не |
а нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би |
изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и |
вет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену |
соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита |
м:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</ |
ао да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вен |
анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешн |
живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, |
ви пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И о |
нас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основ |
немио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. |
ном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем к |
ге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер |
зана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши |
аве себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свет |
ли — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара к |
но детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слу |
Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и пр |
меће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....< |
своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слобо |
>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко по |
иље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа |
реба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је јед |
ив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, |
ј ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>« |
тно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и ја |
.{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ј |
како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добр |
>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на суср |
буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{ |
ао Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи повет |
p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> < |
божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заве |
оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са |
ојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора.. |
ше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом снала |
опаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо |
које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на |
ама, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жерв |
арији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спасит |
</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мор |
Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур |
стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — о |
ве сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово ч |
и.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је т |
не, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад |
се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде н |
овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и |
да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лонд |
жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb |
би код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је |
ти.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху |
г пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо |
и рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p> |
орао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да о |
ије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко н |
та ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно сам |
и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затвори |
о што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чини |
ло.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај |
ори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту харти |
уља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отво |
је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу |
куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адв |
он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, |
ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена преза |
<p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решав |
а — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — с |
е практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места непра |
као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први п |
и своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у ц |
на дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} |
омбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатниј |
е бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Си |
у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је о |
ских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле |
исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају поја |
, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г |
поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} |
изузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола |
ом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисл |
нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се по |
/> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу. |
олико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уг |
ело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значил |
ад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један |
лагодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, к |
нило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку де |
, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, та |
је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час пре |
на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је помен |
e unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља |
доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — |
ублици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен.... |
.{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нов |
памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори стран |
искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје! |
алим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут види |
прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше |
ворити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се |
јац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задр |
ли на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све ж |
рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разгово |
одине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он |
председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико |
рагоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју л |
p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мише |
ећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад п |
акве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова пар |
е гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Дон |
м пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, госп |
својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, к |
у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривиј |
рава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната |
и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 д |
а 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у сре |
су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb |
разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.< |
урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група. |
искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђев |
у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина |
не . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . |
у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;< |
hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> < |
и — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г |
упоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик |
а....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — |
{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као кр |
био је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У по |
вима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију. |
њен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу.... |
утокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="1 |
штену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политич |
оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да ј |
сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, |
S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје |
противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с ов |
по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом |
S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасит |
а, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат к |
а нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> < |
оје и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су з |
на је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, ко |
— онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> |
посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њи |
еседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само |
="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесе |
ина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Со |
За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само |
е ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је жел |
ајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> |
еби; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. А |
да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, |
.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризн |
ела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја с |
ох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих |
могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би к |
нска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај |
ош већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. |
ужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са |
је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p> |
но ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му |
утао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам |
дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Ку |
.{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спо |
јих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без |
не.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена |
оговоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са |
.</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако |
као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом р |
а заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор |
во у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да ниј |
о кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p> |
заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза |
Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не дока |
е, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? |
?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били зајед |
Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је |
>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» п |
ала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо |
вршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар с |
а беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та |
о дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела предсе |
о.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихв |
есто, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!. |
и противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужа |
амо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
а слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — с |
поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, |
таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине |
цу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале п |
је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type |
су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа г |
нти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој |
е богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бл |
за, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мај |
тима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То |
о и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевиш |
а ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог |
и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младен |
пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим |
нала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адел |
; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где |
/> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Та |
и гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. предсе |
.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатул |
ше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свеч |
игурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, |
а иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, п |
Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикал |
нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали. |
авно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свег |
сто.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар |
мо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госп |
једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо |
а га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније |
оље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола |
ко ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било ј |
сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах иза |
е на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!... |
вом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="* |
догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова прави |
како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био |
и.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки ч |
> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p> |
ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо пост |
у види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист ј |
ећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега |
посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкас |
дњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П..... |
алим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли |
оримо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми |
тура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је с |
удбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хи |
ем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињ |
зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако |
му лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, |
ђи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си |
о је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супр |
а подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколик |
климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогр |
"*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостиони |
, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Н |
} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>М |
SRP1880_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном нагове |
" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није |
тно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је неш |
ицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изнен |
га доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} |
у а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се |
икад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у о |
, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузе |
чела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да |
Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи. |
азила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S |
м га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</ |
} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађ |
уд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај |
о није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бро |
авимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро дед |
је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али |
«запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што ј |
динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је |
у и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у |
Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За |
уди, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се |
волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је ме |
а ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote |
, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњ |
надним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: |
да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења пог |
лира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хват |
глед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се у |
а развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} |
док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огисто |
на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност |
к свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда стан |
о муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну прова |
у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — з |
ас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо |
својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је сл |
SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре |
е масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптуже |
згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потрес |
било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувиш |
упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Вр |
о уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али н |
еве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење |
а као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајц |
ени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком ирониј |
ве је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаво |
познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном |
рани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда |
pb n="182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све |
>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из ј |
вај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богата |
ди прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје п |
и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али |
е варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посм |
сти већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише |
азала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина |
о несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, н |
вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне н |
а је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријат |
о би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу. |
езадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} О |
ења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуном |
је се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је |
....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је |
воме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи сам |
а, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у |
ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ов |
нога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андрони |
неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је т |
<p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обуче |
ок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам ј |
ни мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храм |
велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и |
ије доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још |
мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он |
чемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам |
дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} |
а зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, ш |
амо не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једин |
ља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. |
:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозента |
викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни |
е.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Др |
морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога |
и — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{ |
ше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у |
глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна пр |
ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....< |
ц овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S |
Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заш |
реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох чов |
пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он ј |
нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... д |
вно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — |
све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, нам |
ло 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка |
свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; |
? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим прил |
, А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађ |
ује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади |
{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да сп |
зом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бо |
ка.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово |
у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у |
ко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} А |
е....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави |
пођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око све |
у убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли |
теља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта |
Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек |
Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.... |
ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да п |
код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад |
ло Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а б |
{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се |
.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим |
сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} П |
веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беш |
чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим |
самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишље |
Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше уп |
..{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n=" |
, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше в |
ој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, кој |
кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци |
а пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина |
бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упита |
ше играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља |
цкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је |
.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа |
и.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равн |
ћи г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу пр |
мо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му |
p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од |
а, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресу |
знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} Т |
исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку реч |
То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p |
свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда |
м?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом |
торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад на |
ив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу с |
Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огис |
а чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, |
ћи шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао. |
и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{ |
ктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме. |
</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} |
p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Ад |
— као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — |
ренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар |
Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим вр |
иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — |
о би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво |
врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном дет |
у г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота о |
" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили |
предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита |
гда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим ку |
здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор- |
довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стран |
{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису би |
.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико п |
а она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас |
>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и ј |
. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, |
је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног |
иша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, |
ектора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног с |
Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је на |
истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> |
његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се |
а спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбен |
у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређ |
ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — |
атер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и |
видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> |
ови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директо |
ала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени ј |
дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се |
пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пр |
твори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи! |
и су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени доку |
би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком |
— својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим п |
е је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја |
у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} |
спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који |
и и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири |
главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете |
чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, |
ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека |
ал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у |
....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андро |
еде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу |
ре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бо |
/p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча стран |
штају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 ди |
њем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од |
а — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означа |
ио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињ |
моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живим |
адног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај своји |
то ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова р |
ози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозни |
било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ уч |
па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије |
е изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових ид |
ивијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Рив |
ку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, |
Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну то |
Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови поро |
ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја |
чан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Боси |
је гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете.... |
данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом |
ли су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака ру |
в поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Дав |
не скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском |
ти, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће |
Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син... |
е из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Р |
убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина... |
е, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме п |
ничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цен |
<p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопш |
баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку сту |
т о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ |
акове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила |
леди, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља М |
ди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правц |
гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја сл |
ожда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија |
зира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за |
ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>По |
ити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се |
из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с ови |
<p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} |
ли не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала пресе |
ости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која с |
.{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он траж |
ете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — з |
те, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан пот |
з близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} По |
мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала до |
Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само |
емају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о ист |
{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне у |
се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје |
је на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он с |
ску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, |
лијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најп |
цији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом р |
азумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда |
оређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="10 |
а справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа о |
ити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андрони |
онима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а |
е опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим оч |
муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Див |
тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. |
није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — < |
оје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о друго |
Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p |
не вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења |
А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је вид |
судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгл |
о је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком |
есуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му |
тачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему он |
ти, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинс |
велир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упита |
слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p |
е но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Н |
и јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужи |
.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} О |
јих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци |
Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру д |
«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је |
-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас нахо |
де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има пред |
зност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околност |
а из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је |
је име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назо |
дни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — до |
и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо н |
ли сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе... |
судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој |
ати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје род |
не грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је |
вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Миш |
<p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да з |
чком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излази |
елира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се |
еријал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се |
е имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог |
јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узр |
пита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мој |
онити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, |
ме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стол |
<p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебриже |
равно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио |
м пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу |
твар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да н |
шљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим до |
="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из д |
питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је |
почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и п |
рења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, д |
е ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закон |
ак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем |
отивници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најпл |
тале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути в |
леда за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, о |
ас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба |
дређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће |
ст, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено |
ици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да |
беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и |
рави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, реч |
</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отме |
огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској.. |
енис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да |
зиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријат |
Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала сит |
интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове |
Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. |
акао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати |
г Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељ |
ћ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Фл |
ицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго ш |
то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати ок |
n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да св |
обра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светли |
да прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомуч |
нако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра |
јеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му помо |
ом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабија |
нио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она б |
{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у со |
Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прат |
да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелиц |
д се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинет |
којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p |
мартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти д |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе |
сто где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицаја |
...{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Види |
пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог ј |
јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да ок |
ово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио пра |
езана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} |
и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{ |
ко је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покој |
{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — |
и и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с к |
себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. |
зволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно |
оњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати н |
густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи исп |
густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи исп |
апских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човек |
н израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум |
и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у док |
де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. о |
{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици |
На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да глед |
„<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p |
ома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и пр |
е деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац |
гове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним |
н «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: « |
је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство на |
обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - |
—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је н |
турио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног л |
иког при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу |
каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима с |
ната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним прели |
асић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на |
га 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања |
р Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у св |
х десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од |
вљала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пет |
едоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>« |
има беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="6 |
е — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом |
тупника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још |
за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта са |
ступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у м |
упник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозе |
ик за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог |
ик за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{ |
је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, |
али.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа. |
био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова поб |
ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> през |
ђена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Фл |
рода овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом |
гнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог с |
да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, |
може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, |
} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу з |
у, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У о |
П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву прич |
рцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што каш |
положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у на |
{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...< |
и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за |
лостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн г |
Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17 |
тим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ста |
е обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p |
аквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, ш |
есели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред каза |
је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Не |
ш веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше |
деал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} То |
ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела |
већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни |
само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вран |
ст као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — |
и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису мог |
га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубо |
д нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми ни |
екао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сре |
ан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар.... |
буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме |
свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по вазда |
itle> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч |
<pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p |
<p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препише |
ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина |
твора — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о д |
на грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, |
ика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов б |
пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{ |
ци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. |
дговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — |
у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло |
у да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила |
енату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то до |
по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</ |
умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријате |
оносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне нас |
p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— |
.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то |
ријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекуј |
читељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на |
дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наш |
дим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње |
ист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како |
коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање |
стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели |
S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себ |
г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља о |
је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Он |
оа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник од |
дмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p> |
Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно с |
</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна зак |
укама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, |
још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно |
, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног |
Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — |
о трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с тужено |
их гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<titl |
светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ век |
д помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило уту |
ину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стеж |
урски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <not |
било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се насла |
тарцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу |
/hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> |
овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на по |
Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало д |
се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две д |
летњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од ка |
еше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога |
љивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у ње |
јем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{ |
је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на с |
ре!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује |
одузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, мој |
познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова |
су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од |
} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем |
опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он |
мо се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </ |
амне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хлад |
, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{ |
ан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Он |
им ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без |
ним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам |
улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> |
а, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p |
рских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> < |
{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попуст |
сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. |
рин.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружил |
и....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља о |
напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на |
а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народ |
ри, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и з |
беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл |
е у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави |
још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> тере |
пим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огист |
ју.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и п |
авице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без п |
за хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово |
о овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на с |
Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па ј |
рвим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строго |
и већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противни |
за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и н |
аква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро о |
драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом о |
нати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне м |
Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г |
м, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу |
а Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p |
а могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан |
познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о |
. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{ |
ти неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{ |
егледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она ов |
или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено јед |
камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55 |
уина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајничк |
под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући п |
и од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију |
чи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао |
спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те из |
да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више о |
огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избе |
ремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо иста |
S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледао |
, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После не |
це рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{ |
велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица кру |
ета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе |
оба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} |
е био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула |
ме је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb |
" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. |
n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио саврше |
месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се п |
толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованост |
љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> < |
штина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих г |
мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најг |
ола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено глед |
кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отв |
авише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јут |
ели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У |
сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> < |
у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ств |
p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављен |
есне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, злато |
S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на с |
јеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у мини |
лених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он |
им, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је ов |
ва, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, д |
— за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио |
је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне гр |
е престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозе |
вину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам |
трана, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да при |
ли ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом њего |
љу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има мо |
{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отић |
.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао |
и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд |
ину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећа |
те гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и у |
пором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то н |
н полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод в |
да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је о |
а питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако |
уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба |
нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву |
продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на |
p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — |
/p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је кра |
је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз |
у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де- |
цале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до |
ошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари с |
тичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, ник |
н да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде зна |
вака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају варо |
д г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали |
и — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више |
>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» |
а на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</ |
го, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишељ |
слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше јо |
рло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у |
итав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да уч |
д је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> |
о тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време во |
после не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто ј |
, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје |
је најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.< |
гиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да заду |
и....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавно |
о карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па |
ешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље |
посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казу |
а.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; а |
> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма ко |
пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — |
Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити. |
...{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио по |
} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте |
еседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — до |
е мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу у |
године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чу |
амњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава |
и вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, д |
светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше ста |
ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и же |
м друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис ко |
о су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад |
и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве ча |
ено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, |
....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и |
о бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити |
тицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово |
пашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и |
самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде |
покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је |
ј вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све |
ва</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер д |
е болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за б |
ојој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа туж |
ршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не б |
а .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Ло |
аја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица |
а;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказ |
итације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје |
а на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p |
ао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако |
пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S |
и пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фаб |
> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на тем |
рца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста |
, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве |
бијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве бил |
p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} До |
јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, |
S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама рад |
ивео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он б |
ира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико |
опис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб |
ечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да ј |
ико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати по |
стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше |
нице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" |
ш живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све све |
ју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И |
ивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се о |
ог што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи ње |
оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>он |
је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали јед |
ич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штед |
ије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чин |
тој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака |
је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — |
рајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради |
да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио |
чију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb |
елу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрли |
едан стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 г |
рачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благ |
оловини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле с |
, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио н |
ше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак |
је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас р |
кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код о |
<p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом |
уга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га ј |
ости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћет |
срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, доша |
оже се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је |
ромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама поз |
ничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових мла |
е побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гро |
су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примил |
воје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикањ |
еговој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером гос |
они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је |
д на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, |
....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти |
То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио с |
одина и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек |
свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било... |
ба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да ниј |
алисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни к |
пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађан |
ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Ник |
сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreign>».</p |
говор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господ |
а од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета кост |
«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у ва |
и спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиром |
нати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућ |
познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад |
milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојниц |
ог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане |
.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Мо |
и сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме каби |
јног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали |
ед предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смот |
!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи |
је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и |
икову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше |
шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва ко |
накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом |
ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од |
мо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај |
/p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на |
упи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он изда |
огао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива п |
понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто ш |
године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио |
косан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи би |
</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она ј |
p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачу |
чко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{ |
Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму |
е све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчиј |
о устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута |
оба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спуш |
нио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошло |
беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих |
рчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од своји |
њег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које |
рац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није и |
и вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> |
S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњ |
драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате арист |
<p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као о |
вога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше |
ркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, је |
, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у |
аци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа |
злазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња |
е се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз |
ајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа |
шко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше |
збегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не |
е он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли |
е, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да ве |
још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој |
Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко |
i>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, госпо |
; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; |
S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} |
им?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје |
госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} |
у моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту |
авато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки |
сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} О |
још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је вид |
ицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена |
где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или |
уторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите |
се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао би |
рију о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парни |
дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S |
ше, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоц |
Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључ |
ину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, |
ија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини |
"140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио |
е разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећ |
о ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, |
буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми с |
уге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, |
то сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на д |
ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је |
могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да |
е).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , уз |
реседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о |
о би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани |
д је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?< |
става морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три б |
екивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симп |
. — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово |
сти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То |
на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред з |
елој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавиј |
вог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни |
ам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ ви |
ела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предме |
олности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би |
итељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење |
е неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отвор |
ни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас ј |
иског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић |
треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»... |
, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страш |
лони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што с |
<p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до |
е се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон с |
ла.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропи |
та имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и |
<pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кра |
ла, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведо |
.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> |
често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на |
е ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» пов |
ила првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све о |
благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна из |
Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњашт |
<p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је не |
преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити |
које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу |
>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте ј |
д своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни да |
преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на св |
воју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је |
с да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но кона |
<p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај |
налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- з |
ји г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом ни |
да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и д |
за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке м |
јона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{ |
>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“< |
це изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стаја |
потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу |
слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше |
умитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, кој |
законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, гос |
вља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних |
осподар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсред |
ме жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак |
у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претво |
м <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој до |
евиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. |
гогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни |
он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одр |
..{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противни |
овор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ј |
па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слу |
својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црв |
ористи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар шт |
по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од |
ло....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку прок |
а оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размисл |
foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне мат |
<p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} О |
едало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другов |
....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластичн |
.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупа |
аље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме |
... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу |
естављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Б |
{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, |
а њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Фла |
те ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се |
.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Ан |
Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам |
га сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p> |
тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурн |
илкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а |
Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни кр |
сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је |
јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом марк |
јим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испит |
пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли |
мно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу. |
....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита |
ги лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мен |
Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и шт |
а би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји |
<p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестиц |
>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наре |
обри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још |
погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми см |
тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту |
егова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме с |
на, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, |
роклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — ма |
о — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи |
. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на |
љи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Ро |
"91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То |
чић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" / |
окојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> < |
b n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико |
{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>З |
S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да |
о гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у |
тни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних |
ерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену |
кани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати |
баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ к |
ени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округ |
обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чи |
тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!.. |
p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити? |
тељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи н |
његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех с |
слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> ч |
од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не |
жају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, д |
.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичин |
в.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће с |
} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} |
ћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне љу |
ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио ту |
ву свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супруз |
авски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, |
сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покуш |
и и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред свој |
Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру он |
огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије |
редседник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђ |
»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступни |
Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукам |
се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата |
самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка стран |
навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, одно |
и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост? |
веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milesto |
си је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад |
че живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре |
— тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <mile |
вом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчев |
о то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све... |
ој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувел |
борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама жи |
опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је на |
г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење |
ст укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три г |
{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она |
војственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је пр |
га, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, |
<hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{ |
ка отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде |
ићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесе |
имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће л |
је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег с |
ваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима прист |
ао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, ста |
но читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, |
све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог п |
.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с туж |
Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, |
во гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p> |
та, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П |
ижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — |
арош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} |
фајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Са |
Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone un |
г дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабу |
Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било ле |
b n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге |
Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP18 |
а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоц |
е није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на з |
веће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за |
у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небр |
на питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно |
а г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», |
велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први ју |
г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако ре |
ведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и о |
, рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 |
Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, нас |
бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жерав |
године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под |
дина 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — п |
авности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> |
шли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жало |
едоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. |
а пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml |
ат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, п |
<p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћу |
вде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је |
<p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предл |
председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу. |
спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, |
е једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{ |
— нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те и |
задовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већ |
избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од |
тан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опроба |
— онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећ |
у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху |
абинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пре |
вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оно |
израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ћ |
ити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја |
и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. А |
а, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на л |
ан с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, |
о, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — |
<p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а |
ној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до |
самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спо |
атњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S |
погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој |
онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже г |
p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем св |
дроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села |
судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као ме |
једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два |
више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема |
олико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени |
човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и с |
широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су дав |
и застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Нара |
час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уст |
детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам са |
нака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је |
воре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљ |
уставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао |
овођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије |
ео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себи |
ија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних сре |
оцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да |
/> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, по |
естава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби про |
ће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, |
уђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хук |
...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи за |
стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Моз |
milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» и |
<p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао пре |
и навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав |
овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у раз |
њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — |
о мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одр |
ву реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој. |
Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, |
бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и |
су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном проз |
азда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког с |
господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео |
ве измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву |
ред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, |
он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Д |
туру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле харти |
таром маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, го |
а и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџето |
, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ |
томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па |
веће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала |
скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо |
г благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пу |
ивен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За м |
} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој |
речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудн |
(Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да |
ајбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник оп |
оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у |
ока и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва. |
м уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстат |
овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју ј |
а места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеван |
ријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} |
У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну у |
преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало мил |
лемство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и бе |
учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} |
на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик из |
«односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се ув |
дник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> |
н изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има |
је за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже... |
ад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед н |
е у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p> |
ост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку стран |
би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко. |
еље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Ад |
ан човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије |
уно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо |
а слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије |
по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Де |
сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто каз |
кит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник оп |
чно одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П... |
председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је би |
а знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рође |
во просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече |
оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Ф |
и с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио д |
ала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», |
ан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи |
а, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом |
недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парнич |
ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужи |
мета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да приш |
тири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане |
блик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је |
је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Аде |
неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - з |
..</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и |
оговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p |
јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што к |
ече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче |
па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препред |
Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим глас |
овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
уд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику |
а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун |
ој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају све |
а до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, бол |
.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с |
<pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатиј |
уткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она с |
.{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> |
вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... д |
<p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење |
</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Јо |
Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>У |
оћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду други |
} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суз |
јим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се |
.{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај |
та га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу |
ледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесому |
писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После |
ала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја |
дрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од |
на се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p |
ла — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја |
ела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" |
д ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке реч |
паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију ј |
<pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а |
— под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p> |
није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, |
т прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би |
боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> |
шна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете |
ди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, кра |
— твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице стра |
— знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене мат |
цу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала б |
Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!. |
— од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосл |
можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, п |
S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко у |
невинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је престав |
вом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо |
ао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има с |
мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи.. |
је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народн |
котала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи |
је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} |
жном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је узд |
И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то |
годари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој соп |
е остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на |
арећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно ма |
p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сут |
ком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на |
Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да ј |
ст судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину |
лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене |
тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на |
једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет |
се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone u |
колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по нека |
метао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима ј |
се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> |
од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он |
адо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотак |
з душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припа |
S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима |
а нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те |
х најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа |
ени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћ |
ду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што |
рала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било |
Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао ј |
судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> < |
а, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — д |
ош ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабра |
V" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграф |
У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противни |
шла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И |
брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се п |
о у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа |
е и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p |
тере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседни |
могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете |
читељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године |
њег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n= |
настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бо |
оватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С какв |
износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају |
гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово |
азвуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — чов |
ва што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кор |
на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше |
ри сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница за |
ста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре д |
ијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његов |
нцима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и б |
играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепш |
а тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на р |
госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису |
, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p> |
образни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране вла |
Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он ј |
и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с н |
само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, а |
винио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретн |
уд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаро |
шељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан п |
Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љу |
ри гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин |
посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света |
дитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S |
де на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S |
/> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоћ |
и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим. |
ведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> < |
ао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком |
и поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — |
е причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом рас |
е смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови проти |
кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните |
предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да |
ној огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се |
науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које |
Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки са |
ј соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл |
рчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он |
виљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је се |
упник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију ос |
S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три бе |
о нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега |
о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим |
екару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — про |
{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тра |
у вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они |
говори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар |
S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар к |
та била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина |
по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један др |
а вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену |
оврсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у пи |
се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женски |
један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла свак |
е описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој |
очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се с |
»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пр |
ему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравај |
се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она п |
у правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - оп |
сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је поз |
дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала з |
>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестр |
највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи |
.{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. п |
ог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену |
i> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју |
еру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су оглед |
та огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела |
бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог |
тинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру ма |
а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — |
24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљи |
тра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова п |
и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све ј |
ет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвик |
{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доб |
, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност |
е су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радост |
бав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге |
наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови велик |
а овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежев |
, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада све |
где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву би |
S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у ка |
а били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао |
<p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама једин |
и на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима с |
ежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу. |
ђе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знај |
» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњ |
им питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандид |
S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде мал |
ену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христ |
плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По |
и године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разбо |
џбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даж |
био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју на |
аја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем |
релих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} |
си и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подноси |
борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на ј |
ску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећ |
м момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p> |
елу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђе |
мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не пост |
P1880_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и све |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици п |
о мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни |
ког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господин |
знатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процес |
го се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли |
мада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста |
му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа |
у неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико д |
и без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је |
у две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архи |
пиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Ж |
мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека |
о да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Гер |
оће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљењ |
вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго |
</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по к |
— да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци |
ана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који |
епу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутр |
пана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и |
тра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лон |
је га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За пар |
и листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је так |
на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далек |
е, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад |
завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-мили |
је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест го |
Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност мож |
и су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{ |
а.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава |
су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам су |
ром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изне |
инара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га н |
замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> < |
p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је |
често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су ост |
да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била |
и пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око |
а су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повер |
еки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће |
оме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис поса |
редности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека |
ржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би с |
нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи |
Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовин |
у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} О |
наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — р |
ло оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог б |
рне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и ко |
лицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом |
, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, к |
рити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да |
<p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је |
шњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном |
то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, за |
безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би т |
а — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу деси |
се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао |
иваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи н |
и нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај делов |
и заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и |
учити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револ |
ра.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; |
и устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош дру |
рни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и |
лагослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе |
и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Ф |
} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> ш |
ин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да |
то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће смат |
така кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div ty |
и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који |
на документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на д |
b n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Ад |
— само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У коли |
{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сирома |
иректор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да |
законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично ка |
седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло чес |
рено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. |
Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други |
н суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спре |
смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади |
им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграб |
е учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n |
цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парн |
видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Вен |
се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја са |
е и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је н |
плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити |
озентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај н |
а:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — |
узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа б |
мукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута деш |
крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у ку |
длака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином |
ци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} |
ести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судб |
Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни приј |
основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако доб |
а је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{ |
Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њ |
оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и |
оје тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће |
, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њи |
шла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур |
Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан м |
су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тик |
да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и прого |
" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их |
и пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Ф |
везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавије |
бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је |
та, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, |
гом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од с |
е које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, си |
слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином н |
кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна |
обу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били у |
остељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то б |
отицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — . |
ј заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ј |
рмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом |
је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г |
ично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ва |
славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Ар |
чки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — |
остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. |
<p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде! |
ме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S |
н.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згуж |
штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама и |
до и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље |
преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и пр |
је нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ посл |
револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је |
—</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. М |
јмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметил |
ne unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д |
енка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни |
p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрег |
, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о |
заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> |
ити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда |
де у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпу |
а лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно п |
</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и |
е, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважава |
њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних |
и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети |
је претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур њег |
ајрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилеп |
ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило д |
огорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бом |
ак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> < |
м стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S |
</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Вид |
ога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове дв |
<p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, как |
— пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете с |
ишта више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису мог |
ари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосре |
дна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! |
једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима |
. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и при |
риста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и прим |
д? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Вр |
т свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у |
.</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што вели |
полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Т |
оси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим с |
/p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а |
и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да види |
дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања |
гурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су ве |
ђ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>. |
— Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је |
нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелни |
су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао ј |
/> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би оби |
авде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се па |
>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим споља |
>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих дво |
ици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у јед |
додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> |
е рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народ |
суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужу |
ни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа |
љаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у св |
и, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница |
човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је мо |
} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљ |
пособност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најза |
ко недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани |
лаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да |
што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели св |
лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очај |
амовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монм |
излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је |
су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џ |
вање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , |
ј вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је |
дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Гериј |
ег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — н |
је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад |
те Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три да |
зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за |
диђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и руби |
онита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опа |
а је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни |
да...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!... |
а водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивн |
с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет не |
г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој ј |
е марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорн |
учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче ч |
атом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је |
рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{ |
ина — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволи |
мора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разум |
и трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје |
е слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис |
као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је нар |
наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферин |
лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дот |
а <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга |
је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казни |
зразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако |
просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} |
p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «анало |
</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом |
тходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имал |
а мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... м |
S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи |
ам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег ч |
Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду б |
ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предме |
.</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — и |
?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То |
неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња с |
слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искљ |
<p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мор |
у:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирен |
нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро |
е — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб |
{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултет |
судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, |
о од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. |
кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној ск |
у је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики при |
. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Сава |
еше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{ |
икао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог н |
алови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбен |
П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште |
евима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног сто |
. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{ |
њи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу |
њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечани |
нижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допус |
ене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја |
е за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не |
спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки т |
сточну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на |
мјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факу |
у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> |
l:id="SRP1880_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парнича |
аментима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој о |
оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пр |
већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико |
у празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше по |
Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, к |
трану.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив |
лкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> |
ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја се |
е доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је |
на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити |
сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И |
{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учини |
остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја |
умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио п |
> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву н |
е с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. |
<p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоц |
пали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. |
....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хо |
Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседни |
вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судиј |
огуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, кој |
г виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам град |
је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невин |
ра Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозасту |
а, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног фак |
пник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом из |
Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседн |
.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <mil |
оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Б |
утао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не б |
е-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма н |
Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref targe |
ког суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државн |
>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људ |
воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намеште |
ан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном |
једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> |
а да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој п |
Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака |
противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику подели |
Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо прев |
Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом пог |
хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да в |
} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Доку |
ој XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — |
јући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ств |
Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине доче |
питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних свед |
саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="cha |
гов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар |
им...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац |
Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{ |
ору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности н |
p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познат |
којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, |
S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и прав |
као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на ус |
гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, |
..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више по |
тељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела |
љ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу |
Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на |
е би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсн |
војим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул |
ам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка не |
ди, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина |
ласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоц |
увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чини |
а предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни м |
..</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, |
е судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична |
не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се ра |
г суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима. |
ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправе |
="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} Т |
— кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком полити |
им гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, |
г на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.< |
на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андронит |
редседник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а друг |
нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> |
ца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
има да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост |
ш као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андро |
Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, кој |
толом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати: |
беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S |
н је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцен |
Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зелено |
о суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахо |
она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{ |
ора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. пр |
мљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће |
емљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, |
оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега |
лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној б |
они, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, у |
ам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити ж |
а и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S |
ти вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше г |
ведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на тужено |
ти — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам |
ћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље ј |
еве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан пара |
еседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и прави |
а моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину< |
док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поре |
оће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, ра |
<p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би |
..{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад |
!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи |
; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што св |
..{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он са |
је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њ |
ведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја ог |
ће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја |
еља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуст |
шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то |
на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско |
раном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огл |
твеног скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно п |
при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати |
ан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с |
} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде пре |
леду пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење д |
да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} |
страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред о |
е, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да |
овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да пред |
«каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за се |
овину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу |
, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недо |
о није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... наше |
113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жи |
Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. |
а постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ов |
жно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и је |
г судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судс |
ећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на он |
ни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у с |
они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p |
ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» пов |
е г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>« |
n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збого |
онетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараш |
би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мисли |
ђу две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није с |
и се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна |
ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Ав |
ила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не |
казима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, нап |
своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од |
би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у пуб |
> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесен |
.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи |
p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова ј |
вет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и |
<p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Ан |
>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{ |
, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се в |
/p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше |
до, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том су |
но права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори |
дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишељ |
пкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присили |
е правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само |
обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима |
ете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И с |
ити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао |
шевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по |
ви другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће доб |
озаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио |
ет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих |
ронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То |
о.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодар |
Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много |
же због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. |
и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очарава |
шла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађанск |
и може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сен |
о ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора став |
ла би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да |
уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични п |
умкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје ју |
ово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 |
жим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Да |
чни потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се мног |
ронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори А |
, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против |
<p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} |
осрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета |
во је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, о |
{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шапт |
ти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде разва |
а се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не |
о и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне спом |
сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног св |
њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по каб |
а она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Он |
као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту н |
ламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше |
и се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону с |
ла бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом с |
ма каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити |
ији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> |
сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни по |
почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» |
ну душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идо |
и, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си |
хати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву ха |
јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки н |
Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит |
Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице бу |
«Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, к |
болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да с |
и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, ка |
грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, |
а, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати |
{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расп |
И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да |
Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су |
аучила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим |
а.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред |
ил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу д |
дао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чуднов |
Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p |
...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историј |
аженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два |
г бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину |
грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа |
ина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубав |
S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва |
у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром пого |
отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече |
нита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb |
једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украд |
ити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... |
Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у |
он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче |
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њи |
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син |
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. ота |
у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи |
вео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Он |
Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет с |
ш вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници |
заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на о |
нуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резулт |
пору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi |
</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г |
Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онд |
нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог к |
ави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, пон |
с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? |
говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла |
м пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, мат |
ом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом |
ви пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... |
ди племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он си |
тија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако |
господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеме |
, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио |
То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај |
тити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, д |
амо један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У ово |
рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Вра |
, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке |
лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се п |
; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блеса |
знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{ |
е супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку сит |
блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдуб |
те да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду |
е!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да к |
дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{ |
> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, |
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</ |
milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спава |
а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо |
ечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до ј |
сели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла |
milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, |
свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом стол |
а сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви зна |
ик краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој |
н је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лека |
— Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вес |
— — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног |
имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n |
Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити |
ла је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огл |
ра брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и по |
ла као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, |
кату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок |
ди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Г |
у тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњ |
м кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> |
зати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је |
обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавиј |
ек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте |
врстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очев |
же до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p> |
шаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на стр |
{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде бо |
Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија бра |
атеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! |
шег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали |
мљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно |
н би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из с |
о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла об |
а опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слу |
Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Он |
мфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb |
... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија |
е за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико ј |
и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни пр |
јци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има |
штићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмл |
та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} |
, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мис |
, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказ |
и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb |
ућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ |
.</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасл |
грлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство |
дроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инг |
и:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И |
велира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита |
вог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Анд |
у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће. |
он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" |
даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} |
јка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим прису |
и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право |
вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и |
његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја |
лико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то пар |
блику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као |
е она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један |
ра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — |
у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Њего |
у сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њ |
е био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку сн |
се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад |
чи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit=" |
ванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађ |
та слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика ње |
ужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у |
силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: |
е многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом |
дон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S |
процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна г |
еде кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" / |
, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба |
на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним |
на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости о |
и дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S |
ти више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{ |
ао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед |
у мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопил |
му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека м |
те, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дан |
је велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, о |
н је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле |
одина, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хл |
несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман |
ела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андр |
преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у св |
е принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, та |
сти судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пре |
маштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учите |
<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритмет |
на није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђ |
ачелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће |
Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срест |
ијатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедб |
аволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважав |
сма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак са |
доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао |
што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и |
мији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли к |
а онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он |
/> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Е |
н да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Адел |
ца од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што |
д којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило м |
м дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог ч |
{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у |
Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се ч |
оучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — |
.{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p |
} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и свој |
власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} |
дам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења |
Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p> |
дна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом |
човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, |
се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има |
ек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и и |
а је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а |
ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{ |
“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана пони |
} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стат |
p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене гос |
е пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истов |
од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — д |
земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане мест |
</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини |
из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што |
дим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} О |
о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јел |
уде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с |
то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на вра |
е верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више св |
радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чу |
о.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а виш |
и...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца... |
к најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши го |
потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, киње |
их личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«З |
целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз |
репирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је |
отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна миса |
е ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапу |
рам плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p> |
ветлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Фла |
} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, |
— Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није мо |
S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему виде |
} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ов |
данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и |
ли не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни |
дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У |
ри — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преми |
бројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочн |
ерет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везан |
95" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосред |
ра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — о |
Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичн |
а ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица пре |
тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје пр |
динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p |
и пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред |
е ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> |
њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у |
арло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене... |
и резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли до |
под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину.. |
одне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала |
мо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у |
ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста с |
а ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд |
их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао |
необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њен |
лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове |
на звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џо |
ужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загоне |
добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо |
а закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о јед |
на, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежа |
чи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?.. |
неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <p |
куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу |
} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њо |
с душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта |
Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је повери |
је око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда ј |
и лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје з |
куњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред са |
га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање |
све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би мари |
сли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала |
i>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на коли |
мамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<tit |
а оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добр |
— порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Ад |
ово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} |
там г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — о |
«Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не ска |
ко да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомичн |
ече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочек |
еда где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина |
ише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беш |
ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опро |
.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спр |
а? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишон |
е....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андрони |
га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Он |
еће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш |
е г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек |
а.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог чо |
ао да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; « |
<p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку в |
рам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у св |
а; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и њего |
> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући |
е то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад н |
убоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто |
скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} |
едока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, |
у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, ре |
е наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прил |
код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она ј |
је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андро |
/p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју м |
а, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета А |
а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре ма |
, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне |
м дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је руш |
е дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих |
сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је до |
јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дат |
димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —< |
:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења. |
е црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!.. |
p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у |
ма главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипа |
и усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима |
а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p |
и од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеп |
ичност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању |
ти</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претур |
"97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа |
, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би |
— достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединче |
е би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, |
у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора.... |
не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разго |
добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтева |
показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву х |
у наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Св |
адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публ |
то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <p |
П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу о |
свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врл |
да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко т |
говарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Т |
т не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и |
:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави м |
а јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под ко |
есто говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри чове |
г заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља. |
бри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Вид |
римо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би б |
сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ства |
ржао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није |
е радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она н |
!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapt |
ему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи н |
ори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга |
исам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> |
а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 1 |
хијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и |
а шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p |
} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претре |
да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без по |
редседнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузима |
да претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> < |
ме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води |
p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињс |
ему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} |
је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше су |
е други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривит |
литични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на о |
ј апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане оп |
а.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад |
и се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокрену |
о раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила. |
нас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштериј |
ме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривиј |
шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутил |
сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се мога |
p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка |
са се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и н |
њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом ве |
мом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој |
сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног с |
су знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста... |
д другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас |
застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> |
ши Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</ |
сна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питом |
их амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских ст |
а дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац б |
у — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко с |
преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи |
о тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе пар |
сти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од |
разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши р |
врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се гр |
цу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свеж |
ио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103 |
слим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вира |
оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... |
е био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство |
, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>С |
просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак н |
м суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица |
е време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој др |
уда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечер |
ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутст |
у, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, |
ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видит |
p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у ј |
...{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредн |
ада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам бога |
{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону |
адни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» |
сто — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S |
кренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу |
ндронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави он |
а у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим |
се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у груд |
"221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су п |
ик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем пон |
море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у п |
ањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — же |
а и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио |
</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да |
l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, п |
— куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> |
а друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се х |
склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на сам |
њак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше нам |
то се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових |
.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, |
а му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да |
аво да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p |
е противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам |
ало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, |
о које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву |
Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади |
} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена |
о ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад |
ли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и г |
? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је |
известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа |
и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и о |
твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, |
и си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...< |
аш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати |
дели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчат |
ен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жи |
p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не з |
е, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи о |
...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у тв |
те моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва ст |
S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> |
детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи |
а је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај |
оји ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право |
и ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како з |
упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?... |
носа — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти |
коловао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи о |
са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си |
заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!.. |
р си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој ј |
мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас |
едај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој уб |
моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријат |
тра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет св |
слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> |
носно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S |
жи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...» |
бротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стан |
> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?.. |
ери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} О |
само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> |
оће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва иска |
рни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и п |
пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин |
скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не |
није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и бу |
вом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се |
лату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би |
опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао с |
је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но п |
а улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом д |
је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни преби |
је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о сла |
де му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек |
1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног мал |
ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од |
амо јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији |
.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у |
им димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. |
беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна остави |
шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стиш |
више потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака |
свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} |
рљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно |
к, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је |
а неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која |
у своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p |
који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стој |
— Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам миш |
жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разго |
њу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још |
p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти н |
зни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини с |
зучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} |
те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није бил |
е.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... |
ијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... н |
љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје А |
драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p> |
Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба |
реседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је |
<p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сиј |
..{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</ |
ња —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце по |
ва стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на он |
ога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по с |
p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише |
. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S |
ња.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на |
ду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи р |
Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао дана |
<p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!. |
друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми пр |
моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала |
стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном |
ишта, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ |
ести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве |
p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова |
ико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи св |
сто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не |
....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!. |
пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њо |
и ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувел |
ога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи |
х руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје по |
е....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар |
гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја м |
није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p> |
н....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни... |
друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — |
плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи б |
ва св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} |
леге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то |
волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисал |
ију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} О |
на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, прену |
ећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, |
дна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити |
зе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Бех |
а срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био |
ати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгуби |
то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто |
д, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме |
9" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p |
према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, |
.{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој с |
моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово |
поски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово |
ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, |
стом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пре |
ијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драг |
м проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка |
не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад |
>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је |
љским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!.. |
е:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала ј |
створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хл |
урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала д |
наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он |
окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мо |
беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што |
ст завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао ох |
едају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су п |
Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од к |
у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и в |
ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што |
своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама. |
део загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана п |
ор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} |
о.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зуб |
о, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> |
е шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима |
Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса |
У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило |
зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник |
укама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши свој |
нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показа |
лосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам доб |
две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да |
едшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам наша |
изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли |
мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је |
она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две р |
ица у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол |
и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, о |
сам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решим |
ло, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио пре |
S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шин |
а сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено б |
да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — |
е, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју |
спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!. |
о цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола |
а све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту н |
ака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....» |
а за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, к |
најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица |
е кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> |
тање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је |
креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год |
} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубо |
е, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се з |
S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је н |
а баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} |
љен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се |
вни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он ј |
А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша |
би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако и |
ли она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није |
м и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас |
о законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са с |
је.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смака |
вој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај. |
војке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је |
нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Ов |
Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода |
> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана |
онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, тол |
но</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</ |
а нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— |
уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi |
проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> |
цу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог |
суствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија |
етина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила |
еној.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар |
есе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, |
ане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још |
ри, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче б |
ногог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте |
ту имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне.... |
хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, |
срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} |
м невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћута |
ила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледал |
лонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијег |
нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још |
душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и не |
од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била за |
да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с |
.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и |
их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита пос |
оји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове ми |
а.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, |
ула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> |
/p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!... |
о стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти |
ве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта |
ар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} |
Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буд |
и, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да подн |
— бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег |
Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На |
рдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> |
/> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не |
ила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешк |
</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» з |
остив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{ |
а је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је |
апунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја |
Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мо |
њак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том вр |
{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вече |
о беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и |
ом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија.... |
знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину |
роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискуси |
ез нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> |
на проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремил |
ћаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!».... |
.. стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{ |
.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу |
> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} |
ека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог |
ава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одо |
та ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="1 |
иташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца |
треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац у |
— чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина.... |
и заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се заг |
— не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их н |
иста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока |
жала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад |
више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао |
опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали. |
а је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти |
ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш прот |
ешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... ид |
лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Шт |
Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цепти |
та пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и п |
лишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сирот |
ј, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адре |
брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита |
очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се |
си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је м |
дим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!... |
} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек мил |
ођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> < |
Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје |
ху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!.. |
Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Фла |
умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да |
је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не |
а у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу н |
194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; |
чно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} З |
. пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} М |
узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... |
иче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у |
це да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су |
опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме |
е бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа |
трашно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и |
ава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њен |
отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одгов |
наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гл |
ад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; |
ећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за пр |
тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!.. |
ј силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао |
боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном |
и је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који |
де се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти ј |
к, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао |
вио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке |
о држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године н |
је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек... |
црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Зн |
рца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S |
хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је ик |
слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} |
испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. |
ра, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ће |
" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мал |
је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде |
м приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} |
соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше |
/p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</ |
— ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка тво |
мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни |
о изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља |
, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре |
ане успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S |
ела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и |
до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав |
да смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је по |
у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са ср |
ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну ке |
идијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да |
продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би |
га?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчи |
.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} |
а овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p> |
ње....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г |
ад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.< |
сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! о |
а је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред |
са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?.... |
м!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео |
Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; |
воме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; |
води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на |
ти, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} |
/hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме |
Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то д |
мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с |
ј други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати |
, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без рак |
знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не |
Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу ме |
еш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да с |
рства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас |
бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. прес |
те малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n=" |
стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је |
ци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност. |
.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милош |
мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> |
и — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарц |
/> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче с |
ада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <p |
оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а к |
Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће |
му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео |
је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у свој |
носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ј |
неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с |
вештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, |
ака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим |
П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то |
она на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и |
Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко свак |
ено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до н |
амо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 г |
за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«В |
законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује |
у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у |
чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти с |
угим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсо |
ијатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само при |
и своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а |
p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у пу |
најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину |
покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у |
како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније при |
— знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоно |
ботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он |
че г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> |
рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео сп |
лога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андр |
шћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" |
насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљуј |
ве заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} |
децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу |
склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи ту |
ма лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњо |
ађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад |
Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на свој |
ик ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p |
знатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Ог |
на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, |
упом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да |
рестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњи |
јене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није х |
Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видел |
живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у за |
преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и гд |
уштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са |
ину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна влас |
у онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, |
њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја |
— то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба фле |
>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је |
ка: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што |
ањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи |
прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S |
рзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови каз |
— то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли |
уптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од так |
едан другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њ |
је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} |
зи време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам |
м! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, г |
око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био |
ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу |
а.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер |
ши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањ |
ем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да в |
ја мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»... |
ија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је ј |
ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Презид |
ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори |
опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога ж |
дите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао с |
ур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године. |
је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је ј |
ретке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов о |
— то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида |
..» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка ма |
вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....» |
кренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може св |
ако све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе |
hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал |
<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног< |
оказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче |
ла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајућ |
Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први реце |
светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдес |
динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би д |
и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публ |
А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи м |
не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он |
би боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, че |
је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам... |
иче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, |
о од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја н |
рисвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово |
и мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао |
м, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја у |
знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох.... |
јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те не |
ојим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за |
..{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло |
реке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква |
ко хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог об |
есуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу ње |
:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="ch |
— <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... наше |
поте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разл |
b n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi |
на сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} Т |
{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку к |
на.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом ка |
е.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па р |
ук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која свако |
ној соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим д |
То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи све |
зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — н |
ечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је |
тни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То |
p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према друг |
г црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој ил |
ом, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зел |
беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андро |
да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном п |
се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што |
, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хла |
за Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту |
не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или ште |
врсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сад |
вима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног |
ом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми см |
ју дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страд |
безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: |
«Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и |
јсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су |
ранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> |
е беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престр |
акве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуже |
тиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда с |
.{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун ди |
ала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са об |
наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њ |
ма у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајк |
чају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а поср |
којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би |
, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из |
} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши круг |
игинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновс |
.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милију |
, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по |
} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега |
сли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико |
ведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведоч |
} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепас |
божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позв |
400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам |
ио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти љу |
естављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован |
је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми к |
етуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} |
итала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо доба |
огом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мен |
уку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и ос |
још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чув |
о измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им |
а нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спрем |
уши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има дос |
грешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по неср |
у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили |
дговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема своји |
ног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зо |
аздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија св |
и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска к |
S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! |
које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и от |
с....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да |
пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах сле |
>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неко |
/> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</ |
огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! пови |
баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протес |
цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} |
а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" / |
ените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити ра |
маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једног |
што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који |
грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</h |
ј? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима |
је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважн |
ди нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «наче |
еде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просиј |
у — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв у |
ен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, |
а изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p> |
{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. док |
То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана оста |
ућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и т |
дне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да ра |
атер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно ј |
Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет |
ног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савет |
досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} |
унилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру ба |
м ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег н |
њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свет |
I" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би |
S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{ |
оје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која |
гово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} |
прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе њ |
вљеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима |
правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се |
од бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим |
<p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим сп |
ади законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он |
вевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци |
не су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изва |
то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово |
<p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих |
тражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} |
ћи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала |
ика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флор |
о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва |
коше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p |
стала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштен |
е, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi> |
одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — |
ма само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од |
о да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" |
ву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад |
ече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После не |
учна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је траж |
ртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, с |
, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и нај |
> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би |
е....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p |
ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну |
Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто |
евојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нис |
Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди |
в син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су докумен |
ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо |
да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С |
он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар м |
моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свеча |
и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијун |
пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да |
е није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је |
{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p |
....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за |
/> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају сед |
е ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да ве |
и.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја при |
азлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочи |
ој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по веш |
дока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је нем |
ивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она упот |
да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем |
више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да пом |
S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, шт |
ео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим муже |
ван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад са |
<p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} |
ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држи |
у, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, в |
к. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писа |
ао и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива ство |
ли:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо види |
о што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То |
— јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема тр |
ало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси |
} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, |
ј предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Би |
овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И |
брижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да о |
збијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме |
н сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду |
рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А |
сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђ |
припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао н |
кви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успок |
је она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужи |
је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч. |
е ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог |
тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p |
јуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење |
Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, ко |
опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондаш |
а оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише |
Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слуша |
та отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете мој |
на и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, м |
м, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још |
е мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и с |
...{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!.. |
па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{ |
ећ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одуж |
дронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његов |
какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{ |
се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи. |
ве то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је |
било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то п |
="SRP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где ј |
су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах на |
ође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу |
довољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мањ |
а се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p |
} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пр |
ар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{ |
цем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десил |
ли раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпа |
апали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни |
вим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славн |
на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} |
ком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 |
, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударц |
е могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити |
упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он п |
аступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би |
е!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S |
требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још чест |
ка:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад види |
.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одла |
што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Ар |
ичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на |
....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> < |
овна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњо |
на власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњењ |
не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размиш |
јао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне |
не огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је с |
ло је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} О |
врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племи |
ли по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном сав |
цу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово |
и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме из |
то у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у л |
реседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног пол |
Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — д |
г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је |
Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник з |
познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу |
одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S |
Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изне |
уге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно с |
ет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не |
ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким гре |
их ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с |
.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дај |
вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му |
. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Сло |
најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавч |
оже.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у § |
р „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што н |
и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу прав |
а тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам |
итичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је |
у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље мо |
м сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, |
пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођ |
леветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се |
средно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши п |
ерен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, пр |
рилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у |
ко би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из |
о на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} |
публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да |
ти.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству |
да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу |
да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, к |
да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног п |
е.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељ |
вета изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, |
н примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најп |
војина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да |
да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни |
цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети |
и и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момци |
х гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» |
слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{ |
и из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад |
p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да |
....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло |
м забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских |
е продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!.... |
{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се ч |
своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао |
у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој |
b n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја |
ила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрл |
била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде ник |
би...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше стр |
ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео |
оштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, п |
када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила.... |
х дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Брета |
јте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, |
првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог име |
жите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Коли |
у г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих он |
га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка |
ам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Б |
.{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све |
ао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа |
публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} О |
»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико а |
дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештач |
овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ |
ња.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је зако |
>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен распол |
казао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старц |
оји се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окр |
невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све |
опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијер |
екао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} О |
пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати |
е знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице |
А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као ње |
д тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њен |
овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну обја |
њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци |
. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорил |
аступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно ј |
ина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и |
— брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закон |
да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се |
{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још |
... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" |
е, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «ком |
ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу |
двећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ? |
а је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај |
е у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено д |
слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. ма |
ек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обр |
зео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти |
ар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше |
p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је об |
ала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се в |
ајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрха |
остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као |
тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трза |
тите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улиц |
медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и за |
н, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — |
вати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, |
>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперави |
што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајм |
а не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како све |
о треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуфе |
о од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло и |
бном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.< |
ну би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шар |
су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављај |
b n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби |
један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта в |
и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре |
оцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од |
p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. |
.{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јест |
S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, б |
у, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се једа |
ће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Вр |
мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а м |
е изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих |
е организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај све |
рви беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а о |
за Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Он |
и?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом би |
ко испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања дола |
њску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлиц |
мах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} |
ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старе |
је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам |
готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи |
е, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме з |
е.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени ота |
ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — по |
наду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији |
: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан |
ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права |
мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сре |
} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој |
ј кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несре |
их и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака о |
pb n="230" /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:< |
а не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — п |
} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредн |
егов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{ |
тарог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше |
<pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год за |
жи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон. |
Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом нало |
овина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и проти |
ује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене |
на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прили |
кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку п |
е.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше аш |
брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћ |
ој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чу |
н је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад н |
радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду д |
дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. К |
и! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Њ |
им предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гр |
до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, |
тељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једи |
е ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, |
је могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал с |
јавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да |
{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом |
треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе град |
м погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место. |
, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, ве |
а својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушт |
с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још |
И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два п |
ме лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. |
стрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, |
ити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. < |
окате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жу |
да ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — |
мјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.< |
лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени |
господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе |
г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће б |
..{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» о |
друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>« |
казао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Се |
наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије би |
е вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуциј |
како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет го |
ва несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног ко |
...{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврди |
ј светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <h |
доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са св |
скусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне |
и да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>ка |
..{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</ |
цит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огис |
Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан пол |
окојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би |
стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што тре |
е из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p |
дница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с п |
с о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа |
грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да ни |
икад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу |
је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако са |
аква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на преча |
Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег |
овикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло вид |
Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи |
азумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима |
то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам |
лонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полак |
стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n= |
сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да по |
ћ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} |
ећ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинск |
римам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Ш |
дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече |
нуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву |
је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p |
.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше |
ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> < |
ж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да п |
Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рође |
ети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је |
ућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу зб |
} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{ |
— иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указ |
.{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборав |
тним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разн |
е — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса. |
ћа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" |
ло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сир |
ли нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем |
кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод |
, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, н |
и, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне бо |
стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај с |
Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора |
љиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» пом |
м при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају |
занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема р |
тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудн |
час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву бе |
ави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — |
рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!. |
мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, к |
оће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} |
је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>це |
ајпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сам |
да умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако шт |
и беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не |
ко су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, по |
во.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, о |
свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре ј |
оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p> |
г напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. |
— две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом |
да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. |
одама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи |
о спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим |
} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања |
веће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи |
пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад б |
пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, ко |
. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је све |
в нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смеше |
одностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} |
, да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — |
Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S |
433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналаза |
ве! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасава |
подар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик т |
{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно |
«Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би свој |
којног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!... |
то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће су |
учива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би с |
супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n |
ужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и ш |
.{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — « |
слом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад |
чине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађ |
ећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образ |
има — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпр |
терес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отв |
права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, з |
ају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаш |
> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најбла |
овара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. |
ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист |
или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г |
моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће |
еседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта |
ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S |
г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Он |
ната у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно н |
г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог |
не стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, |
ечи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати |
ика сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом с |
уша тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека п |
ем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» |
у је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док с |
ондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:< |
</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пр |
учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу и |
вима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он |
чи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} |
ем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужн |
умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. |
да оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу |
страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част сво |
«сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умел |
еколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разго |
ти.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику |
и хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} |
е оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «П |
уде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— На |
.</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља на |
судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој стр |
ћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије... |
— убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да кој |
Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За см |
..{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — Т |
> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} |
ад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има тре |
и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених п |
ја што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положа |
и.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матер |
о каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког врем |
ошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други... |
S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је |
и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У |
жи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали |
ико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само заг |
убим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>т |
је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и мате |
љене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаље |
је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и ра |
јвиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја призн |
остоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће |
обије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ |
наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у ва |
сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То т |
пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То за |
е је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb |
закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони |
.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Чети |
овек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не |
ногих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и |
ите.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туж |
ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџ |
о шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, |
>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ |
е символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <m |
S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испи |
ске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је нек |
те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
риче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово пори |
ли, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретн |
ом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} |
о потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Моз |
на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где |
ишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво уз |
који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти |
н је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешк |
у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то |
а му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други ли |
рио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И за |
још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових |
илица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице |
Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли |
за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груд |
ждере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних в |
и одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Б |
је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је п |
ј немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дај |
Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле |
трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физ |
е, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се ч |
<p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» у |
У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се с |
То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије зг |
ротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакос |
ако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио |
џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђ |
г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да |
} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прек |
е ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} О |
м, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа « |
ња оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном т |
во, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један слу |
дак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није |
дузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У ост |
> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишон |
— —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове |
е,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капитали |
етиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше виш |
тали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико н |
се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је |
ање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он купо |
а људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљор |
а о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих ш |
ан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Он |
та....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза |
о ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а зн |
му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S |
их пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процеси |
о је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обел |
и памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!. |
{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и р |
мисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гле |
> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба |
и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он |
иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да |
да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то при |
а је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p |
> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, |
е, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападну |
ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су |
њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} |
оју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, пит |
есуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпреч |
ј вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p |
</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одав |
еде?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не зна |
/p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је р |
е церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви |
руго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати |
е.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне к |
— по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе вел |
части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете |
онита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бо |
не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек |
ок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам |
>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... |
>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n= |
то рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он изла |
к, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</ |
>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој |
закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} |
места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ |
преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најоз |
ало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен |
у личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места |
исле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — д |
тавништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они с |
а погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше ол |
вај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S |
на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у св |
пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То по |
>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна |
тва. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, |
е сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине н |
ање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да у |
} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} При |
...{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — |
енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, п |
екако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се т |
, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она |
} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на |
едницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је |
ећ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> |
>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit= |
о, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч |
n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два |
. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.< |
а ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је ма |
у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, |
.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред |
one unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо вид |
ом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четир |
ред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан по |
решном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писам |
а!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се проз |
онвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се |
...{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S |
а би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лиц |
» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p |
ицу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, |
атула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти |
је Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоц |
по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун |
парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.00 |
је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; |
познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечеро |
паратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ва |
што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетн |
епши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци |
Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговори |
ла и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријате |
и на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју |
потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену св |
ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћ |
изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!. |
/p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она |
а парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика |
онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули. |
је право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао н |
два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онд |
ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је |
да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се он |
.»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Боси |
ућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а чет |
и и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоцен |
а два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p> |
жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у |
ужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Анд |
традан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и |
ај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако |
/p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом па |
ерина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г |
<p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената |
ве владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може |
али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се ниј |
Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине |
м узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и |
захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове |
акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио |
кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу |
кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је ч |
....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и |
шио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, |
основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосре |
{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу |
дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше.. |
е», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>О |
<p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози |
отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, в |
Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозна |
несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста блед |
дговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде |
ста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем |
естављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а |
м спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда с |
ата имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца |
оважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно |
ну нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. |
те болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако сла |
поменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао в |
иберте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је |
тина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео |
ти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео с |
; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кр |
аће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде.. |
ци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6 |
Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још |
г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло |
да би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не б |
угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Миш |
е и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. |
....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и го |
оћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Г |
им да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије |
напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писа |
— онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако лу |
лизирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није |
стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу с |
тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред доша |
спупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три сма |
и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. |
ледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и бри |
стадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у з |
е има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у |
помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саве |
динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара. |
кву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бри |
оби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Де |
ар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини. |
Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, |
а, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт ча |
ав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим |
ведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То |
115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <h |
оказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао |
ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пре |
о своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>с |
} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном п |
простите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{ |
n="213" /> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицит |
еопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварт |
ногоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај вели |
рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — од |
у оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мисл |
адовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{ |
висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на те |
месеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране |
брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа кошт |
е овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и |
о нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више |
ав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, |
горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развиј |
век нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «б |
азна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо |
/p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се |
је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од |
суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица |
о ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш |
66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...» |
{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наи |
дгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смеш |
како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне ст |
и и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десил |
с.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три |
о и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима |
једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни пр |
таница, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.... |
<hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p> |
ледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да о |
дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије ј |
би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске р |
вно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на н |
слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао |
а сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе |
и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није |
тају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше |
екову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је док |
љење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. |
се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали |
вори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> < |
ародни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Вра |
д да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен ј |
баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само |
е буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту |
огу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» < |
....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> |
еђе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да у |
риш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{ |
и се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стај |
} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да |
куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је |
Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шату |
ско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мал |
еш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће д |
ија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После |
љу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се |
иста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S |
толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто |
е хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а пор |
суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања! |
ој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — |
о на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице. |
кон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И та |
и су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се |
се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он ј |
200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису зн |
а свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до л |
ично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, |
} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је |
и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће. |
ој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,. |
вника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} |
урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлеп |
да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бит |
именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачу |
ог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувел |
пазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће |
е сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разу |
обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмањ |
е преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напре |
вке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је о |
м га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао д |
еном: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од |
неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас св |
ни с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет |
су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала |
био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је |
Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана вр |
обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазн |
кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi |
чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... |
1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна |
ку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово |
а онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} |
какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог с |
ко он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> |
је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пр |
твари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање. |
и у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијо |
треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владат |
— каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мо |
Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено. |
е, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавиј |
ена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изво |
с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше неч |
вала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није |
{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се к |
еописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела |
домашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је о |
д заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p |
сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно ис |
ене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би |
лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не |
осретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и н |
ипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати |
о.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, |
да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p |
г судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба! |
без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а о |
екла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако |
де их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали см |
огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону |
дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе |
иликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лука |
да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на св |
вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! м |
оће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши |
о постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руш |
ета је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала |
крнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским |
не душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна д |
есне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је на |
е.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети и |
Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је < |
гледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је |
S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу го |
d="SRP1880_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур марк |
егиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом суди |
к тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим о |
љ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Ос |
жио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године зат |
д тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, м |
мјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», |
е потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим |
злази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од |
} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово оч |
је место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. |
је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одгов |
ачинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео |
С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Ми |
»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објаш |
"-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се мо |
тину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним |
г пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аман |
е, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Госпо |
манет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она прими |
добравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не у |
могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње н |
брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње п |
садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад |
симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да до |
> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци п |
наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:< |
и би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало о |
ења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суд |
акони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тр |
авни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да |
бравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> |
ника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с ти |
јака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака и |
асу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије |
столом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрл |
од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела |
односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала пресе |
ељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени |
>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — |
ла из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она стар |
де <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судск |
се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити |
сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" |
де њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године |
оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом де |
погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он |
сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат |
оглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће |
или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом до |
мет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправа |
e unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. пре |
оказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да уп |
«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Ж |
ио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, н |
, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, |
и г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n |
тичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на п |
стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи це |
о публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ирон |
ује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се |
</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је |
већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало |
...</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије.... |
{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптужи |
дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из |
та по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор туж |
да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће ре |
шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову мет |
!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја |
а у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...< |
то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва р |
и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти |
мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни п |
непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, |
она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Рив |
о што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у |
мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} |
то с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену ств |
вијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? уп |
да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао св |
лава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, |
е....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он на |
ења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје вл |
...{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опоме |
мо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чује |
пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад |
ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок п |
каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишељ |
а она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} |
еде на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље. |
боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</ |
усте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека |
вао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу |
вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати |
тном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном |
беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинод |
је је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипат |
писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у а |
и било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда |
Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није по |
м покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сан |
јој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapte |
она — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <mil |
ведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској двора |
— писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не з |
.</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем раст |
о мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестењ |
дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p |
ртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју |
отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни |
овим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама који |
баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високо |
p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> < |
раги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болест |
му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он |
ову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он пом |
догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и |
ше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама |
{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињ |
ријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозен |
анета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно |
ни на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћу |
ико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на |
ојим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи |
је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} |
p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак |
стаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала |
ранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се |
— да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штед |
није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још п |
ему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за |
вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњ |
ег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А |
лир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам к |
ту својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се |
егова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није |
фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свем |
есуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери |
и су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> < |
у П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Др |
је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S |
кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен |
удске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. |
до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна |
а у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да о |
пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог с |
држала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а н |
би жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог |
отици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зл |
удску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај о |
ко не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци и |
"*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима |
оњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. |
шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андрони |
гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове ка |
ошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на св |
није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше тех |
о њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло ма |
а, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Има |
— онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То |
останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како |
ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблаго |
итељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху |
нали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право |
n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Там |
b n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <m |
ес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечер |
нуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих проп |
би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ |
{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће |
ина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбен |
сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S |
започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па |
S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш |
ао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки љ |
Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок? |
дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању наз |
сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. |
остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом |
ора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите |
ом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју п |
ти, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирн |
да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао |
ја ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} |
у.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора |
радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру.... |
видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S |
занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јуве |
ње конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у се |
е било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... кли |
р и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се он |
завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одгов |
не — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чуд |
закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи |
потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови |
о.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и |
рац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учин |
илостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.< |
е нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у т |
гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у |
знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не па |
њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше |
е.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S |
»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је с |
прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га |
естати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја о |
Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они ко |
или смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, госп |
вој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S |
, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годи |
јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из |
начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — |
: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то бу |
ом «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који |
ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} |
ну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочек |
ићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла с |
ас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде... |
и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радозн |
умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше |
е ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, и |
други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у п |
вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему |
/p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n |
ће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опој |
шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, |
е, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n=" |
...</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само |
Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна |
ту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На г |
p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — |
и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публицист |
.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не |
ао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад н |
ме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на |
статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти ј |
о коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак |
<p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо |
спођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а |
Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друи |
рнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то |
не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој нико |
Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се |
Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два д |
», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— |
и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови з |
љати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>« |
6" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту си |
ора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дуб |
ичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако |
н је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у на |
ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....» |
за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на р |
емо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати |
итајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и д |
На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могл |
писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Нес |
оћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часов |
ела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. |
Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опе |
ад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за |
а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>« |
изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од наш |
то велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рук |
је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће |
м; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана.... |
болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и про |
миње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена |
S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло до |
За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која |
видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном поно |
шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад св |
ар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао ж |
} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад |
ој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о |
века — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно |
у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне |
, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати. |
олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети с |
чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесн |
е гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који |
лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit="*" /> < |
S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је најв |
} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног право |
. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; |
матрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тв |
ки дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} К |
за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под цр |
чекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од |
а кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је им |
воримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p> |
знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако јед |
сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово б |
у. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били го |
о те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове |
натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније |
p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен р |
обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, све |
на од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера |
{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала би |
о замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — тр |
бори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.< |
?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напад |
p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> |
Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, |
онита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад |
126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено |
ћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је в |
пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да |
моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће с |
асположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније оп |
и, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на |
глим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је |
b n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроб |
ју.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже. |
рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну |
ита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је |
раду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За и |
Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb |
а ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојан |
ронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске ње |
ознавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да |
лучај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђа |
ндронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и пл |
е њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим пом |
ронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонул |
несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C7 |
а.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с |
није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p |
е једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била < |
ка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу В |
г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором |
чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То |
во велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разру |
апустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розет |
а самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судб |
вде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на пр |
жем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ј |
мећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне |
централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жан |
у....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити.. |
оче г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да |
ош вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожал |
и — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш ме |
и увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио |
ју по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n |
.{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми |
нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="1 |
«ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти с |
исма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. |
еше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се |
аш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу |
нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p |
шно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — д |
у!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породи |
ме увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоце |
S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S |
пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де каж |
спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде |
е негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепи |
вањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више |
је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све с |
умње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам |
нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n=" |
ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Бел |
знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан |
ење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се |
је ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је оп |
а по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умер |
т води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешт |
уде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «О |
суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растат |
сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као |
спали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати жив |
примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца по |
дрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може |
ед овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним напа |
Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и је |
4" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необи |
, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хлад |
а свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење |
S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; |
и — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само |
«Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... |
ведила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} |
аном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S |
ронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је о |
>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јав |
а и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би |
ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје власто |
знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окр |
мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гл |
те г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачун |
она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ |
мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не мог |
азумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S |
} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају |
и:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу са |
што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва спр |
} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> |
је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сиг |
ни не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} |
чица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама |
десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнак |
у будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одго |
она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андрони |
И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни |
ишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>« |
к.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. |
о две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери мој |
ј отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петор |
што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам н |
p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. |
е мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти с |
е љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате |
стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> |
дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље |
рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечани |
данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учи |
мо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у |
о!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш |
ј предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</ |
...{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се ви |
/p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <mil |
тајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола |
ијатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p |
та ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Доб |
ма још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Ф |
асно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не нож |
ој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће г |
<p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писн |
аки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на м |
7 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнењ |
.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје ма |
једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, запо |
{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији |
стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од на |
г дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ ј |
ко ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју бла |
.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с леп |
рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} |
ка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што |
едила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцал |
ли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у п |
свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету по |
ротив, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама пром |
тајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе с |
сец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што |
, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу |
у г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави.... |
о:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је |
00 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало |
и на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судск |
— Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> |
е примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да |
ило њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је |
исте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у |
о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допа |
и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за преком |
мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувели |
себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — |
ани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног |
разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жан |
ра?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} |
они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сино |
вима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би до |
али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева.... |
пис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије |
шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису |
ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>« |
х себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају |
и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у праш |
лицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гн |
едока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужи |
ло би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, |
је моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне слу |
<p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учи |
господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По |
ић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и плем |
ила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура |
им, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се св |
покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотиња |
} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајк |
азвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> |
} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми см |
судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громо |
клета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... |
>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са са |
оману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> |
и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко |
црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S |
ам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{ |
утови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет |
о од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга М |
послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«К |
00.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар им |
ше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено с |
ем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казат |
су гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134 |
лира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруг |
азговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри госп |
тао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{ |
на крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас ве |
ровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће г |
ша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» бра |
ље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} |
една тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам о |
ногим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је |
а....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронит |
м оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве за |
аде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојни |
исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препира |
ала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета ко |
шељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; |
оја смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од |
светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p |
тке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и најве |
ене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним љу |
Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали |
<p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андр |
је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника вел |
о човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан су |
е био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова п |
беда прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му |
Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга |
рне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуц |
а сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон |
лу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна ми |
коловања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} |
ио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «в |
гој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} Т |
негована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила после |
е.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди |
— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао |
шљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} |
ење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његови |
лу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Д |
наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, |
4 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа ко |
екује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, |
гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место |
} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи |
е на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и т |
у друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, |
Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он |
ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са |
страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром |
ла једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</ |
ожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у ње |
полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} |
b n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати зако |
Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла |
г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Ог |
ења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дуг |
у ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али в |
драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Он |
и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицин |
срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</ |
по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парн |
одно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискус |
м се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подва |
доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она |
стог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике вошта |
рави се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} |
Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада с |
јаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним пре |
ка.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — зас |
<p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих |
ћу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима м |
м у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, |
ици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ ра |
оди нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су би |
} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S |
ње вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био а |
години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} |
поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старо |
послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скр |
г тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није |
од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет |
личине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и гр |
беног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је |
и ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приме |
био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасн |
212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да с |
у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означен |
седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар де |
сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо м |
дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још |
ворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут |
да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног ква |
гату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодла |
ну.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му |
миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, к |
id="SRP1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, бе |
н не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзент |
гра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљ |
енише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} |
тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је |
чени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђакони |
рећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г |
н, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Пе |
у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену |
ти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На ка |
налошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најм |
на шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут! |
ин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с |
е видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећ |
ствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разум |
а, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњев |
аркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непоми |
/> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш |
II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ |
hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} |
н — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на с |
<hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наре |
случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама п |
еговој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше |
чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш в |
тије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање |
где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали |
ндронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је |
7" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта л |
опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи |
— јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="22 |
сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је саве |
практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозе |
ће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{ |
оћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће пре |
/hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....» |
сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој |
кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</ |
ена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу |
дседник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} |
ј....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба |
г вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред |
ајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети |
банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ов |
г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш |
г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупшти |
је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечуве |
и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо |
ељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он |
} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне б |
ини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас |
камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и |
вода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако |
> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и |
он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца... |
дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....< |
ера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла годин |
као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беш |
— ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> пр |
ђаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је |
преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседни |
илкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као |
лкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ов |
Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што с |
о беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готов |
мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као |
војој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре к |
море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у в |
ина како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та |
>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је има |
S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као |
оједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније |
<p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не мо |
—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави |
Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — б |
<p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда с |
на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питањ |
ну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и |
м де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету њего |
више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисм |
г да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Ло |
з његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је ч |
су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са |
г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још д |
авила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сена |
ала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — |
ад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч |
идљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа |
светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па ј |
ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се |
смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све ј |
ј <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} |
априса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је иша |
S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за делово |
нталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на |
испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену |
</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жане |
а не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....» |
{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> наки |
> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} |
јући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изаша |
ом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозентало |
д неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној |
раде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дим |
ца и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи.. |
Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, |
аког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану |
толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље |
па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово |
на.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема |
лагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини |
ој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, ш |
рошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз к |
у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два нов |
Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још |
е и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на |
од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, |
у у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, |
у у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Б |
реме притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где |
е их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са с |
но дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо |
го опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим |
елска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну |
на тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И т |
свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше |
зни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељ |
коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против нес |
ела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Ка |
да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> < |
} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се н |
ежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андро |
дронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе не |
дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о |
По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, |
жу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе к |
unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су пре |
је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освешт |
ог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећ |
Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се по |
д које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист |
ем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, |
оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на |
а ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас |
говор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута диви |
рактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit=" |
p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ |
>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“ |
ише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више |
у.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и б |
јала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се н |
д страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред |
многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гости |
ебичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни ту |
смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парни |
ило.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мр |
0_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</not |
ћује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмлада |
на скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и сам |
ругог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у |
не Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, кој |
г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публи |
г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праве |
г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је |
г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она с |
м г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја |
руге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла |
шеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена с |
г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле |
би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упл |
{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S |
едан трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свр |
г лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су |
ромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара |
вене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњ |
тима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} |
му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешт |
ицом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. |
ана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из |
..</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадов |
овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — |
} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може пост |
Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у сам |
беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извад |
».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изгово |
тена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве |
штену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, |
златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђе |
b n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</ |
... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> де |
илу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но |
аређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења |
аређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли |
"V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} |
оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојењ |
елира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно |
си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више против |
е душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, |
d>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div t |
d>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да |
age"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p> |
ше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за ова |
еца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, |
атна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — п |
ацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?. |
тида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она |
је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ра |
ставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекак |
Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б» |
Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали |
/p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма |
улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и об |
никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гла |
и лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам каже |
Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као к |
ајрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен с |
ас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завир |
це, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал |
<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} |
хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — |
какву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета б |
>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" |
идила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није веза |
сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих |
а у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огр |
нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, к |
, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друи |
сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p |
Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме р |
дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан |
слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први |
ни, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Ниј |
авије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остал |
новне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне н |
Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, |
сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} |
{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, ка |
м сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је |
дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џом |
226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га |
испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на |
</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој |
о.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S |
<p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>« |
збавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте |
ве стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље о |
да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И |
отри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива свој |
о грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не про |
срећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова обр |
S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и |
не ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању |
га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу у |
ом добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба ни |
{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она дом |
ање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!.. |
врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошл |
се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче |
исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</ |
ти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p> |
чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на ј |
тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — за |
.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, |
вна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p |
ражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па |
нствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на |
смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, |
та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беш |
а наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио |
ку душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротво |
ење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја |
рина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад |
жалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{ |
учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 годин |
омашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да с |
<p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p |
и кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за т |
ми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Би |
е дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, |
где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа.... |
те.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — с |
вега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су ма |
ведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао сво |
је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за ти |
њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових из |
S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у кол |
ини беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе |
је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни |
њег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да |
своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сир |
и.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу м |
ели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали ве |
ела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, |
е пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и |
љени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је |
..{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необи |
теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би |
ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</ |
иминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи |
ило претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је |
ска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Весело |
а....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене |
ом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је с |
ом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје м |
се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући |
су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун |
ети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош |
с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, вр |
своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; |
к она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до |
које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — |
вац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечер |
седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи ору |
д се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Наро |
pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на сил |
кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} |
ок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио б |
II</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљен |
Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све оста |
} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— |
пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смр |
им ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар нада |
Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља |
мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио. |
спење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуфери |
о под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он |
пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседни |
ство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 март |
ијатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Њег |
Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних мл |
. (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, |
љи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред |
веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вел |
и какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је |
дак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог |
је изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције |
изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се |
изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла. |
моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказ |
е мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му ле |
се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико |
ан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је ст |
си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби |
ог невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обр |
јој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је в |
том виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> < |
ко слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — ма |
о доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{ |
у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, |
а је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог |
е добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно |
у права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има |
ах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — њег |
ним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да до |
упило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на с |
не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова |
азао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисл |
аква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног |
благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега |
авно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова п |
ш и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе глас |
а у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} |
ко.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера |
— ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чу |
г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> ј |
, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, |
једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> гл |
како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, |
сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време |
да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оце |
матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, о |
се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — |
а.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Сев |
Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и |
у црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непо |
Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла |
>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а ка |
рећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186 |
дао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у |
ено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало |
тадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом пок |
едам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37 |
добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар тол |
престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, |
ин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карак |
пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Моз |
егових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба |
огубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зелен |
лења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом лично |
е црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Он |
и овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има |
којници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њ |
Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагд |
о.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као |
.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> |
е пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото де |
се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У |
тра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у ве |
ма богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактер |
3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој |
оворимо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким ув |
изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. |
Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши позн |
а — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка |
пише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} |
ч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, пр |
, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим |
ој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге. |
ве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да |
иља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи |
а хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли к |
им тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брили |
ну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и ру |
ечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да |
г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у бра |
ј инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Ал |
неразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао |
ко не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш дан |
у</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њег |
} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Фла |
оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио |
зни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори дог |
х находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта |
елима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Нај |
ваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, ок |
...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка к |
је основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злос |
су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су пос |
лега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска |
ц; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу |
учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је би |
е, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....» |
не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко и |
.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије з |
ко не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиско |
ш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица ј |
Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу |
. . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у бри |
а аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и ру |
онодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја м |
је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма и |
и ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и |
ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог н |
што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога ј |
ји» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} З |
о је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то |
само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и |
тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покв |
/> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} |
после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> |
ати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бо |
врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако с |
знајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одгово |
е — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема су |
гу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бић |
Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом |
ао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по осн |
се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега |
/p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим |
I</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, нас |
....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој чит |
То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који нал |
мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он ве |
кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — |
право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе... |
лици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић св |
ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често д |
ли је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање о |
да.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео |
Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њ |
брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са |
ао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што он |
казивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се пост |
много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Сава |
лу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу сле |
м узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или |
у обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, с |
из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</ |
, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимна |
и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загл |
авија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света |
састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне мног |
....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, шт |
удбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне су |
су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа д |
ћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега |
је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара |
свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је пр |
p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац.... |
бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} |
интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам |
ачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију. |
дмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би |
ојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад веруј |
ти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала з |
овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху велик |
мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности |
на изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у |
ужби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела ј |
супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни н |
е права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана |
сведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и |
менуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је |
/p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим ру |
и што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријат |
лоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција |
S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само с |
е скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања вла |
оба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде |
је до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала: |
мело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, |
а у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> |
. увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомј |
па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор |
да она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ва |
уције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на т |
ри ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведо |
ће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да до |
тала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, |
ена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта |
. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огисто |
морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне но |
, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог |
пођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» |
су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!.. |
седник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ре |
обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на |
умента, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — |
умеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како |
е постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове |
ене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, ми |
времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам |
у га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са свој |
абрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову |
кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу |
цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али |
је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част с |
нита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пун |
ково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, |
скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од |
ead> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу д |
у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је |
хијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињст |
ндронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он по |
. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и |
пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наје |
да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вред |
од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», ре |
ронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Анд |
. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим |
а је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку мер |
е тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се он |
i>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча |
<p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао |
днога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупља |
дне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне боле |
езависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово по |
а свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре |
најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је |
ром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај б |
S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом прим |
љ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити мо |
. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он гр |
> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и |
{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва ма |
имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? |
рог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за |
ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог изб |
етан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без б |
полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око ниј |
е да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да о |
м: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га н |
егде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио |
....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једн |
Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S |
учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима. |
ким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима |
је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на уп |
ара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње пи |
ам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p |
е запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после н |
е земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су |
ина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и |
м сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их |
а је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођ |
нађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са б |
човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао |
о лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, |
њала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка стр |
време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту |
е сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал те |
еликом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин изб |
.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.< |
</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је |
о бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по не |
улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једв |
са по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните го |
аву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног |
ом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад в |
љиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један с |
S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фаби |
ти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју |
ема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим ру |
Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и ово |
етврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога |
оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а о |
рагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици |
на пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У с |
оме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n=" |
на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Фла |
не у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове доја |
ртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на ње |
у викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p> |
тим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде ко |
им, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим д |
за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} |
о се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог при |
земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ |
виност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири |
ј улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју зани |
о држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зар |
нитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шт |
екад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас ра |
нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — |
ада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би об |
/p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе |
падне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нараст |
е прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигур |
ву од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била |
а.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан |
имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа |
у прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код |
Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли |
аде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беш |
ркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с бл |
..{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога ве |
оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлиц |
ој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама |
сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; |
роз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад с |
за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он |
а сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Че |
сма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја мор |
и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пр |
осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо д |
ко ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешк |
иди....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на прат |
а, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необичн |
егда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја |
спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. |
ма иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали |
ра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанст |
кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <miles |
, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена о |
еседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими ник |
78" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге |
бра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једар |
ло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала дост |
есвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу побе |
је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје цр |
своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, ср |
се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оц |
.{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни тужено |
упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ва |
ити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, |
ило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше |
н би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> < |
га жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <p |
о кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необи |
тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и |
} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањ |
требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она |
>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То б |
е, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати |
ан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Прит |
них недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бе |
други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лици |
>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђав |
о за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и |
сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена |
евоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да реме |
својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> н |
ми бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш |
ља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> < |
а су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња по |
еколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се оп |
— заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био |
стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужи |
> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатм |
глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па ка |
е Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмит |
И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> < |
рства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је |
о би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је г |
е сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да к |
{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нест |
ој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је ум |
ога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог |
Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпил |
о што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шат |
отану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи.... |
....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље |
сак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> |
> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни о |
до најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. пр |
!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гл |
могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{ |
дили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срц |
налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупат |
м Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дел |
гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Ла |
ата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам ова |
се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S |
оба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и |
тило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} |
а....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио |
а својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и з |
оварао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, пит |
ilestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отво |
р, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Пог |
hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ан |
у и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... |
.» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање |
Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> |
би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих г |
меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</ |
атији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» |
говори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна |
по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савију |
оспођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам п |
куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отвори |
еварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком довед |
етио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпо |
ано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је |
<pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злоср |
доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га |
оји не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пиш |
а....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити твр |
замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што с |
арима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n |
> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи |
<p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји |
ана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Анд |
тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужил |
ој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом « |
беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли |
суство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{ |
магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> |
....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и го |
.. (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, |
— стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је |
p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упит |
.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли |
{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кад |
необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:< |
ла час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где са |
о с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас |
је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} |
Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како |
необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста рад |
p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је до |
заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два |
ађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу |
д лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што јо |
(Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како |
тица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким кр |
} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} |
наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, кој |
ајнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупн |
мо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро раз |
то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па н |
проведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit |
ад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се о |
Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; |
— шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све н |
.»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму з |
ка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могућ |
еници, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера |
обројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сме |
тно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику вел |
година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке |
S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> |
зенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ |
, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У т |
убоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, |
Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти |
бро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни... |
енадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу |
несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још |
жалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко сауче |
главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кро |
ивљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А ка |
пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унут |
ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p> |
, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стр |
а — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног веч |
такнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само о |
предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и руб |
документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на доку |
напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, |
ох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» |
нтала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај неср |
{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа ца |
...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На пр |
} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну ран |
ића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно и |
Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он р |
И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети |
d> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и до |
.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два ре |
о капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа |
ало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, |
{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергиј |
р — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у свој |
е г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дођ |
ве матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 |
тере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.00 |
златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1, |
ан човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари |
Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи |
овен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, |
рође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњ |
стити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све с |
ад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре |
т Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавал |
кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам |
ту догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p> |
} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, |
добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од ст |
е зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајк |
свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су б |
Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан д |
опали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом б |
— партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у ос |
звишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног б |
овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта д |
осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова |
="SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишт |
е био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе с |
несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе и |
pb n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом изл |
она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сет |
богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница |
ml:id="SRP1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ни |
е:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозен |
ре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на р |
г више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Анд |
иди а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног др |
ђу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну об |
је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно ја |
их — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује извод |
и, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац прав |
Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету |
разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог |
ала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора |
рају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година је |
женој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривиј |
За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије ба |
ута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаш |
ти на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кућ |
ну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца |
S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три |
а врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном д |
хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је с |
редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Ниј |
да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ов |
г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говор |
сти.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни п |
жале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске веш |
ији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с прв |
ног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ |
та ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну испо |
су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Адел |
ба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече |
ободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије ско |
заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно |
м ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из |
p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — |
Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У ов |
?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца |
е осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај м |
.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изго |
а умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје б |
ач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху |
нам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере.... |
Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута гро |
е дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица! |
/p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико да |
ндронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учин |
Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у |
р — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p |
д је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад |
....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Фла |
и почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми! |
p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој твар |
што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Т |
речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андр |
поте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му |
ћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убо |
ам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувен |
ј нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уо |
(Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, к |
ама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посе |
тној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештен |
.{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају св |
оста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, |
морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови уче |
едан указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници. |
е, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опклади |
е кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 г |
и сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полага |
ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и |
— ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се испове |
ом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести |
е досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том п |
е, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимашти |
<pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Т |
им» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали |
дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> |
е можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће |
провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо |
довољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур |
И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздрж |
се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>« |
у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беш |
међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведок |
«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови п |
плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и |
у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог ју |
о је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... ш |
та одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој |
зидијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — зал |
а, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост. |
о радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је пр |
као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од пла |
} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи он |
обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног преп |
тне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и оп |
{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је |
ике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се |
} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; |
<p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене б |
то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајет |
највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је с |
естите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите ко |
кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, |
ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један а |
. . под I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. .......... |
означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџб |
ст права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну |
, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму |
да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, |
и ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја |
> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре све |
јуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зано |
се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима х |
ланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породиц |
Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака»... |
Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао |
, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- <div type="novel" |
реше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли |
де, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} |
се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пре |
p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљ |
ог атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «по |
смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати |
и ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра нео |
они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с в |
и, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако р |
ог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да |
осподо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он так |
разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У о |
орни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си све |
уг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спо |
дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу бор |
<pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илу |
т и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших б |
И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а |
онуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је |
ка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једн |
акле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пиј |
У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен |
сној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} П |
матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у п |
ите.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Ми |
погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај и |
госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај мо |
вог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре |
је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођењ |
е прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из |
тром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна уку |
а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је пр |
ућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као дома |
нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили К |
и добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} |
их других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу позна |
да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жа |
м имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да |
лавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Он |
ој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па |
твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> |
рничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а |
само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и |
Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој |
је пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним |
и г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде |
Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао |
ине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ им |
} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара зас |
ије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све |
рија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно с |
та у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хи |
Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали к |
м већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, п |
ва...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није ск |
ето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Ми |
ње и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју чов |
ући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рек |
би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. кар |
евет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p |
први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на о |
е» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашил |
га излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су |
осподин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{ |
обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је са |
што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш |
уражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, б |
који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужни |
тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме |
личније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао |
/> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> < |
тању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} О |
је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n=" |
жилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против сво |
преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{ |
ица, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим прези |
попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у на |
на права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. М |
ета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе |
јој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни др |
а вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да бу |
ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — |
ами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре! |
рави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао се |
е никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ad> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату пр |
а — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба |
n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док |
ране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик |
ало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у це |
Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служите |
p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвор |
са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви с |
и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 годин |
несе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет с |
</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> |
је.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дег |
ао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густ |
е, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло ва |
.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету у |
срете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонви |
писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне р |
} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо |
ости сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим. |
на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> о |
у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који |
чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике |
атеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да |
то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се п |
године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу.. |
весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он |
гист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој ду |
ог беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомин |
разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и н |
ђем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Ниса |
е са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту преста |
ом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По н |
ном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад ид |
, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законод |
е може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења |
збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, шт |
ак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу п |
p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спр |
е паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milest |
ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога |
м на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Не |
ти му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Гос |
/p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иг |
ојим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је |
де.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по суд |
цинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу м |
прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца |
као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андрони |
кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и |
о падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министар |
да, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, против |
рмалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> |
ртура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом пород |
ре Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гл |
по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она б |
ше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и |
ико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> |
<p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину прив |
ве се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије б |
.{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као п |
во у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> |
ама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе св |
p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио д |
ни; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај нар |
се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рек |
ило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању поне |
и њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и тело |
> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много с |
ајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела ни |
ице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Про |
амо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме с |
ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се на |
неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрже |
— они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по |
онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако |
м, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{ |
<p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о |
<p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</ |
за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> |
мену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, поз |
ни судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресени |
страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јо |
...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} |
То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозо |
приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мреж |
оје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело до |
о није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толи |
воје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> ми |
ме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви го |
а то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би |
<p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да |
али с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног фак |
е осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он |
унака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} |
} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, ка |
унце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по пер |
сподар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо ска |
сеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, |
ма заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та |
ну нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>тр |
количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p |
Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећ |
уће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљи |
у бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговор |
свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Н |
једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љуб |
моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни |
утем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију |
S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних |
аскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="6 |
ју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из по |
S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он ј |
о мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је |
е причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен |
} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За |
те, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — |
ј прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак н |
S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја |
ама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Плат |
ако ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... шт |
ћеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројим |
— Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — |
нут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, шт |
ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а |
оворе <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио: |
и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су |
p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао ј |
вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о |
ти !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!.. |
из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. |
стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га |
ечено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за |
питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су |
уде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној анал |
доџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отвор |
доџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да |
а што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p> |
си по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему |
та је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог |
Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на о |
о имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли |
<p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} |
доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мер |
ју — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако! |
суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он мога |
а суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би |
да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</ |
т!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако |
штинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти! |
ог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на њ |
оњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „п |
стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседн |
друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта |
мична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да с |
јао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> < |
е запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом |
е земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се |
преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господ |
је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на |
ог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакл |
0 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупчено |
врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске |
ко и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих стран |
авним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S |
у препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} |
та.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се |
а.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још см |
отово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше |
но умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{ |
револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуња |
оју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде. |
р-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађ |
рош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" |
она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог ње |
л све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође |
тручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајли |
је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побо |
жи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У ул |
н није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он |
ти до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро св |
} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, изла |
други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отл |
ије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива. |
се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати |
асправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узв |
а све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета |
беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зрац |
о навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: к |
ања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског ле |
држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Прича |
>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести |
одина у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, |
да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике чес |
побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S |
а је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Анд |
гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" |
ора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла ви |
се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били |
смо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли г |
човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари шт |
улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је |
подин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слу |
е овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — |
гов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — изба |
с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" |
одољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.< |
робљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спрово |
тили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се по |
>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не мога |
на за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{ |
азу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је ста |
по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} |
већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла са |
своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек са |
се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{ |
ао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном о |
н је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>М |
е среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У |
ао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} |
смисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упит |
ене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S |
м ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са сада |
>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња зло |
е — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звал |
ћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «ар |
акултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у п |
чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да ни |
е ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме ј |
n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто |
н беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио |
оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривије |
— То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да |
ре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа уза |
ме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица пр |
нашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је би |
о истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богам |
пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у |
ала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад је |
права?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им |
а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она г |
14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p> |
м се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика |
} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за |
то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу њ |
вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} |
често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш |
.</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За о |
ла и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је р |
..{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? |
ла који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. |
а онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички |
усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог пр |
м....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у |
ја.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} |
друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао на |
ећ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза |
</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита сла |
S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило |
а.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" |
ао мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се |
публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.< |
е познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је |
ада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто под |
тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен |
довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је н |
е ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што |
одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто раз |
Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да и |
{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и |
те, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флави |
еимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с |
а говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народн |
године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</ |
т, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p |
дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш.. |
е с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} |
} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја запо |
удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> |
то заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Сл |
екову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху |
долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај уд |
оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> ш |
уин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена |
— — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје ве |
а рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се |
осто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пун |
инила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је ма |
и и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућ |
оред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беш |
диног свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Арт |
S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој жи |
које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула |
љно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и мој |
ал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто |
авајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од |
ива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p> |
обро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — |
у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На |
риш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав из |
ором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упу |
је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказуј |
капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бед |
заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без ниг |
тету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете о |
сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1 |
рлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се |
> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, |
} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од с |
тала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка с |
не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио к |
ни раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још |
а га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, |
ишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сирот |
— мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у |
а пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p> |
ког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— До |
{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и у |
добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му |
е покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур ниј |
{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила |
иди прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св |
чела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела |
ода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!.. |
одине 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види п |
рти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види п |
и умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под « |
ад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мал |
..{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи |
собитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледа |
су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Пот |
..{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S |
адни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скаменил |
но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета |
, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веров |
свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој зашт |
а била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће плат |
велира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од |
о неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за чи |
они газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право |
са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком до |
<p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, |
е судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{ |
је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни |
новаше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће ж |
о високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!. |
а ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која |
е, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу и |
иштву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу |
ко грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} |
е да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и |
ити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада са |
покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте позн |
ко, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па |
у дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» заме |
езидијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других н |
, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разноб |
р....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унук |
против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај |
д је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар б |
г имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена |
жи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, |
ну — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, д |
/p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупч |
о велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља |
ром био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља д |
ник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко ј |
пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, не |
омиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени св |
p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Са |
»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је |
S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и |
м роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа |
Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црн |
ло? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је в |
твима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њ |
за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та |
Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај п |
<hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Т |
ам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју |
изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој |
— Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> |
мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — |
су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она |
S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што да |
од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи |
едати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то |
Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? п |
ила најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да |
ља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе |
жилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на сво |
<p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашће |
астом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а |
ислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! реч |
а допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем п |
</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких |
рим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напуниш |
ио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори А |
писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмеј |
још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, |
лемства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја.. |
шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у о |
— —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Д |
уњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећ |
а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?. |
оре беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли ње |
ца није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечит |
узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренич |
— пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање с |
немили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као |
поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где |
вет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотиц |
дар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему |
госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га |
уран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме добро |
> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан |
е и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би |
milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђ |
<p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S |
прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, |
срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.. |
сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем п |
е црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p> |
кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флав |
дмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» |
битим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да бла |
*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој п |
ветлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме ј |
и устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што н |
«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост х |
p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговор |
год знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ћ |
n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкре |
ането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у |
мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није и |
виности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, мног |
еђења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ва |
па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини < |
-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., |
/p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и на |
и не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова |
пасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојт |
/hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кука |
може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ |
Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и |
ном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар |
а.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петна |
— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе |
ана у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје в |
само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — а |
аза, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су |
, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да по |
ињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би бил |
ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — |
владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима б |
како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотме |
овори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p> |
а доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, |
букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла д |
ечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене |
ских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухв |
p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није |
<p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="1 |
ноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стара |
иротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} |
а слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са св |
водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју ј |
народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и и |
, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не в |
} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Ог |
..{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима |
се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S |
ра, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти док |
естио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен |
} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим |
своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су мед |
ручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном те |
о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада г |
занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на вра |
ед судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго... |
ду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одве |
ку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шт |
.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли н |
{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска л |
о, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба н |
од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени о |
је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо |
p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тра |
ка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добр |
разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимн |
од — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централ |
нам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ о |
е — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише п |
ен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину |
застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му с |
и, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ... |
ли, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — |
аза; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за |
цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се мо |
p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада пра |
акви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како |
и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај раста |
е чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ни |
штинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је |
> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не |
.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — блед |
Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним а |
петије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху си |
ошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог |
ог семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је |
он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу |
и светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној ст |
мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У је |
а Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се дв |
е длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гл |
тански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу... |
ном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора |
ултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разум |
јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија |
т чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чува |
е он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна ми |
боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{ |
овчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена |
орено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n= |
твари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме |
вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме ост |
приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — |
ас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жен |
твори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шино |
а би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, пог |
ше место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини ово |
свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену |
на, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како |
зије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон |
а мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери паме |
— ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у |
стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције ја |
ао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што |
оју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n=" |
воме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} |
не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не |
свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му |
д у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да |
удског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепас |
, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разу |
ати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо |
на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Њег |
нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, шт |
им гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте. |
практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из све |
Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примље |
се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се |
е да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} |
на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> < |
давно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p |
Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Из |
>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, п |
учи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевск |
<p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме |
си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се |
ане мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе ре |
, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове б |
кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да припов |
, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко |
рилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине д |
о», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурниј |
тио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је |
вео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, ни |
тани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручк |
уша.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и |
«крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>« |
скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно |
е, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало |
вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор |
аконска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народн |
н је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву п |
S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велит |
/p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист |
г госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неис |
о а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао до |
дућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се о |
им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, г |
што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, ш |
" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да |
смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен гла |
.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак |
<p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумор |
X" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоц |
у да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, о |
мом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари на |
а углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У мој |
да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобра |
ти.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p |
видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; |
устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним име |
да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан |
блике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли би |
ева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је |
Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за па |
„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњ |
S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој т |
а сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и ј |
обним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у |
је јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су неп |
која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... п |
који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флав |
прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} |
/p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невин |
пасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио |
ње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове |
о произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђе |
тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које о |
.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге |
и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере. |
скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — |
{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повик |
дне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онак |
ло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- <div type= |
Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p> |
да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за т |
ашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела так |
То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати ча |
> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Некол |
<milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} |
екао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресе |
е грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</ |
м овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак. |
" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S |
еће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се |
шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда о |
аш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним |
лошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањ |
је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог ж |
гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединч |
зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви ни |
припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио |
оком <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињс |
ам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно |
овину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone |
<p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда т |
ли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њим |
ред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка |
<pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> |
обро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави прија |
ер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротво |
под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, он |
рети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о |
би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сирот |
дне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време њег |
аједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, |
ући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Б |
мотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева |
што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов те |
умитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда |
....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> |
га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он |
брве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, |
помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, |
S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} В |
ву да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој годи |
м часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан |
д би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разв |
ио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p> |
езице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi |
ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања |
ије.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ств |
високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку стол |
ног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} |
о радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је повер |
ела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Ов |
одејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно |
у.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописа |
кред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о |
П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андр |
а) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам б |
лако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и |
ешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива |
Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он т |
шио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> |
з тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме п |
б бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда б |
над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему |
бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бај |
стао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> д |
и да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се |
не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} |
преме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпр |
е учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдн |
ашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господ |
је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово |
ио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S |
ао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај |
н је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће |
ује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} О |
p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрл |
ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да н |
екати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он ј |
S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у |
а ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске фо |
смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка |
боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, |
н може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не сам |
о покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> < |
иста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донел |
head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ |
ад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љут |
зно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно |
првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, к |
.»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нароч |
<p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу. |
вало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, та |
ја је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судско |
tone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџб |
е развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити. |
о у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе |
>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица |
head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у бр |
е — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањ |
<p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над глав |
приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која |
d>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што |
необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену стра |
ead>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. |
«заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи з |
Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне н |
вињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што |
на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година н |
азумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмеј |
темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичн |
е.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докуч |
, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове |
вницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дареж |
еци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи р |
господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као |
ју у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на вр |
редује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да |
толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори |
ицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узел |
ад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му пок |
е она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ст |
е из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да ј |
сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми н |
Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он извол |
режу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства |
више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p> |
епљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађај |
{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором |
р, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвор |
сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} |
био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од с |
гова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је |
дног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S |
ак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме ос |
одинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео |
кар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И |
ва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргоди |
вије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари |
рну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рође |
обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да |
S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунци |
ог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у |
атре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се |
од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје осн |
Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо |
тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бир |
нџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за |
а полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — с |
оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста |
Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци |
љним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, леп |
госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и о |
ану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна де |
, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — н |
ступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онд |
ла и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још в |
едник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П.. |
. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код кр |
г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су |
г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би ј |
лемићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n |
Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао ни |
аведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данаш |
овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себи |
ђем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судб |
стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку в |
</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога а |
Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у |
г пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту |
јера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документ |
....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судб |
пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног с |
је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ов |
нје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кре |
ад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи |
/p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем на |
сли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине |
колико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би и |
ју наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — з |
јаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стр |
Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" / |
машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је од |
те видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, |
е охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, ка |
му...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на стр |
стао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно д |
вим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног ј |
аштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га |
ник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим |
тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико |
ат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкр |
— ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не веру |
у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друг |
г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбољ |
ликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох к |
трих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да ка |
.{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} |
— дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлиц |
ртурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — |
оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је им |
одицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од корис |
Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа п |
p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{ |
Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на вра |
>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико д |
одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{ |
се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату |
се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{ |
је.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама |
штенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смирени |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред |
има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати |
неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах |
му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За ва |
ист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресе |
абинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{ |
— Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин |
{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па н |
ла тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна |
а силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било м |
ро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само туж |
пао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми до |
ик прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хва |
, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} |
у чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и п |
и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{ |
д овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве с |
.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да ј |
је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да |
ношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n=" |
>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде? |
S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> |
егове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је ј |
ноги <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тра |
своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља М |
жи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као шт |
"-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовит |
p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраже |
ули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. |
ац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису ни |
За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању о |
линику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине до |
ата у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес доби |
Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толи |
се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођ |
ви па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Арт |
е испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо проч |
била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сја |
} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов |
ше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чини |
ни презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слобод |
.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истин |
и на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона |
а:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Фл |
ја је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог |
опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и |
и смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, пам |
. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад чита |
" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело н |
} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} |
чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени |
баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био за |
ка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо |
е?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај ма |
о је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — д |
о? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розет |
у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз |
рота.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге годин |
ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n=" |
? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав р |
може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?.. |
Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни |
«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» |
— — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два |
ог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам |
а постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чул |
>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мр |
ао што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква доку |
нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео ком |
деал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, |
азног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, ка |
, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог з |
би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трж |
ћа од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три м |
Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим |
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у леп |
сматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сус |
10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у св |
е!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад |
јала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само ј |
вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је п |
да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке ц |
тна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да напад |
остојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, д |
трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцн |
о воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и |
чак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — |
било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је пр |
н је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти з |
хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети... |
јер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на |
ур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демокр |
ете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резонова |
читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је каз |
ући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико см |
<p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте го |
<p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је сре |
анилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под ма |
а и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик ј |
оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његов |
ом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове с |
игао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу сво |
чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљин |
за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беш |
} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повик |
гословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица |
о ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову м |
о.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више ж |
Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Фла |
одавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одре |
ндроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бран |
ене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на ред |
те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неко |
ризор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом. |
ошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним |
ладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чар |
ирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критик |
као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гну |
о: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно |
ко чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. |
ст Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити |
ј и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце п |
чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре |
иште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. |
га.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили |
, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душ |
и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ њ |
моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{ |
то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је |
Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар... |
маху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна п |
Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, прв |
:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу |
нат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шат |
ало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како |
душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} |
у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа с |
ли готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила |
руге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и |
г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — д |
ебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи |
сетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас |
p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рек |
> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам ч |
Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да в |
ђани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних |
. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело |
г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о обли |
имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да ј |
предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па |
онаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ћ |
е опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</ |
отив целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, |
азирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} |
а могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван ко |
та....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> |
седник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок |
је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне |
нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно поч |
седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb |
столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} |
р има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб |
замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да |
е постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Б |
примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> |
<pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо. |
бито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајт |
особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — оде |
ри....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!... |
.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — |
ш од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече |
" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци ту |
— онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох д |
ја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени |
у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89 |
о у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидил |
зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој |
чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи г |
о постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отмени |
таде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена |
ом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да и |
ђу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговач |
ије Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол вл |
ладих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљско |
м само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од |
ету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — |
толу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњ |
Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а |
оплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и |
е, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је р |
јмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Ру |
ећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право |
ђе у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још су |
отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда |
.{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...< |
овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну д |
е поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведо |
стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, |
морим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан! |
неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даже |
и:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... м |
строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштериј |
, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? пит |
а невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђ |
ном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопро |
реба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траб |
Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметањ |
неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да |
тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин |
она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши |
који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведо |
и као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир |
} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српско |
уде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу |
нара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
е за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што ни |
p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, с |
покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана |
та.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> < |
штује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, п |
с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне |
ролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогле |
?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} О |
му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрз |
ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их п |
ркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а н |
нио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти |
а сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења н |
а не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку гове |
повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти |
ко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 |
е г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем он |
стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана |
и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толи |
сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпр |
на, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне п |
једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вр |
— повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде ба |
грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар с |
ност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — |
тну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата! |
Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена о |
добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су зане |
у, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П |
одишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве б |
обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривије |
ја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то н |
јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим друг |
Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако мо |
онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не б |
ој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима |
асти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души т |
ло, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Мо |
онита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разг |
утрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди |
гло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад |
о испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џ |
његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, час |
еке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, н |
о јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита |
окри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p |
<p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини |
тресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а |
, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је д |
вит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било р |
— онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сва |
ака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне ст |
аслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} |
Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на |
так.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спо |
ној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему вели |
емила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их |
огама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго |
них мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на њего |
у од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбе |
тељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес |
транца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} Посл |
че ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог м |
ли анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се п |
ц.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, |
вљаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> с |
грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе |
гист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте |
оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и |
> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње |
ман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» |
се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку |
по, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени |
познати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, п |
и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му доте |
нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртв |
остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено све |
Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри |
а.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> |
ама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља |
скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, |
и противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног |
с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII |
хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, ово |
е он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету зна |
атељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево |
ро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад |
ава, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{ |
ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, |
ло Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадо |
а се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег наше |
— Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни |
!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је |
поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђинала |
ниста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да бу |
сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно |
.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — нар |
та!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца |
желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по |
љајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени ве |
питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је |
ли моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докт |
у имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на с |
олико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да на |
терино стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем час |
не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро |
} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у |
т адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком ос |
— на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете о |
дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланф |
таве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, |
ве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не |
стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од |
а које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су ви |
не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То призн |
ности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем р |
дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена он |
на, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које х |
ојој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да пр |
>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њено |
ринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «твр |
кво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то м |
е диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ства |
за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Ми |
аше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је |
ачин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола н |
ади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу н |
да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мо |
ор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврди |
оје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — мо |
ек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио.. |
ретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} |
су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште пород |
гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудру |
награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како |
акле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у нару |
тина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставит |
а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој саве |
} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад |
уд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свака |
— плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на он |
н, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек |
> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му. |
вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, |
о што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за |
— опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је |
це...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђав |
ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом свој |
порни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S |
ите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу д |
, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, госпо |
" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен узд |
...{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под |
ца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под |
/p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> < |
м под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођ |
> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p |
...</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми |
цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили пол |
пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа |
.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комади |
<p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите |
ротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — свет |
на се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју с |
о је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као |
лосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Оги |
ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, |
/> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да |
е лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на ади |
ни облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смараг |
а доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде. |
ом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S |
т Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен рет |
са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати |
одати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полу |
ошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији мно |
лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну рук |
Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с друго |
, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свако |
едним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на струч |
ивијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреб |
од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је |
те.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је бил |
о баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмил |
—</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} |
/p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да |
сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца |
је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према |
е тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покус |
осподо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила |
имио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дан |
ндронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред |
зио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; |
у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било |
ронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећ |
ла.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутр |
нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажел |
} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жерве |
овао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо ку |
удској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они |
оном има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а |
е групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи « |
, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш ј |
ј Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој |
. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред пр |
Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да оста |
ора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} |
пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам.... |
VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестамент |
где....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавк |
....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене цен |
двоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на |
својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> < |
газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с тв |
ени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; ова |
ана? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> < |
ио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће посл |
а ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања |
бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто |
" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока. |
маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је свак |
ад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове |
њем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међ |
о «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко |
или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допус |
и веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут виде |
нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиром |
{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере |
ити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они с |
ква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и з |
о мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје |
цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисај |
се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разуме |
друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, |
д — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — |
ени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата |
е свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик п |
уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је позн |
азили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погур |
тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје див |
ених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али |
е коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ћ |
оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда |
ндук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске |
l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју, |
Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да |
чај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пре |
де се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано парт |
да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен |
еше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као |
онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је! |
</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпођ |
ам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па |
Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па |
«комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу води |
коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или про |
ад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно о |
љи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Ов |
није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати |
речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закљ |
вог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прож |
у којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер исп |
сао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде з |
Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро |
устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — с |
ј соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То |
е.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... |
ца, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круг |
епчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам ј |
крива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак |
лу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} С |
грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Ок |
pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем ра |
вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} |
ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас» |
ану....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и |
али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово |
прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма |
ког судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{ |
да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чез |
шљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пег |
рестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, |
тина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш ис |
{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb |
.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних |
по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> < |
у и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитив |
и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још |
ровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они |
ко је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не т |
презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанс |
/p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спор |
<p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао чита |
је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратим |
ношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — |
о.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најс |
итељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само шт |
употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група он |
} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада д |
подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милос |
раде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; а |
узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није о |
авитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор |
ту, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака |
у, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се |
ере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи пог |
роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до |
у чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и т |
> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се кој |
ужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење |
ца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 д |
мотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је |
estone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице |
и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S |
тини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми вероват |
е на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — о |
раво улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на ули |
арајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни глав |
је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — к |
мења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} |
нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом |
са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог свед |
па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате |
код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То ни |
ни гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена ко |
с занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" |
ако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак |
мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се и |
љено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорн |
д изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро |
пођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише |
једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је д |
ке, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти |
ногог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостион |
аза фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам прес |
едну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p |
јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Деги |
жи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милију |
ијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја |
ено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од ово |
....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, |
уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном з |
немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на |
ве дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — з |
полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун зар |
есто дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше |
е његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је в |
и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким |
еди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 ди |
ла мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Ан |
облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Је |
облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Је |
е.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито де |
ње умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То |
ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помоли |
разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево н |
о.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач |
вима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из дал |
зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> |
довољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред ов |
е зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими |
ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да |
сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собо |
м је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре бил |
несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, н |
ад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли |
ек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте |
—</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва |
b n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра де |
реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb |
пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекл |
ита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан и |
<l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице, |
} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од г |
зентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да |
нило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег о |
њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш |
чну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим |
ест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених |
има свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великод |
носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сн |
{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо |
си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} Н |
капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — |
ога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти |
...{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди |
е би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом св |
вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сир |
риђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто ш |
х прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира |
не земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} |
Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На ками |
, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с д |
з кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као кап |
За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабија |
{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно |
су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана све |
де свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ |
, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа д |
бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> |
о опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше |
беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло п |
Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је ми |
вом брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — м |
о набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, |
<p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио |
отворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паме |
јке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне де |
ту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p |
љу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу д |
године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би у |
догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка на |
а од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као д |
Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S |
те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао то |
ви правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је |
овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштве |
погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она.. |
упа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је |
је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упи |
ледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Гд |
ога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пр |
и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је |
било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да |
д гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко у |
{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ват |
с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облача |
има је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати. |
је скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог гос |
оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То |
{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, |
погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако н |
ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, |
ар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио |
ти једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакв |
оче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста |
т.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} |
обра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и ре |
ава несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уп |
ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао |
пт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија |
у руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оста |
мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p |
с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — |
ле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, |
розница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра |
. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му |
Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама |
дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривиј |
борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се |
слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који тама |
посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета бил |
ља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање |
ећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S |
и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Миш |
престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарим |
one unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена. |
тресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ћ |
часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>З |
оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте |
ош 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној |
не огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци ви |
ст....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне приг |
га оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече са |
сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте пр |
p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје с |
дро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ау |
рукчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. |
ким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу |
и сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»< |
овикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота мој |
овори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој с |
вом протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb |
ните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са |
видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, ис |
пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напуст |
та и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгу |
код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу де |
ену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... д |
пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, |
ме притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му |
о народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене згр |
мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино! |
не ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекл |
судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно пор |
ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принц |
такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Б |
еним тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} |
рца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} |
Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од |
ним хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако бож |
ди, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, б |
абијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> до |
<p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам |
оје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, |
Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон |
ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — |
плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «не |
Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће... |
верно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.. |
Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и |
ја уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> |
— у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим |
дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да |
у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу сво |
ма, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може |
ође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је к |
кључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О нар |
ење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стре |
ски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног сто |
шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела |
же — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је огл |
рестанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да |
полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече |
ој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште. |
најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједн |
није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово гов |
p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебриж |
<p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мо |
љку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хла |
ед овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека о |
ита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Г |
не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђ |
p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста н |
ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговар |
бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку |
к мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма г |
але паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде. |
> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> |
а има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, |
а сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек не |
— које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у з |
узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда ст |
ти.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не |
ше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Ста |
аком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се ба |
ешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чуд |
и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго в |
а беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, |
округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва |
своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала |
ију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћ |
е чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} |
шевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> бе |
виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих |
.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда |
се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био |
— и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху |
није, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас |
<p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и |
што подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто |
овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} З |
нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступ |
>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки |
тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} |
рила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велик |
су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш |
/> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на |
е донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири |
«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита |
лико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући |
бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху ста |
речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој. |
ника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила прес |
— Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од |
p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је св |
» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
удо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува |
ла је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла не |
породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њих |
жи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру |
артије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта |
— да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!. |
S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже. |
ђу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међ |
о надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла и |
двећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор |
манципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађ |
у ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Д |
знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало |
— чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и |
Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узро |
је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошт |
на беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа. |
зборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бе |
д се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је |
његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — до |
ни или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за ко |
ните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњ |
е дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим |
бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ |
ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили |
аручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у |
вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину |
човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега |
политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогат |
ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десети |
.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба |
не школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и д |
исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини д |
"SRP1880_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију п |
тмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних пос |
ре де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђ |
ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема |
!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам |
тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом брак |
је Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76" |
дресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог |
старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три |
ини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година. |
тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би тре |
.</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је |
е било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда. |
S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му чес |
— Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> |
е себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине |
ку.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> |
људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очим |
а најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црв |
итина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — |
Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андрони |
{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог с |
да прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је |
SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, |
Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О |
сретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> шт |
зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда |
аши.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Јед |
упости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивиц |
ржавној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} |
су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје п |
покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по |
а остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака |
имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и |
па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — н |
је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} О |
дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болест |
на чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да |
ној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... |
ниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се с |
и.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што стр |
трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се |
. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило |
бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ва |
на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и про |
ег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили |
првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Б |
осије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <p |
аво.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важни |
беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} |
увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом |
ивити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће |
дређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p |
вању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спр |
учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, о |
рлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако ч |
уо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, кој |
" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди д |
инство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оц |
хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут |
е почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, |
који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој в |
{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих јо |
рата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да |
придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво |
о било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници сва |
жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешк |
з главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!.. |
вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје |
време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка |
хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сир |
, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта |
ам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључиш |
таје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џон |
ом спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше |
к својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад |
озета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом ви |
удиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговор |
и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило н |
е и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p |
амо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} |
е дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не в |
и оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто |
ећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, ш |
кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову |
ога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она |
е строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Б |
ах беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она пр |
рнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је |
г детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут з |
во престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громови |
аде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и с |
Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком в |
ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајц |
а мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне ре |
ично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако н |
хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном |
им извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје инт |
ти, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на |
ју у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> < |
{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање з |
рна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не |
е свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да с |
овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је оч |
/> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и де |
...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете ма |
атом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије. |
аности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопре |
ајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n= |
атње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — |
г овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, д |
није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива |
, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред |
ј брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Н |
рио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{ |
ачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, |
— од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се |
едоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао |
ној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих у |
очева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова. |
ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>С |
ом детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде уп |
згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флав |
ко међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта |
—</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S |
обило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толик |
и, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заш |
мо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале |
вари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера ни |
, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изго |
м годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, |
у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је нај |
/> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта |
Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" |
с материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није |
>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мише |
смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће б |
о вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он н |
будила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично |
пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном р |
љакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врст |
не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" |
и на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене ма |
ња по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} |
а.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком свет |
ридеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p |
беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим велик |
и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови |
лом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет глав |
етна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик ка |
нђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнав |
.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај б |
{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да |
S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегл |
сту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом |
ne unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нех |
олитичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоме |
...{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешк |
Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} |
е прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошт |
пског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{ |
вео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да |
но мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да вод |
> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је |
еђу сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позива |
о, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из |
а.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла. |
вих идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује по |
пита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што |
{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} |
још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у свак |
а презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и |
ове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао |
пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо жи |
оказало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се т |
ања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грб |
Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они и |
ш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора |
. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у |
не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишље |
ами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И м |
ена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после |
то напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан н |
дамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S |
к огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога же |
мети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — < |
а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег дру |
вање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су |
unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», |
ла из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведоч |
три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког |
ве дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Ово |
ш мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>« |
а хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.< |
г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, ка |
Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу |
р и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>О |
коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је |
нце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.< |
рњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — |
е Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто бл |
тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати. |
.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута |
сао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита. |
ни од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица |
p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, пре |
соке покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих на |
ет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по |
знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да |
у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостиони |
тарчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се |
то је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће н |
стог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере о |
сподине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога |
рном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лиц |
после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он ум |
господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњ |
ећ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на |
капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох |
о анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... |
амена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је с |
.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се |
о, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? |
. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треб |
— одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у |
/p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — |
/p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — |
рава да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме |
кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433 |
су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} |
дник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ |
S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати |
пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовн |
ход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је бил |
че гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110 |
обље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да поч |
но је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p |
Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је |
м иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да б |
{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — |
7"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... |
head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Б |
дини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, |
г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано |
ругу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да |
; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару |
ио је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком мар |
бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> < |
егов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога с |
азвукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Ал |
ди.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић с |
исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над глав |
оме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Н |
јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари |
и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пит |
а би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — |
а би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школо |
ао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повра |
</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; |
убоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних ш |
емља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да л |
нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p |
у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, гус |
— за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам во |
{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да |
ина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до |
д глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоа |
ају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао |
од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била |
а?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање стр |
радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела ј |
жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То |
ог газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, д |
авом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{ |
н по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ства |
о мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили |
као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви |
шнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог |
сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је оби |
мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <mil |
— наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, б |
S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи |
лика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Оги |
, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је |
е знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!... |
сно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних го |
<p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под з |
них предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијеро |
не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не |
ији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све |
а тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дођ |
} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу. |
..{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове |
а у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} |
ред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек |
итни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — дан |
дном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да |
и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме как |
чку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{ |
и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У коли |
љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта |
ејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник ус |
Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n=" |
ким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људ |
звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кр |
...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти |
ма ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је |
ао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном х |
вљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који |
росјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је не |
оживост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви пр |
рестављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, би |
ће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јав |
чност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем |
у столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог висок |
поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је |
а једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огист |
нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> |
икала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред |
ничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обра |
е оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је |
у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим». |
на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све |
а је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава в |
и.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испуп |
апрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у |
оспоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта |
орише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», пр |
као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она ј |
срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у по |
икаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај сила |
!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издан |
<p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — |
рава, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наши |
ка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} |
вне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, |
ните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у |
pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у сво |
. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми в |
човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жа |
варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и |
> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе |
ица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено зам |
<p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? |
Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је с |
инима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна |
анас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{ |
су могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, |
чен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Фла |
ом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов |
конодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад б |
опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника |
љ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за |
нај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на страж |
е сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан |
брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S |
ожи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним посло |
едока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ре |
едан једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — р |
, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим |
ри г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Је |
рођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и |
p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са сви |
. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог |
расној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој ле |
ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло |
S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио р |
у лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! у |
у огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она дра |
ођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху мн |
У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; |
а око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ов |
ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам на |
сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу... |
е од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној н |
<p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на |
грлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доб |
ли њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу нада |
леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да м |
/p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне прокле |
нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} |
ш никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања |
есу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили |
бљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео ни |
реба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће |
исуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судниц |
гово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и да |
као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter |
одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — зн |
ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта |
амети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што им |
о га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем млад |
ека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је и |
ј је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у |
све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се |
драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!.. |
p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако приј |
} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} |
е за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више |
љевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де». |
2...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што |
спао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаки |
и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан |
ра с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте ј |
ој, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред |
и су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпођ |
и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже |
ђени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да упот |
>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згроз |
а, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом иск |
покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне ч |
ости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица ње |
е било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им |
слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала |
ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко |
томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и |
} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизил |
рошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јо |
рт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено пон |
оје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу с |
ита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p |
иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим |
не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које |
немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег |
г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја траж |
е и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и нас |
ш многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није з |
p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти забора |
Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је |
не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада |
бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше там |
о Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради |
шла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша м |
пио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране засе |
Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из |
сретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у |
освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Јед |
остао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере збо |
авила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показ |
а Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу |
узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозни |
здајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемо |
диштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уважено |
премила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никад |
Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опас |
егове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером д |
рагоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} |
чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није |
ожи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p |
..{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви |
еља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђ |
инило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издал |
омолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а јед |
ије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непоз |
беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, |
испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу |
— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њ |
је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Ње |
н изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, |
ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бац |
илкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а |
а ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} |
ачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће бог |
а шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад ј |
па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тог |
називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи па |
ђемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли |
вили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашл |
о пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.< |
ног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице? |
гистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> < |
Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се про |
и отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</ |
и на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вече |
скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне заба |
ави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено мил |
еше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа т |
...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и |
оа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а друг |
ана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ |
а.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по дух |
јем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да |
ла!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чу |
ј ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и д |
</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, |
маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам м |
то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је у |
ц сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3а |
<p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио |
е, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је |
љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:< |
је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да |
S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} О |
ала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком ж |
тидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је |
и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије |
упасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило |
освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита на |
у неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече |
и је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, |
ба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћуш |
о....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му |
ше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних |
о јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сам |
неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, ка |
м једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знат |
речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почел |
Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој |
ко, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био |
а кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати |
она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово пос |
ле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи |
/p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Ф |
тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај |
шио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо! |
рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Фла |
реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведо |
очитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије ад |
C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник |
стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S |
живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мај |
о Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га шко |
спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душо |
ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S |
у корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад с |
ба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> < |
ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:< |
г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — |
повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, |
та значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседни |
на, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за |
свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој од |
ако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита |
сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих |
..{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете |
ху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса. |
не муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкред |
ити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није о |
!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и он |
. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де- |
рви веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де- |
еду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевск |
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, проду |
тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они |
} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се закан |
леменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Еми |
p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете |
одина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан |
помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан ма |
id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је |
два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је |
Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парни |
очимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур |
што но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парни |
уда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је |
уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти |
мо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су о |
да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драг |
<p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чу |
S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изг |
н и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — |
у званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камење |
ом - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смараг |
ких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хи |
.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки из |
шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" |
у скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција ни |
ва је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На б |
ма и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; д |
је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динар |
гоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти |
грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шат |
а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним ра |
} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} |
руге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри |
ру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> |
Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрл |
предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смараг |
} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбе |
м нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако у |
мице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «ка |
људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште |
и....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо |
ји је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и |
S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у |
им ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} |
лу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ак |
мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше чет |
новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни оста |
вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне |
ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. |
шар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драго |
мо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ћ |
те баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличн |
о, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло виде |
кови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словим |
гу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по |
пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови |
и — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S |
јмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овд |
предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни |
S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло |
!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван |
араца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окр |
њем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су |
реним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа лудниц |
парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — < |
оред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-М |
лу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мисли |
Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, |
трашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест д |
посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур пом |
рати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је |
.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувен |
жда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона |
помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим |
ка.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем |
— није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} У |
земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих |
и си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или: |
дигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког св |
д црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и по |
то у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластиј |
у више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ј |
ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слага |
ио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову удар |
и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије паж |
о „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у |
ли у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p |
година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег д |
да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете мо |
амести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb |
</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је |
баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породичн |
пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимнази |
он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме |
радије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сиг |
рао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до |
е-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се |
вно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} |
разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, д |
поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је |
.{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи |
чем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си м |
.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — све |
е већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, к |
правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа |
опаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене |
н у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну тре |
својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда |
д одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон П |
овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрони |
адио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је с |
не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању |
а мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p |
ла да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још ус |
ваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, |
и изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Аде |
а шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зн |
наш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} |
вај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се ди |
и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену |
е опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђ |
да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — |
а!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам на |
је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим |
својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p> |
ти, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко б |
уд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док |
на, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је с |
ан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим но |
овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступ |
ја, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он |
ислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери ту |
ао његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе |
не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту б |
е, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили |
ћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p |
потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром |
Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам. |
није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p> |
еш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јав |
ене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: д |
да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми ре |
ку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не наме |
рао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S |
ет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упам |
ти.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно |
це овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p |
ше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одл |
. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико |
— Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овог |
и — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или и |
из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, |
о у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> |
ам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; |
} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом ми |
ије било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби |
о знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} |
и беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крив |
то дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд чес |
ка, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је |
..{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оста |
} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— |
и, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Ка |
/p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само |
илу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — |
изу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник то |
на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb |
мо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприрод |
може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Фла |
Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања м |
упштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна |
S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у веч |
.</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он |
да и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смел |
шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је уш |
ло је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} |
:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дег |
бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута врат |
овукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје по |
ац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоћ |
е, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, ни |
ри г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ниш |
.. </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. пресед |
га супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а оче |
ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми |
Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва |
цу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет! |
осланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима |
спођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И |
поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што б |
у.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктират |
гледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда сво |
ремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, |
ичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређи |
ости, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов висок |
.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно у |
отиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којим |
лике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у сво |
, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати |
трани.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје м |
</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока |
...{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка има |
алову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе |
слепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} С |
у на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар. |
Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се ме |
да.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добош |
лаве доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је |
i>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. п |
знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако з |
сија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно она |
ради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа. |
да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру |
авља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом до |
хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!. |
е, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је с |
рихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н |
и у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени |
ај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{ |
у једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од дан |
ја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена |
ало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у |
вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби |
већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом.. |
оџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи |
љиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о оно |
— Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који ј |
ужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} |
Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани |
имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља |
о што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког |
е све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... |
ену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дркта |
Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да с |
сподо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо... |
смо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе о |
.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин |
дркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут |
д Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше |
у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљад |
..{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад |
а, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мише |
уција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља гл |
ачин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја |
туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ват |
нца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жр |
д сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она |
. прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се друг |
е, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} |
је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија. |
о пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смеше |
њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Ар |
Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; |
а као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истр |
питаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратр |
на је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нап |
њу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре |
p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div |
е доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна ду |
ташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог пл |
твену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према бед |
м; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сирот |
{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено с |
позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачки |
шене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе |
ад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} |
у.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист |
/></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, |
{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од бој |
расан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари ил |
истових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар о |
свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За |
Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по м |
је, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше пост |
волуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да |
аквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу нази |
испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, д |
:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно |
— <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријате |
ведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских |
п не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег |
ј свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»< |
а, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање п |
же.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала суд |
спапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва заду |
д оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао |
ила је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пук |
S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; |
ло се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова за |
воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини н |
продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тог |
великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија г |
а дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој |
је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замиш |
вом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без |
је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио н |
главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, е |
рагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; дв |
и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Зако |
и, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — |
кови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, п |
/p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несве |
ије догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо |
..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах |
ељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило |
о....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и |
ијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити |
према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру |
били, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би о |
ода, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егз |
p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље н |
их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори с |
лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упита |
, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд |
није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројал |
Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону ст |
вима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>П |
врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — зна |
ницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам |
уке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри |
улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста |
на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не зас |
једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из б |
биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, о |
иђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужите |
ј је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то св |
ије.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Бело |
о хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела |
ци, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заруч |
угог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треб |
к.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај прија |
гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци ни |
то г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до |
слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ћ |
част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа |
као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тест |
ту нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би |
!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} |
види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозн |
асправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У остало |
изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменут |
да износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. уч |
} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших |
очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он |
друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — м |
— шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> |
, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били доб |
ци која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усв |
еше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; о |
у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка пра |
— не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у но |
јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!... |
ме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма |
оге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у оп |
раљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачк |
е прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли |
има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, г |
јоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ ш |
људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења |
баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ |
> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших |
> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге може |
ама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла |
у проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави ум |
е само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динар |
трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур |
> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муње |
.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, |
о је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, да |
е....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука |
де <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Моз |
слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским бл |
... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу сл |
Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам |
ео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш! |
што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... а |
вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна п |
</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што з |
на; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, т |
137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши пр |
то слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста |
ми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подме |
Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да |
: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла |
се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не |
ина!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — |
прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi |
н <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња в |
сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно кли |
S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p> |
о се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> |
ти јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... моли |
одмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним |
росјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике пок |
давно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то д |
и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала |
оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не мо |
м му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је |
..{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га ни |
је; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="4 |
а она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма |
роните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од |
вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а |
рила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— |
ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе |
ве девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi |
и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један |
отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака |
говци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» п |
а да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми |
стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> < |
даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слеп |
егова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја |
ко исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суд |
Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за |
ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањ |
тао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет иск |
што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што |
евиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} З |
г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати |
ене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљин |
чима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се |
никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен |
Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сур |
м да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част п |
} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му ј |
родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног м |
Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна |
уја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљено |
— доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као д |
о би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... |
р у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у и |
ешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово ј |
е то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без |
свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де |
есто је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу |
рско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:< |
ла.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <h |
х Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... < |
4" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова дв |
ка начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш в |
на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</ |
ведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна |
ећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чу |
док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случаје |
ди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно д |
хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Ц |
да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Рив |
а избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људ |
....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник |
</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их н |
"SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је г |
ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког |
тељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означен |
— ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат на |
нај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег тру |
а је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако |
тније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> |
срну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> |
које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста |
и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друг |
оба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заис |
раде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се зак |
S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наш |
ојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тел |
. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповед |
д, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да с |
е нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог забо |
своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином |
н једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} |
ом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зг |
људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирн |
....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се |
Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је пог |
или су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште п |
су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, с |
времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} С |
маовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичн |
мо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја позн |
.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао ј |
у.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на роч |
90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечер |
а ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова |
»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У при |
} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај |
и.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, |
уме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон |
аљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме |
<p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — гот |
је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о |
ину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети. |
сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео |
> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види |
> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <p |
по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не |
кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет |
ло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај ов |
ле наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: |
озивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевти |
ашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и п |
ати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја |
бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су по |
говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што с |
тала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било ј |
и може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је |
док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важ |
ољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала |
г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог м |
годарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и ма |
чне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он св |
кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили аутори |
моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Мо |
рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све |
љ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају |
ењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, |
нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај ра |
еног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну |
е јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неп |
земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћет |
очито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро д |
то је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и д |
— нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш |
.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??.. |
лоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је |
ји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} |
риспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Ме |
ли, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су |
ег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аде |
а ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у овакв |
ешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и |
«Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ј |
хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам к |
видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној |
аја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад ј |
} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парнича |
не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p |
оро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад во |
вом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког ј |
е....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни |
онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас д |
О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} |
оју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пођ |
говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе |
ом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у |
и старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није |
а....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико |
р своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но а |
упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити б |
онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А |
она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, |
а је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка |
ју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари ки |
S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, |
огао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског |
... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону ра |
Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} О |
Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спр |
и само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од |
старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се мог |
Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он |
<l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брат |
поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од н |
ије мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина |
дарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе |
ад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учит |
итељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џ |
е уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први |
и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела |
ена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по х |
еприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, к |
колико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено |
Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилк |
Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи |
ен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригин |
хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} |
им носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само ве |
ету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми |
своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу |
</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина |
..</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебриж |
Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако |
<hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето |
ци код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, ш |
на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора |
авној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг |
о више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не |
ем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским изв |
однеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако просл |
умели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста |
а.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нес |
ше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло |
чине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритме |
све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет |
ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мише |
орим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што з |
вије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија. |
репак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — |
ло у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{ |
ило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражим |
оже преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!. |
N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога доброт |
ету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога |
пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, |
ешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де |
права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — |
иромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не |
пада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на о |
Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још ви |
ј приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је |
н, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта |
арост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препо |
је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врат |
.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што |
.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је с |
доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по |
ву способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се н |
о нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао |
где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим о |
обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајки |
о напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>П |
> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да |
на те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако туж |
ледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш поса |
ихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, до |
а Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је м |
чињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за |
А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето д |
д онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало при |
упа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што |
м листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму а |
ајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не в |
...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учите |
едњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке |
три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од о |
маше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>О |
ече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој крев |
је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здр |
ла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с |
је старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој ан |
/l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подл |
...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p |
з поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку |
грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата ј |
ме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!< |
ите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад в |
ну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти ј |
јне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се р |