| оју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газ |
| а одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабра |
| усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других |
| а за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</ |
| солидарности и поверења између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад |
| критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик пород |
| о жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — на |
| Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, н |
| шло полагано.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивиј |
| те још искуства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, |
| емојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све дру |
| к...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div |
| о више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу што савршеније комбинације и употребе с |
| , који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава |
| не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; |
| /p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је тако мрско. |
| више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и зн |
| адава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив |
| дноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. |
| <hi>привидно</hi> радимо против начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек |
| ете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озбиљнијих људи спојена је та идилична страна љуб |
| арима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после ост |
| д будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на |
| реба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање |
| е ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — |
| тво и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренут |
| своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је |
| арање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у |
| давно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} В |
| се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — |
| вај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче |
| и ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обав |
| уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљ |
| .{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особ |
| е допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи ст |
| аму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p |
| овара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да |
| це упала у опасност, о којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> < |
| оду...{S} Њима је намењен свет осећања, а не мишљења.{S} Упусте ли се у ово последње, шта ће би |
| м домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} |
| а то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да |
| ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Сада |
| и нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се |
| чине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо н |
| та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, ш |
| дске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше |
| ли ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?< |
| х — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико реч |
| заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, д |
| то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви з |
| више много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предава |
| .{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није д |
| утање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним израз |
| е!{S} Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта |
| волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> < |
| и га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у |
| ема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Г |
| ни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} |
| друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто |
| нило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала н |
| јер сад се радник „својевољно“ продаје, а иначе он је ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли в |
| ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспо |
| Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</ |
| што потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, |
| је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства |
| илан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— |
| у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и кад то о |
| } Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је |
| Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све. |
| кинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало... |
| <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Рус |
| стан и храну издавала је само једноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још |
| , па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него |
| бодан развитак и потпомагати их у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће з |
| ну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гл |
| него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај н |
| еше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у шетњу.</p> <p>— |
| пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећат |
| Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде |
| мисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем. |
| не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} Не ост |
| , јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (чита |
| оповедамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то прип |
| ас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; |
| пустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђо |
| е ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, р |
| д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање у |
| hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора осудити; |
| на, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет се наш |
| се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{ |
| ладамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће ос |
| пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо |
| је одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с |
| је, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву |
| у, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, јер најп |
| вуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се С |
| и благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми |
| тан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разумеваше немачки, као и Сим |
| “ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може |
| то право.</p> <p>Тако се старац удали, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, гос |
| реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све ја |
| и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је |
| ожда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ће нестати, на |
| у строго научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја би |
| > Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао |
| ева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да |
| ући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћута |
| {S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здра |
| > <p>— Морамо се опширније разговарати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— За |
| n="210" /> ми ћемо то просто презирати, а према потреби и сузбијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S |
| ких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не м |
| није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на |
| у из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ва |
| га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви н |
| средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужн |
| то сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђи |
| ду: <hi>ради према снази и способности, а уживај по потребама</hi>.{S} Сваки члан, који ради по |
| је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до |
| оснива на пријатном утиску спољашњости, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изв |
| је још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наш |
| аговање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Н |
| говорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, п |
| мо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни мог |
| а је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчиње |
| </p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади |
| ановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера иш |
| а страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски све |
| дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напуст |
| ховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа т |
| тво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, јер начело: „ко пре уграби“ може по простом |
| Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога од |
| јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је |
| пет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p> <pb n="2 |
| е уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми проповедамо.{S} Наша је цељ |
| могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао |
| стојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом л |
| ште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају и расправљ |
| познавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погле |
| ем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, |
| сто гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. |
| ико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође некол |
| скинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се п |
| је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора филозофије.</p |
| <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро. |
| које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, |
| иште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе |
| !{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} К |
| и.</p> <p>Још није смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Си |
| Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика по |
| , што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, как |
| у увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег човека |
| омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да |
| > <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем |
| ребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према с |
| икаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се |
| да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за в |
| — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, |
| огрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта |
| о с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћем |
| ак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се мо |
| јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад |
| то свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога |
| {S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребит |
| <p>— У осталом — рече Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с в |
| тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је |
| е, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чо |
| озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састај |
| то био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} |
| . (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилик |
| аље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> |
| о им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим пот |
| ргичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица |
| SRP18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref |
| или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба... |
| у се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од др |
| ледници имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба |
| други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По кат |
| чи осигурани, — просто све у свом реду, а он се лепо повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест |
| ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро |
| пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, ко |
| тичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Поје |
| Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, |
| ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто до |
| на врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то |
| ви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, |
| ата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... сиротиња |
| ати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила с |
| жда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах |
| {S} Имали су своју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу |
| , што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да с |
| {S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у који |
| скиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до д |
| о је непосредно противно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело наш |
| мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба з |
| еше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах |
| и не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S |
| и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне. |
| наче многе научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више |
| Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шт |
| ати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, к |
| у Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико |
| <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...< |
| о, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја |
| говарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде раз |
| по свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределим |
| еки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</ |
| о по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред све |
| ити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може.. |
| о год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту н |
| ове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се |
| 74" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложит |
| е може се управо ни назвати тим именом: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању |
| и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто нас |
| наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу <pb |
| одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb |
| увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од д |
| ваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста |
| аки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мора наћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју |
| о је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да з |
| а.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Тргова |
| р био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни ићи бр |
| звор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Н |
| е. — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим м |
| а земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њ |
| {S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је искао. „Најда |
| речим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употреби |
| дарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да |
| } Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новац |
| ка, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванре |
| изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те |
| се може уништити исисавање радне снаге; а то је производња на основу општег имања.{S} Ту преста |
| револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то реш |
| осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био |
| овом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На редовним састанцима претре |
| } Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало пос |
| друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- веш |
| {S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S |
| , па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p> |
| јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што је не разуме....{S |
| ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништ |
| ари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима се само ту може говорити, а |
| донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпун |
| тина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој |
| вајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да |
| јство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре с |
| и, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је |
| ку, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му |
| рност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што г |
| , што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису по |
| извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онд |
| нципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се |
| <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књиг |
| на, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тач |
| е Сима у Милановом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наб |
| је седео у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} |
| знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он уп |
| о, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која б |
| је беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, |
| , љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То није никаква наук |
| трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче тако |
| ела.{S} Тај се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapte |
| пита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „уз |
| — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то ист |
| знавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између љ |
| ом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати д |
| оји више, према своме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго. |
| шљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p> |
| илан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особитом пажњом — |
| ле јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, оси |
| о зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људ |
| а ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— За |
| оворе и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} М |
| ј црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа на Косту, који је стајао |
| а њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг |
| <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова на |
| омаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не |
| Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту дел |
| о, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се љу |
| ање тог рада некако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и в |
| губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — |
| својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да о |
| .</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу |
| у треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове |
| вачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће с |
| а, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако лепо цртала, како ћу педагошким радо |
| и се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не |
| ед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче сво |
| .</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та |
| е до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се |
| е само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може |
| речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогрешивости, то је очевидно, да |
| ласт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати таке ствари, — то значи |
| би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ј |
| ак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није треб |
| ти потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим |
| јина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за |
| потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се ка |
| емо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме |
| на.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква сми |
| одговорити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</ |
| адник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда |
| , јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога |
| </p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући |
| га.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} М |
| прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче |
| врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и јо |
| е заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена. |
| друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Н |
| ка љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љу |
| им карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али |
| које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на с |
| пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном гла |
| еба озбиљна <pb n="56" /> разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за |
| пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он у |
| слао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за ис |
| и независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста род |
| лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешћ |
| иње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; |
| сор морам се ограничити на тај круг.{S} А иначе...</p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим дру |
| арност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностим |
| ајамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} А на употреби најамника основана је наша економска сист |
| е посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> |
| народу, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити ник |
| своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и оп |
| игурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају тра |
| о хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тр |
| док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мал |
| рофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми ру |
| трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пр |
| ире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединости се имају удешавати на основу тих општих н |
| глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је |
| те, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и ра |
| хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправно |
| > скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити г |
| ста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Заш |
| је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише упо |
| у не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му ј |
| ни узрок, па си уклонио и последице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако неп |
| ако сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је није поново питао, није тражио од ње одговора, |
| имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лу |
| о, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S |
| ико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотр |
| начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, К |
| о, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се св |
| руги стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мо |
| их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околностима моћи неговати и р |
| ко стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зл |
| ао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он |
| нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Д |
| вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим |
| ила, као што и сами морате признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово п |
| их.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити код Ивана.{S} Он има вели |
| ак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним |
| да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиро |
| — Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> < |
| ј. који су повлађивали Мити и Кости.{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог на |
| слободан развитак свију способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега |
| та, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто кори |
| може ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина |
| и тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо д |
| ..</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би в |
| сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком |
| шину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато |
| и у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које |
| би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђа |
| е није неизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, |
| еснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови |
| нца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после б |
| ба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p |
| се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми |
| вет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околнос |
| грађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неп |
| њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} |
| одир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљ |
| отишао човек.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— |
| говори Милан. — То једно је извесно.{S} А остало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго |
| долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како |
| чија права.{S} То је очевидна ствар.{S} А што се тиче различитих убеђења, различитих начела, ту |
| на; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђа |
| ета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чи |
| пште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропа |
| случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интерес |
| дмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А исто тако није могла објаснити себи ни оштар и нешто |
| ез које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек што је Пера ућ |
| тан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, |
| ћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми т |
| кинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њ |
| кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам нев |
| а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тум |
| </p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музи |
| ри изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лич |
| и је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p> |
| ари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла.. |
| зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} |
| грам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити н |
| — Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу никако сама |
| и ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку в |
| вораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ |
| <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они |
| <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...< |
| Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p> |
| изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широких плећа, сед |
| они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би |
| јем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — |
| гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавеш |
| бру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда |
| много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— |
| ја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који раде пером, морају имати |
| огу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платк |
| анас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек ре |
| ан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин от |
| .{S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обич |
| и у његовом чистом приходу....</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго |
| За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад |
| р једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што |
| одине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће |
| ишта од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} |
| нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рек |
| } Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми |
| на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти ј |
| куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Мо |
| ропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Славенима? —- питаше Сл |
| вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем |
| то моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он на |
| правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима п |
| тета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а |
| тање, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам п |
| ите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица п |
| е неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{ |
| >— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те в |
| {S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „наза |
| ли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је |
| ли.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" |
| p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао. |
| им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и не |
| ... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам доса |
| ст, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женски |
| дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се сам |
| е да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па.. |
| Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и |
| <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас |
| сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад |
| поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па непрестано ћути?... |
| љу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, |
| } Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су ме |
| сположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расп |
| и смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда с |
| >— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните |
| него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова нам |
| ?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат |
| сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао че |
| лажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због заб |
| мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте вр |
| .{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике з |
| је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Да |
| има вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита |
| имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Д |
| ас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{ |
| је су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</ |
| има и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смеју |
| } Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли иш |
| пет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} |
| .{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она је отишла из Цириха |
| то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас |
| нас; што си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо г |
| ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опас |
| ти, а камо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па за |
| матрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</ |
| ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али к |
| то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не |
| цао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке. |
| е песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада |
| колебаху у Марковој унутарњости.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив |
| оље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то |
| и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мислите, има ли много таких младих људи?“ запита |
| раду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ј |
| .{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији авторитети између осталога свом снагом труде, да увере |
| иће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомил |
| имети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу ст |
| е.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је доб |
| Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајн |
| м затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојановићем, такође из *, који се у то |
| pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p |
| и у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, |
| камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концер |
| аткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p> |
| инио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— А |
| {S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</ |
| је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква |
| се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је не |
| но само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не |
| ћно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, те да |
| и, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док с |
| {S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми |
| оворим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на др |
| проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> |
| инци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекула |
| аместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам ја |
| едајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити так |
| у и пошто ће и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — |
| ругом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допу |
| и.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Пр |
| {S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано непоштење...{S} Наравно, права љубав н |
| „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш.“ — „Мани се тога, остави их само ту“, рече о |
| „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p |
| не може створити никаквом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде |
| не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> < |
| тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад |
| их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасна, па написао и оставио себи <pb n="70" /> |
| ного штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у |
| кву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна г |
| свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите |
| је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколи |
| тство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра |
| бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста врем |
| таде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од |
| траг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даљ |
| да како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женски |
| а замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасно |
| орају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, ко |
| и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p |
| икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љуб |
| и, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу пос |
| сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, ш |
| и од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем др |
| вар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, ка |
| е видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за к |
| уго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<ti |
| по рачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља виш |
| , који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се |
| <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протре |
| ворите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се |
| допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да сви сас |
| аре у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други |
| ажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи |
| а ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена м |
| риповеди, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> |
| на је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазног стања, онда хоће |
| али, а они остадоше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава М |
| азговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра о |
| а троши много? примети један.</p> <p>— Ако ради према снази, па опет не привреди толико, колик |
| верисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — |
| год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ће |
| независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родов |
| ине ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће в |
| да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наш |
| ужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> |
| више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не |
| мети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p |
| јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате |
| јатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме |
| {S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар с |
| аки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што |
| а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— |
| остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју на |
| Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем |
| претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем мога |
| у се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p |
| ина, сад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сирома |
| уси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А |
| могу никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеско |
| је далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању |
| жно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија. |
| аче по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А |
| од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша |
| гој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи |
| то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p>— То стање — пр |
| да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А за |
| е нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечат |
| Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гле |
| осле неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p |
| p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, смејући се.</p> <p>На М |
| мао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих н |
| , није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па |
| те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим ј |
| ека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста |
| Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} П |
| ва.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве годи |
| ло.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најпосле не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете доб |
| ко се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало пос |
| } Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!< |
| } То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Н |
| очињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Ле |
| </p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{ |
| у, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти |
| није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја с |
| еше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на ме |
| устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене |
| е осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за т |
| ше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p |
| /p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — пр |
| седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} |
| Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Одмах се поред чаја отпоче |
| у ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само, кад је <hi>нужно</hi>.{S} То је наше |
| се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су последњи робови |
| , кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> |
| ма до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу |
| <p>— Ја немам ништа против тих осећаја, али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бит |
| јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо |
| </p> <pb n="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном с |
| ста и упише на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицинс |
| лази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и примет |
| оји могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што |
| тком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> не с тога, |
| оћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} |
| сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како |
| не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита |
| о у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар у |
| инчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мисли |
| што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb |
| је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често наилаз |
| ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје г |
| тако мислила о Милану, као тетка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој ми |
| љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио |
| га полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао с |
| {S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па з |
| да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или |
| најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он |
| p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S |
| } У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи |
| есто састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њ |
| али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, што је читао, нити о каквој другој науч |
| то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и бац |
| уму створити извесне фактичне одношаје, али се не може никако оправдати и сматрати као нешто до |
| сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај пред |
| после постати прави каваљер!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, |
| ме по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао је, али не о ономе, |
| бавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, к |
| е тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при ва |
| ље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} М |
| ?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало прав |
| обом ненаграђен рад....</p> <p>— Јесте, али ненаграђен само утолико, уколико радник уступа газд |
| га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само |
| ли, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом усмено објашњење може бар би |
| и људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и по |
| вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, сме |
| Они су се још неколико пута састајали, али узалуд.{S} Милан и они, који су се с њим слагали, п |
| ци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове ре |
| вом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — поче Стева, п |
| ија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не? |
| вљује само привремено у извесној форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће т |
| адра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако |
| 9" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије |
| вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође није учествовала у |
| адао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> < |
| но.{S} У првом нас нису могли ухватити, али су нашли неке књижице, што смо их ми пораздавали, п |
| чки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста |
| едино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи |
| им.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одговори ништа.</p> <p>— Устаните... устаните са |
| ти на та правила, као што је то обичај, али тек не можемо их се сасвим одрећи.{S} А то је тако |
| је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој сусед |
| астави Станоје. — Сви осећамо притисак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се |
| а слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који |
| а сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједн |
| по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта |
| а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ по |
| стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И |
| м била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сироти |
| S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, |
| ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке гл |
| теде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он оче |
| Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко. |
| о и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.< |
| душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она |
| ва лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује |
| стина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је ко |
| едео...{S} Свеједно... насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p |
| ну.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме |
| и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Тако се |
| рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа др |
| иповедањем, које је Сима слабо разумео, али тек није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован |
| се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне |
| и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње прекину р |
| стина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се |
| ре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то вре |
| а, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим |
| обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Н |
| вам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радој |
| ји се најпосле стопише у нејасно сетно, али уједно мило осећање, што спајаше у себи све слике б |
| на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим |
| војој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p |
| је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> |
| е њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом крају кава |
| бе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их |
| дан пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да вид |
| еднога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних |
| не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у |
| м“ — „Ја немам обичај“... поче он опет, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, сме |
| днија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али му се учини незгодан почетак.{S} Она погледа у њега |
| ремена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учи |
| рашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне гл |
| b n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— |
| ко, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена по |
| најбољем случају приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дак |
| чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друк |
| нити целу ствар...</p> <p>— Тражили су, али нису ништа нашли — одговори Мита. — Пре него што се |
| о душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он остаде при своме.</p> <p |
| — Хтела сам ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Ј |
| вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечера |
| !</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да |
| ти, према разним околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткам |
| ла.{S} Пред њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је насл |
| еко са сликањем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и пра |
| ошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не |
| ији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у т |
| зиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, |
| дала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису |
| и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобо |
| помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната чов |
| лога, што привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве |
| а социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је о |
| ша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврста свеза, солидарност изме |
| ла, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и п |
| е „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део какв |
| ен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Прв |
| и у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим други ред |
| {S} Потпуна слобода осигурава се свима; али слободу не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у |
| но, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати т |
| се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устадоше сви, који су били |
| захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, који |
| да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, |
| књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теже...</p> <p>— Нека само сва |
| } Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту не |
| ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај |
| , да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође |
| раво детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и |
| и на кривом путу; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p |
| дничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та никако |
| анцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крај |
| арода, него и у интелигентније сталеже; али нигде се не појављују те мере у такој грубој и звер |
| ко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се не може, не може.</p> <p>— Хтела сам ићи лан |
| есна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пр |
| ављају ме на миру и не ограничавају ме; али у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пу |
| n="9" /> остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, |
| укама.{S} Истина, он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p |
| — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; али јадно је то издржавање, особито код нас.</p> <p>— У |
| — Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па |
| до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду ос |
| уштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по м |
| е разумеваше немачки, као и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити ова |
| ад с њом разговараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... |
| ком, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, |
| о новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујет |
| та, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку техник |
| Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате на |
| ици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} Она се храни у прива |
| Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али сам темељ по моме мишљењу није противан слободи.{S} |
| декоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети к |
| ти с оним, што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућн |
| и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега прелазило у измајсторисану углађен |
| требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво д |
| је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љути |
| ако то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно |
| ли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој |
| за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често |
| ати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је по обећању имао послати за најкраће |
| о, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, |
| а, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у |
| им стварима, јер је сасвим немузикалан; али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите |
| ко им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, |
| д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговор |
| S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најп |
| дава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свакојако морамо се покушајем уверити, је ли ба |
| свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог ств |
| да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p> |
| који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што саврш |
| лом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом. |
| како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло разумети, јер је настао жагор и см |
| да моћи сложити.</p> <p>— Има неколико; али то све није поуздано.{S} Првом приликом повешће се |
| еба се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже |
| је <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријат |
| а, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе |
| , да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету свој |
| вота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавај |
| , него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати п |
| н бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} М |
| зумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине при |
| жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски |
| Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринц |
| Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то никако није правило.{S} Свакоме т |
| груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим |
| ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} За |
| лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, |
| ло за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло т |
| ега њеног усиљавања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположа |
| ко, као у обичном научном представљању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и ш |
| ше пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати |
| , како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз |
| а и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао |
| а је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком |
| нам, истина, у многоме стајати на путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и по |
| — Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћу; али чекајте још мало.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга |
| .{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запит |
| рна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако производ неплаћена рада, т. ј. радн |
| е апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу в |
| рвих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало |
| о је слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљн |
| . — Та онаких ограничења нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без ус |
| з.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било. |
| и нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљуди |
| — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пуст |
| без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могл |
| да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — |
| о срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао с |
| , а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим речима устаде Јелица |
| вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите |
| но...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо |
| о мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још нек |
| шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостиониц |
| о...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} |
| узели и уживали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе дока |
| >— Слобода...{S} Лепа је то ствар...{S} Али само...</p> <p>— Шта „само“?</p> <p>— Хм...{S} Каже |
| м уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на толике изналаске...</p> <p>— Т |
| у целине — то је <hi>себичност</hi>.{S} Али створимо услове, под којима се лични и општи интере |
| то дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи по |
| пала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и треб |
| адатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се једа |
| асвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила међу њима.{S} |
| предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мери |
| садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни |
| о, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен т |
| и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, |
| е пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би |
| вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну ж |
| показати пут, којим се она развила.{S} Али оправдати је — то је немогућно; <pb n="193" /> и са |
| ибералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је! |
| се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после |
| ше знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то |
| колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш р |
| и, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пиј |
| p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али узрок томе не лежи у слабости разлога, него у окоре |
| је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком в |
| моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним над |
| и ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици |
| ако сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари |
| своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износи |
| , — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> < |
| е није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад |
| приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њи |
| ама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље по |
| .{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или ве |
| ости...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само п |
| , који је у целини потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тра |
| по плановима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају |
| осан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима к |
| читало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако сву |
| орисна уплива на развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} |
| , па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета н |
| ици би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисав |
| -каквим корисним упливом на читаоце.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, |
| данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друшт |
| тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од пр |
| на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је вид |
| шао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, да |
| жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут |
| ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате растерати те своје мутне |
| и с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} Т |
| ља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са на |
| акву узбуђеност; умела се савладати.{S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано |
| и се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да |
| о им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уоп |
| ђу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, |
| Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што и |
| така, којима се ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје |
| мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага св |
| е дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одгов |
| ледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина |
| еграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза п |
| имо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се пост |
| у свези са успоменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; спољ |
| p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би т |
| их питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до |
| о себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачу |
| пство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, н |
| а голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p |
| бог жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни ж |
| еду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} Али кад ми навалисмо на њега, он се почеше иза ува, па |
| ивети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и у књижевно |
| гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за он |
| а буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се |
| .</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> |
| е, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, као што смо в |
| међу себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих |
| је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{S} Нисам чула, шта сте казали |
| вар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> |
| мисли; а није ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о нев |
| зведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправдана, ипак ја ми |
| ер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је |
| .{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо у |
| нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја. |
| ати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га |
| проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утоли |
| па прекинути, то је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом |
| пет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, разуме се, така тврђења не могу имати за себе толи |
| хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, које су рђа |
| нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, |
| нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} З |
| Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви |
| вљао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по |
| авити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Ста |
| тву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама т |
| рају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла навикавање на |
| тачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То |
| ако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наоп |
| падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Милано |
| ању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с к |
| а једина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропаган |
| лесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треб |
| но свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони из |
| дставља као неку могућност и истину.{S} Али мало образованији читалац умеће увек строго оделити |
| Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} |
| дино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читала |
| та не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описа |
| он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ћ |
| а господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, |
| од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову тајанственост и тај јез |
| не познајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чу |
| да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се |
| >— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, а |
| е у нечем попустио — поче опет Милан, — али су му појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душ |
| мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је |
| >— То је истина — прекиде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потре |
| м; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је уме |
| је уверење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше г |
| са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасви |
| ама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да |
| <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; тр |
| јући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Катка |
| илан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког време |
| ми сва та упутства — смејао се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> |
| и женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ |
| нављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Ка |
| на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам код једнога пријатеља, који ме никако не би |
| е могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се т |
| што то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није н |
| тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год ви |
| {S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> <p>Тетка-Перса на |
| вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад з |
| неважним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не см |
| се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друш |
| о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам |
| локруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако нас не треба изравнати |
| о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба |
| све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање је, колико би слобо |
| народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p |
| ...{S} Кажем... чудно је то...</p> <p>— Али шта је чудно? — умеша се и Милан.</p> <p>Штампар не |
| ази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утак |
| за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути |
| кад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> |
| бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац и мати не пристају...</p> <p>— Морају |
| /p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p>— Али — настави он — ако ја случајно немам осећаја за те |
| ањем претплате и растуривањем.</p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем |
| </p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните? |
| и пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Воји |
| извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да |
| адом, као што сам и пре казао.</p> <p>— Али — примети Лаза — најамници не раде <pb n="143" /> с |
| аиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо. |
| то!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> |
| есреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напр |
| тање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се пра |
| о се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</ |
| врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће. |
| ремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-какв |
| о, што је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо |
| о му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Васили |
| само одуговлачи несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на р |
| вилна установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза |
| ње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша прир |
| да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p |
| — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у |
| погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало |
| његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S |
| — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лак |
| ле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Доп |
| нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако ч |
| она, одричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето зап |
| ко нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих н |
| твари и тако немаш никаквих.{S} То мало аљина лако је понети.{S} А после ћеш се моћи настанити |
| 6" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више нико |
| трпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији |
| те, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева |
| тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, човече — упаде Радоје, — ко тражи <pb n="30" /> од |
| ако је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, |
| ете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — преде |
| њижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније |
| <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окр |
| па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n |
| ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} |
| , ако се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у |
| млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погл |
| Тај темељ је <pb n="138" /> испитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и |
| Ако хоћете, наћи ћете у Марксу потпуну анализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са |
| не мирни и честити; споља изгледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем |
| би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себични створови....</p> <p>— За то друштв |
| <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах |
| нам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је |
| им Милана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, |
| Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина |
| <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слуша |
| чи, па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} |
| унасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је |
| е, па крај...</p> <p>— Против тога нема апелације — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — по |
| и доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" |
| ад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p |
| тву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати |
| те изнети против нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све осно |
| о ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим дост |
| асвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим р |
| говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још |
| ле тога ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и |
| а, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што нам се Коста тако умудрио, па не |
| си...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и |
| дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност з |
| разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи |
| вар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на |
| е, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја мног |
| промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> < |
| оследицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што б |
| жуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њ |
| о највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с |
| газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузимач мора имати чиста прихода.{S} |
| нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да н |
| р очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вр |
| ти од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Ц |
| се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако |
| ш неколико њих, које из Србије, које из Аустро-Угарске.</p> <p>У разговору, који се одмах започ |
| путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{ |
| нате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим с |
| а.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи пе |
| брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је |
| тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и о |
| а.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним |
| ушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и ина |
| пасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати вл |
| аш много научним стварима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге. |
| екиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одм |
| .{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, увер |
| и све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средс |
| простом народу, уколико се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на |
| је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи медицину или педагогију.{S} Најв |
| о најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне политичне |
| нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} |
| да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од несреће |
| ари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та п |
| новићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су нека |
| х праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n= |
| им путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те с |
| свим неправилан.{S} При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је |
| ћи био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или мат |
| Радио је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и п |
| си. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју ја учим?{S} То ни |
| кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Б |
| м и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке п |
| че Мита пола љутито, а пола као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми |
| начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде |
| и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу ос |
| мо за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. |
| оло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај... |
| ошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива |
| вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш т |
| ца.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али тек свако |
| називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрестано позива на то, како нема кап |
| ирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим природно и потребно, |
| спремајући општи преображај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви д |
| више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна мука, а одвика две“. |
| а све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n= |
| а не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S |
| ив оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практичном животу нема |
| но измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свиј |
| о.</p> <p>— Ала сте несносни! — Олга се бајаги поче љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурб |
| како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не |
| иташе <pb n="170" /> старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, |
| остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од |
| ако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго лице. — „Марко“, повиче у томе |
| p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидал |
| а имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да |
| ти у пракси; а то, што сам ја пре радио бајаги из начела, управо је иронија на сама та начела, |
| ку.</p> <p>— Славите републику...{S} Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас |
| и тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у п |
| с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих |
| ван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима.{S} Из поч |
| е, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим местима и |
| ста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} У ** |
| како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала је често посл |
| еза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло |
| Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало рђав.{S} У прак |
| у добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што с |
| ито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, са |
| е баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати |
| ислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће с |
| } Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p> |
| ...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Бар судећи по околностима...</p> <p>— Не, не — проговор |
| жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке неср |
| о год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле |
| де дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвал |
| науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча. |
| гла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља ми на распо |
| дно.{S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb |
| о <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица та |
| ад није слагао с њима.{S} Из почетка је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови п |
| на, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у |
| био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, |
| то хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како може имати од њих асне?{S} Одма |
| адашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} |
| И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту д |
| е не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и ради |
| као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који |
| Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то и |
| а је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и |
| и се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p> |
| колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали з |
| ега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично |
| поквариле овај или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја н |
| /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако н |
| као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па ко |
| као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцниј |
| у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљ |
| о себи уображавамо; али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупо |
| е.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако |
| </p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој м |
| ва имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћ |
| ског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничава |
| ажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами |
| оред тога још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде |
| <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља на |
| несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како |
| смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, |
| лни учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси |
| " /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чу |
| еднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енерг |
| /> с Миланом, те с тога она није у томе бацала кривицу на овога, или управо она није ни видела |
| ачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с |
| ости није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек што је она отворила |
| невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никак |
| је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гле |
| p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слоб |
| <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње задовољст |
| ошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако |
| р и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је т |
| ремена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе ве |
| бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго |
| ључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључа |
| рн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би м |
| себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад |
| .{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, па зат |
| иришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економиј |
| време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и учини.{S} У многим |
| — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био нек |
| Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагош |
| ом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правн |
| по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив ги |
| их.</head> <p>Милан Петровић се родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S |
| p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Перса, развлачећи слогове |
| блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа дру |
| тичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је при |
| од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, реч |
| ећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— |
| еле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, до |
| нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} Посл |
| то још пре казао.</p> <p>— Ти се, Симо, баш наопако љутиш.</p> <p>— Та... какви су ми то људи!< |
| ваше у тој свирци.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по |
| мејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и д |
| .</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу |
| и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" / |
| p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну ново |
| ико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, ка |
| ви дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, |
| — Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, племенит |
| ништа ни опазио.</p> <pb n="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће из |
| и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо! |
| на, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате |
| кав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Кад је тако, устаћ |
| на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком бољ |
| /p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, |
| па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>По |
| о никако није правило.{S} Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављ |
| } Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{ |
| одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допушта |
| ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико-то |
| дговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете? |
| ао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном поло |
| да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем друг |
| никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној |
| > <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав < |
| неке идеалне људе, па је случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно ј |
| та.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- |
| махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа |
| ова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини |
| ни се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, а |
| се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али св |
| али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да |
| е седео је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се |
| салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Мила |
| .</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен. |
| двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту с |
| pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је ј |
| бро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити |
| ти дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви зна |
| Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други с |
| вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p |
| чне сад јогунасто наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше |
| е, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S |
| неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, ка |
| а својим убеђењем и правцем.{S} А то је баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као др |
| ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну |
| дашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> <pb n="156" /> <p>— И |
| римети Сима скоро љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да ј |
| ита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајз |
| ворио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је и |
| е у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав с |
| ала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што |
| волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она м |
| икако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним ре |
| но, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле |
| жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који |
| отив начела, а у самој ствари ми и тиме баш њих потпомажемо.{S} Увек морамо њих имати пред очим |
| Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимал |
| ускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се |
| се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је т |
| , да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} |
| бро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будала |
| био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликовању тонова; мало више |
| су баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек опет баве се и наук |
| ротивници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слобо |
| ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, кој |
| тињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се п |
| чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Ј |
| ложај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај с |
| ем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају про |
| <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола.</p> <p>— |
| .{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад |
| марно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> <p>— А од куда в |
| и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књиже |
| <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће нанов |
| за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стихов |
| уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, к |
| јако морамо се покушајем уверити, је ли баш тако.{S} Нија нама ниједна снага на одмет.{S} У ост |
| сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће ни |
| годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Та |
| } Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена пос |
| емо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друк |
| н је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим за |
| екиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви људи, |
| {S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акције најбоље -— примети Сима, сме |
| е.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, п |
| ораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — т |
| к, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику |
| ме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила.. |
| ети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из т |
| иметио у том питању малих несагласности баш на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та |
| в често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђав |
| итичан, осим онога, што се може постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист з |
| ражити нове непријатности?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега само |
| е, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много де |
| безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље при |
| ећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, |
| <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" / |
| рајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— А је ли се тај немио |
| аспознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах <pb n="66" / |
| p> <p>Милан прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан м |
| у пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам |
| ко је — рече најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар ј |
| p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — |
| се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— |
| а</hi>, није кукавичлук, него <hi>рачун баш у интересу самих начела</hi>, саме партије.{S} Снаг |
| али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њи |
| истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би |
| иповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је |
| ање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле |
| дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више ура |
| у.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одг |
| чкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би |
| ог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите |
| ика!{S} Наравно, ми не ћемо и не морамо баш у тој мери пазити на та правила, као што је то обич |
| им о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— |
| од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> немогућно, опет |
| граничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да |
| ас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла |
| скињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“ |
| дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавно |
| с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у |
| време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине |
| се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — |
| Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Гов |
| лепим...{S} Тај човек је у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати |
| зивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — прим |
| бајаги наука...{S} Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним |
| а раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине |
| те рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без ас |
| е време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа.. |
| и с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>Она му се почне сад јог |
| у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је |
| дели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго |
| то и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније непажње.{S} Шпијун |
| >-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је |
| ам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> |
| ти си права беда...</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шт |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Ја беда?!{S} Ја сам беда?!</p> <p>— Али шта је теби?{S} Шта хоћеш ти?</p> < |
| лико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти нов |
| и би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та |
| милијонара</hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостањ |
| аквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу. |
| њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само им |
| остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S |
| Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он |
| та је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ |
| ад“ по што по то, не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и т |
| говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед зап |
| кретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом д |
| етити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезања) — морали обзирати на пажњу свој |
| т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи |
| у израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радој |
| ује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарнос |
| гуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини га зацело јак |
| извртањем истине у лаж и лажи у истину, без чега не ће моћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се |
| жете то свести на минимум, на ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то |
| појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота изме |
| а обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поу |
| а — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети ве |
| иказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подн |
| о, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ва |
| ису, бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као |
| згру или управо скелет свију тих тачака без икаква опширнија разлагања, јер нам ово сад није ну |
| сност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је |
| м, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Нена |
| — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... |
| тварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи р |
| а путу; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с ка |
| лидарност са извесном личношћу, која је без своје кривице упала у опасност, о којој и не сања, |
| ом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видет |
| пште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него |
| } Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све. |
| <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта вел |
| о је, кад се изгуби рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искус |
| да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, — али ј |
| оћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате |
| мислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу |
| {S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога пр |
| чин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се по |
| који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одз |
| сна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта онд |
| није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад т |
| већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнати |
| ројеви најразличнијих мисли, у свези и без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече М |
| Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она зати |
| н, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, из |
| tle>О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> мог |
| ако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај за |
| ко се у њима износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим п |
| не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> |
| оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он |
| — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не |
| .{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве рецепте, и особ |
| не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити |
| хово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња др |
| аким исисавањем, уколико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она |
| сла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти л |
| а морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаће |
| м ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, |
| и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће |
| Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Разиђоше се.</p> <pb n="45" /> <p>У с |
| Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаш |
| ачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија |
| ве разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан |
| ригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без невоље.</p> <p>— Чекајте — проговори Лаза Милану, — |
| да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} |
| е он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до |
| ного времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околности ће нам, и |
| Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни он |
| а?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ћ |
| е тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког |
| } Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели? |
| ко постају сувишне; ти људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма |
| а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана |
| гао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раст |
| одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато |
| о и оставио себи <pb n="70" /> у сасвим безопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како |
| ак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{ |
| о, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{ |
| би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p>— Чудан случај.{S} Него свакојако је мо |
| Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале виш |
| смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је к |
| у, јер најпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има |
| ш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Ал |
| /p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојиц |
| представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега стаса, носио је наочари; |
| омањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој ј |
| а један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је |
| љено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична |
| пут скочи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друк |
| мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио се он, уко |
| убедили, како им је правац некористан и бесмислен; али сви њихови покушаји прођоше без успеха.{ |
| нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, о |
| и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне екон |
| има и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају |
| ошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због наче |
| са <pb n="117" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта |
| е рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро |
| мо утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је ова |
| нструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему |
| дно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Дари |
| ињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, ш |
| с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да ј |
| еби неко особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако у |
| месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка при |
| је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на |
| ло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} Но од ст |
| у штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још се |
| могли сложити.{S} Но у најтешњој свези беху са револуцијонарима из неких места у горњој Италиј |
| <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само једноме, а с |
| /p> <p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влак |
| На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре |
| оменама из прошлости.{S} Али ти потреси беху ограничени само на унутарњост; споља се не показа |
| — Ладна ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли |
| узео и на која пре није одлазио.{S} То беху предавања, <pb n="103" /> која је слушала Олга.{S} |
| {S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да |
| Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход |
| е родио у Бачкој, у селу К. Родитељи му беху у приличном стању.{S} Имали су своју трговину у то |
| црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му б |
| ва вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је |
| едајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба |
| и.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Ос |
| ије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{ |
| е биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у |
| ху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толик |
| а с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку. — „Ала в |
| } После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и п |
| им Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добр |
| p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим реши |
| ли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно.{S} А оста |
| који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше |
| о речено — примети он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах |
| тојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и лични добри п |
| на — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђе |
| наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и С |
| тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један пут је седео Милан после подне, раде |
| г пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беш |
| Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признат |
| реме још није стајао у писменој свези с бечким начелним пријатељима.{S} Кад је ишао сокаком, ни |
| лушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али |
| познанство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S |
| арко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и в |
| аму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и М |
| вокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} |
| а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро жив |
| којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше виш |
| S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћет |
| “.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколико <pb n="79" |
| два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год н |
| ја.{S} Преко ферија мислили су остати у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од |
| p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, ш |
| .{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе |
| такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни |
| ве мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, |
| Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p |
| p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И |
| теве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо |
| ве године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада је у њему почело са |
| Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; |
| Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушта у препирку с Даринк |
| аљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој |
| дна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живел |
| од кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је др |
| а коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обес |
| } Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беше то тежак удар...</p> <p>Устане на послетку са стол |
| еш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према |
| ду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и б |
| аво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њ |
| клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева |
| идљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки |
| у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте |
| е познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење. |
| ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с м |
| <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да |
| ше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; у погле |
| на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположењу; а иначе је био доста жи |
| брзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, |
| је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких ч |
| серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се у |
| ту похвата нека сумњива писма, у којима беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе. |
| о у Симином стану, кувајући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбуд |
| ви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он остаде <pb n="168" /> само не |
| по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под па |
| пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма |
| ани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} О |
| вету сиса крв на памук...</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — |
| суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није им |
| морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је |
| вовала у тим шетњама, јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера |
| С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала св |
| погледа на Јеличино одело, које такође беше црно.</p> <p>У томе се приближе Милану, који се ра |
| вића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзаним |
| титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему ј |
| јвише о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 |
| сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколи |
| пријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав др |
| њоме лежаше отворена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на ру |
| тко, красна прилика...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, д |
| зо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под заку |
| ан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Воји |
| е при томе једном техничару, који им се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p |
| и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је |
| ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро |
| во друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Мил |
| има се придружи и Лаза Стојановић, који беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин И |
| а, па се упутим управо у хотел, који ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми |
| а трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположе |
| вила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — п |
| {S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једна столица и крев |
| S} Стајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам |
| елу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизањ |
| ишла је ситним корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто стар |
| ти.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Це |
| овима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви |
| адимаху, у погледу и цртама на лицу јој беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— В |
| кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да |
| угих заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светл |
| прости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, м |
| мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њ |
| ан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао п |
| у се на послетку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку |
| ош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљ |
| аше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његовом пон |
| штво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с |
| у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме |
| ану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.</p> < |
| ућутао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у |
| p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим бр |
| гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> |
| и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њ |
| је ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш до |
| ворио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Да |
| опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ниш |
| не и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не гово |
| сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особ |
| а.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је тако |
| јпосле шта ће и у Србији?{S} У Београду беше свршио техничке студије, колико их ту има, те је с |
| у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како |
| иста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сва |
| овима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мир |
| не; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас |
| а с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре н |
| сну љубазност.{S} Понашање и кретање му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и с |
| еко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с то |
| Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од нај |
| шао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али |
| чно дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог професора |
| ве слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која пока |
| ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно. |
| роговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но име |
| врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, |
| н.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} И |
| ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу. |
| Опазио је једнога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у п |
| е, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неу |
| е путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, |
| баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом |
| бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали профе |
| а јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много ви |
| , — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам ј |
| је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати |
| Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаган |
| опште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у најбољој намери; али је ваш рад |
| , којом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да |
| а радити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима д |
| овањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине на оне, |
| ужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те |
| и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од |
| , разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу свакојако у строго научним и популарним члан |
| нско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стран |
| емље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има између |
| као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, ка |
| е могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ствар |
| вно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више ас |
| дава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па с |
| {S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чла |
| не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно глед |
| изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до ду |
| и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с т |
| Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође з |
| о ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, |
| да.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једри |
| <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то гов |
| у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био д |
| се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некорис |
| пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихо |
| ено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имал |
| ари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> |
| и онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Н |
| оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S |
| ља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p> < |
| и немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће |
| астави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на бул |
| е нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> < |
| те природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна н |
| ле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, |
| о надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за на |
| ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> |
| зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сас |
| ити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се н |
| о би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је по |
| блика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја др |
| т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима под |
| .{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за ж |
| {S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу рад |
| ..{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друк |
| } Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на |
| Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препор |
| ... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја |
| оже ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" / |
| е слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу ли |
| жите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта је |
| ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промр |
| а, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форм |
| но гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), ко |
| .{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део и |
| н употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него |
| и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после |
| ћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћ |
| , како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами |
| се тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, он |
| алом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега до |
| >— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако ис |
| p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb |
| /p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама да |
| аза за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што ј |
| ма нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче |
| пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како из |
| да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева — ј |
| вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као чове |
| метити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она |
| ...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што |
| ао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам |
| а женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ствар |
| се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећем |
| ом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш и |
| да попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непр |
| лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом |
| ?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква |
| зда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не |
| гога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправилно стање, радн |
| (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако с |
| ичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што |
| тео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдниј |
| леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ни |
| вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта зн |
| у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би |
| подари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> |
| рава, непокварена нежност осећања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћ |
| p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видим |
| а ум, колико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и |
| народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам про |
| не указује нигде на основну помоћ, која би уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло |
| ога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси |
| ветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!.. |
| ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у с |
| и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникација, коју је он так |
| онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја с |
| те.</p> <p>— Та наша организација имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интер |
| се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с об |
| аша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко б |
| не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста ства |
| ељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у листу |
| рате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, |
| несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако мислила.{ |
| а само нека привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена екон |
| да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могл |
| ас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова. |
| адионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потре |
| рограм либералних саборских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и у |
| и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко б |
| јно поникла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>Посл |
| па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Милан промеша кашиком шећер и поч |
| је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ ста |
| постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих |
| >— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао и |
| утио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та оно је, море, људа с |
| ивник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, |
| времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали г |
| то баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има п |
| нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би откло |
| стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасителна“ мисао, па |
| гли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту науку...</p> <p |
| да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се о |
| или оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никакв |
| а, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да б |
| нскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, |
| могло само онда с правом пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише дале |
| ејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конку |
| слила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринц |
| ј, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз |
| ..</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p> |
| метити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мир |
| ко даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он ни |
| у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи |
| вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> |
| тнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господ |
| ете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> <p>— Ми ћемо чувати своја рамена; изб |
| ображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражи |
| оказује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело |
| у, као што мораш и сам признати.{S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то б |
| кси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље |
| м радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамни |
| огутати мисли, које леже унутри?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нам |
| <p>Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рек |
| им људи пристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међути |
| .</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би би |
| е разјашњавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} |
| , што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као |
| ма згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> < |
| бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све |
| слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би |
| о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. |
| о сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С т |
| зети, кад нема мираза?{S} Али баш и кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа |
| че најпосле Лаза. — У осталом баш и кад би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не види |
| та родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала |
| Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек |
| аучној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили пој |
| дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али о |
| је био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> |
| ео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при ва |
| до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{S} А кад је један пут б |
| човек навикавати на меланхолисање, које би му сметало у послу...</p> <pb n="133" /> <p>И не сме |
| план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима сл |
| ти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где |
| на, нема код себе никаквих ствари, које би је могле бацити у беду; али опасност је ипак ту...{S |
| еколико неоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и не |
| да сви саставе организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> |
| и озбиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, виде |
| илан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар |
| вносно одао на склапање калупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити по |
| орали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освај |
| свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за |
| те! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си нас толик |
| p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у |
| ослом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стране нема никакв |
| почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, |
| би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — |
| има.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{ |
| е би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љуб |
| могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога чове |
| n="29" /> одговорити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, |
| чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у само |
| ој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилиц |
| ло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p |
| и та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу сваш |
| о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла |
| а послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста не |
| о тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица |
| потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као предузима |
| најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због дру |
| мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би |
| еограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је ограничена, те |
| идели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, могао награђивати по привреди, него би с |
| баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има други |
| рају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неп |
| велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњен |
| р код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код с |
| то му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ва |
| могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само к |
| био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили политиком тако, као што то чине обичне полити |
| ори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој |
| мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, н |
| ко ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> |
| ити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, |
| рком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, |
| свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пр |
| а на срећу није погодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту ви |
| наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу употребити слободу, |
| морају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свог |
| ке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, |
| ни за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, бе |
| .{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер |
| сујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често |
| оне, који услед своје неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С |
| а би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И ш |
| би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— |
| p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле с |
| ше месечно малу суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку |
| екулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је дру |
| од једнога пријатеља, који ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ |
| {S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен против |
| ме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази? |
| нкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у нек |
| чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и не сме остати све.{S} Кад се један пут утвр |
| подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и |
| на политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средста |
| поставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми с |
| за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S |
| трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге н |
| и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт |
| ни људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би има |
| , кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се |
| зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и не |
| ти баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то ниј |
| шта не може ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или |
| дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној красоти и ч |
| оке томе.{S} Али њене белешке без сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је |
| ним правилима поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више |
| му увек <pb n="101" /> неки немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио |
| уме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског ра |
| би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и са |
| таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{ |
| ад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Ста |
| укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упушта |
| д би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете чути |
| које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном |
| него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми в |
| р, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један |
| , јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда |
| један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то |
| ворити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околн |
| а, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако |
| кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни о |
| ко опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њихову природу...{S} Њима је нам |
| д, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за |
| треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, |
| да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима...{S} Ја то управо и не разу |
| , што нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би |
| ако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би |
| ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, осим онога, што се може |
| бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; |
| ом случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осм |
| p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли |
| између чланова, а осим тога привикавали би се људи на ствари, које сад или никако не разумеју, |
| ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су одани ствари, склопити така мала друшт |
| Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално користити нашој ствари, пре иди после. |
| ље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете |
| его што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном тро |
| ез тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим уч |
| </p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и праз |
| езопасном облику оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и дру |
| е — људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p |
| би се упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако |
| нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега |
| више или мање радити у томе правцу, ми би онда према томе распоредили своја средства и снагу.{ |
| учају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разум |
| } Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мил |
| к?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, |
| у, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађ |
| о себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари гра |
| о трпети тако неправилно стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост |
| човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких дос |
| имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако |
| и Јовановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, |
| сле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се мерилом послужили при тој оцени ума?{S} Па онда т |
| размишљањем“ паде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба зна |
| друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом мишљењу најбоље показало свету, да су |
| итам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нека привремена олакшица, људ’ма би |
| в на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико бројева и б |
| да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне ф |
| руштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Н |
| ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало што није забора |
| он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него што сврши медицин |
| анове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; |
| ро ничим помагати; тек по каткад послао би му какву малу сумицу новаца.{S} А он је морао непрек |
| а власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели и уживали, што им је нужно...{S} |
| ме, могао награђивати по привреди, него би се награђивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго |
| ина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу |
| — Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда |
| о то чине обичне политичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би |
| сти обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, мож |
| к.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и упот |
| нове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресе |
| и Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно оби |
| лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, ба |
| з забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио |
| {S} С њеним оцем или матером проговорио би обично тек по неколико речи, а цело остало време, шт |
| адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је наука, коју |
| онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема неп |
| бави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао н |
| место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га ина |
| свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, |
| сваки начин сувише много чланова, па ко би свима подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге |
| и они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к |
| ачуну покаже потребно и могућно.{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више ил |
| алеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много писати.</p> <p>У таком размишљању обу |
| , дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— |
| о. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сас |
| , да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при практичном решавању тог питањ |
| ругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, д |
| ишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>сло |
| аву, градећи најопширније планове, како би се та начела, с којима је он управо <pb n="27" /> са |
| су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху |
| {S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" |
| остима са обе стране ради на томе, како би се што пре и што лакше свршио тај процес, који је и |
| своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд удаљавали људи из средине, у |
| пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <p |
| штвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n="164" /> стајало с тим социјалистичко друш |
| е проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живот |
| Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је в |
| <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње, које би стајале на путу „добрим |
| им добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњ |
| Станоја, премишљаше она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да |
| а цела снага има распоредити тако, како би се одговорило најпре најпречим потребама, најважнији |
| ога имају и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе |
| Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној |
| Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друк |
| којако удешавамо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе |
| баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њих |
| оналазак чувају као највећу тајну, како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредн |
| а.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се др |
| недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А |
| тина...</p> <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри |
| ли у томе нисам могла продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То |
| да бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће |
| јвећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај с |
| паде му један у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> |
| можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; |
| случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. ка |
| ли на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло п |
| е ми је то идеално — рече Лаза. — Тешко би се тако стање одржало.{S} Људи нису анђели, него себ |
| час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p |
| и при тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте |
| сно.{S} Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов |
| .</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спрем |
| задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енерги |
| Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се |
| </p> <p>— Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати |
| а забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пос |
| кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш н |
| — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— Тражили с |
| а опасност могућна, у том случају могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло наград |
| — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мер |
| шњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји и |
| пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало |
| некој мери?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање тер |
| ; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} |
| S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недостатак |
| е свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>н |
| р и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али |
| о могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изве |
| а Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, |
| .{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја |
| пецијално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S |
| > <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се з |
| понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, н |
| а од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби ста |
| е околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и по |
| до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало и |
| о, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> |
| не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може |
| правити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, ка |
| јку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се |
| увише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам се могло само онда с правом пребацити, кад би ми |
| у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и с |
| мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} |
| о „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати.. |
| черу — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао сад узети мало сира ради промене...{S} Посл |
| ме бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p> <p> |
| ачелу, није нимало рђав.{S} У пракси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да |
| еду са својим осећањем.{S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није до |
| мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, |
| Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчи |
| ј.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и |
| аглашује) <pb n="220" /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стој |
| еда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена до |
| ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступали по својим начелима.{S |
| могло би се на послетку помоћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељим |
| а нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.< |
| гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја в |
| њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној |
| би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви |
| „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка-Перса је ипак у своме с |
| у ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврдња унеколико оправд |
| ете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опоме |
| један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но свакојако њих ћ |
| рави наш лист у први мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи |
| у најбољем случају не појме их, као што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, н |
| путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту није улазио ду |
| ми ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати.</p> <p>Милан им је по старом одл |
| бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они |
| би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с |
| е он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам |
| у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашо |
| о имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним местима, к |
| и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спалио, ако су опасн |
| n="155" /> свој рад уложили у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници |
| е није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити |
| ве у свету.{S} Осим тога политичан лист би имао ширу публику, него оваки, каквога су се они хте |
| коловање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било |
| ш најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је нужно?</p> <p>— Она је т |
| шају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари |
| се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, |
| — Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p |
| им стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строг |
| n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — р |
| ти ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали писати.{S} Али и ако се н |
| без свезе...{S} Она престаде.</p> <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узр |
| о уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само за |
| м и једрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може п |
| ти, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисл |
| ан, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, т |
| ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Дарин |
| ење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и др |
| м, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и |
| д упустио с њом у ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи р |
| чешће?</p> <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по нед |
| глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово |
| обро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме |
| домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<t |
| ао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај |
| им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Дарин |
| еколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— |
| ?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а |
| има је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у р |
| у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама, које су се бавиле у Цириху, учећи м |
| /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе дево |
| раднички свет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма израв |
| о томе тренутку, тим ће нам и ти услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре о |
| ући се кроз таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постаја |
| ја Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и |
| ада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, сме |
| иватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива на исисавању, те т |
| ета — рече опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па |
| аше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — |
| а мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и |
| } Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хте |
| а доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml:lang="de">Lotterieschwest |
| примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p |
| абавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржина мора зав |
| са јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор. |
| шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуње |
| еч Сима, — ту би неограничена монархија била сасвим на свом месту.</p> <p>— У томе имате потпун |
| сте опаметили.</p> <p>— Њима је лекција била сувише слаба — примети Сима, палећи цигару.</p> <p |
| ће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Не |
| е она, — шта ти је?</p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p |
| а их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против њих.{S} То је чиста |
| одња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна својина значи старањ |
| рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре некол |
| е случајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила |
| ознао с некима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао |
| је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је мо |
| беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој |
| љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Мила |
| по“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њима.</p> <p>— Све, све — узе реч Сима, који |
| ојим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођака.</p> <p>— Како му је име?</p |
| S} Ја је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе |
| а је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; она је то и сама врло доб |
| На један пут чујем пуцањ у соби, што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два позна |
| рију“, што је спомену Сима.{S} Ствар је била у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој |
| рад, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљ |
| г вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с једним човеком.{S} |
| ина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљив |
| се непрестано наметаху. —- Ни јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити н |
| вна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, разуме се, увек пред очима, те с тога би у |
| мо, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поч |
| политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, |
| вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састан |
| омањаста, правилних црта; у погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим не |
| сам тако стање са својим...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина |
| а, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам |
| , и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где г |
| еше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у |
| нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити |
| и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је из |
| бјашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с т |
| а и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он протре чело, намешташе себи к |
| је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој скупштини.{S} |
| — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљ |
| другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се преселиле у Беч.</p> <p>У том |
| додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> <p>Од прилике после чети |
| му беше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Им |
| две су у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршав |
| озориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њ |
| променила.{S} Како су јој црте на лицу биле лепе и правилне!{S} А сад...</p> <p>Радоје погледа |
| е. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, по |
| је Марко опет седео с Олгом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он |
| јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења |
| из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жа |
| иху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Н |
| и либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавали, да су и |
| код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка |
| док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Н |
| е то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} |
| уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш |
| рају продавати своју снагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога р |
| } Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се |
| немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, кад би рђаво за на |
| ба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. |
| кви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш н |
| д иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и т |
| ио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су некад присни <pb n="134" /> пријатељи.{S} Ту се |
| на пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S |
| еколико тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега о |
| а свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав |
| p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „ |
| валера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потреб |
| зо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим н |
| могао с њоме састати; а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беш |
| ч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли |
| твари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да |
| веле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приб |
| у их најамници створили. <pb n="154" /> Било то посредно или непосредно — свеједно.{S} Крајњи о |
| <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb |
| понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје ис |
| окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> |
| е једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах се |
| ичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем одао на те сањар |
| ити.{S} Мени би, на пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогати |
| коро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се о |
| е и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају н |
| садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и уд |
| ди већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Саст |
| уке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што и |
| и певање са свирком.</p> <p>Сими је све било неправо.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш |
| ао припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с људима на све стране утврђена, |
| и, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{ |
| сви троје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је са |
| све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи н |
| рпкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и и |
| неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и ј |
| у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} |
| огледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на |
| никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, |
| нскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција н |
| питање немачким језиком.</p> <p>Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори ј |
| труди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о које |
| опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, бр |
| а“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим скуповима. — Стајали су у све |
| Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. |
| би му само рекао: „Социјалисто!“ То је било најпогрдније име у целом његовом речнику. — Један |
| ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства <pb n="215" /> с Миланом, те с то |
| азрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{ |
| посветити сву своју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, |
| ше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро |
| требало из основа обавештавати, опет је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, кој |
| ог, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски с |
| ању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, нити свирао.{S} Радо ј |
| b n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их |
| дицину или педагогију.{S} Највише их је било из Србије.{S} Између свију њих упадаше у очи својо |
| осле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} О |
| лико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је |
| .{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њи |
| површнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом б |
| морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада |
| што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатст |
| му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ј |
| о зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи тех |
| за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једнострано и штетно.{S} По себи је јасна |
| мах прелазим на ствар, јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рек |
| то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити |
| ати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обаве |
| своје мреже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније |
| ји...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин |
| у да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравно морало трпети тако неправ |
| ад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек расправљати, како да се у т |
| ело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непос |
| овановићка није тако мислила.{S} Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па |
| обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете |
| т, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n |
| тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али шт |
| огућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведет |
| аринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, зб |
| } Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја са |
| што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p> |
| би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни |
| ом новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе свако би имао стан, одело и све |
| ри?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно?{S} Ја не увиђам.{S} А у |
| рви мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој н |
| ти све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, који књигом и листом о |
| та мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, |
| p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али |
| ако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би |
| био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се д |
| ожете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S |
| паганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прили |
| одне изјаве свога мишљења, <hi>ма какво било то мишљење</hi>.{S} Свако ограничавање у том погле |
| смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво |
| је он то лепо удесио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста цр |
| огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него |
| ...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли |
| {S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ |
| нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе по |
| е правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто |
| дован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него |
| p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — прогов |
| атне спољашњости.{S} У његовом понашању било је нешто, што је <pb n="186" /> у први мах одбијал |
| би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали |
| head>III.</head> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Си |
| науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су п |
| у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не иде овамо — при |
| да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако. |
| у је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је о |
| е се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше |
| поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му |
| земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад људма неби стајала на распо |
| матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично им |
| просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је |
| лен, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије |
| годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху |
| ни остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод рук |
| ога су се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време поста |
| могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху сла |
| је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— |
| S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вре |
| } Никола беше млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа л |
| е ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, ко |
| ице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео |
| *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наи |
| јући чај; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јо |
| аше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div |
| тоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема |
| Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем д |
| га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар |
| рали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад |
| } Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код ку |
| је напред споменут.{S} Код тога рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубиц |
| илан се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист в |
| ктерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дак |
| /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Што је један пут |
| стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попну се на њега, те једн |
| ићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише одгово |
| што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је |
| а ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p |
| еди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у ко |
| е средњег стаса, црномањаст.{S} Лица је био округла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; |
| и, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. |
| разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који н |
| имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му |
| е често у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хт |
| и у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер |
| ти, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> |
| племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; |
| морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противн |
| могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може |
| ва и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошл |
| је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S |
| ад учитељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различ |
| ио.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат одавно.{S} С њиме је била кћи му и једна рођ |
| ; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни пријатељ.{S} Само имађаше ту карактеристи |
| после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из *, с којим је био познат ода |
| беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањ |
| ли су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођ |
| а...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к |
| од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с |
| ...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста |
| прилике после четир месеца, од како је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Р |
| ма ту смешно? — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, |
| руштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше |
| рва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом |
| у“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта р |
| а, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, |
| ост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, по имену Александар Слезовски.</p> <p>Од |
| и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p> |
| аше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком |
| се ширили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Чове |
| сле се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао |
| Милан је иначе умео ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говори |
| смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан |
| наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могл |
| адничкој скупштини.{S} Само утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад |
| да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, ал |
| е био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни |
| знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се деси |
| и свој капитал, па кад би одзив публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој о |
| — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али |
| ститог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да гово |
| /p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој |
| а је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина, није се још излечио, али на послетку не |
| амена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би т |
| м стању Јовановићевом.{S} Он је још пре био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n=" |
| вадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре био начисто; а сад беше ствар сасвим свршена, пошто је |
| огао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топлих јела.{S} Тај се патио, од како се |
| Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за |
| је он управо <pb n="27" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Пр |
| асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ћ |
| а, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох |
| Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник |
| где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} |
| престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би би |
| ј смео ограничавати слободу речи, ко би био <hi>непогрешив</hi>.{S} А како на свету нема непогр |
| не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се ни |
| ану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускињ |
| Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим љу |
| ижно унапред одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје посл |
| уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и пос |
| дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би до |
| од куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Мо |
| амо неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Ма |
| илан и пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — |
| ком.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Так |
| аше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро сам |
| ко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, |
| ојим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да.. |
| ме.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе |
| лити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за по |
| извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степену туберкулозе.{S} Сасвим опао, |
| ају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</ |
| о је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па з |
| говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о том |
| } Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким и |
| се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племе |
| вију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи ма |
| Њој би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравн |
| живала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у |
| та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То |
| ине узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву |
| има.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је |
| Даринку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уп |
| и било скоро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Он |
| е и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомага |
| није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таки |
| у се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То б |
| роговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Ми |
| зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све п |
| душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они се не би бавили полити |
| рити са чварцима.{S} А кад је један пут био позван на неки поштен ручак на своју највећу жалост |
| варењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, к |
| х телеграфисати.</p> <p>Стева Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још |
| му за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="14 |
| о никакав одговор; он је у том тренутку био узор безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи |
| ре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С њом је он још пре |
| о је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе |
| се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слу |
| ри он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порц |
| ела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му уг |
| ко начелних ствари.{S} Истина, није још био сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослоб |
| лађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био сасвим начисто са собом у том питању, те се тако ре |
| S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>привидно |
| га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нек |
| сасвим противно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може |
| да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p |
| ве с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна д |
| екао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио сти |
| критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом станов |
| } Између свију њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којо |
| че растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и |
| мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{ |
| ва — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори.. |
| ићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда |
| уће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо моз |
| је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или какв |
| у загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке |
| вих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту тражио?</p> <p>Она |
| ти, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења из |
| и сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јел |
| то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— |
| ановити сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема |
| ост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да |
| вом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатог |
| pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно |
| евим оком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - |
| друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши зах |
| а је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{ |
| ри не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, при склапању брачнога жив |
| ловима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, употребили б |
| и то при извесним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле |
| ма васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички |
| неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу оп |
| еке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, |
| n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изр |
| у и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба |
| раг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не |
| {S} Али она је ограничена, те тако мора бити општа својина свију, који састављају друштво.{S} И |
| вет је тврдоглав, па што науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, |
| ад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га |
| ња лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не бу |
| евајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати |
| одржати чиста, морају основне установе бити чист израз тих начела: само у спореднијим стварима |
| све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпо |
| о кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре |
| ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; а |
| нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за дру |
| то ослабио.</p> <pb n="65" /> <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш б |
| ако да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и таких, који би могли доћи до |
| е врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је |
| ашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем |
| угих већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе |
| не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{ |
| ом твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па крај.</p> <p>— Али кад њен отац |
| се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али |
| уним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем |
| од околности, о којима унапред не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај измеђ |
| ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и |
| иватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{ |
| ању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не м |
| таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштве |
| — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић |
| не схватајући услове, без којих не може бити озбиљна рада, него само игре и то ужасно шкодљиве |
| једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околнос |
| дано.{S} Првом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — |
| комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати |
| и нешто, о чем сваки паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И |
| те се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгл |
| књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она н |
| човек, који по њиховом опису лако може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову пр |
| чимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умем |
| {S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште |
| жно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако о |
| и.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми с |
| то на уживање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један |
| ас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума |
| весним околностима та равнодушност може бити спојена са најређом и најповерљивијом <pb n="60" / |
| лучају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких подземних по |
| нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“, рече он с усиљеним смешењем. — „А шта мисли |
| ну карактеристичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким фило |
| у брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, да се т |
| , да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} |
| чнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно се ч |
| ли не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла р |
| ње, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} |
| тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближ |
| је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала п |
| виђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, него мора имати у в |
| ва.{S} Тада ће и осећање с мушке стране бити светлије, чистије; трулеж, што је у том погледу ши |
| ените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- П |
| на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ћ |
| — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљн |
| е друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан. |
| другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У дру |
| видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђ |
| {S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ће |
| он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да нађе одзив |
| ловима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако |
| стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — п |
| јаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће с |
| па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћ |
| што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се |
| {S} Упусте ли се у ово последње, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским нож |
| мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S |
| ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће наси |
| о...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то тако поуздано казати |
| јао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па как |
| мете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар може се износити на врло |
| S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе прави |
| Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идем |
| ам се упознати с њим.</p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме гов |
| д нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замис |
| То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све сносе, јер су |
| дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, ако не на један пут и можда не тако брзо |
| p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се про |
| S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће ст |
| ат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честито |
| уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је |
| или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пострадао.{S} Ал’ најп |
| већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, обазрети се на тај предмет мало опширније.{ |
| осле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— |
| а онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у поч |
| Ићи ће и неколико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А |
| тву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш |
| и, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре |
| ате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p> |
| сти на своју столицу.</p> <p>— Хоћеш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...< |
| разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити прав |
| ?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — |
| на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи св |
| ше.</p> <p>— Шта мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмеј |
| ом спољашњости, премда може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, |
| или онај план?{S} Та ми бар морамо увек бити спремни на таке неприлике!{S} Ја не појмим, како т |
| екако подиже човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим |
| зненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам упр |
| предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ствар м |
| удућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ћемо се приближавати, пробијају |
| ад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према околностима удесити појединости у раду.{S} |
| унапред уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>С |
| а права без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав |
| лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а |
| ио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!< |
| и тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети |
| е.</p> <pb n="231" /> <p>— То може лако бити — одговори Никола.{S} - Него се и јесмо једили, ка |
| о сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друш |
| а, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је по |
| " /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ |
| држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Н |
| р и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдар |
| <p>Марко осети, како му срце поче нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, |
| ти, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је |
| е, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — |
| Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> < |
| сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> |
| <p>— Каква истина?!{S} Како би то могло бити истина?!</p> <p>— Имате право — одобри јој он, пок |
| ар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околн |
| >— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије |
| тицати на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста т |
| ора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или |
| {S} У осталом усмено објашњење може бар бити много потпуније од писменога; у разговору <pb n="5 |
| {S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што поједи |
| затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том новом друштву не би т |
| е тадашњи услови, који нама сад не могу бити познати, но који се не ће моћи сасвим слагати са з |
| акле ипак има међу њима људи, који могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу |
| помућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љ |
| хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога |
| е се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S |
| остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији |
| тако, онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања ле |
| едно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецеп |
| ребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини неп |
| штим човечијим потребама — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> < |
| ма.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањи |
| ја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780 |
| оћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестан |
| примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} |
| ик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, |
| , што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ћ |
| испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да про |
| одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то иде |
| ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Д |
| Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p> |
| о доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде |
| оме прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} |
| а још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добије |
| >— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упад |
| .{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“...{S} Али је |
| опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, ако још пијеш“. |
| <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно |
| оженија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка тиш |
| {S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим |
| b n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зац |
| бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе им |
| ајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло е |
| ном опасношћу, особито у почетку.{S} Ја бих морао улагати свој капитал, па кад би одзив публике |
| ичај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p> |
| амо толико посла — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p |
| -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</ |
| .</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих...</p> <p>— Шта би ти? — прекиде му реч Мита. — Та |
| , не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто |
| >— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја бих се онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважил |
| е добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, |
| ни назвати именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то |
| ећ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А |
| Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“. |
| има удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на те |
| срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, к |
| ости, које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија |
| > ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Види |
| каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време по |
| против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто |
| тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новце |
| икако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако даље{S |
| немају ништа интересантније казати, не бих никако ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно |
| и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, |
| ја воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању м |
| рофесора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник једа |
| е; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разних узрока; на друге бих |
| отизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би |
| с толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у сво |
| а Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје |
| <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— |
| ој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се |
| ада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно р |
| ао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била |
| у никако сама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског је |
| хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као ш |
| емам ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра.. |
| мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад |
| орам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После |
| > <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте |
| о да он својим радом и патњом искупљује благовање неколицине?{S} Ми смо све јачи, а непријатељи |
| ју данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и ропство |
| ругу, у околини, у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упа |
| ја у природној красоти и чару свом тако благодетно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите |
| так човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapte |
| нова на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за о |
| се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и слободу; или немојте носити таке речи на ј |
| покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S |
| hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити |
| амо могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се к |
| га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на дру |
| све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та суштина, |
| сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој с |
| ајала је поред ормана.{S} Лице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испун |
| упасти у очи Јеличина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S |
| имете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> <pb n="46" /> </div> <div type=" |
| љда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеј |
| мах и он уз њих, те се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао |
| а о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита са |
| а пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била инт |
| {S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као лечник настанио у *.{S} Као њих |
| и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим |
| ања, која би се с обе стране показала у ближем и интимном саобраћају између <pb n="194" /> мушк |
| Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и |
| се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједн |
| <pb n="186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног |
| је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао |
| — упаде му у реч један старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држ |
| се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није |
| уштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, С |
| } Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је за |
| вања избило на површину; али то није ни близу одговарало њеноме правом расположају.{S} Но и то |
| } У њима се, истина, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то ј |
| ј и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га |
| /p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад |
| ти печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбаци |
| нога човека, коме на лицу беше извајана блиска смрт.{S} Сиромах радник био је у последњем степе |
| гло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг. |
| даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и мо |
| учини.{S} У многим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој |
| неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те ре |
| ..{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофи |
| гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умириваше је она, — шта ти је?</p> <p>Али је |
| аш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица |
| е, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас н |
| војка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато |
| ући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — |
| беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он р |
| знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видет |
| сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољ |
| ам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни с |
| p> <p>— Та имају ту некога рођака, опет богатог трговца.{S} Код њега су.</p> </div> <div type=" |
| је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га |
| ких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире ту |
| а никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, коли |
| да до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатст |
| сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и ова |
| њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ако нису гл |
| једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> |
| људи, који мисле као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— |
| бог нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси |
| отле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="153" /> <p>— Јесте |
| ворио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни |
| упе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мај |
| о ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рек |
| он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p> |
| ко тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста < |
| ју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изос |
| неће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаше у Срему, у месту Р., одакле је био родом |
| ао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и оста |
| и за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био |
| дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... н |
| — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате |
| } Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми |
| , колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p> |
| руги човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам с |
| д ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки посл |
| вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега |
| и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и са |
| е увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте |
| год изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S |
| е ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с богом!{S} Сита сам ја њих!{S} Него <pb n="225" /> рецит |
| ој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговори |
| мах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} Ни |
| о ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — прим |
| е оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у околини, у којој разви |
| S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко к |
| Јелице; само штета, што му се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> < |
| а забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад с |
| прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — п |
| е.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да см |
| вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој прилици |
| само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p |
| ри женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-то |
| ашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је темељ друш |
| — Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар |
| ребити на така уживања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше в |
| ти!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} |
| уно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго ств |
| утамани осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> мож |
| своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то п |
| друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у |
| и морају пропадати и уклонити се тако с бојишта, на коме остаје мало по мало све мање бораца са |
| Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошл |
| си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запитки |
| ше или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љуб |
| ед очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xml: |
| ути.{S} На лицу јој јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> |
| та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси с |
| ра, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су |
| крене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с л |
| и није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим |
| је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ |
| ко оштру осуду, као оно, које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправ |
| ђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште свак |
| Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом |
| тити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} Хируршке операције |
| и живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Али од тога је треба одвикнути.{ |
| њем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женски |
| доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, што му толико сметаше у свач |
| p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телегр |
| кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај у |
| виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, како га дубо |
| е бивао опет онаки, какав је био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долаз |
| сталом она је морала бити наклоњена тој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са |
| поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту |
| и — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би вам у |
| се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује д |
| Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У некол |
| ш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се ма |
| а Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим др |
| .</p> <p>— Свакојако — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло би |
| — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, |
| на се сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе |
| делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, ко |
| азио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан |
| воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> |
| м.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га |
| амо множе...</p> <p>— Све ти то сад иде боље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другов |
| ш ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле го |
| удем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с |
| ло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна |
| стојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само он |
| јом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познанство и са неколи |
| ва имамо ми?{S} Никаква.{S} Обазрите се боље око себе, па ћете морати и сами признати, да је та |
| књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одгов |
| тако нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражи |
| ледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је |
| е глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није |
| Марко по каткад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао |
| г естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да |
| ле подужег ћутања; — него одговорите ми боље на питање, на које сте ми и тако остали одговор ду |
| се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, |
| женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте.. |
| кве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако |
| научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати услови, при којима ће се извршити т |
| нема никакве опасности...</p> <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у |
| вишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себ |
| — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а р |
| зници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућ |
| правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год |
| све раструбио, па шта је с тим?{S} Него боље причај нам, како си прошао на путу.{S} Ја бих река |
| — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има |
| Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко |
| гме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито |
| те ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до бо |
| пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и са |
| техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, него је у |
| ше стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на шире |
| трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да |
| а реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом мо |
| о да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим |
| ази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Р |
| има те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вреднос |
| о не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити. |
| о; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А зати |
| то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађај |
| ше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају |
| борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једн |
| а, на коме остаје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабрикант |
| рам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски |
| где без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сме |
| време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина, тешка; али ће нам је олакшавати чврст |
| ј беше јасно исписана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан са |
| добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за |
| се ширити уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је глав |
| на сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле |
| нема нигде!{S} Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природ |
| није</hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно |
| до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала би |
| ту; али на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом |
| војој снази и околностима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, |
| дала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак вр |
| природној свези са конкуренцијом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{ |
| тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најши |
| у најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње н |
| рстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу раши |
| јући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исис |
| својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све |
| да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевс |
| хових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњ |
| ху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро зн |
| као ми, морају бити спремни на најжешћу борбу.{S} Али поред свег тога не може имати смисла нави |
| ги се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би так |
| лога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не поми |
| отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S |
| погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; |
| а утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи на ост |
| али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућн |
| ти могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јут |
| вници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни |
| азујете као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните п |
| улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ м |
| тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напред |
| ошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прелом не |
| .{S} Тако је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљи |
| бијати разне сметње и како ће се уопште борити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се |
| его у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, |
| .{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на раз |
| живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа |
| а свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за |
| еве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни радници, к |
| гађајима потпуно се огледа симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност. |
| Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капу |
| , зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док |
| носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиља |
| чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У |
| уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је |
| к, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић.{S} Родио се у Бачкој, |
| озбиљна лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беш |
| ик, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у селу Б. у Бачкој.{S} |
| од и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— |
| То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се прост |
| да великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо |
| ла.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан |
| говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не к |
| атством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лак |
| > <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су то |
| зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онда удешавање климе...{S} То све нужно је |
| у смеј.</p> <p>— Иди ми с твојим новим браком!{S} Шта оно све прописујеш новим младенцима?..{S |
| А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да дел |
| ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је о |
| ро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не в |
| S} Што је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да |
| за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да на |
| ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА |
| мање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљ |
| врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких |
| ојмљиво, кад се помисли, како се склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој с |
| нама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје |
| ано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> < |
| садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасв |
| у шетњи Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није т |
| родични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} |
| и и сад најважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ |
| Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам |
| зговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, к |
| е налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је |
| утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да |
| и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао, кад |
| ећ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околину.{S} Попн |
| а...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} |
| ећ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У осталом ту |
| ничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, н |
| мет; језик јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огор |
| вако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је дер |
| Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— да |
| А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надим |
| ње о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразме |
| ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планове, и ч |
| згледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто од наглога |
| е завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео |
| таким случајевима не може лечење ни ићи брзо.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} |
| S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше г |
| ела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није дру |
| не, ако не на један пут и можда не тако брзо, као што би ми хтели, а оно по могућности.{S} Но с |
| тоји још један мањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни |
| излечио, али на послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад |
| е пазили на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и ст |
| Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни |
| >— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <p |
| тави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „пу |
| заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фанта |
| е и образовање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзо |
| е мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови д |
| — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно пр |
| подмирио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не |
| S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само х |
| је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не |
| ити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо н |
| н баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори она у тај мах |
| захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сн |
| потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто |
| ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; |
| ставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се |
| ти каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи |
| с правилан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намешт |
| их, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао књиге; све их је лепо нумерис |
| сти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда |
| сок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Ст |
| лица, правилних црта, са малом брадом и брковима.{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; |
| ан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио. |
| имао изићи позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још некол |
| .{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима на |
| ам одмах у почетку известан организован број радних снага.{S} Организација та, разуме се, састо |
| а сваки начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, који |
| неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се |
| у и свој рад удесити тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читањ |
| змеђу осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их разгледати и учини м |
| Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз л |
| е опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о п |
| то?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, п |
| могло.{S} Он остаде при своме.</p> <p>— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропас |
| е луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али те |
| да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије |
| реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка без икаква основа?</p> <p>— Т |
| целу ствар, а не одају се на којекакве будалаштине.</p> <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— |
| у читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би |
| ом је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похвата нека су |
| због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, |
| зам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо социјализам у теорији, д |
| рогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају |
| и раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средстви |
| беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и припо |
| ђе из учитељишта као свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> < |
| је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „мудрац“ није још био с |
| евоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово |
| </p> <p>— Али ако одзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не |
| Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна.{S |
| жно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакл |
| раж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се упушт |
| } Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би по |
| имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развил |
| је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. |
| ријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до |
| авно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште? |
| опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да так |
| ће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде та |
| — Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах по |
| Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободн |
| а од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{S} |
| у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућ |
| то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња |
| н и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без нево |
| емљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога... |
| {S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и |
| и друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва |
| !{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда |
| ког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устр |
| да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му т |
| м пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учинити! пи |
| иња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако |
| г ограничавања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј |
| о не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, |
| мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталист |
| не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете преста |
| да ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће |
| квих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без препирања и гласања, одре |
| имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редован техничар.{S} После тога му је в |
| е може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај нач |
| бода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У |
| удиће се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То |
| и по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно.{S} У осталом у |
| вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{ |
| р; уопште обзираћемо се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати |
| рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и |
| авда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, онда је наша по |
| мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је да |
| дзив поред свег тога буде слаб, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— |
| ма правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов |
| у и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с чим будем могао.</p> <p>— Богме — рече Милан — не шали се!{ |
| ражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— |
| нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{S} |
| > <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разговарат |
| убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно. |
| ио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.< |
| речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извлачећи полако своју рук |
| ује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, |
| очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устад |
| Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити |
| је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од прилике после два |
| имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се он |
| асмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Зби |
| Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво глед |
| е треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{ |
| и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опе |
| зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S |
| се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено склопи |
| отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p |
| атварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пошто са |
| оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање — одго |
| воту и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према томе.{S} Тек тада ће пр |
| оримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <p |
| дива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p |
| Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове |
| од самих људи, који буду унутри и који буду уопште имали уплива на чланове учитељства, у какво |
| напред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба |
| данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Стро |
| асположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли се нашега разговора о том пр |
| то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој приро |
| да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке |
| ма против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног ве |
| друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> који |
| Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако |
| о осећање, што спајаше у себи све слике будућности, какве их је одавно стварало његово одушевље |
| ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна ме |
| г поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пред нас људе, који су и умним |
| ацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између о |
| један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било |
| е тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови тал |
| спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него је ишла испод руке с ј |
| етају и чекају тренутак, кад ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански |
| ћине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бит |
| гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</ |
| није могао спавати.{S} Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа пом |
| ем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао. |
| а Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова |
| {S} То је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја иск |
| вала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљескањем пратила представу.</p> <p>Милан је сед |
| е Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с М |
| {S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравн |
| е вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек свакој |
| о наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот. |
| најамничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи |
| и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватн |
| не може бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стр |
| се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, у строг |
| i>преображај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о ек |
| о стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радим |
| са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу како хоће |
| и без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно |
| вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо |
| све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у |
| та тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непо |
| а постанак и напредовање љубави.{S} Све важне моменте износи он у красној форми и природном раз |
| никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта ћете |
| олитичне новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих дог |
| друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки |
| одан, пошто се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издав |
| употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависит |
| амо своје ствари.{S} Слагаху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика |
| све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бит |
| талом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се п |
| ати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније околн |
| а се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква осн |
| ас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и |
| ри женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар |
| рије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да |
| е вредности, него имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што |
| неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n=" |
| редмет мало опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, |
| тевима; а на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који прем |
| анас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о себи.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} |
| с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нужно, да се поди |
| ољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет |
| вет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</ |
| {S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрест |
| на ствари, које немају толико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рач |
| какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално разв |
| арима иште се ладнокрвно размишљање.{S} Ваља узети у обзир све могућне последице.{S} Треба рачу |
| Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдогла |
| .{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан ра |
| хова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p |
| треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ако не баш он, а оно какав његов др |
| их начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба уве |
| нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда пре |
| ономски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву. |
| ави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политични строј, — не ваља т |
| породица, не ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачк |
| тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља пол |
| ране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не остаје ништа |
| Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосл |
| и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо |
| — Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — упаде му она опет |
| ти у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Суви |
| стати сила, која ће срушити све, што не ваља, те ће се тада установити сасвим нов ред, у коме ћ |
| а он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете |
| ање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири |
| пште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на с |
| да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долази |
| ди може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разбор |
| шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год м |
| епокретна, оснива на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу |
| а сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прих |
| >— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S |
| мих начела</hi>, саме партије.{S} Снагу ваља улагати и трошити <hi>увек</hi>, али уједно и само |
| се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према о |
| ерење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{ |
| p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S |
| овању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа у |
| ати и подрањивати у њој осећај, који је ваљало уништити.{S} То су они обоје увиђали.{S} Милан ј |
| знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82" /> <p>О |
| а опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта. |
| — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у м |
| многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању. |
| , од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18780_ |
| кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Н |
| ка.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на |
| да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, |
| израз. — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана би |
| ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и иначе мно |
| као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и поро |
| а. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам |
| жите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја |
| Радо, ништа!</p> <p>— Та чекај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попиш |
| рећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим н |
| ика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају |
| рно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих др |
| еби.{S} Удаје се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удај |
| риза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам м |
| ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређ |
| о морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда не ћу — примети она.</p> <pb n="236" /> <p>— Богм |
| p> <p>— Мрзи ме — примети она.</p> <p>— Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се н |
| ли; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би се уклониле сметње |
| живао све, што му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неко |
| ви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одре |
| лица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде |
| тити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, п |
| век, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао разумети као што тр |
| пост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вреднос |
| {S} Састајаћемо се и разговарати се, па ваљда ће бити какве асне.</p> <p>— Само се немој надати |
| оји ме никако не би пустио.</p> <p>— Та ваљда је пречи род него пријатељ.{S} Требали сте управо |
| ити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, кој |
| потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодно |
| ерења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим, да постане |
| <p>— Па нека јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви т |
| ад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p |
| оме не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтеви |
| Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до |
| Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили у какве учене разговоре; а заборавили ст |
| Без новаца нема ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} |
| ји у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паме |
| огу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p> |
| ли сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда |
| а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, п |
| ....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степе |
| p> <p>— Онда ћемо као и пре.{S} Од куће ваљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао |
| p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква вл |
| — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; |
| з зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се |
| — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> |
| ј описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p>— Нисам уопште ништа ч |
| p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав.. |
| ирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воћ |
| оворе и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају д |
| ју — примети Радоје.</p> <p>— Моћи ћемо ваљда још кога од њих откинути — поче опет Милан.</p> < |
| ати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, зн |
| ствар.{S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјасни |
| а је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле |
| о нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету тре |
| ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љ |
| е, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам |
| пак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увр |
| екајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, ка |
| и ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапре |
| и замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?</p> <p>Она му је пружи.{S} Био је то н |
| Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче он о |
| сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, да |
| — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се |
| угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај по |
| руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да |
| ље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете уд |
| ге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не |
| ја, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би |
| мојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуче у |
| з друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n= |
| ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те св |
| уга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасв |
| о — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је ну |
| ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у реч, смешећи се, |
| да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племен |
| к чудно — рећи ће Илија.</p> <p>— Па ја вам не могу шта — одговори Стева скоро љутито.</p> <p>— |
| дричући неко Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте |
| е разилазити, она му пружи руку. — „Ала вам је ладна рука“, примети му при руковању.</p> <p>Пос |
| .{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Станоје у реч; — али ја сам к |
| ај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Д |
| ко изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам |
| ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, не |
| њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> |
| киде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, |
| ћи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, ј |
| она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и |
| своме практичном педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње. |
| апоче гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали |
| ..{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је глади |
| Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гле |
| а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни |
| ите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све.{S} Али не ће бити тако.{S} Једна иста ств |
| p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; |
| то нисте изучили никакав посао, који би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би ва |
| случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехо |
| <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би |
| ју ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме с |
| и у политичној потчињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити |
| ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага |
| >Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли вам то познато? — питаше Милан наново.</p> <p>— Јесте — |
| аде Милан сам с Јелицом.</p> <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Пис |
| е онда искао.</p> <p>— Питање је, би ли вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.< |
| .{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно |
| Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је на срцу.</p> <p>— А шта то?< |
| било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама |
| ратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако |
| говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да п |
| едне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше |
| , у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p |
| лањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то чове |
| ње...</p> <p>— Нажуљићете рамена, кажем вам...</p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо |
| оћете нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не мог |
| љан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Про |
| ку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је |
| лан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочит |
| по, племенито и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка |
| амо то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде |
| оде него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да ра |
| управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко ск |
| воримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад по |
| је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> |
| е....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, |
| м се на брзу руку и оставим је.{S} Тако вам ја прођох с тим „путешествијем.“</p> </div> <pb n=" |
| Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку де |
| мо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас |
| вој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} |
| знемирујем — смејао се старац, — али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно |
| би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће ун |
| , тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји з |
| пе, али остају прости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити |
| е тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша |
| аке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте мн |
| о у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргн |
| о мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, д |
| њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже |
| одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе |
| реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је гов |
| остајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га |
| кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друг |
| шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у ш |
| ти одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би |
| ештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша при |
| } Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јелица је била много м |
| слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права |
| , да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом о |
| умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле планове; а нећеш да к |
| чећи полако своју руку из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучит |
| </p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... |
| дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам |
| казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p |
| нализу свега, што ту спада.{S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталисти |
| ем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како |
| ебити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у |
| ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> <p>Јелица скочи са столице.< |
| > <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p |
| дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разјаснити.{S} Ја сам од својих пријатеља поу |
| е теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те |
| век.{S} То је сасвим јасно.{S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо |
| <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особам |
| мете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мо |
| } - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговор |
| ва и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живот |
| могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо |
| је седео на столици према њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При ова |
| ко много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело |
| их познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може бити |
| .{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам |
| а нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, |
| ога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је |
| е рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Ре |
| варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка ж |
| а мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја мислим...</p> < |
| ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n |
| ините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше преко |
| пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо још утвр |
| S} Али суштина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Какв |
| ек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгод |
| е.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га |
| јер би околишење било несносно и мени и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим и |
| ње, особито код нас.</p> <p>— У осталом вама то не ће бити нужно.</p> <p>— По свој прилици — ре |
| на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а |
| то није маленкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће |
| грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам |
| о мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Н |
| звесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле као ја, уп |
| и сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном прија |
| да је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, д |
| има, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није |
| осталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, з |
| еким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли |
| “... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да ув |
| че он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p>Отиду мало на с |
| диности у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо на техници сасвим дру |
| >- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не |
| , да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана зат |
| се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште |
| нув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињ |
| ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте |
| {S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, |
| ље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука з |
| знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што се нашла у околини, коју је до |
| то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвоват |
| не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак једне таке лично |
| по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање омладине.{S} Али м |
| та друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући један или други прав |
| а.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо ни |
| ије био будала; истина, није баш био ни ванредно одарен, али тек имао је бар обичну порцију пам |
| чина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута по |
| јао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструк |
| ашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих |
| Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад |
| брисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против стихова, него само |
| реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиж |
| ода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничк |
| — Ако мислите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само он |
| — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и суви |
| скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... прого |
| адно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, |
| </hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само о |
| уже другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама?!{S} Без ра |
| места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео к |
| тионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и |
| и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две г |
| девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да и |
| еки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошици, у којој се и родио, наследио неко добро, те ј |
| иста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихо |
| врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи |
| оследње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а ова |
| Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти. |
| ије ни чудо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о ва |
| ..</p> <p>Јелица беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> < |
| илици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили никакав посао, који би в |
| а ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах Мар |
| >— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме... |
| потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> у |
| </p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је |
| т и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме ра |
| и; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако в |
| задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаз |
| енидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p |
| его да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш ли |
| у наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, |
| ије ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа |
| Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може |
| о.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.< |
| после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек св |
| вили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрп |
| ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чи |
| што?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вам |
| тац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се старац, — али то вам в |
| } Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама? |
| затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка |
| ајете — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја |
| уду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете са |
| сасвим на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} |
| о слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије |
| е то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињено?{S} Тим би се постигла само нек |
| , које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао ра |
| можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ |
| то за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекула |
| > <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ћ |
| е можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то |
| сте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте сад, са фигуром, коју ст |
| је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то може бити?</p> <pb |
| Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разгово |
| а смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p>— Сувише много попуштате — упаде јој у р |
| не, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то нарав |
| , свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, ко |
| ер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај и |
| се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад би то био узрок |
| аке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — одговори |
| се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слаби |
| руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на стр |
| n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — примети Никола. |
| !{S} Та тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— |
| еломе заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S |
| мотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поникао је из најлакоумније неп |
| н.</p> <pb n="169" /> <p>— Шта?{S} Није вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако м |
| врстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за њего |
| .</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрест |
| руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњ |
| она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш п |
| достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје в |
| собито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви др |
| ебични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између лич |
| p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадн |
| затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући |
| и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа инте |
| манципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи с |
| им нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико околишити...</p> <p> |
| х!{S} Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p> |
| <p>— Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено б |
| „Богме је то скупо“. — „Скупо?{S} Молим вас, погледајте тај увез“... поче онај са облигатним уч |
| меја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; |
| е, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам је од његово стране потписа |
| његово стране потписана пресуда.{S} Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играч |
| Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео |
| би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title> |
| о си нас толико напала?</p> <p>— А како вас не бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господар |
| сам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је ра |
| гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} |
| вори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим.. |
| Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакој |
| узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, потчињене</hi>; нама |
| ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.< |
| "81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело |
| наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајм |
| слите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то |
| је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разумевала српски, као |
| да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> <p>— Та... најпосле предео — предео... |
| ре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p |
| — Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув |
| ије то баш први пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="10 |
| врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Ниј |
| о се још може што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у крет |
| {S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то у |
| илана, који остаде код куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да г |
| можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p |
| ај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала н |
| па се одмах опрости и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Ниј |
| о наметати.{S} Марко је баш ишао с Аном Василијевном, која му нешто приповедаше.{S} Он је до ду |
| тампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио н |
| ка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, пл |
| ла су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беше средњег ста |
| и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{ |
| ости снови с тога, што вам се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n=" |
| По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мора бити општа брига.{ |
| На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према |
| што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спојиће у себи све, што је нужно, да из детет |
| негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удешено према цел |
| друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпи |
| о правилно употребити <pb n="50" /> при васпитању.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву |
| но, што се показало као рђаво у њиховом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове ул |
| у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на ш |
| у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврд |
| ам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати |
| е. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта ра |
| лодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра |
| мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних |
| ички, под надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, |
| и неговати и развијати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и св |
| дзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних сре |
| беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње |
| био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би в |
| /p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да има |
| и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његова жестока и ен |
| се у тај мах, а Сава је баш свршио неку ватрену „беседу.“</p> <p>— Шта има ту смешно? — љутио с |
| видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос |
| но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може |
| му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси с |
| — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могл |
| есто и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је ј |
| <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно |
| исана најжешћа унутарња борба.</p> <p>— Ваш одговор?... проговори опет Милан сасвим тихо.</p> < |
| /p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либерализам — настави Милан — стоји -сам са собом у |
| раћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви |
| те радити све у најбољој намери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ сит |
| шњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између осталога |
| ити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно |
| зује ми, чему се имам надати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело каз |
| >Је л’те — проговори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли. |
| } Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...< |
| свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам |
| Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш |
| /p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Т |
| руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за р |
| ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p>— Но |
| ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити |
| рекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књигове |
| > <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n= |
| ва једино на љубави....</p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на |
| .{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за руком; али |
| тим се мање може урадити.{S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица |
| тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ће |
| каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — гово |
| и ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да пос |
| онижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет природа!{S} Наша природа |
| чити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој |
| нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде послове...</ |
| p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако |
| устити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с т |
| лан ћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Ваше ћутање — настави Јелица опет спуштеним, тавним гла |
| десна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Ва |
| местима, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација им |
| т природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би |
| екао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напреднијем |
| будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега т |
| се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим |
| то оклевање?</p> <pb n="55" /> <p>— Али ваше расположење...{S} Не, не, овај тренутак није никак |
| жња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познат |
| х друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се никако не слажем са целим ваши |
| они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране креће унапре |
| ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, |
| м, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па |
| у! - настави Сима.{S} - Та сети се само ваше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — пре |
| су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио |
| сте много изгубили, кад се узме у обзир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет.. |
| е и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне зак |
| p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају |
| ијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком |
| казати наш ум као од природе слабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се попр |
| аше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би можете радити све у |
| озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најг |
| Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провид |
| одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шт |
| ово Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи лати |
| Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или |
| тога, што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем |
| сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће |
| могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То је с тога — примети му Мил |
| ом напољу.{S} Били су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не ве |
| аза опет један пут Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и |
| апретку.{S} Истина, ја нисам присталица ваших начела...</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде г |
| а и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p |
| и у слабости разлога, него у окорелости ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути |
| о.{S} Нешто ће се моћи остварити од тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувиш |
| ам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Пе |
| ро сасвим противно, кад би то био узрок вашој непрекидној нерасположености.</p> <p>Она не одгов |
| {S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стране.{S} Т |
| даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити...</p> <p>Јел |
| од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове последње |
| а, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Мил |
| — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Си |
| .{S} То је био Милан.{S} Изглед му беше ведар; из очију му сијаше, као и обично, израз мирноће |
| изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи |
| штво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот |
| } Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре т |
| о <hi>понижене, потчињене</hi>; нама су везане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашт |
| м на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим планов |
| су, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиш |
| нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас огранича |
| но, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За оз |
| ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељства.{S} Они су били сас |
| тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уж |
| Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врс |
| .. насмехну се Јелица презриво. — Стари век је имао своје робове, средњи век своје, а наше врем |
| или стоје као укопани, мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се б |
| човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом од |
| ато „право песнице“ играло је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на пос |
| А ако нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се |
| еч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја |
| аде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не |
| м!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их |
| је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће в |
| отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је тражила овде неке идеалне људе, па је случа |
| рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „ка |
| — шта би он с тим новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} |
| ми Рада из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код јед |
| . „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, ш |
| јуче није била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба |
| азговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на ж |
| то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигош |
| ох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“ |
| лисмо на њега, он се почеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} |
| ребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна са |
| бама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније |
| , кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S |
| м правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко удесити ствар |
| дава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — р |
| силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и |
| ead> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановићевом.{S} О |
| еколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због |
| женске половине постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разли |
| <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам велика капитала.</p> <p>— Па онда?</p> <p>— Та свакојак |
| међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помага |
| друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несн |
| говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први сп |
| акле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладат |
| градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најма |
| д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје |
| списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишљењу, једин |
| одабраних људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је |
| в; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — |
| авно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим бр |
| Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Н |
| збегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом распол |
| жно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} |
| су њему позната, не могу послужити тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем р |
| S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у н |
| аше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у гла |
| и уплив на све стране; нужна је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} |
| на је борба у великом размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено. |
| ним условима, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био ни |
| се моћи настанити код Ивана.{S} Он има велику собу...</p> <p>— То не ће бити рђаво...</p> <p>— |
| коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше |
| најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу |
| не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји појавити и |
| ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се данас та |
| а томе поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђат |
| а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете своје предмете и то ће вам бити све |
| не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална нач |
| који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја |
| е би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који |
| ша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својин |
| и у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом пот |
| д постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део њ |
| окажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што н |
| сам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али уз |
| неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — д |
| узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— Најпоузданије.{S} |
| ичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе |
| аву је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и |
| оме уђе у собу млад човек, смеђ, средње величине, са францеском брадом, по имену Сима Јовановић |
| м позната.{S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} |
| млад учитељ, неожењен.{S} Био је средње величине, чврста телесна састава, смеђа лика.{S} Брада |
| <p>— Може бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам |
| рилике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; |
| кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Н |
| ој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му бил |
| усте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему кр |
| с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је к |
| s"> <note xml:id="SRP18780_N1">Прим.{S} Вера Павловна је јунакиња у роману, о ком је реч.</note |
| Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени с |
| ија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет |
| ам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" />) најпре прем |
| — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и |
| овор о различним стварима: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно пи |
| тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са зем |
| итати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делим |
| </p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учин |
| и ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— То не мислим.{S} Нек |
| пред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом лица...</p> <p>Она тек сад прим |
| е дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, н |
| <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са |
| ану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала мно |
| је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Р |
| лови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са |
| ју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле ј |
| ање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је нај |
| учам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.</p> <p>— |
| да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не жели |
| доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео сво |
| зир ваше стање и наше прилике.</p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи рад |
| и био код ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се |
| је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити ње |
| старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који са |
| ла...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по тво |
| живали, што им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да с |
| то неће, него шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смеше |
| — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— |
| ла је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“...{S} Марку се све окретало.{S} Узме је под ру |
| онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ |
| тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу |
| жа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога |
| оликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p> |
| роких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слуша |
| и тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то ж |
| штву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> |
| морате бити весели!</p> <p>— Па ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља! |
| о трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто с |
| аринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара доб |
| му толико сметаше у свачем.{S} Постаде веселији, радије се лаћао својих послова; немарност, ко |
| акви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви рад |
| о је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву за тр |
| } Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Милан весело — унапред уживају, осећајући, какав ће им бити ж |
| сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе |
| ти.</p> <p>А Олга је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“< |
| примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бит |
| {S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико |
| мо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крс |
| ш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> < |
| за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{ |
| е, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — см |
| е.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку |
| p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> <p>— Ја сам богме — проговор |
| по повуче.{S} Можеш мислити, како је та вест примљена.{S} Особито се Стева љутио и наопако га ј |
| је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због н |
| ог времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити н |
| шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би се могло очекивати |
| дитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{ |
| телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> < |
| ју ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дак |
| гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица т |
| „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте з |
| стар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно |
| о само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, јер не можете изнети против нас н |
| за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњос |
| е.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу д |
| а.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабра |
| добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада некако подиже човека...{S |
| ам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Д |
| Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бег |
| " /> може штетно утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме ос |
| pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим ви |
| ођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S |
| <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Ч |
| Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, |
| је заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — до |
| ор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p |
| его се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације и |
| баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим н |
| ела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| {S} Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; ни |
| Али од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што з |
| акле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравн |
| ика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема н |
| де, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врл |
| рукчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видеће |
| ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си стари непријатељ тих ствари — примети Радоје; |
| >Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде |
| од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Св |
| 60" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — прог |
| који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема) |
| то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овам |
| оћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, |
| хвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио с |
| искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши онај |
| осподин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — з |
| е ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би |
| ле усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је |
| вога неку књигу и новаца.{S} Стојана је већ одавно нестало из Цириха; куда је отишао, — то се н |
| бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настад |
| е непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала деба |
| ледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту |
| } Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још једна година за по |
| > <p>— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, мел |
| о...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, |
| остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масл |
| отичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга излас |
| то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од |
| еда нам је извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге соб |
| ј; а Сима беше још у кревету.{S} Био је већ полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупо |
| о време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на с |
| пође у шетњу.</p> <p>Пре 10 сати био је већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говора |
| е се насмеја слатко и блесасто, како је већ само умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете |
| е у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе.</p> </div> </div> < |
| осета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још неколико пута сас |
| тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софи |
| која се тиче целог света!{S} Ал’ то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — н |
| ојима је обавештавање нужно.{S} А то је већ рад, озбиљан рад.{S} Но тим није још исцрпљено све, |
| еноме правом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу н |
| “, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књи |
| о редован техничар.{S} После тога му је већ било боље.{S} Истина, стање му се није поправило, н |
| али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођ |
| спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за социј |
| Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуш |
| те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што |
| довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, в |
| воје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се та |
| исао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима ј |
| Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја |
| Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме |
| угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> |
| еханике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, с |
| <pb n="196" /> неспособности, ми би се већ саме морале управљати према томе и без туђега тутор |
| а даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породи |
| кусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас виш |
| ка и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах пракс |
| људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с некима од тих људи, о којима ј |
| ашто толико одуговлачење?{S} Кад смо се већ састали, можемо <pb n="179" /> сад све свршити.{S} |
| ао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; ал |
| проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — вид |
| ло...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А на |
| рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, |
| у“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је |
| шта ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{ |
| ед њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћ |
| } Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што жел |
| а устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају |
| начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој |
| е мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за в |
| <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за ново др |
| уживати плодове нашега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим година |
| {S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у |
| рију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за |
| е, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и се |
| техничара циришког.</p> <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивиј |
| а е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, ка |
| јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примет |
| ем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са к |
| изишли мало на свеж ваздух.</p> <p>Беше већ прошла поноћ, кад је Марко опет седео с Олгом напољ |
| после неколико тренутака, — кад се људи већ навикну на тај правац.{S} Но сад било то, како му д |
| дмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> |
| — Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по |
| и он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— |
| Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари об |
| постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — |
| бити...</p> <p>У разговору су оставили већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запит |
| олим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти кажем — поче |
| није никаква тајна...</p> <p>— Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то |
| — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S |
| ци увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктр |
| — Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док |
| ма ништа.{S} Међутим ће се ваљда почети већ и радити, па ћу и ја чинити своје.{S} Помагаћу, с ч |
| нскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово |
| ругу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не с |
| ло напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и из |
| <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Ни |
| те престати с листом, а ми би вам мањак већ набрзо надокнадили.{S} Но то би, разуме се, било вр |
| рите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да прист |
| и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио |
| /p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају |
| ка неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више дај |
| Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање |
| есто посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није |
| е са новим појмовима...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та рад |
| у све чути...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Ми |
| па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је са |
| а.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њих, које из Србије, кој |
| вала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њом већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говори |
| естрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те |
| и се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му се не |
| Ја сам богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми |
| акса ишла све боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступањ |
| Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је |
| чно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступати при пра |
| наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До |
| етресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико одуговлачење?{S |
| ора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све |
| етка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p>— Она јо |
| риметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро |
| веде до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време |
| певати!</p> <p>— Ама човече, ми ћемо то већ накнадити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, |
| то смо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никакв |
| ачела иду против свега, што је, као што већ каже она стара фраза, „лепо, племенито и узвишено“. |
| сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекајте — смејао се |
| у Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни? |
| мо умео.</p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама им |
| ци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова одласка приметну |
| ту.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, |
| се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити |
| у њиховој чети.{S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све кон |
| га за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одговори она, |
| оцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне р |
| </head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Уз |
| ало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопш |
| на већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак ј |
| ет, како радничка плата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разл |
| на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „ |
| и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је |
| } Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћ |
| жи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде ра |
| ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над |
| се на једној страни мора прикупљати све веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора |
| ње огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити |
| ико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осиг |
| тицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, што му не ће стајати на путу бор |
| поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја |
| ма, љубав, која се појавила у мањем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Х |
| се у њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што с |
| ада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи |
| ти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најамнике, гомилај |
| ине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи |
| боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, д |
| сти ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина н |
| лесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузен |
| а.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелази |
| ило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће да се каже уну |
| ..{S} Међутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> |
| {S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе уђе Стева у собу.</p |
| го по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за ко |
| свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима потпуно обавештена, |
| је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе уста |
| /p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете себи пр |
| и представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ћ |
| р не знате, како се обично измајсторише већина, која представља бајаги цео народ, и заступа сам |
| ично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него нап |
| буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће бити светао тренутак...{S} Тада ће с |
| ло.{S} Неки се од њих упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су иг |
| раведан и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, ко |
| треба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који с |
| и са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ства |
| не шаке људи, а патњу и ропство огромне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми |
| жњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зац |
| ло.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p |
| пате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживањ |
| ма таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза |
| оду, без којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га за |
| искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан в |
| /p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медицини, које и ја слушам. |
| , кад вам може бити....</p> <p>Радници, већином тавна лица, јадна изгледа, кретаху се овамо-она |
| том.{S} Они, с којима се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарнос |
| азговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</ |
| ку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно |
| а њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих речи, па се одмах опрости и отиде. |
| вање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна. |
| које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} |
| {S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у кој |
| тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у такој прилици поступа |
| нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} В |
| ина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружб |
| огућно и потребно, т. ј. уколико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужнос |
| p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разум |
| ти све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} |
| ање скупља у све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју ра |
| ро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити ис |
| ; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околностима.</p> < |
| ројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне |
| ти при остварењу им оштећена.{S} Што се већма приближујемо томе тренутку, тим ће нам и ти услов |
| да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили оно, што називаху историј |
| изображење, кад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и дал |
| мо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у |
| како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ва |
| н.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и ј |
| не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</p> <p>— Ладна ноћ — прошапта она |
| илан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим заба |
| “ То би тебе, као техничара, морало још већма интересовати...{S} Он се окрете при томе једном т |
| тературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у мишљењу, то ће бити нужно, оба |
| ди?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан унутрашњи неми |
| е промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезаност према њему, — то се дабогм |
| отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши |
| у такој шетњи.{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} |
| асвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељице.{S} Ова јој одмах |
| о блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су на Каленбергу <pb n="104" |
| мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег то |
| ме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху |
| — Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од р |
| свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" |
| .</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћеш нас наћи |
| <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући чај; а М |
| стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ уз |
| поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се |
| .{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено доче |
| ије пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и И |
| насмеши се и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте |
| позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Х |
| ега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изост |
| у.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праш |
| ју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после |
| ака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чуј |
| d> <head>У позоришту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из |
| ла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше м |
| нка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немој |
| ј соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани |
| у живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> |
| етње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} Није била сама, него ј |
| то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што |
| > <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се поред чаја.{S} На један |
| p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, |
| ad>V.</head> <head>Крсно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собам |
| дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам б |
| дин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу |
| устао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Док |
| ао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} |
| ако хоћете, одмах сутра, или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом т |
| да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћ |
| аве.{S} Стари Јовановић, који није хтео вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> |
| а је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207 |
| бично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ двор |
| P18780_C1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је М |
| <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се прид |
| ше нисам с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} |
| помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера |
| P18780_C2.2.2"> <head>VII.</head> <head>Вечерње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше р |
| ше о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n= |
| ица, с којом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се |
| ај исти Л., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је б |
| нашега разговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада ст |
| собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Ол |
| <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се |
| ан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти могао с |
| риште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јов |
| ан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се пробудити.{S} Једни б |
| авала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом случај |
| а још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се |
| а концерту.</head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} |
| вим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, |
| адити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је оч |
| адржина мора у сваком случају претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остај |
| е да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем |
| {S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те |
| реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога — преки |
| </p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, —- вештина има велика уплива на човека.</p> <p>— Разуме се |
| аместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, |
| е и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, тога се не п |
| поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да |
| ше, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p |
| то су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби |
| сле од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и како ће се уопште бор |
| га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети М |
| тева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници за |
| ва. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научн |
| — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса |
| су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, |
| а, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са заним |
| рати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је с особ |
| арао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разгов |
| него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња |
| а невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи у св |
| p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незн |
| бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомиња |
| је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови сво |
| против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку поправку тог стања, за кој |
| ије видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете |
| Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и |
| с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У т |
| за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате с |
| може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још нисте опаметили.</p> <p>— |
| да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мр |
| лика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>Око њих се искупило међутим |
| — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} |
| уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С |
| е, укалупљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упу |
| о као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав н |
| је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ј |
| и ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не |
| амери; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате о |
| што би требало, него је узимате олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, с |
| ема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што см |
| у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — упаде јој Милан у |
| ао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, з |
| {S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати јо |
| p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћи ће то већ — преки |
| ругима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин |
| штво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишљате о томе, како да у |
| зирите се на та правила „учтивости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни |
| е излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то |
| ма, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да ва |
| ив закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклев |
| о је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разб |
| дају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакида |
| у рачун, или не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу |
| пали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, ш |
| то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелиц |
| ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских |
| другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за пошт |
| у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без које н |
| те нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако |
| кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што... што ћете ч |
| ацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како м |
| — стоји -сам са собом у противности.{S} Ви пружате људ’ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах |
| та она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве |
| ино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опш |
| каквим се разлозима на њих јуришало.{S} Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног |
| ма њој.</p> <p>— Вама је нуждан мир.{S} Ви сте јако узбуђени.{S} При оваким стварима иште се ла |
| и, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А |
| настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не може да на |
| {S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да з |
| рости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја прибли |
| кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала |
| бијају.</p> <p>— Какве су то стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таки |
| е ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде са математичном тачношћу, него |
| да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разболети...</p> <p>— Ваљда |
| је пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, шт |
| е не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, к |
| мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши су маневри |
| p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми |
| а Петровна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм |
| ао лед.</p> <p>— Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати о |
| н старчић, који је близу њега стајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — |
| ...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настави Јелица нежно, — је л’те |
| ве ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној еконо |
| ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда не у неогран |
| спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да |
| , видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците ј |
| еба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама |
| и она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... |
| е.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао с |
| ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што |
| S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима и |
| својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Мил |
| /p> <p>— Верујем, али опет....</p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за |
| ваша кривица према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да сво |
| те досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{ |
| промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви сте сувише радикални.</p> <p>— Сувише?{S} То би нам |
| пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, |
| љима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насм |
| асвим природно — примети Лаза.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним пра |
| лежи у целој природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом |
| ова изражена у нашим начелима.</p> <p>— Ви и сами кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, |
| > <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против ослобођења женск |
| </p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му ј |
| и ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме б |
| — одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане. |
| ло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципац |
| <p>Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господа |
| ав...{S} Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан |
| ..{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи |
| насмеја се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> |
| је лепо, племенито и узвишено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало н |
| п је — одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе. |
| јој огледала се узнемиреност.</p> <p>— Ви сте, као што велите, поуздано извештени?</p> <p>— На |
| ла, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не познајете — поче он опет муцајући, |
| танојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих има |
| са, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{ |
| ио баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Пого |
| оред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — проговори он мало промењеним гла |
| публике био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ |
| треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и пл |
| нув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S |
| дамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажуљити и одерати своја рамена, а свет ће оста |
| ојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом лич |
| S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Как |
| поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, п |
| док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а немојте играти и певати!</p> <p>— Ама чове |
| чнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу, а ви нас тешите појезијом.</p> <pb n="188" /> <p>— Појези |
| } Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима |
| у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју |
| , који је тражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисн |
| завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате |
| ају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Даб |
| Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли |
| и ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим |
| ајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, |
| и...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте, ј |
| , да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говор |
| ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо |
| чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше је |
| ечима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> |
| ранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није л |
| тао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Ниса |
| а се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} |
| ће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја н |
| начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје поглед |
| stone unit="subSection" /> <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој |
| иђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се |
| ви спрам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, ви |
| тну својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрес |
| згледате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење |
| те.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима? |
| Па још особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погле |
| {S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то какв |
| ке сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да н |
| ...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела износимо ми као темељ за |
| нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} |
| орским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које |
| е и са неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само |
| д не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радите?</p> <p>— Путујем кући, па сам мало сврн |
| лашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> < |
| видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— |
| долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} Т |
| једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кр |
| варење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— |
| ли нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста |
| иход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки де |
| адоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ос |
| оцијалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми |
| ити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Д |
| сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам |
| ј, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше, па крај...</p> <p>— |
| је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама. |
| већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за ва |
| изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру |
| вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одат |
| оћи проћи у адвокатској пракси. „Сви се ви“, љутио би се он чешће, „бавите науком; а каква је н |
| раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми с |
| развијање омладине.{S} Али можете ли се ви ограничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше уп |
| пошто му приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно. |
| далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све не бива у |
| о гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита |
| разна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви човеку, који ради и мучи се целога свог века, а не у |
| те те своје методе бегања.{S} Шта имате ви против мене?“ — „Ја?{S} Ништа...{S} Шта бих могао им |
| ом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро... |
| ри домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би |
| их начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њ |
| оведати о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја |
| е иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми с |
| е одговори ништа.</p> <p>— Шта разумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p> |
| орим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица |
| ерати те своје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете глед |
| мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близ |
| него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним |
| Но тим није још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви |
| после с којим се правом уопште намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо |
| <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> |
| поступају. „Себични створови“... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разли |
| је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p |
| празним надама.</p> <p>— А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћ |
| се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтивости“.{S} |
| ћу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте |
| ...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите природну н |
| видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му с |
| човека спекуланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год |
| су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то л |
| ти.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предл |
| /p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Васил |
| но полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n=" |
| разговора.{S} А расположење, у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поч |
| ет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи сл |
| бне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та п |
| ни се бар тако чини....</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме осни |
| бију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви |
| е чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после неког |
| штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа д |
| отање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наиш |
| и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два |
| ћи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и м |
| има, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним дру |
| а, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињен |
| м прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и посл |
| натан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љуб |
| вољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива то, што |
| људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима учествовати у борби |
| бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и п |
| Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са сви |
| границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао |
| еда зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се...</p> <p>— Може |
| а га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="8 |
| ик ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да |
| /p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би ви имали бар мало капитала, који би уложили.</p> <p>— Д |
| м докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, шт |
| ли права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; з |
| значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун. |
| зостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је о |
| о и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам в |
| ношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већ |
| {S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли ад |
| траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам познато, да |
| ашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па |
| сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развиј |
| м, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигура |
| ипак „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза |
| го (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство међу Марко |
| ошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскињ |
| , да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Ми |
| — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S |
| те представничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна во |
| е поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликов |
| твена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на овако |
| да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га |
| окно.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њем |
| ле нисам ни нужна....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Он |
| {S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> |
| т и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — |
| слабији у томе?{S} Лепа логика!{S} Али ви се ваљда само шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, д |
| верење, јер нико није непогрешив. — Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледи |
| а тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узимате у рачун услугу, коју сам ја споменуо.</p> |
| а установа.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p |
| , како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало про |
| је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S |
| очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, баш ништа? — рече на то тетка-Пер |
| се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а дру |
| ; баш напротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љуб |
| Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и онај тамо, што седи с Петровићем...</p> <pb n="97" |
| Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима се пусти у игру с Пером, |
| лазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви можете то свести на минимум, на ону меру, без |
| <p>— Шетамо се.{S} Није ладно.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да прод |
| рстом по отвореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио с |
| лабије одарене умним способностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, |
| т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо м |
| анити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да |
| p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви сматрате слободу.</p> <p>— У неколико речи могу вам |
| а — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су |
| Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руко |
| ако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ |
| <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — о |
| м хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није са |
| би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај |
| наша природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, |
| — Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се о |
| нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђени; то је истина.{S} Али |
| а вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све за |
| проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан |
| њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрм |
| ан.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — |
| који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Се |
| д, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да |
| „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пр |
| не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи |
| м увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим |
| то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би с |
| он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступ |
| еђу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мис |
| аћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати |
| на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој припо |
| ије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо м |
| буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете престати с листом, а ми би вам мањак већ набр |
| лаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да н |
| прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слобод |
| ћи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљ |
| поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не б |
| олико су остварљива та средства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене |
| што ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица. |
| зику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S |
| не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете |
| “ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњак |
| цати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост. |
| пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — „Ви сте чудан човек!“ рече му она на то и удали се.{S} З |
| а за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, што је налазе у тако удешено |
| ку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се |
| не Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе |
| и изразио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те |
| о — прогласити срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се доче |
| а људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним сре |
| је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни први ни |
| кима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и |
| напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше п |
| то је с тога, што сам размишљала...{S} Видела сам невољу, па сам мислила: од куда је то? и упо |
| ром највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у својој памети решила то пита |
| ривицу на овога, или управо она није ни видела ништа рђавога у ономе, што беше слушала од ћерке |
| лазити у кућу.</p> <p>— Од кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме |
| обије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да |
| време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Ст |
| но.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је в |
| те чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја в |
| — Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога |
| ка, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фин |
| м чисту истину.{S} Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само ка |
| > <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не |
| производ неплаћенога рада, као што смо видели.</p> <p>— Неплаћенога рада.... проговори Лаза ка |
| еда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{S} Тај рад не би се по томе, |
| <pb n="165" /> сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на |
| м, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу... |
| ој вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошк |
| о сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта ва |
| осту, који је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — н |
| е Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак п |
| е сецирали Рускињу, што се отровала.{S} Видео сам је мртву.{S} Јако се сирота променила.{S} Как |
| ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је намирисал |
| на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и п |
| <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, |
| е још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам д |
| уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се пос |
| тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим |
| ан је ћутао.{S} Беше му тешко. — Кад је видео, како стоји Јелица према њему, премишљао је подуж |
| 2" /> узме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког време |
| ме остао је незадовољан са оним, што је видео и искусио у том путовању.</p> <p>При повратку зад |
| ој некакву своју куму, коју одавно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> < |
| <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљутим.{S} |
| један прозорчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, |
| у и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетк |
| ама...{S} Али ти је канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> |
| Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</ |
| } Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, који се бави науком само из забаве |
| практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Зна |
| а ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> <p>— Ју, јесте!{S} Од кад је то било!...{S |
| е. — Од куда ти?{S} Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам до |
| и.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, |
| е да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је |
| узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону стран |
| ових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао из |
| са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... гово |
| вило.{S} Не стојте нам на путу, па ћете видети, шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за само |
| е куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— |
| на читаоце, јер ови или не ће ништа ни видети од свега онога, што им се изнело као здрава хран |
| — проговори Лаза Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p |
| из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним |
| о може имати од њих асне?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или |
| ије природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуст |
| дницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неоснованих, празних речи, које би |
| — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{ |
| се, јер су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш уту |
| све нешто особито....{S} Хајд’, хајд’, видећемо ми вас...</p> <p>Милан се смешио.</p> <p>— Мис |
| ио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ниш |
| ити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ћ |
| Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Сва |
| Али ипак нешто ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У |
| вас прекосутра одвести у ту фабрику.{S} Видећете свакојаких машина.</p> <p>— Је ли ту онај твој |
| и затим, показујући се расположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била |
| реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и дру |
| ?...</p> <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мен |
| уку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви та |
| ограма не разуверише ни једнога.{S} Кад видеше како стоје ствари, окану се на послетку своје на |
| је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја сам Ар |
| ица.{S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из соб |
| се разговарао.</p> <p>Она се обазре.{S} Види млада, црномањаста човека, средња стаса, озбиљна л |
| нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и д |
| о у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" x |
| н пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких брошир |
| осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасви |
| тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадит |
| ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у |
| а их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком. |
| le>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које с |
| мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту |
| } Она се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А до |
| из своје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби |
| етљење мора се много трошити, јер се не види нимало, чим је облачно, а иначе још и којекако...< |
| ило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога зах |
| осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може |
| ага ће вам непрестано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад ве |
| пособностима него ви?</p> <p>— Па то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме |
| е неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друшт |
| њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види све неке мале цифре.</p> <p>— Рачунај, рачунај — с |
| ом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, што је спис мал |
| диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви не умет |
| чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе |
| ите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече пос |
| — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате ок |
| ове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не м |
| но, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У в |
| кшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да |
| ам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, |
| ем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви ст |
| уром, коју сте представљали пре, — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напре |
| ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} |
| е са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња |
| што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S |
| вим самостално удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала са |
| аљинама.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“. |
| , да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n |
| ња.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> <p>У т |
| моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас |
| та је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи т |
| е, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није |
| ако је био <pb n="47" /> онај састанак, видимо опет Милана с Радојем у Јеличином стану.{S} Овај |
| орим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах, како је сва система образовања удешена пр |
| p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умн |
| је добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичн |
| ја истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког од |
| тање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у |
| у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот пос |
| се то сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки |
| сно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, који је текао по непознатим |
| од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, |
| ећ изгладити.</p> <p>Међу нама, као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви ра |
| тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на не |
| Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особито пријатељство |
| ас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим |
| да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима и |
| ћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} |
| та Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> <p>- |
| у, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам ж |
| аметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрес |
| еж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... </p> <p>Јелица му |
| твовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, и |
| киде му она реч, — али ипак, ипак...{S} Видите, ја каткад баш осећам потребу мира.{S} Нужно ми |
| е...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи |
| ар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други |
| али то вам ваљда не ће бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> |
| способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као |
| > <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, |
| глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам |
| рђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће |
| шљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ћ |
| дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зави |
| > <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан сам. |
| адоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део свој |
| ружајући обе руке — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао |
| ме, што... што ћете чути...</p> <p>— Па видите... ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој |
| <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвест |
| ас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађуј |
| .</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам |
| етка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света у кућу, па још |
| а та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ пр |
| ти вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела н |
| разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо с |
| а не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви |
| ће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак |
| то је сасвим у своме реду.</p> <p>— Али видите — примети Љубица, — има људи, које не можемо увр |
| љавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто |
| држава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи |
| о ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случај |
| а што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него д |
| евидно проста немогућност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују р |
| нику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред собом ненаграђен рад....</p> <p |
| ају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али у исти мах до зл |
| већ у Јеличином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер |
| ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља |
| ожда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена беле |
| .{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма |
| .{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика |
| то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се ман |
| кога — продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота? |
| љашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Коста нема рђав укус ни у материјалном, ни у ест |
| злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члан |
| на којекакве ситнице, него мора имати у виду основну промену онога, што не ваља...</p> <p>— Ви |
| илан, — који раде пером, морају имати у виду потребу строго научне и популарне књижевности.{S} |
| Али видите, либерализам има исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи |
| а и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врл |
| она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познаника, како је више пута иш |
| обро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту |
| е канда никад ниси ни видео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насме |
| удо; ја нисам у Бечу одавно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од св |
| езиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> |
| {S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ј |
| м већ изближе познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми |
| с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Лаза беше један од оних људи, који лако |
| ише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њиме неколико п |
| p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема |
| да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер нису имали новаца ни за |
| /p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело |
| но само изазивало смеј.</p> <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док ниј |
| је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити ч |
| што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер! |
| чив се обема рукама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој |
| у, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и види човека |
| ше да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заог |
| и пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} |
| о сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржати, кад видиш, где |
| есту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти |
| е крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Дарин |
| штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше |
| на остала јела, која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме м |
| ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде са штампарем мало на стран |
| <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на околину.{S} Дар |
| ла, што стајаше испод продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим |
| ка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се |
| </head> <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Мила |
| сваке стране. — Изишли сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме |
| стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу |
| о својим стварима.</p> <p>Станоје беше висок и крупан човек; могао је имати од прилике 24 годи |
| ерени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да с |
| <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст човек.</p> <p>— Стојан Поповић — пред |
| да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гест |
| ао, уђе у собу сам Јова.</p> <p>Он беше висока узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Бана |
| /> не с тога, што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они |
| на; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да ј |
| } Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они сврнуше у је |
| во.</p> <p>— Престани један пут!{S} Шта вичеш толико? — рече он Стеви, који је баш свршио једну |
| .</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умн |
| сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног |
| услови, те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је |
| т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати простоме измишљању; али он рачуна |
| коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе сп |
| ек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савл |
| с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињући његово пређашњ |
| јете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руск |
| зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што з |
| збегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по |
| а...</p> <p>— То су последњи робови.{S} Више их не ће бити...{S} Њих је тако много, па ипак све |
| ћеретање.{S} Но то је бивало ретко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S |
| — Кад сира, <pb n="39" /> кад масла; а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мал |
| у јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге с |
| не само накнадити, него још и осим тога више привредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — |
| а, богме се ражљутим.{S} Она није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... |
| е, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би онда према то |
| а?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} |
| и и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, тим је већа њихов |
| додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> |
| вање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању |
| и.{S} Хоће ли то бити пре или после, са више или мање непријатности, или шта више бола, — то за |
| о ћутати (премда није био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), |
| вори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо.{S} Али сад...</p> <p>— Како?{ |
| Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јо |
| са више или мање непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога с |
| ли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за ва |
| с којима се никако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се |
| лима; то се по себи разуме; ми ћемо шта више чешће морати урадити понешто, што је непосредно пр |
| е све.{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> |
| га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, |
| аје мало по мало све мање бораца са све више имања.{S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, зан |
| ећина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} То се види.. |
| какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> < |
| ="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот |
| не и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> |
| али су неки од мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опи |
| иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, се |
| S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више пута бивао и са Љубицом. -</p> <p>Један пут је сед |
| ружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита |
| остало онако исто, као и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре и |
| имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та з |
| сумње би нам бар у појединостима казале више, него што нам је овако познато.</p> <p>— Штета — р |
| својих послова; немарност, која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га |
| мам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па...{S} Он ућути.</p> |
| видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде |
| ш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад |
| езач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се нашао у чуду и чисто се поп |
| ред свију радних снага, па онда не ћете више спомињати ту опасност од „сувише наглога намножава |
| сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S} Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{ |
| еђу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њиховим начелима није хтео ни да |
| и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних пи |
| ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих и |
| редној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љутила и |
| </p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је н |
| з који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше |
| ите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у кућу.</p> <p>— Ја се не м |
| и ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</ |
| мо</hi> уништење те наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за |
| /p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода ни |
| ико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, |
| >Милан им је по старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, |
| тао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих бли |
| меном: а осим тога у садашњости не лежи више извор таком стању, које ја у осталом сматрам у суш |
| нешто од целе ствари, — који мање, који више, према своме месту и положају; а сви имају слепо д |
| кога се љубав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према о |
| ао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих |
| ли док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и |
| бу.{S} У њима се може обратити мање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, |
| а какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По |
| имљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарк |
| о, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да в |
| о.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се м |
| тањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n= |
| затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да б |
| д храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прил |
| а.{S} Погледим боље по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каж |
| столу, поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узруј |
| ацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам |
| е тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> |
| о нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких при |
| љим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, |
| руштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају |
| , да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито |
| рло мало о медицинским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњ |
| страну начела, која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како |
| а код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијом, него као средством за озби |
| ти никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и |
| сних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са |
| е је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег непоштовања слободе |
| — настави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме д |
| м средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколико тренутака.</p> <p>— Штет |
| „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако ти |
| вршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се под |
| су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек ид |
| шенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да с |
| о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталног |
| рави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брз |
| разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело много пис |
| изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно свакој про |
| ао ни у тачном разликовању тонова; мало више иди ниже, њему је било свеједно.{S} Нити је певао, |
| пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо у хотел, који ми беше оз |
| врсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „ |
| ади праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је го |
| етан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу с |
| его да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане |
| нтересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је з |
| ука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <pb n="159" /> рада, а све на основу ш |
| се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да |
| ћи се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Дос |
| е: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду из |
| упали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили и приближили о |
| удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, кој |
| амети.</p> <p>— Та ниси ти сам; има нас више таких — примети Пера. — Али све је то маленкост.{S |
| ријатан расположај; али се на њему опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p |
| ла слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој фор |
| ? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо |
| ти по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} В |
| мена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословиц |
| ти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе п |
| у се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не можеш издржа |
| ра од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по |
| за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упус |
| обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове |
| ај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо ба |
| ј опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случа |
| пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно |
| те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине |
| беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је |
| ра цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, нека доне |
| — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике м |
| мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви |
| ецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока |
| више онака потчињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и |
| ан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћете нажу |
| ма не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д |
| и, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде |
| уком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, |
| неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по општем рачуну, него по личној сп |
| учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> <p>— Ако игде — упаде јој у реч Сима, — ту |
| суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан |
| опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куда ви? — чудио се Марко, рукујући |
| је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{ |
| да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложили у њу |
| <p>— Ми нећемо никакву <hi>сувишну</hi> власт, т. ј.{S} Нећемо никакво ограничавање, које није |
| бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами |
| свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и |
| уштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p>— Ми нећемо никакву <hi |
| еизбежно; тако сам ја рекао.{S} А сваке власти и сваког ограничавања нестаће тек онда, кад не б |
| ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећу и слобо |
| де су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали |
| на, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И |
| же врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег тога, што теоретич |
| љу, те тако је претворила у своју личну властитост, не може наравно уништити то очевидно опште |
| о швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи с |
| тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера г |
| не, то ћу одмах прећи на средства, која воде остварењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе гово |
| ље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, как |
| легаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазар |
| руштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помислио; |
| ајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом вид |
| патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p> |
| вога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле поло |
| осети своју снагу и не пође путем, који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год |
| еђеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше већ скоро 10 сати, кад с |
| и за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, ко |
| } Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се |
| ти беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и ова |
| х догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе н |
| ју трговину у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- |
| дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распрост |
| ија, коју је он такође опширно цртао. — Водио је, разуме се, бршу и о кроју одела, о понашању у |
| то је све мало.</p> <p>Тај се разговор водио у Бечу у стану Ане Василијевне, плаве, омалене же |
| {S} Био је црвен као рак. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешк |
| најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвен |
| лгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. |
| ствујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно об |
| борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; |
| нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} |
| оси једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се те |
| у, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у раду, у ком се производи што више са што мање <p |
| и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Д |
| н, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места. — Међутим полиција им пох |
| немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама могла њу препор |
| p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одго |
| ро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједнач |
| Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либ |
| о у наше коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћ |
| > <p>— Како то?{S} Разјасните ми — рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматр |
| време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пр |
| </p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што је лепо, |
| , а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и |
| смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се ж |
| </p> <p>— То је чудно питање — одговори Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Љ |
| ка.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака — свакојако опасно, да с |
| .</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су из |
| ом.</p> <p>— Тај не иде овамо — примети Војин, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу стран |
| еки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринч |
| но, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том |
| ено.</p> <p>— Ви се титрате — поче опет Војин. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шале |
| /p> <pb n="205" /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, |
| > <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском пр |
| увише много попуштате — упаде јој у реч Војин; — изгубићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за |
| ...</p> <p>— Кажем ја! — упаде му у реч Војин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строж |
| Видите ли, куда би то одвело?...</p> <p>Војин је непрестано ћутао.</p> <p>— Него шала на страну |
| ло шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз |
| рзо; али без њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако? |
| ера иђаше Војин Илијћ с Љубицом.</p> <p>Војин беше млад човек, пријатне спољашњости.{S} У његов |
| ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— Па видите — настави о |
| жи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с |
| ах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не |
| >— Ја сам — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женско |
| онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру |
| је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве доса |
| “.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љу |
| је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њ |
| неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила |
| оћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. |
| најте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он не сврши.< |
| ништа — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p |
| ти и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, |
| ј овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{ |
| p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености. |
| онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што |
| ку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Д |
| ван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те љ |
| им упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брз |
| он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја ј |
| ет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му б |
| решавати.{S} Постану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се |
| ли узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго трај |
| тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацел |
| то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи |
| а угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло мног |
| Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је дал |
| > <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Виш |
| асполажи са својом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Зна |
| о ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а |
| ерг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је вр |
| у.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у последње време из неп |
| — Па како онда изгледате, кад сте рђаве воље? — насмеја се она.</p> <p>— Можда боље него сад.</ |
| и.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла н |
| је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истин |
| ав већ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима с |
| е љубав појави сасвим независно од наше воље.{S} У таком случају ми видимо само свршен процес, |
| ма и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га |
| ио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас настави |
| да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из |
| лико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим |
| договора, на основу кога људи по општој вољи уређују своје одношаје; слободно располагање са св |
| {S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не ограничавају ме; али у |
| ему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о жен |
| то да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} |
| е смем излити у Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за так |
| /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} |
| сле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно |
| ћивати ни међу оне, којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање |
| ао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— |
| вештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Н |
| ржим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда |
| па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа против |
| пост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш расп |
| с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слу |
| уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога |
| и створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и мате |
| Јелице — настави он, — ви имате снажну вољу.{S} Ви ћете бити кадри савладати осећај, који не м |
| иноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих по |
| у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас мало узнемирујем — смејао се стар |
| бити неправо.{S} Видите, како је красно воће!{S} Па како је слатко!</p> <p>Он остави све на сто |
| му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би |
| тао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако |
| </p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове |
| ма и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти ј |
| је смеј у соби престао, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и бац |
| ших уста...</p> <p>У томе неко куцне на врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — р |
| ка, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра уђе у собу Олга Петровна.{S} |
| екивао.</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом б |
| чи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост |
| е почну разилазити.{S} Он је стајао код врата.{S} Поред њега прође један члан позоришнога одбор |
| ав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђ |
| арали се поред чаја.{S} На један пут се врата нагло отворе и у собу уђе Коста.</p> <p>— Од куда |
| је собна нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отво |
| Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било |
| ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа в |
| мела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет спусти на своју столицу.</p> <p |
| мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан ни |
| ољу чаја, те ућути и почне пити.</p> <p>Врата се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S |
| ала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он |
| рно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио. — „Не, нисте погрешили“, вели она. |
| ел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да рад |
| ј је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, |
| и ми беше означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је соб |
| ствар свршена...</p> <p>Милан и Јелица врате се одатле кући; а Сима отиде са Радојем у његов с |
| еше играти.{S} После неколико тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с дома |
| овори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин није |
| отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олг |
| јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... |
| ацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Он |
| ј је у тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и преб |
| {S} Она остаде у у Паризу, а он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Ст |
| и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је |
| н затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врл |
| /p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристад |
| којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били су, наравно, опет з |
| авила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код |
| — проговори Олга — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разго |
| арко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она |
| ошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, |
| а не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана на |
| ад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах ка |
| кад се као свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тим |
| сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ак |
| е други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису д |
| се.</p> <p>— Удаје се?{S} Ваљда се није вратио онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног |
| ђу се они опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.< |
| е ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграф |
| управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрз |
| p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда си |
| мо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обој |
| ако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад се вратише у Беч и почеше се разилазити, она му пружи руку |
| напретку неизмерну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је оста |
| , дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово бољ |
| се патио, од како се родио; а човек је вредан и ваљан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| том тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, п |
| површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које |
| она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам |
| као с неким багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нис |
| кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њ |
| је познајем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; |
| ајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљен |
| — Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пи |
| лику изнесене науке, тим је већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо |
| ицима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представит |
| новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њи |
| донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај д |
| ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привре |
| осећаји, који имају трајнију и општију вредност: па свет, који тражи стихове, може опет и у њи |
| вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер ови или не |
| х ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредн |
| осе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеали |
| спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле паметан човек или спал |
| обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају само привремену важност, уколико |
| бар по моме мишљењу, једино с тога без вредности, што се у њима не може развити идеја, као у в |
| у којима су и таке сањарије могле имати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се са |
| од виших варошких чиновника.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бис |
| ију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — у |
| S} Она не сме бити одвећ шарена, не сме вређати природност и остала правила здравог разума, те |
| шаји морају на неодређено <pb n="61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и |
| ишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да ј |
| о ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу |
| {S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачк |
| ко би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би он |
| ије <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију су |
| вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље |
| тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ О |
| Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Но |
| се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања особито у оним |
| е, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, |
| дија има свога смисла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — |
| која је много „искусила“.{S} У последње време поче јако ладнити та наклоност тетка-Персина прем |
| је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две н |
| е; но у Цириху наиђе на њега у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) |
| имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— |
| што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта им |
| е због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али |
| и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, што је за |
| у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, д |
| ржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се у |
| ружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и другим околностим |
| је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опомене чинио се |
| своје робове, средњи век своје, а наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али с |
| едовне вечерње шетње, чим настаде лепше време.{S} Њима се придружи и Лаза Стојановић, који беше |
| тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо са |
| ка текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихово |
| и због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих |
| ти, да би се и они, који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не |
| оју снагу.{S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} |
| , <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Мил |
| а или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу, изг |
| Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још б |
| е уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно ради про |
| храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „<foreign xml: |
| да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.< |
| Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не наста |
| ега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> |
| азборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други заба |
| ) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” |
| д је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату |
| .{S} Он остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану. |
| тоду.{S} Отиде у шуму и проведе ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онд |
| тати непотврђене“... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта |
| } После њихова одласка отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} За |
| дно. </p> <p>Станоје поседи ту још неко време, па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је |
| јер на очев позив беше отишла на кратко време кући.</p> <p>Једнога вечера иђаше Војин Илијћ с Љ |
| лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и пред |
| видесмо, пристао на то.{S} Кроз кратко време је имао изићи позив на претплату и угледни број.{ |
| ште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога вр |
| чно тек по неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с |
| а се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио и |
| е извесна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше |
| А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така уживања, — тога се ја н |
| сима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> <div typ |
| вора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе се ту осим већ познатих Срба још неколико њ |
| де.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који вод |
| таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} |
| снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} Све то прес |
| дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни непријатни.{S} Но ако се прав |
| оћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми мед |
| у, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видит |
| Милан. — човек тако радо помишља на то време...{S} Светла је наша улога...{S} Борба је, истина |
| а...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположе |
| са је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим мест |
| блаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре |
| да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћи |
| у врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није стајао у писменој свези с бечким начелни |
| н је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се т |
| платити и тај повелик рачун.{S} Но у то време <pb n="200" /> се уједно ослободио тога „практичн |
| о сви ту остајали.</p> <pb n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре раз |
| ка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> <p>— Што |
| е бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је н |
| ије могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој |
| сак, али се слабо крећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема и |
| кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те зам |
| љ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао |
| — Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека |
| био нерасположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варош |
| се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S |
| одзива, нађе се увређена, те им од тога времена почне ређе одлазити у кућу.</p> <p>— Од кад те |
| спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{ |
| она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао о |
| сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки начин |
| одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S |
| дом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истина?! |
| 8780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говора |
| како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле имати вредно |
| вом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> |
| н у реч — питање је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало |
| од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уна |
| еш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били ну |
| а Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше |
| неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S} Пост |
| код вас није сад само то...{S} Од неког времена сте и слабији...</p> <p>Она седне опет на столи |
| ку своје намере.{S} Милан беше од неког времена прекинуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и |
| још мање.{S} Него рђаво спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не з |
| иста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео много озбиљније мислити о тим стварима... |
| вој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ” у Србију.{S} Но пре пол |
| ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори |
| ра у бољу будућност.</p> <p>После неког времена опет су једног вечера седели и разговарали се п |
| ривредити ствари....</p> <p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да с |
| је један од његових пријатеља пре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после ус |
| > <head>Узалуд.</head> <p>После кратког времена приреди се у Милановом стану састанак ради дого |
| ad> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Ј |
| е врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато с |
| е више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, и |
| а је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо дан |
| азак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не |
| цело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима, којих има та |
| могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо |
| ма, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важни |
| ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога и |
| кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се |
| ли ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потп |
| за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзаплетенијих п |
| што не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уж |
| Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да буде |
| промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја не |
| тку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на те св |
| и за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек мож |
| ожда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је сам |
| нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких п |
| њем или већем степену развитка, мора се временом изгубити.{S} Хоће ли то бити пре или после, са |
| служује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говори |
| ата мора бивати све већа, те ће се тако временом све већма изравнавати разлика међу њима и капи |
| ике није ни могао урадити, то ће се већ временом морати постићи.{S} Он је, као што кажеш, својо |
| огоме поправи и удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само |
| на, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не само накнадити, него још и осим тога више п |
| нуто, разговор <pb n="202" /> одмерен и врзе се скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпун |
| не установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и кипило; беше Фанатик.{S} У то време још није ст |
| .</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча |
| је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време. |
| тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта |
| виће победу...{S} Несвести има, истина, врло много.{S} Народ слабо мисли; а није ни чудо, што ј |
| {S} Марко је био смеђ, средње величине, врло осетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изуч |
| елу Б. у Бачкој.{S} Он се, особито пре, врло једио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је у |
| скињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; |
| еника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та свеза имаће се пре свега раши |
| пример, само с тога било <pb n="208" /> врло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не г |
| ога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више |
| ђосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим начином.{S} Виђали су неки од мојих познан |
| јем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p> |
| ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те ја |
| <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем уч |
| и ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? |
| осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе ок |
| а да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што је потпуно појмљиво, кад се помисли, ка |
| .{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорил |
| ељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које с |
| е.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после по |
| је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, ско |
| њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па |
| које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у це |
| говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; в |
| обито обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Дари |
| Милану у кавани. — У вашим начелима има врло много светлога, што привлачи и одушевљава човека; |
| орали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може уништити исисавање радн |
| опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих |
| S} Једна иста ствар може се износити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, зг |
| е зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; д |
| p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштром брадом.{S} Отац му беше трговац у с |
| вски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које пре |
| <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајет |
| и и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — Он се н |
| дговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даљ |
| а тихо, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неки |
| е у собу Олга Петровна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбу |
| че опет Мита, ходајући по соби; била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је |
| иста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до оно |
| који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни |
| у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запи |
| озницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после крат |
| ше, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи се |
| оја плови под водом.</p> <p>— Но, то је врло вероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плов |
| {S} Тражим познанства с људма.{S} То је врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</ |
| отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како |
| се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, што нису повољније |
| кнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понаш |
| ева, ширећи план бечке околине. — Ту је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтин |
| ше пријатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше |
| ба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да |
| делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са |
| оје иронично. — Па она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Оста |
| позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само |
| ба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div |
| лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за |
| .{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних сна |
| ода осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице |
| вна — поче Стева, приметив је, — ви сте врло паметно учинили, што сте послушали телеграм.</p> < |
| а се и он, али усиљено.</p> <p>— Ви сте врло рђаво расположени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А |
| сневање је, као што смо видели, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? |
| ако рекао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан |
| дојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Мила |
| зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или |
| а дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших варошких чиновн |
| и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да о |
| тно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао наћи никакав други и |
| и и отиде.</p> <p>Ани Василијевној беше врло чудно то његово понашање.{S} Није, наравно, могла |
| Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једне стране није се могао примет |
| > <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из пис |
| твари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно |
| робудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају се п |
| еда дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале сав |
| узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену в |
| н, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Бе |
| ли.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „при |
| као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не м |
| могу бити од користи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће с |
| се он разговарао, већином су показивали врло плитко размишљање и немарност спрам свега, на што |
| , разуме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности м |
| имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До |
| коро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живља |
| гнуто и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јели |
| евљен рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} По |
| главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „на |
| оду.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати време |
| којој и не сања, а опасност је та ипак врло близу...</p> <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мери |
| ио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови |
| раше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богд |
| — Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И |
| изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средње |
| седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало о медицинским стварима, но тим више о различи |
| n="151" /> им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{ |
| , а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-к |
| — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута се може чути, где се го |
| , Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Ш |
| ву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше уве |
| о сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма |
| нку, имала утолико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива |
| као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нарави.{S} Она му угађаш |
| с примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она |
| твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим т |
| оведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло |
| докнадили.{S} Но то би, разуме се, било врло рђаво.{S} Почети па прекинути, то је сасвим неудес |
| бивало врло ретко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са же |
| .{S} Цео тај разговор беше јој очевидно врло немио.</p> <p>— Немате ни ви ништа против њега, ба |
| ори о таком познавању, али је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се саст |
| одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Дар |
| м за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p |
| ш особито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па |
| још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Им |
| бу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p |
| е — поче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја ниса |
| ореној књизи.</p> <p>— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад т |
| се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу на |
| љда баш тако...{S} Видите, ја сам сад у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb |
| n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у врло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофиц |
| е тако мало повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда д |
| вот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што ј |
| учај.{S} Него свакојако је морала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње |
| и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се не каже.{S} Шта |
| има напредоваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други примет |
| рбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која с |
| Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога |
| о што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно од најтежих и најзап |
| <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> |
| {S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу ви |
| ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарно |
| окушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуство |
| сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознал |
| на, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавањ |
| е ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене |
| ре неког времена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла |
| ним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се најзгоднијим начином.{S} |
| наше време може се подичити најфинијом врстом ропства, али свакојако ропства...</p> <p>— То су |
| сећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, |
| доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви јо |
| добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све |
| већином је путовао пешке.{S} Беше лето; врућина ужасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео |
| греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бунду, а куп |
| ле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођу сви троје полако по соб |
| ња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb n="187" /> <p>— Али — преки |
| васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена |
| и, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и так |
| {S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> |
| <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама још нешто мало разговора...</p> <p |
| узраста, смеђ.{S} Родом је био из седа Г. у Банату.{S} Родитељи му стајаху се имањем рђаво.{S} |
| S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— |
| полу-будан.{S} Разбудио <pb n="149" /> га Јова лупом и приповедањем, које је Сима слабо разуме |
| да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нек |
| мао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; |
| } Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, |
| јатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе |
| p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — преки |
| који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потањ |
| је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма |
| е писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоћ |
| тева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{ |
| и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао ра |
| ше са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кр |
| Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати целу с |
| ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке н |
| љењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није мог |
| <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао |
| рим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите н |
| прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја |
| јући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да |
| ам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... му |
| } Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отиша |
| атак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њи |
| је смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајућ |
| скујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пустите, |
| едала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашњ |
| м се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Са |
| еву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, што свима |
| је, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао с |
| ога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем него ти.{S} Ти си видео у њему човека, |
| нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек |
| е ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> < |
| а и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S |
| е бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека |
| ека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног по |
| лазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и ус |
| <pb n="80" /> <p>Ана Василијевна мерила га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мис |
| </p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хо |
| није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — |
| ута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час је ковао нове планов |
| јесте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, |
| бјашњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — |
| о све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — нас |
| нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својо |
| p>— Устаните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш |
| настаните тамо?</p> <p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>П |
| је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дера |
| а нешто неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одг |
| надох....{S} Ни он не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата |
| Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} |
| осла?</p> <p>— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихов |
| е посети Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га ј |
| оро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати |
| отивник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше |
| е ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш да |
| >- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво немачки.</ |
| е те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао м |
| зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје заст |
| буњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао |
| али.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>П |
| ио скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао сам се |
| .</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радоје. — К |
| р ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Си |
| чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{S} Од п |
| е послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и |
| Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не одобра |
| отражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста |
| има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чуди |
| ара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у дру |
| те ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете |
| ам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је т |
| знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него с |
| само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега завис |
| ту неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају з |
| оша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, ходаше неко време по соби горе- |
| н је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава |
| <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад га после неколико тренутака погледаше, примете, да се п |
| ного давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише понижавате.{S} Велите, предаваћете с |
| не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте |
| ребама...</p> <p>- Није нужно - прекиде га Сима, који се међутим устао и такође правио цигару, |
| .</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Мила |
| ...</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она да |
| те другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он б |
| >— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — |
| оменити...</p> <p>— Кажем ја! — прекиде га наново „красноречива“ кума. — Та то су паликуће, раз |
| Та ти си већ морао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог |
| p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала много блажија и сасвим |
| <p>— А представничка система? — прекиде га Лаза. — Па тек република!...{S} Политична слобода мо |
| тишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је још од пре врло одан |
| не треба изравнати, је л’те? — прекиде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Воји |
| p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет |
| <p>— Али нашто вам је све то? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та |
| ог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако прав |
| .</p> <p>— Манимо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас |
| ...</p> <p>— Нејасна је слика — прекиде га Лаза.</p> <p>— Ако тражите јасну слику тога прелазно |
| ње...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... ил |
| Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не |
| аске...</p> <p>— То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на |
| /p> <p>— Али та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много |
| ..</p> <p>— А тај чист приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога |
| идео...</p> <p>— Виђао сам је — прекиде га Коста.</p> <p>Радоје се насмеши и погледа на Миту, к |
| шана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не |
| <pb n="133" /> <p>И не сме се — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свез |
| /p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добр |
| им околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима л |
| .</p> <pb n="187" /> <p>— Али — прекиде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{ |
| ичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту покв |
| p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље на |
| неву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> |
| е...</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да оз |
| — Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хоћете слободну изјаву мисли, али ваљда |
| p>— Опет сте упали у појезију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т |
| <p>— Слобода није празна реч — прекиде га Лаза.</p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацел |
| <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> |
| љутито.</p> <p>— Није баш ни тако — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметниј |
| розор, скува себи још један чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> |
| ока неко меланхолично расположење, које га је често мучило.{S} У таком стању је ћутао, избегава |
| Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Ка |
| ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с к |
| То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постат |
| о.{S} Упознао се с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p |
| естаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту случајно деси |
| Он вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде ј |
| .{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били |
| мах онако, као што би требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{ |
| специјалнији.{S} Тај први облик, што ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} |
| е постану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и т |
| што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај б |
| утака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против |
| овора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и с |
| инити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огледала се |
| шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— |
| зумете ви управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, |
| .</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не о |
| како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ |
| те ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, нисам ја непријатељ |
| њу.</p> <p>После неколико недеља питаше га један пут Стева: „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. |
| ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само м |
| их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику тргови |
| </p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето |
| рода не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промис |
| , кад развија те своје планове, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој с |
| ер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би |
| то да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развија те своје планове, а не би га иначе |
| вет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима не |
| ек.</p> <p>— Стојан Поповић — представи га Мита осталима.</p> <pb n="15" /> <p>— Слушалац педаг |
| ом путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на ручку.{S} |
| зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим ок |
| д невоље, не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега о |
| али.{S} Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Гово |
| инско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће про |
| е ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут ви |
| олицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не би могао спаст |
| ити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући |
| више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи п |
| се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш |
| омрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би он с тим новцем. „Та ј |
| ш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S |
| ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погледа.{S} Стајала ј |
| отуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без реч |
| и гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушки |
| з којега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у |
| еси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђ |
| нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити. |
| иви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га испод руке.{S} Тако је ишла с њим подуже.</p> <p>Кад |
| болеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Л |
| ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, шт |
| она подуже читала лекцију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и |
| ле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им |
| ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Ви |
| ражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дође |
| S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој скупштини, како се посадио за ст |
| ки суд.{S} Онај један разговор, што сам га имао с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам п |
| беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако б |
| доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки |
| редузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца. |
| о? — прекиде га Јовановић.</p> <p>Милан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога... |
| у ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то |
| био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али све бадава.{S} Он се непрест |
| Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, с |
| озајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људи ипак бар то |
| слетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ п |
| , него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Неке несретне спекулације |
| има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањем или већем степ |
| већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати |
| {S} Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора |
| целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са рез |
| на.{S} Особито се Стева љутио и наопако га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвредни |
| еко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</ |
| ио, што је правник.{S} Пре свега љутило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је о |
| .</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у |
| збуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>О |
| Луки, кад је певала у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре у |
| е би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар сп |
| уства.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај теме |
| дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претп |
| ожемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где |
| <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и |
| поведио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе |
| мо га је обрадовало, али у исти мах оно га је нешто мало и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда |
| <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — одговори он -— |
| ?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јес |
| ако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад мораде наба |
| могла послужити на олакшање терета, што га сад сноси раднички свет.{S} А особито ваља имати на |
| p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— |
| пријатан, јер ће се отклонити све, што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници |
| неколико речи, а цело остало време, што га је проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, к |
| сна нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућуј |
| без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви с |
| воље са својим „појетичним“ стањем, што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не |
| спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на т |
| је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непозна |
| вету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са мушким светом никако |
| а, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељ |
| и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм |
| г начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама |
| ати се више.{S} После једнога сата опет га ухвати Олга. — „Сад ми не ћете умаћи.{S} Морате чути |
| p>— Видите примети Милан, — кад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчиј |
| пружи му један телеграм.{S} У телеграму га позиваше онај исти Л., којега је Милан споменуо на в |
| дали, али га они обојица ухвате и почну га вући у капију, смејући се.{S} Најпосле попусти он и |
| ... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он оби |
| аилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадово |
| а добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} |
| ко му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> |
| дње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче |
| ма беше потписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђак |
| бљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад пробудише Стевине последње речи.{S} Сад је О |
| тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и ње |
| Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко |
| , човече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— |
| оравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не |
| су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога пође Милан са Р |
| о с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да |
| увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ћ |
| цијалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснији |
| то је — поче тетка викати, — што је то гадно, а ви не видите!{S} Пустити човека из бела света |
| равилно.{S} Реците сад сами, није ли то гадно и ниско, што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако |
| е неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога |
| адницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај |
| <pb n="143" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без т |
| не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини |
| адом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику |
| мнику био потпуно исплаћен сав рад, али газда не би <pb n="144" /> од њега имао асне, а он као |
| та се полако отворе и у собу уђе Симина газдарица.{S} На прстима се приближи кревету, види да С |
| јој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удовица; имађаше преко шездесет година.{ |
| знаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само толико, да п |
| с њоме.{S} Више пута није проговорио с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота |
| оље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била је, сирота, бледа као крпа.{S} Каже |
| ђен само утолико, уколико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му |
| да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако |
| јамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за |
| се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами |
| там ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може така услуга мерити и |
| ам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће шиљати по коју пару...{S} Шта ћеш... |
| ику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{ |
| та овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена лађа, која плови под водом.</p> <p>— Но, то је |
| новић.{S} Родио се у Бачкој, у селу П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде |
| се под једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли н |
| очеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, |
| смемо пружати просто увесељавање онде, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа |
| енитом виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију по |
| друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу бре |
| ма, то не мора бити могућно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав дока |
| ном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, д |
| о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише много да |
| „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} За |
| то је то случај у каквој научној књизи, где има, на пример, толико научнога извађања, да се ишт |
| човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте |
| е.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њ |
| етко.{S} Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло |
| стом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састане |
| асвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похват |
| посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претп |
| о није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размишљати и решавати.{S} Постану ли из |
| е ту можемо послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разгово |
| а сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по |
| оје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали састати с Миланом...</p> <p>— Можда ћем |
| и бадава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S |
| то су питања, на која нема одговора.{S} Где има потребних услова, ту се љубав појави сасвим нез |
| p>— Љубав се не може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављу |
| иле, опет не би могли ништа урадити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само |
| чајеним најпречим потребама њиховим.{S} Где је раднички сталеж велик, а то је у индустријалним |
| адити.{S} Где им је поверење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо |
| за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају м |
| због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> |
| p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас А |
| су обично полазили у шетњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> |
| а и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га — одговори Мита, смејући |
| оје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на булвару.{S} |
| да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради то |
| ко?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> <p>— То је истина — прекиде му она реч, — ал |
| е Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро |
| ас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсео је код Николе.{S} Његов стан је |
| прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> <p>— Свакојако у |
| ти; ви сте у соби, коју тражите“... „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — Н |
| цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одм |
| кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су те |
| ерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почн |
| а?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам |
| ас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набу |
| би било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, н |
| први пут у Бечу, па нека поседе, имају где; нека се мало прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, п |
| е никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та |
| икакве науке, него се све ограничава на гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д. |
| </p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда |
| а су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте |
| ешао у своје приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— |
| ва Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Ј |
| вао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је обично остајао подуже сам с |
| у П., где му је отац био поп.{S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био |
| јаху се имањем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипенди |
| ти, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од |
| а би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рач |
| ла у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Остали се насмејаше.</p> <p>— Почећемо |
| себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, к |
| ље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него имам бун |
| , јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он |
| до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зб |
| лану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији. |
| .{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које и |
| и немир, срце би му тада јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У |
| атим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Дар |
| свима таким либералним и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Т |
| не.{S} Било то исисавање веће или мање, главна ствар остаје иста.{S} Не сме бити <hi>никакаква |
| јем разумевању самих њихових начела.{S} Главна цељ: свестрано начелно обавештавање била би им, |
| а мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свег |
| ство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива на тачном ек |
| о то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба |
| иком размеру.{S} Рад у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта м |
| его видите ли, како се укусно и, што је главно, неутегнуто и просто одева?{S} Црно одело јој вр |
| до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.< |
| ми пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их |
| и се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршениј |
| ћем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а |
| никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...</p> <p> |
| долази никако у првој линији, као нешто главно Главно је: узајамни одношај између ње и њега...< |
| ом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и |
| , стање му се није поправило, него је у главноме <pb n="9" /> остало онако исто, као и пре; али |
| е, који су га боље разумевали.{S} Али у главноме остао је незадовољан са оним, што је видео и и |
| — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има |
| њега не може проћи.</p> <p>Војин махаше главом.</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без |
| м.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— |
| , ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи |
| је тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта |
| </hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p> <pb n="166" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се |
| гим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се међутим окретао, п |
| еђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен. |
| и она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако |
| ен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар прија |
| ђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога човека, коме на л |
| говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се сплете, проговори нешто сасвим неразумљ |
| имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заи |
| ни.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи пос |
| , која је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та наче |
| p>— Ни мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.< |
| невоље?!...{S} То им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су ок |
| ; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Ал |
| неко време, не једући ништа.{S} Кад га глад поче мучити, онда по томе непријатном осећају закљ |
| ну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуре |
| з посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју мож |
| ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сре |
| тано расти...{S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ре |
| Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати |
| ијонара: а они сами сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише... |
| } Каква хармонија може постојати између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либ |
| бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, до |
| што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра |
| о човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; распол |
| ас и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а позитура као у каквог старог пр |
| тем је певао разне песме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које |
| разила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, к |
| дговори ништа.</p> <p>— Ви ћутите...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некак |
| сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на |
| } Она ућути.{S} Била је као у ватри.{S} Глас јој беше мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га доб |
| Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш |
| овор — проговори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва сам |
| .. ја сам мирна... примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за ч |
| лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у пр |
| наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач |
| одаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујаност.{S} Није |
| у.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско |
| обар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њо |
| и?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још некол |
| дајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба д |
| ељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мести |
| чанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која |
| очеше иза ува, па вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо |
| чина узбуђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се |
| две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић |
| оштар.{S} Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше са |
| де могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштв |
| Одавно те већ нисам видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и |
| прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради према снази и способности |
| дан од њихових присталица непрестано је гласно одобравао све, што је Мита или Коста рекао.</p> |
| ах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета |
| беше оригиналан; обухватао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим нас |
| и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси пев |
| во — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни а |
| а је волим.{S} Ви свирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам |
| У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свира |
| ти, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је |
| и ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите |
| Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста и |
| “... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S} То беше главом гро |
| ори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема с |
| — настави Јелица опет спуштеним, тавним гласом, — показује ми, чему се имам надати.{S} Кад би в |
| узбуђени — проговори он мало промењеним гласом; — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста |
| до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="c |
| p>— Не, не — проговори она скоро оштрим гласом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никак |
| те ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настав |
| гије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје ф |
| етник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он.... |
| шак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Пр |
| прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слу |
| вно није видео.</p> <pb n="223" /> <p>— Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не м |
| {S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув ј |
| г.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париза — рече Радоје. — Ко ти то пише?{S} Ваљда |
| а стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — имате и слике овдашњих радничких |
| Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда ти?{S} Одавно те већ |
| треба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на је |
| не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слаб |
| о цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год проме |
| тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад вам може бити....</p> <p>Радниц |
| е још ни видели.</p> <p>— Видео сам.{S} Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — |
| рло непријатно — одговори она.</p> <p>— Гледајте те јаднике, како се крећу ту као сенке, или ст |
| <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим |
| и не-либералним главицама.{S} Али онда гледајте, шта ћете...</p> <p>— Та мало вас је!</p> <p>— |
| Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још ни видели.</p> <p>— Видео са |
| изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете бл |
| у своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава и |
| у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве будал |
| Ала јако светли месец — проговори Олга, гледајући на месец, који се указао на хоризонту у пуном |
| та, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p>Јова попиј |
| ћи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у карту, што је стајала пред њим н |
| е њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је |
| <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</ |
| ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јој није смео погледати за ж |
| — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи погледом, који изражаваше <pb n="54" |
| врло неугодно.{S} Седне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали |
| добри јој он, показујући „мудро“ лице и гледајући пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја |
| е ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех |
| ђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</p> <p>Он п |
| јте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— З |
| ило потресаше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи н |
| цу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она |
| оследица те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао |
| е операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабриц |
| а њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — и |
| ост спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претворио |
| ма.{S} Кад је ишао сокаком, није никога гледао, никоме се није јављао; препирао се и свађао ма |
| .</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао у један ћошак од собе.</p> <p>— По каткад — прог |
| одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов, име пи |
| је ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше крајњи неред.</p> <p |
| ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите |
| атрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Међутим то је било од |
| њем подробности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упут |
| а тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља и |
| еђу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интере |
| л’ морам!{S} Не могу ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у |
| а нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности униш |
| очекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речим |
| ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се |
| и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцниј |
| Као професор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствар |
| ети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p |
| ити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала је нека неп |
| шњења... шта ће објашњења?...{S} Она га гледаше чудећи се и са неком стрепњом у исти мах. — Шта |
| ве друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страсно... — Ви ме не ћете одбити — настав |
| у сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше намргођено кроз прозор, а Радоје се смешио).{S} |
| е што учинити...</p> <p>Ана Василијевна гледаше га неповерљиво.{S} На лицу и у кретању јој огле |
| ити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку |
| т и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.< |
| ; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је б |
| а устала са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ни |
| шта.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнет |
| ћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима |
| е могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, ко |
| пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се мо |
| раничити на тај уски круг?...{S} Она му гледаше управо у очи.</p> <p>— Као професор морам се ог |
| х поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Ос |
| а, ћутећи.{S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји |
| ледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавск |
| руге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у очи; — али можда код вас није сад само то |
| ме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку |
| безбрижна човека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори |
| е изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад с |
| тним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, |
| орни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>Он се насмеши, али не одго |
| вако матор поиграо, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад |
| ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заист |
| вних начела, т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истиче |
| би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачнијем и савршенијем разум |
| емља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би имало ништа приметити.{S} Али она је огр |
| ца описивао је унутарње уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих |
| даје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{ |
| прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је |
| >— У неколико речи могу вам изнети наше гледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који |
| ијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати |
| , гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем предавао, а према око |
| ма се излаже наш правац и уопште научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и н |
| гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... |
| што се никако не слажем са целим вашим гледиштем“. — „Ви се не слажете с мојим гледиштем...{S} |
| озната човека.</p> <p>— Ја сам Аркадије Глигоријевић Попов — поче он својим матерњим руским јез |
| вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па опет хоћете да носите и |
| че домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку |
| оглед му је био несталан, израз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и |
| оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је он решио |
| сиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш |
| беди, како они трпе само с тога, што су глупи; како они могу и морају једном постати сила, која |
| ну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била реч о њ |
| е потпуну одвратност према том правцу. „Глупо, глупо“... тако се обично изражавао, кад је била |
| >— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу та |
| ше „историје“...</p> <pb n="12" /> <p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми уве |
| лободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да рад |
| и нам између осталих и ту измишљотину и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтев |
| је — у којима има имена!{S} Каква је то глупост!{S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спо |
| репирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у |
| S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим шт |
| паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим в |
| кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— |
| већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра тако поступање као нешто, |
| ачела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступања; али сад је тако.{S} Људи з |
| е бити <hi>никакаква исисавања, никаква гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па |
| .{S} Понашао се врло смотрено и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих р |
| имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досада |
| картати.</p> <p>Међутим пређе Милан на говор о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p |
| добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} Истина, |
| м начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и так |
| , дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва с |
| еђашњем одушевљењу.{S} Он је сваки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако |
| О томе сам се најбоље уверио из његова говора о практичноме раду.{S} Ту се показао тако млак, |
| започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати. |
| „оштроуман“ те после толиког Милановога говора једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се |
| ди</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, |
| дити против крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј. |
| } Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле |
| ачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, д |
| земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опе |
| е било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} Је ли тако?</p> <pb n="15 |
| ни и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — пр |
| онда о каквој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у |
| , сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржав |
| <p>— Од куда ви, Олга Петровна, овде? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је ба |
| /head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилиј |
| /p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао ту |
| Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, г |
| Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. — Ја сам врло радозн |
| м мало на страну.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p |
| алио.</p> <p>— Мило ми је, мило ми је — говораше он, пошто му приказаше Милана. — А како се ви |
| кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</ |
| ичином стану.</p> <p>— Као што видите — говораше он, — ја одмах прелазим на ствар, јер би околи |
| жећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина |
| ше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати на све, што |
| ачелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у шетњи Стева Љубици, — што је садаш |
| ејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па ј |
| живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза опет један пут Милану у кавани. — У вашим |
| ђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и |
| Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораше с Иваном руски, а Сима немачки.{S} Радоје разу |
| уде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, |
| ише пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сас |
| не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба за |
| ити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим пра |
| њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олгине пријатељиц |
| ају једнака права с људима...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ст |
| рдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде нап |
| м слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што го |
| то необоривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој |
| p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја |
| ховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су о |
| добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они упра |
| поче мерити чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина... |
| је, к’о што вам кажем!{S} А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да о |
| ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни тим вашим начелима?</p> <p>— |
| — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају. |
| да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ј |
| нципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то пит |
| </p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</ |
| деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта |
| њи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва оз |
| рну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раз |
| и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа.{S} Тако су подуже ћутали.{S} Марко глед |
| и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи ништа.{S} Али у овај мах беше му та тишина баш |
| на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и р |
| у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} |
| се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— Говори ти мало јасније.</p> <p>— Па просто отишао човек |
| евамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; али о |
| оследње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он се |
| се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети |
| она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учи |
| ш већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приб |
| с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. р |
| не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекин |
| ’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо |
| нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта д |
| } Истина више пута се може чути, где се говори о таком познавању, али је то обично врло површно |
| ористи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> неспособности, ми би се в |
| лучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи пр |
| вољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и сас |
| седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или седети ма с ким иначе, не говорећи |
| његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се још сасв |
| а ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном приликом, кад јој Јовановићка то |
| лепе снове, као што их ви називате?... говорила је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, |
| овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Миланом.</p> <p>Тек шт |
| к. — „Молим вас, водите ме испод руке“. говорила је Олга несташно; „тешко ми је, ићи, верујте“. |
| колини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи искварени, без икакве енер |
| је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је д |
| же познати?</p> <p>— Само из виђења.{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала. |
| ="48" /> <p>— Баш сам јуче премишљала — говорила је она, — како ће изгледати наш рад, кад се ка |
| га. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али Јовановићка није тако |
| саврши у српском језику, као што је она говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим ст |
| другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он је скоро непрестано ћутао.</p> <p>Кад га |
| а беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Милан |
| један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. — „Није тако“, рече она, одри |
| би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је н |
| части добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања и |
| кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могл |
| ила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говорила о раду, коме ће и она посветити сву своју снаг |
| мислити..</p> <p>Тако је она непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Г |
| е се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то |
| ече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим |
| ро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад м |
| исмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ толико пута о томе.{S} Нашто толико од |
| ем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Било је речи о питањи |
| шњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора |
| ајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам био с њиме сад п |
| говараху, разумевали руски; али су опет говорили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— |
| овору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради |
| су. — Милан беше весео као и остали.{S} Говорило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особи |
| a</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа племени |
| одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна наче |
| говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте е |
| радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај |
| та друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та сре |
| ми је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста |
| којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би стај |
| брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња п |
| зносити на врло различите начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за р |
| Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла |
| у усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не говорим о томе, колика је та корист.{S} Ја кажем само т |
| труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо одмах |
| ђати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао |
| енске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме не посл |
| рали као нешто сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити |
| ри она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем одношају према народу.{S} Би мож |
| шћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће |
| ако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али |
| нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадав |
| , трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо |
| нимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по вољ |
| м довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, треба озб |
| нећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у живот |
| ица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно |
| S} Кад сам био с њиме сад последњи пут, говорио ми је ваздан о томе, како би било корисно и нуж |
| оће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... |
| рим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво р |
| ом нестајаше тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но |
| ша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о томе, како би се на тај начин узалуд |
| n="44" /> ли тај тон на своме месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт |
| ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су пи |
| е господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да |
| или су сами.</p> <p>— По вашим речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам |
| педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} М |
| говор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим пр |
| у и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на |
| астанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у остварењу сл |
| рнишевски ту изнео.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref targe |
| на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, — могу вас прекосутра одвести у ту ф |
| а према народу....</p> <p>— Ви велите — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје |
| иташе: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и |
| овоме стану.</p> <p>— Та није ни чудо — говорио је Стева, — што Јова тако суди о тим стварима.{ |
| има</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} |
| у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пре свега — примети једна од |
| а сам био исто тако умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измак |
| сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Говорио сам с њоме толико пута.{S} С наше стране је све |
| лног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена. |
| „И ви ипак не одобравате то, што сам ја говорио о <pb n="85" /> народној невољи и о леку против |
| кве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао |
| рафа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није могао опријатељити са софистари |
| био спреман на тај удар; али није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се труд |
| учни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — к |
| жда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — реч |
| Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и |
| p> <p>Против њиховога правца највише је говорио Милан, изнашајући озбиљне разлоге у сваком пита |
| ћ с тога, што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — |
| х, јутрос примио ваше писмо...{S} Он је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде |
| д у великоме — то је главно...{S} Он је говорио одушевљено.</p> <p>— А шта мислите, хоће ли ско |
| ању страсну оданост томе раду.{S} Он је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком в |
| темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није на |
| о није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Си |
| аше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћуташе.< |
| S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе им неке Рускиње |
| ењу наших тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласн |
| ач...</p> <p>На томе путу састајао се и говорио је са многим сељацима, међу којима имађаше и до |
| њом; него је често сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пут |
| а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напр |
| иња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђ |
| на говорила оцу.{S} Међутим Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} |
| Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно бол |
| ете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење друг |
| .{S} У осталом о чем си ти с њим управо говорио?</p> <p>— Говорили смо о разним стварма.{S} Бил |
| ава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као од ње.</p> <p>О |
| бито с Миланом, о коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и разви |
| сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Изм |
| м већ стао поред њих.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме. |
| Оставите се тога — насмеја се Љубица. — Говорите ви само и не обзирите се на та правила „учтиво |
| Она постаде сасвим нестрпљива.</p> <p>— Говорите, молим вас, шта хоћете.{S} Немојте толико окол |
| купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било |
| е знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили сте.{ |
| нам те хране, направите пробу, па онда говорите о нашој способности или неспособности за рад у |
| е Ане Василијевне.</p> <p>— Тако?{S} Па говорите, шта је то управо...</p> <p>Стева им приповеди |
| био слаб, шта је онда?</p> <p>— Ви све говорите о тој опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, |
| е седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља неш |
| шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајућ |
| могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје |
| тно утиче...</p> <p>— О каквој нежности говорите ви? — упаде му она опет у реч. — Ако мислите п |
| неком стрепњом у исти мах. — Шта ви то говорите?...{S} Ви...</p> <p>— Ја вам кажем само то — у |
| во, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са својом личношћу, |
| уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте дои |
| но више, него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> д |
| багателисањем, — о томе не вреди с вама говорити.{S} Ми се у тим стварма никад нисмо могли слож |
| наравно, нису смеле о свему томе ништа говорити.</p> <p>Кад је тетка-Перса свршила своје „слов |
| душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али нема ваљда ни једнога, који би нас могао |
| сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви |
| ма их и таких, о којима се само ту може говорити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним сп |
| затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није слобод |
| јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особито вама, правницима!{S} Та ви |
| не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја ка |
| цом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам |
| — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети |
| и са мало речи; а може се о њој и много говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја са |
| /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</p> <p>Аркадије Попов п |
| но покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете чита |
| и...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је |
| ругом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој теми.{S} Ако хоћете, наћи ћете у Марксу |
| има руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеј |
| >— Мани се тога — умеша се Радоје. — Ти говориш, како су вам изненадне неприлике поквариле план |
| !</p> <p>— Иди, Персо, молим те, шта то говориш?{S} Та он је красан младић, паметан и честит!{S |
| — Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе леп |
| !</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> <pb n="213" /> <p> |
| амо своју спољашњост, како би изгледом, говором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле |
| тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb n="44" /> ли тај т |
| изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Руск |
| на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу |
| иту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим и |
| им неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад |
| м ту примедбу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи кри |
| у љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогм |
| питомији, напустио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с дру |
| тан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Дар |
| ти на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај |
| нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} |
| и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрх |
| лизу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему у |
| х дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да |
| ао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу листа скупљањем претплате |
| дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, |
| и на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне он |
| ећ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одговори тетка набусито |
| било сасвим право, кад би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису |
| дничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год |
| ајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ приватна с |
| остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде радит |
| нога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде |
| јући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, који |
| његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се |
| а, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све бадава.{S} Оно, што је мени сасвим п |
| уштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме |
| ви развијати и телесне способности, као год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својст |
| адост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине пр |
| ико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела т |
| ристану уз њих...</p> <p>— Кад би им ко год веровао! — прекиде га кума, која је међутим постала |
| нате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њ |
| ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од |
| бог великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али се то није могло |
| једничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="2 |
| т, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких |
| ити новим, у коме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и срет |
| S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам |
| рахом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; |
| ћи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И |
| , али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе |
| се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се д |
| .{S} Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још |
| а.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сасвим је пост |
| <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Е |
| иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? |
| киде га опет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мис |
| сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При ти |
| к расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати н |
| м, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, |
| ље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили |
| о?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p |
| сто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да не |
| постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што год против тога?</p> <p>— Немам ништа — насмеје се он о |
| ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде?</p> <p>— Онда ћемо као и |
| И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости |
| равно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит |
| , само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А продавати и иначе растуривати так |
| сам сасвим слободна.{S} Чинила сам што год сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја |
| да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Ист |
| дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем |
| сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито од кад је ви |
| > капута. — Какво писамце, или тако што год могло би у многоме објаснити целу ствар...</p> <p>— |
| је јео по мало сира, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поре |
| збегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољ |
| род нити што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не м |
| о дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се још мање може разумети, нашто их чувати |
| Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао ни |
| у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p> |
| в јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима |
| pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да о |
| {S} Је ли то све, или можда има још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја д |
| та, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је вра |
| тно <pb n="76" /> разговарати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без |
| аше његовом говору неку мекост, која је годила многим циришким Рускињама...{S} Био је родом из |
| истичну црту.{S} Могло му је бити 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским раз |
| ар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса |
| свршавао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилик |
| <p>— Одавно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, упра |
| ко сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p> |
| о све по старом.{S} Тако прође неколико година.{S} Сад је већ свршавао медицину; остаде му још |
| тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико година беше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала |
| нећаком Љубицом, која беше пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац ј |
| варима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, |
| е, како треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и та |
| ца беше удовица; имађаше преко шездесет година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мал |
| корацима.{S} Прошло јој беше осамнајст година.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од њ |
| ви...{S} Но то сам ја искусио још првих година.{S} После сам се већ научио памети.</p> <p>— Та |
| васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и д |
| у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђал |
| и ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, ос |
| имену.{S} Он се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је |
| отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је |
| задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу. |
| пан човек; могао је имати од прилике 24 године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци |
| и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако отрес |
| занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање ч |
| ачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по |
| и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће бити што год...</p> <p>— А ако не буде? |
| послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p |
| аш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се н |
| и био лола!{S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудо |
| Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— |
| .{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и |
| је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да |
| следњих испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на о |
| ио чиновник у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> < |
| у под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та гр |
| /p> <p>Сава је слушао медицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше виш |
| {S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{S} Тада |
| слим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива |
| у постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам о |
| иланово уздржљиво понашање.{S} У својој големој узбуђености није могла одмах да примети, како с |
| људи, што остану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас д |
| ви морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији и ступати под нашу |
| о, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} С тога се ти <pb n="148" /> новији ав |
| , онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} Али то наравно |
| апиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што сам и п |
| угој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сиротиње.{S} А кад је тако, онда о каквој „хармо |
| све мање руку, те тако све већма расте гомила пуке сиротиње, која продаје своју радну снагу ил |
| ом?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на финији начин, н |
| дузимачи, који употребљавају најамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, |
| грало је у средњем веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капитал |
| и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су потчинили себи друге људе, к |
| ет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда прост |
| хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних фраза о некој хармонији свију |
| ану без посла, састављају голему гладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек |
| те на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве нове методе у производњи, |
| данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, ка |
| ности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време |
| лан га само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонит |
| г тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се |
| ; нас ће гонити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавн |
| <p>— Опет природа!{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, д |
| ше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једн |
| но зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше станов |
| итао, устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} |
| {S} Један, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рук |
| еда на Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке |
| ом стану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се с |
| разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — |
| е могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и |
| нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горег |
| игурати се и мало боље.</p> <p>— Није с горега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао б |
| Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и |
| у оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет |
| </p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче своју руку из његове.</p> <p>— Љ |
| е питај...{S} Колико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шара |
| најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакл |
| емље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколи |
| с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи крај винограда, одакле беше красан изглед на окол |
| ују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што разуме, нити се |
| ху са револуцијонарима из неких места у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне за |
| ла ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapter" |
| ој болести.</p> <p>У томе приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се |
| Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не бих никако |
| — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред |
| доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} |
| између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економиј |
| ви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и |
| ли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свима....{S} Видите ли, куда би то одвело |
| бих напала?</p> <p>— Најпосле... ми смо господари у својој кући.</p> <p>— А, тако?{S} А ја се, |
| з чисте наклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво |
| а Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.< |
| , — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призн |
| уди!</p> <p>— Биће их.</p> <p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и |
| е никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> |
| ако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме јед |
| ш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— Молим те, немој само опет о томе п |
| правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</ |
| чина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво |
| за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, |
| трести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе...</p> <p>— Чекајте |
| иланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.< |
| тановиште и према породици....</p> <p>— Господине — упаде му у реч један старчић, који је близу |
| и знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело |
| увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ј |
| <pb n="15" /> <p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви прика |
| воје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он от |
| вор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се |
| заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — поче онај опет, — видите, како сиромах ч |
| о; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — баш тако одсудно нападати |
| упљене у форму стихова!</p> <p>- Ви би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у |
| обро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију. |
| слобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што |
| еће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убе |
| ше опет сами.</p> <p>— Ако смем молити, госпођице — проговори медицинар Сава Милутиновић, позив |
| сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жесток |
| вора...</p> <p>Отиду мало на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце |
| ло је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, |
| .</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато, госпо |
| узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него |
| ка.{S} У последње време постаде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад |
| Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је био медицинар, |
| жице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва |
| да ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој ле |
| ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на понуди — упаде јој Стано |
| им од некога времена постао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него зби |
| лац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разгов |
| ћевој кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем |
| глуп човек, или нитков“, рече му на то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одго |
| RP18780_C2.2.4"> <head>IX.</head> <head>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика |
| х се поред чаја отпоче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— |
| мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим непозната човека.</p> <p>— Ја |
| уже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхолије, — али ја највећма мрзим ту њихову т |
| Сима се љутио и бунован псовао незваног госта, али му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље |
| цише само летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледа |
| и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседа |
| сно име.</head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за и |
| /p> <p>Прошла је већ поноћ.{S} Многи се гости разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, |
| те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не б |
| еву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{S} Телеграм прочиташе и остали.</p> <p>— Па |
| едног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи да |
| дан „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у б |
| био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна |
| ме дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала |
| чашу пива — рече Пера, позивајући их у гостионицу, поред које су баш пролазили.</p> <p>— Ту ка |
| к... тек“...</p> <p>Они сврнуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само |
| бар још један пут.{S} Отиде једном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код к |
| дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разговараху се највише о својим стварима.</p |
| себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасви |
| ина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „ |
| амо још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи с |
| једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма збо |
| ти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе |
| га штампа на веру, пошто још нису имали готових новаца.{S} Он је најпосле, као што видесмо, при |
| ле ћемо и теби насути чаја.</p> <p>— Та готово...{S} Нисам се баш прејео...</p> <p>— Но, па што |
| и се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. |
| пособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Око |
| ој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава |
| ... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благим гласом и са нешто неве |
| руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа |
| Од некога времена постаде опет редовна гошћа у њиној кући; у свој стан одлазила је само у подн |
| лицу, на којој је седела њена чудновата гошћа, примети ту албум.{S} Она сиротица оставила јој ј |
| о...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Т |
| сад нашла у чуду, кад виде, како јој се гошћа разгоропадила.</p> <p>— Мани се, бога ти — умирив |
| <p>— То је тек од оних правих — продужи гошћа, <pb n="214" /> — што се чине мирни и честити; сп |
| Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти |
| p>— Имам — рече при одласку — тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих |
| </head> <p>Вечера је прошла.{S} Гости и гошће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — Н |
| одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међ |
| а намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казат |
| <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— |
| еђутим таких је мало.{S} Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>Пос |
| му је потребно.</p> <p>— Ваљда се не би грабило?</p> <pb n="227" /> <p>— Та неког реда би ваљда |
| ма ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље з |
| је усвојио; но тим више је лупао главу, градећи најопширније планове, како би се та начела, с к |
| доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузим |
| и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање ти |
| ..{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а они сами сретни су, ак |
| и је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђив |
| Својина се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилат |
| а глава.{S} У одморним часовима радо је градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачко |
| у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образованијим и необ |
| шљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине о |
| и баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не ве |
| избере најлепши стил, по коме се имају градити куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих |
| и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Је ли |
| сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така „спасит |
| те изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се |
| у слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли он бити за |
| роширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентније |
| опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује п |
| бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начи |
| , јер ту има ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш и |
| акмачење у што савршенијем раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натица |
| х могао појмити само стручњак баш из те гране.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p |
| ти више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако неговати, |
| здано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду |
| м сам имао уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из нов |
| тника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући |
| аво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, бићеш хуља, бићеш први нитков на свету, а |
| } Шта мислите, може ли се проценити та, грдна штета?</p> <p>Војин не одговори ништа.</p> <p>— П |
| и му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, |
| у простору, кроз који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представ |
| же под извесним условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разум |
| што је <hi>таки</hi> узрок изазвао тако грдну разлику између вас и нас?{S} Ми смо <hi>понижене, |
| ратник....{S} Сад се просуше разноврсне грдње, које јој у тај мах падоше на памет; језик јој се |
| окретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у |
| ни до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге |
| а тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да п |
| прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за нач |
| ема тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет к |
| ребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао страшило, мука, осуда <pb n= |
| ерије, раднички јадни ликови, а особито гробовско лице онога несретника, од кога се Сима згрози |
| е — пипајте ми пулз, па видите, имам ли грозницу!..{S} У том тренутку изгледао је врло смешан.< |
| Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора раз |
| ог времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћ |
| њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити п |
| и говорио, — пријатан утисак, спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног и |
| у, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S |
| илан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, |
| ичних формалности почне се разговор.{S} Грофица је непрестано говорила о Паризу, о опери, играч |
| рекину разговор.</p> <p>— То је Костина грофица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш |
| с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку виде |
| ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наступи сц |
| ади.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хте |
| их.{S} Он је прилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с |
| љне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чула послед |
| Врло интересантан млад човек — примети грофица.</p> <p>Коста ћуташе.</p> <p>— На сваки начин м |
| ад сам је већ познао.{S} То беше главом грофица Ч.</p> <p>— А од куда она тамо?</p> <p>— Па она |
| н прође у разговору с Радојем баш поред грофице и Косте.</p> <p>— Врло интересантан млад човек |
| Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с којом се разговарао.</p> <p>Она се обазре |
| p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је |
| менуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да о |
| вари...</p> <p>Међутим приђе им Коста с грофицом Ч. После обичних формалности почне се разговор |
| , знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале |
| приступе неке госпе и поведу са собом и грофицу.</p> <p>— Ми ћемо се видети још овога вечера... |
| и гостионицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{ |
| ов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње ста |
| ао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> <p>— Није ваљда баш тако...{S} Видите |
| и нигде се не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим зем |
| ка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој се надимаху, у погледу и цртама на лицу јој б |
| шавају и расправљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у н |
| а у оних, који су у неприлици.</p> <p>- Група је врло вешто нацртана — настави он, не знајући у |
| јпосле остао један победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А |
| .</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— |
| било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последњ |
| економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште |
| нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот. |
| упу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући марсељанку.</p> <p> |
| тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која к |
| непоштење...{S} Наравно, права љубав не губи се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви - |
| каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После тога нам је снага свежија, па се д |
| ро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању заб |
| претрпати вештачким шаренилом, те тако губи своју вредност, остаје без уплива на читаоце, јер |
| рави у таким препиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудори |
| допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако сте обезбеђени.{S} Истина, оно |
| олико износи...{S} Он се горко насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет д |
| допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занима |
| таму.{S} Наши редови морају бивати све гушћи.{S} Гладни и голи неизбежно ће постајати свеснији |
| владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо |
| >— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени лепше |
| рајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p>Коста |
| аљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на расположењу |
| м и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни др |
| , што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то иде теж |
| га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је |
| рила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Н |
| ним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али пи |
| за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} |
| , наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ з |
| али, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га к |
| дан више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају |
| на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала ј |
| а гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавр |
| на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна сна |
| , кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово др |
| трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста д |
| акле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; |
| вци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и |
| у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико |
| уршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фа |
| вила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стра |
| справљају поједина места или груне и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштв |
| и јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго |
| е за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племенит |
| сак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне |
| , не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и о |
| , да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, кој |
| њига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у ста |
| ао да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве будалаштине, укалупљене у форму стихо |
| им сродан са Симиним или Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> |
| Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже п |
| о на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта им |
| требу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} Према својим потребама узимају они све то на ужив |
| је Коста њој пребацивао неверство и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се |
| кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} Али питам ј |
| ан, Стева, штампар Илија Васиљевић и т. д.{S} Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особит |
| н део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био до |
| рло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није ра |
| има: о школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пре |
| омагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њем |
| о ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — примети Војин, смешећи |
| њом о Рускињама, које уче медицину и т. д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја? |
| и користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми |
| о не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе од |
| огох одмах распознати црте на лицу и т. д.; а нисам баш ни пазио, ко је; него толико сам одмах |
| вити читаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегав |
| </p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо дѣлать</title>?" — рече му она један пут.</p> <p>— Проч |
| јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за ве |
| женско свестраније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените ст |
| розницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде |
| старијих „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али с |
| роватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Рускиње, које ваља похватати; или ак |
| дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине |
| а земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у приповеци својој описати, шта све има изм |
| ини основ, кад сасвим престане потреба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде мо |
| томе.{S} Тек тада ће престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлач |
| се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, д |
| не?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели |
| м.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што |
| ледиште на слободу.{S} Свако има права, да ма на који начин изиђе на среду са својим мишљењем, |
| > <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политич |
| е се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни |
| о у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична слобода, да |
| ли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, |
| тимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!. |
| друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно |
| је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и |
| Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> |
| сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати вер |
| веном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по коме се имају градити ку |
| шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знал |
| јављати: но тражила је уједно од њега, да јој и он то <pb n="22" /> исто обећа.{S} Њено писмо |
| а не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утврђене истине.{S} Таке ст |
| е имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој са |
| живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер |
| блику изразе.{S} Писати само ради тога, да се излију лична осећања, нема смисла.{S} Ви кажете: |
| ало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега никако н |
| а је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год н |
| идети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође гов |
| о стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> |
| отивно нашем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више |
| ба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било |
| тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> <p> |
| се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде |
| Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>Кад г |
| ме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па ћет |
| бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, п |
| душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи извести учитељска организација.</ |
| ујемчи лична сигурност, лична слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на сво |
| њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на које |
| S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p |
| анас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него |
| аучимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за наче |
| н -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену орга |
| како са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p |
| ти.{S} С тога нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих |
| е друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о стварима, на које иначе неби ни помисл |
| ли сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем од малена. |
| разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше св |
| довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обо |
| епртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="14 |
| на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из топа грдно т |
| жда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је људи мирно г |
| уга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно јављати: но тражила је уједно од ње |
| ло таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“; али се преварила у на |
| замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако место, где ће ми руке бити толико одреш |
| саше нервну систему.{S} Она је гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњ |
| ва изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до |
| елеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? |
| иланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније казати, не |
| , и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде т |
| видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „ |
| та тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „ |
| ресу своме, него баш у интересу начела, да гледају, како би што више урадили са што мање жртава |
| јој вољи.{S} Управо, ја сам се трудила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун с |
| но расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разгово |
| а.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогм |
| ли и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала |
| о утицати на осећаје?{S} Већ сам рекла, да се тим уклањају само болесне форме осећања.{S} И нај |
| именом потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више о |
| ...{S} Чини ми се, толико сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе |
| и, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износ |
| е не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Ми |
| удеси та радња...{S} Сад видим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће |
| а у горњој Италији.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} |
| паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите.... |
| .{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољ |
| - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пођ |
| виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с |
| ала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућут |
| а.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; н |
| ти.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и студирам, што хоћу.{S} Особито радо студирам |
| еда као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба |
| и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, |
| м умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога света |
| а по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом мајс |
| угој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Ма |
| , опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су |
| вања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за |
| жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом повишавати због повише |
| е својим искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} От |
| у то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јес |
| општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одгово |
| и, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p> |
| лна начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi> |
| есуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и је |
| руштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом расположењу увредио; али |
| а, на пример, толико научнога извађања, да се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело чит |
| их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А има се шта ра |
| је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мерити са чварцима.{ |
| вало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма ка |
| ти на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} |
| лаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, |
| ..{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекрија |
| мљива сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је |
| Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне |
| и уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чин |
| Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отп |
| осле краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — који рад |
| знату потребу такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше |
| енкост.{S} Но осим тога, ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити ја |
| /p> <p>Али је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то |
| ћи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам себи тако |
| стати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њим управ |
| {S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да |
| вој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може л |
| бог неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверен |
| ито фином увезу; како није имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S |
| зе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу све |
| ; а у исти мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је би |
| тамо неке гошће, па морам одмах натраг, да се не буне; а баш бих остао мало с вама, да коју рек |
| и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Немојте мислити, да с |
| требу мира.{S} Нужно ми је тако каткад, да се уклоним из великога света, па да неко време прожи |
| и доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико унапред осигура породицу од беде.{S} С |
| тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам |
| ови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико с |
| астави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија |
| кле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друшт |
| е се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћутао.{S} Беше му теш |
| доје, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа |
| кога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, као што је она говорила |
| су се с њим слагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац неко |
| пријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о то |
| — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поред |
| је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— Сан је њ |
| ану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и протести не налазе одзива, нађе се ув |
| зио нешто налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се на |
| n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер.. |
| тети између осталога свом снагом труде, да увере раднички свет, како радничка плата мора бивати |
| стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, |
| но и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба |
| преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао |
| це у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много |
| вај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а други опе |
| ћ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато |
| ....</p> <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају д |
| рашено склопи руке.</p> <p>— Истина је, да би онда све било опште; али они веле, да би ту сви и |
| у и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се |
| о с њим, кад је био овде, уверио ме је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да |
| сте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогм |
| устаде; чудно се осећао.{S} Понуди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг |
| е пријатно, него просто потребно ми је, да се усамим; обично онда наиђу читави ројеви најразлич |
| ша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавајући свет, радећи |
| а све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне погрешне појмове |
| разуме се, јако љутио.{S} Покушавао је, да их обавести и убеди, како они трпе само с тога, што |
| ва врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — разуме се — ипак мало по |
| е...{S} Глас му беше туп.{S} Осећао је, да му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде |
| упштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да |
| стионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једн |
| а љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах т |
| угих већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то што савршенијим начином; |
| о ономе, што сте говорили, природно је, да ће тако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створ |
| у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек, који је ударио тим путем, просто увек сањо |
| ост.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то је |
| питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претре |
| ат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да б |
| е захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма или мање користи, према разним околнос |
| с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици |
| те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Ш |
| ити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заос |
| ади по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађуј |
| рема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као |
| <p>— У осталом ваше су околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало з |
| ко заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: |
| аном; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде |
| ако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као |
| душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бит |
| право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према |
| ствари из тако специјалних грана науке, да би их могао појмити само стручњак баш из те гране.</ |
| и срећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, оп |
| ез одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још са усавршеним средствима, допу |
| > <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим променити...</p> <p>— Кажем ја! — пр |
| јпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна п |
| А шта то они говоре?</p> <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, |
| а би онда све било опште; али они веле, да би ту сви имали све, што им треба, па шта ће више?{S |
| ч или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у |
| а, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас....</p> <p |
| даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно. |
| а у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч |
| ојој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвор |
| олико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Бил |
| ец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли по |
| нисам ни бивао с њима.“ — „Реците боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ < |
| ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али ње |
| нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, да видим шта је.{S} У томе сретнем газдарицу.{S} Била ј |
| ој пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет у |
| и одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</ |
| у да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те своје методе бегања.{S} Шта имате ви |
| промене, које се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун с |
| осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогрешив. — Ал |
| ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби св |
| ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда с |
| м промисли мало о своме стању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има ле |
| ати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та средства, што их ви |
| е књижевности уопште, него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{ |
| — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке; јер се у овима не може наћи |
| е тежиште радничког питања лежи у томе, да ли ће радничка плата бити већа или мања?{S} Та ми тр |
| роведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „ |
| а нашим начелима.{S} По себи се разуме, да се и у том прелазном стању мора језгра одржати чиста |
| су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела снага има распоредити тако, како би се |
| о ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима васпитање и образовање омладине мо |
| рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S |
| ава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да будемо увек малолетне; ми смо понижене, презрене...{ |
| о, где ће ми руке бити толико одрешене, да могу радити по својој вољи.{S} Управо, ја сам се тру |
| ре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то |
| — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло почети ништа озбиљније.{S} Али ми смо |
| ан. — Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озб |
| а, да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало посту |
| тавља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појавити у потпунијој мери.</p |
| своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и |
| шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако |
| борба; али нас ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле |
| о ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да |
| езгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину само с тога, шт |
| ада је у њему почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у ње |
| т настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вечера примети је на |
| ч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу н |
| к, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о њему сасвим оправдан...{S} Он извади ду |
| е?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као дан |
| — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него |
| ривих разлога против оних, који говоре, да су наша начела бајаги проста сањарија, којој у практ |
| , верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, |
| ановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, слатки су они! — уп |
| амо бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, |
| на није могла више издржати... нада се, да је сад бар не ћу одбити... она нема мира... ставља м |
| а уплива на човека.</p> <p>— Разуме се, да има — рече Стева. — Само се претпоставља у човеку до |
| смешећи се ласкаво.</p> <p>— Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило. |
| е.... примети неко.</p> <p>— Разуме се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производњ |
| е кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — ум |
| о стране?{S} Ви ћутите...{S} Варате се, да има у нашим начелима таких страна.{S} Кад се та наче |
| чење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p |
| {S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандисте угледају на карактере <foreign |
| е; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изуч |
| .</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.< |
| и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не може баш ништа паметније урадити, док се |
| ила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу решавати, које су мисли д |
| >— Будала — поче опет Стева. — Боји се, да ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какв |
| е за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле забо |
| спавам од неког времена.{S} Чини ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Зно |
| <p>— Јеси ли нашао стан?{S} Чини ми се, да си га тражио.</p> <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ |
| рне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, да код вас није све у реду.</p> <p>— Није ми ништа — од |
| у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој се непрестано наметаху |
| p>— Штета — поче опет Мита, трудећи се, да буде што пријатнији, — што је тако сувише разговорна |
| нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите д |
| је по вољи — одговори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p |
| адивши <pb n="74" /> ништа.{S} Реши се, да покуша срећу бар још један пут.{S} Отиде једном у ту |
| је стајао у једном ћошку.{S} Видело се, да је јако узрујан.</p> <p>— Сви се чуде — настави гост |
| .{S} Почне их разгледати и учини му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице |
| ема томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаге, како би тим већма унапредили |
| олико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче |
| атрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је лепа слика? — проговори Милан, окренув се њој.{S} |
| рми и природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини п |
| p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p> |
| н, скидајући га опет.</p> <p>— Је л’те, да је леп изглед?</p> <p>— Леп је — одговори Марко нема |
| и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p> |
| а да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја с |
| стави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљ |
| зећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима б |
| изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, што му |
| е, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга!{S} Ја |
| и сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</p> <p>— |
| асти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао п |
| е: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природн |
| јављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потп |
| слите природну нежност, онда се варате, да би се та изгубила.{S} Изгубила би се само она болесн |
| рце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} П |
| ли не, ствар остаје иста.{S} Ви кажете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чи |
| зију — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слаб |
| ст и колебање.</p> <p>— Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком дру |
| p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да има лепих предела? — смејала се Ана Василијевна.</p> |
| је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако |
| неколико тренутака погледаше, примете, да се променио у лицу.{S} Био је блеђи него обично.</p> |
| амо као што треба...{S} Та ви не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — р |
| ражи баш у књижевности.{S} А ви хоћете, да му чак и у стиховима пружите нешто корисно, а камо л |
| имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да |
| та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Ка |
| против нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему |
| то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разлога против нашег ослобођења!{S} Ви видите, |
| десити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љ |
| ер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куг |
| е задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећање.{S} А како се у томе не |
| ј природи оба пола.</p> <p>— Ви велите, да се наш положај не може ни назвати именом потчињеност |
| да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему ономе, што не да људ |
| равку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Воји |
| подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати |
| напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јес |
| таше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S} С тим речима с |
| Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљн |
| >— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, остати увек верни т |
| роба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке |
| ло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљда можете с |
| о у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у којој ће између о |
| {S} Ви просто побегнете, чим приметите, да вам се ја приближујем“ — „Ја немам обичај“... поче о |
| огла ухватити испод руке.— „Па пустите, да вас ухватим испод руке“, смејала се она.{S} Сиромах |
| поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор трулежи, ако хоћете благостање и |
| први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас |
| т, али не сврши реченицу. — „Признајте, да сте криви“, смејаше се Олга несташно и ухвати га исп |
| је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} |
| ад све свршити.{S} Прекјуче ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно врем |
| су несвесни.{S} Кад се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељ |
| аљда морало бити.{S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би св |
| , нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што г |
| рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што г |
| на.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја немам обичај, говорити против свог убеђења.</p> < |
| ном у ту гостионицу и чује од собарице, да је грофица сама код куће.{S} Уђе унутра.{S} Сад наст |
| шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је |
| игу — поче она.{S} Глас јој показиваше, да је узрујана.{S} Метне књигу на сто.</p> <p>Милан пог |
| бије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта |
| пуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за |
| их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с М |
| новчаној оскудици: т. ј. они се решише, да покрену лист, који би чинио све, што и политичан, ос |
| једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Мар |
| смеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што ва |
| ="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији |
| е, а не би га иначе познавао, рекао би, да је луд.{S} Но у самој ствари он није био будала; ист |
| и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n="178" /> у унутрашњости ипак потресене н |
| заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Ш |
| и тој оцени ума?{S} Па онда требало би, да се тако и између себе поделите, јер ни ви нисте сви |
| У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи вина.{S} Али бадава, не мож |
| у и намерама вашим.{S} Надате ли се ви, да ћете се наскоро моћи латити посла?</p> <p>— Ми се на |
| ишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијениј |
| „слободан“ човек.{S} Признајете ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза нео |
| у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</ |
| морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислит |
| редставничку систему.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?< |
| редак, који га убија?{S} Мислите ли ви, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати |
| а организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком те |
| {S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву |
| е Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је т |
| ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она бе |
| што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снаг |
| ужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према новим околностима и према правим по |
| већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две |
| ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је неку узрујан |
| се храни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније |
| оје собе разговор и смеј, али сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> |
| га нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значит |
| Чудно је, како су људи тако кратковиди, да не виде најпростије ствари.{S} Није тај музичар ни п |
| у непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што |
| , да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти з |
| е мора чекати, морају се спремати људи, да онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим |
| и је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>З |
| ети...{S} Бар по Јовиним речима излази, да је отац морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако |
| али отуд <pb n="203" /> још не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма какв |
| правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у т |
| а се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>М |
| , то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А |
| ике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по нашим начелима уништава исисавање радн |
| истина, да је састав нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој ст |
| ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот? |
| ијатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити међу ове |
| само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и женског света |
| и у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, |
| бар искрени, те су отворено признавали, да су интереси капиталиста противни интересима радничко |
| А како су му опет они одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је |
| у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи |
| оме ми јавља, како су му телеграфисали, да је Шарлота на самрти.{S} Али одмах после неколико да |
| да из Цириха — поче опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног ин |
| ије била код мене.</p> <p>— Стева вели, да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се |
| рати, о чем су год хтели.{S} Јова вели, да његове речи нису остале без уплива; само, на жалост, |
| закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Де |
| амо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина |
| ја се чудим, како ви још нисте увидели, да су прошла времена, у којима су и таке сањарије могле |
| > <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, ако ник |
| наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} |
| дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевности нигде не појави сасвим чиста забава |
| и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо с |
| сао.{S} Истина, они су највећма тежили, да рашире своје мреже у Русији (Руса је највише и било |
| Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх |
| .</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> |
| ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— |
| пример радничку плату.{S} Ви сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпре |
| но наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случају претрпати |
| на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце извесна основна |
| а.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка награда подигне у некој мери?{S} Осим то |
| ш не излази, да мени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати |
| каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и |
| еобразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А т |
| је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „ |
| бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна поли |
| ве пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И |
| све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем раду.{S} Сећате ли |
| да и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није ни близу тако висок, као што се мног |
| чинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији.{S} Наравно, они с |
| им пословима.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се |
| ништа озбиљније.{S} Али ми смо уверени, да не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то |
| премишљају о невољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и |
| ђу Марком и Олгом?{S} Мени се све чини, да ће од њих постати леп пар...</p> <p>— Имаш ли што го |
| 6" /> <p>— Бадава...{S} Све ми се чини, да се та начела не могу остварити...{S} Не могу никако |
| гогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на |
| јим капиталом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем ували |
| <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално сп |
| ?</p> <pb n="233" /> <p>— Мени се чини, да се код вас не ће баш имати шта јако пољуљати — приме |
| и глупост пребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим с |
| А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је |
| али су ти људи ипак бар толико паметни, да не покушавају таке сокачке глупости најниже врсте ис |
| н. пр. какве нове методе у производњи, да свој проналазак чувају као највећу тајну, како би он |
| радом, кад су то тако различите ствари, да се не могу упоређивати?{S} Ви ћете рећи: то не иде с |
| писама, у којима је било таких ствари, да се полиција надала, да ће наићи на што год „страшно“ |
| да с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те |
| ут је смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да |
| публика одазвати најмање у такој мери, да би се ваши трошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја |
| их зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за |
| ом, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао ни слутити, каква се бура скрива из |
| спитивао и анализирао опширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</ |
| а није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или |
| боље гледај ти и они, који су као и ти, да се како год промените, јер овако не знам, какве ће а |
| и, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па о |
| лести у луде послове; не ће покушавати, да усрећи свет тиме, што ће пробати, да ли се каква гом |
| заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — |
| ако бих ја вама могла њу препоручивати, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видел |
| ве асне.</p> <p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву |
| .. одговорим.{S} Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори |
| е користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим |
| онда је, наравно, најпаметније гледати, да се што пре и са што мање непријатности уништи осећај |
| о време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их се што пре ослободите?...{S} У тим речима узме је |
| и набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане с |
| p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из Цириха.</p> <p>— Па где је сад? |
| радикални, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и ле |
| Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним способностим |
| у вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним радом.{S} |
| и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима |
| сти.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време расположени з |
| чунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо |
| ко суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опер |
| он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така исп |
| је у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости.{S} Шт |
| вечијим потребама.{S} Мора се признати, да је то питање ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми |
| продужи она; — морате и сами признати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма |
| о себе, па ћете морати и сами признати, да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то |
| у је врло пријатно; али морам признати, да то није најјефтинија шетња.{S} Можемо ићи исто тако |
| о доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпос |
| и унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, |
| аца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендију. — Кад |
| S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити....</p> <p>— Па не ра |
| а њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином |
| ..</p> <p>— Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говори |
| .{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на размишљања о корисним стварима |
| између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане изво |
| јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другим |
| зом лица...</p> <p>Она тек сад примети, да та слика представља групу радника са једном девојком |
| је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета н |
| то му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа |
| ком и развуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро |
| се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу |
| одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом путу; нико није непогрешив; али нам |
| услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, |
| ем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“, што је спомен |
| мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> |
| дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле |
| слободе, да се могу самостално развити, да могу стећи карактер...{S} Је ли тако?</p> <p>— На св |
| ца.{S} А он је морао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу |
| ваљда не можемо <pb n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природ |
| стварењу наших начела мораће се пазити, да што мање рђавих трагова садашњега строја остане у но |
| јати!{S} Како ће онда васпитачи пазити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у |
| ш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако |
| треби — мења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреб |
| тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ј |
| уланта.</p> <p>— Та немојте ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку |
| лазан.“ Није сиромах смео ни помислити, да тако што год <pb n="172" /> узме на читање, особито |
| ако бити.{S} Свет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању пост |
| тал и уопште све, што је кадро учинити, да им то „уображење“ буде што слађе.{S} Но наш млади „м |
| > <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљи |
| него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Свако нека чини што може, |
| а.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела |
| иљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} К |
| те...{S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био д |
| ажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору |
| разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> |
| раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста л |
| би га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли |
| обични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе пос |
| мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесне књижевне производ |
| се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гонити људе због увере |
| о бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди, како је неправедан и несносан наш положај; |
| ја.{S} Ваши су маневри и сувише прости, да бих могла не провидети их.{S} Ви просто побегнете, ч |
| “... велите ви.{S} Морам вас опоменути, да не треба превиђати разлику између личног интереса и |
| n="64" /> што би њега могло покренути, да ступи у таку организацију.</p> <p>— Та већ ти си ста |
| <p>— Седите само — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одгово |
| мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њим |
| — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средства у великој мери употребила на то, д |
| аде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> што би њега могло |
| шити...</p> <p>— Хтео сам само то рећи, да ви с тога немате поверења према мени.{S} Али верујте |
| доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњ |
| ти у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине и науке |
| наче не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или друг |
| да по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше ориги |
| — Напротив он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена |
| са собом у том питању, те се тако реши, да се својим искуством увери, је ли истина, да он живи. |
| рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S |
| емогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није д |
| е жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и |
| што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А |
| оме да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да |
| у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би морало и н |
| јало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био сасвим на с |
| е сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њихов |
| а, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више |
| , што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и |
| ослетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа</hi>.{S} Т |
| нешто, што је немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу зна |
| S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте |
| и садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме променити; женском свету тре |
| — Ја сам врло радознао.{S} Једва чекам, да се почне.</p> <p>Богдан се пре краткога времена упоз |
| .{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се |
| <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али |
| против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји |
| т?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванред |
| p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја пре |
| Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се то так |
| {S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја |
| S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам |
| наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, да је све бадава...</p> <p>— Можда ти имаш и право; али |
| а „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма к |
| Тек он је своје учинио.{S} Мислио сам, да је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио |
| е дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом пр |
| заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се д |
| ареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису добри ни вели |
| нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се трудити; ви |
| а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} До |
| о Стевино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па |
| .</p> <p>— Ја вам сасвим озбиљно кажем, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишенос |
| риродним особинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После кратког |
| сле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту реч изговори с највећом пакошћ |
| е му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим н |
| p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба |
| лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га М |
| ош већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити |
| до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због с |
| ње... примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — |
| то им је нужно...{S} Али ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све |
| ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— Морао сам га тр |
| па се онда опрости и отиде с обећањем, да ће је што пре опет посетити.</p> <p>Кад је сутрадан |
| е жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n=" |
| ачин изиђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили св |
| тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је рекао нешто паметно.{S} Какви сте ми ви пријатељи |
| шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж |
| о ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у некол |
| шире ту науку...</p> <p>— Верујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти |
| на њихов развитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је |
| — узе га Радоје у одбрану. — Ја видим, да је он ипак паметнији, него што је пре био.{S} Истина |
| се ту моћи што год урадити, али видим, да је та нада бар у садашњости празна.</p> <pb n="177" |
| .</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњ |
| м) преко нужне.{S} Ја се истина трудим, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али |
| — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво. |
| ело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам го |
| ем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пиш |
| е може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <pb n="82 |
| о сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће заним |
| а се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу |
| да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба објашњења, |
| е отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим логично може извести закључак, да ж |
| ње и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви зах |
| се вратити натраг?</p> <p>— Ја мислим, да ћу се моћи набрзо вратити.{S} Бар ја ћу гледати, да |
| ћи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" /> у начелу, није нимало |
| ња унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш |
| умели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим н |
| буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са сво |
| S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће управо јо |
| м.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно ж |
| се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразуме, те да |
| и на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће онда св |
| већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме поправи и удеси према напред |
| нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чвор, <pb n="33" /> к |
| > <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка |
| {S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је в |
| баш само бекријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је бо |
| него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што |
| је телеграфски путни трошак с позивом, да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако боле |
| и уопште слободно кретање под условом, да се поштује туђа слобода.{S} То су основна човечија п |
| до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако д |
| правцу.{S} Почеше преговарати с Илијом, да он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штамп |
| у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али му није н |
| пеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, који се дотле |
| стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало врло ретко; |
| угова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј у соби пр |
| будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} |
| д да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још ни |
| Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле |
| њев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор — лепо слика постанак и напр |
| типендију, па отпутује у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста |
| , и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означе |
| а. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми иску |
| о нешто обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити |
| а, премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанств |
| обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обрати пажњу на то, те тако није ништа ни опазио.</p |
| држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла одржати љубав?{S} Та помислите само, шта |
| е ви мислити, да сам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> на |
| кле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима пр |
| а расејана у говору; али опет би Милан, да је пажљивије мотрио на њу, могао приметити, да јој ј |
| о, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца — прави Робинзон.{S} Путем је певао |
| ; а Сима отиде са Радојем у његов стан, да узме неку књигу.{S} Уђу у једну опалу кућу, попну се |
| форми...</p> <p>— Па опет нисам убеђен, да су необориви, као што ви велите.</p> <p>— Нисте убеђ |
| паметан човек може бити унапред уверен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, |
| на овоме састанку.{S} Но ја сам уверен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења |
| аравно и музику.{S} Он је тврдо уверен, да наша начела иду против свега, што је, као што већ ка |
| кси баш гуљити свет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са своји |
| ти тој великој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар осн |
| ко се узме.</p> <p>— Ја сам бар уверен, да ће се публика одазвати најмање у такој мери, да би с |
| од својих пријатеља поуздано извештен, да ће руска полиција на граници позатварати Русе и Руск |
| га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћ |
| човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после до |
| е године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Што науми, то и у |
| ише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позната, не могу пос |
| неку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога д |
| димо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у |
| ишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогло.{S} Он ос |
| ј је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> <p>— Соција |
| а и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} Ја сам му к |
| више са неким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у |
| естио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би |
| асвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, али видим, да је та н |
| нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </di |
| говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n= |
| обности, као иначе: али је опет гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава љу |
| има бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он очекиваше.{S} |
| око у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио |
| у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сим |
| он остаде при свом.{S} Ја сам му казао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост |
| чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене |
| а њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе на среду са својим „меродавним“ мишљењем.{S} А |
| трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милутину Јовановићу, с којим |
| и узвишено.</p> <p>— А ко вам је рекао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам |
| љивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p>Милан се са осталим наче |
| и и вама.{S} Ја сам вам још јуче рекао, да ћу бити сасвим искрен према вама.{S} Ја вас не смем |
| опасности.{S} Али ја сам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на на |
| ко ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за |
| о.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да има ствари, у којима се мање или више даје ићи у пој |
| ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се потпуно слажем с тим, да се ваше стање у многоме |
| ако си прошао на путу.{S} Ја бих рекао, да ниси ништа израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се ду |
| пет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им одмах почне разјашњавати цел |
| звесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и п |
| Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он сам намес |
| Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi> уништење те наше потчи |
| ред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{S} Али ипак нешто |
| је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин с |
| суђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али је био ув |
| што о томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са з |
| медбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити против крајњег неп |
| овори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се приближи, појавио се у њему увек <pb n="101" |
| то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, да су вам отворена сва |
| ...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Дру |
| Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше ориги |
| <p>— Без сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала |
| зме на читање, особито од кад је видео, да је један од његових пријатеља пре неког времена чита |
| чном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је с |
| ија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је она просто одмамила тамо.{S} Она ми је отправи |
| — насмеје се он опет. — Само бих волео, да буду сватови што пре, да се мало поигра...</p> <p>— |
| е ћемо се и ми искупити.{S} Он је хтео, да се састанемо у стану једнога Руса; али га је Коста с |
| } Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но |
| у драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији; беше му чисто немило, што се уп |
| /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ не би могао избећи.{S} Нек |
| м ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, н |
| да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само на кратко време позајмите.</p> <p>Мита |
| дио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да купи још земље и да |
| аде на памет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш |
| ја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретк |
| тежња.{S} Ја не бих ни о томе говорио, да нисам приметио у том питању малих несагласности баш |
| ешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је пре неколико месеци била врло опасно болесна.{S} |
| лим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити |
| можда он сам наместио, онда се пожурио, да је избави, ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, д |
| сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу радницима своди у целоме њихову пл |
| олико сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по со |
| ема капитала.{S} Још јуче сам приметио, да он нешто извија, али опет се нисам надао, да ће дотл |
| че опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да |
| ник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музи |
| ов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S |
| те већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} Пронађите најзгоднији начин...</p> |
| нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; |
| збиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује |
| општом пажњом и бригом ограничен тако, да не буде опасан.</p> <p>Само хоће ли се то моћи учини |
| ењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да |
| шевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те снове, није |
| „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплат |
| дир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Глав |
| и требало, ипак ће га примити бар тако, да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без с |
| ју не би било тешко удесити ствар тако, да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно |
| S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво г |
| ли не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женск |
| вокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и т |
| Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне науке, географи |
| оста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава |
| S} На питања је одговарала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S |
| е зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли т |
| је та корист.{S} Ја кажем само толико, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само |
| а мало вас је!</p> <p>— Има нас толико, да се може радити.{S} А биће нас и више.{S} О томе може |
| p> <p>Кад га после остави, осети Марко, да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гле |
| .{S} Међутим то је уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење |
| е чини, да <pb n="111" /> би ми ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси наро |
| тац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи беспл |
| одаје своју радну снагу или своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то |
| а нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве |
| ако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка није упознала с тим човеком.{S} Она не |
| од хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и д |
| слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узроцима, због кој |
| су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> <p>— Ја сам — уз |
| ек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о т |
| .{S} Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми |
| за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе с голом истином.{S} |
| радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је нужно, градити партију у свима слојевима, образов |
| да не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како му дак |
| .{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S} Ми не |
| а права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле в |
| аља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводити у све |
| лушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупнијима се слаже.{ |
| <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо, да уредимо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два бра |
| <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар с |
| тпуно право, <pb n="139" /> кад кажемо, да су либерална начела <hi>назадна</hi>, некорисна, да |
| ожити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, д |
| <p>— Не верујем.{S} У осталом видећемо, да ли ће се испунити његова реч.</p> <p>— Свакојако — п |
| лите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д., како нам се то сме забрани |
| лучају била интересантна.{S} Ми видимо, да се она отровала с тога, што јој је живот постао несн |
| ике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зар |
| а бити већа или мања?{S} Та ми тражимо, да никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи |
| је сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наш |
| на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шт |
| Ала си безазлен!{S} Но најпосле узмимо, да сам баш ја све раструбио, па шта је с тим?{S} Него б |
| м човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} А |
| ојим најамницима, него мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје |
| маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба |
| је можда лагао; ади после се уверисмо, да је говорио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље |
| несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, мо |
| рече Војин тако флегматично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори |
| а решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се |
| ту нема непогрешивости, то је очевидно, да се мора свима признати право слободне изјаве свога м |
| ити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним способностима оставити слободан |
| лику.{S} Онда ће и ту постати очевидно, да се непрекидним увађањем машинерије у производњу изба |
| својим начелима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају |
| тати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипак победити наша ствар, као и свуда.{S} Напреду |
| и народа.{S} Уопште сасвим је природно, да не смемо и не можемо све снаге отправити у масу, а д |
| занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мисли, које су ту изра |
| живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму |
| аја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду ра |
| савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме доче |
| .{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а |
| ејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није о |
| ађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље |
| олико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ствари.{S} Корист од њих зац |
| >— Познајем га толико, колико је нужно, да могу о њему изрећи таки суд.{S} Онај један разговор, |
| итање спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува |
| склапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и д |
| н о томе, како би било корисно и нужно, да се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друшт |
| и - одговори Мита; - али ће бити нужно, да се најпре, тако рећи, преради, да се промени према н |
| узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У |
| мо шалите.{S} Ваљда не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у |
| ложају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ |
| оворим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорит |
| } После целога објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <p |
| ти Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути његове речи: „Штета за новац |
| неколико тренутака — свакојако опасно, да се упусте у послове, који би рђаво упливисали на њих |
| > <p>— Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи |
| ако може,</p> <p>— Сасвим је вероватно, да је он сам јавио, где треба, да ће проћи Руси и Руски |
| цам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се |
| боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности |
| нога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Ф |
| в, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „присто |
| и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпос |
| е баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не мо |
| > <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, |
| о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови пос |
| сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, само на |
| p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега |
| полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{ |
| ва сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађ |
| е, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободн |
| едства у великој мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И ми |
| положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, како би изглед |
| е — прекиде га Сима — навикавати на то, да се бави мислима без свезе, него треба да таке лудори |
| да им не приђе; него се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у |
| то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се |
| у свом реду.{S} Сад само чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што вели |
| <p>— Они веле, да је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није |
| организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из кога потичу сва споменута |
| ника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још |
| , да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање св |
| ономске стране, онда сам нагласио и то, да се својина гомила неплаћеним најамничким радом.{S} А |
| изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан побе |
| и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конкуренција гони изналазаче н. пр. какве но |
| мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један победилац (или каква група), |
| > <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари |
| шта сте казали.</p> <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} |
| една од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима се — повикаше не |
| ли сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постан |
| то се види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже |
| што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} |
| ли у њу, опет би отуд излазило само то, да они или њихови наследници имају права на потпуну нак |
| то наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ако вам се посао не допадне |
| — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне својине, која се у целоме умножава туђом |
| вет.{S} А особито ваља имати на уму то, да би се најпосле од чистога прихода могао известан део |
| е он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији не |
| и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{ |
| развило то стање?{S} Је ли вам познато, да је у почетку просто већа физична снага човечија доне |
| с ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наших и к |
| S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заи |
| личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у |
| а на свет отвореним очима, јасна ствар, да се на једној страни мора прикупљати све веће богатст |
| но и штетно.{S} По себи је јасна ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који |
| е и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично немају трајне вредности, него имају |
| ац, тако се поплашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, за |
| бих њих научила, како се подбада свет, да отима туђе имање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и |
| о, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или пос |
| и само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком распол |
| рала на њу врло рђав утицај имати вест, да су јој брата у последње време затворили због неких т |
| тив старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим |
| том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не д |
| И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, с којима |
| ој прилици не ће бити нуждан твој прст, да га у томе питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам |
| е говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични ж |
| он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није |
| сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савреме |
| м богме — проговори Стева — мислио већ, да не ће од свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго |
| .{S} Он је осећао сад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би |
| ме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се. — „Богме је то |
| </p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S |
| како хоћеш</hi>; имаш потпуну слободу, да изразиш све своје <hi>мисли и осећаје</hi>; али испу |
| е право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њи |
| ица — говорио је Радоје Милану. — Кажу, да није баш сасвим празне главе.{S} На сваки начин џеп |
| о.{S} Они описују то ново стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте д |
| 2" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново |
| зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте |
| 226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они |
| .</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваљ |
| на пример код мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да |
| е Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" /> им од некога времена постао врло р |
| отац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> |
| ам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ј |
| ове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању |
| али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, јер и тако с |
| ну Симићу, адвокату (читаоци се сећају, да је био на бечком концерту) писали су; али не добише |
| з толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— За |
| то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз |
| ра, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p> |
| итети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суштини противност, него |
| } Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто та |
| ила уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викат |
| изиђе из собе, шапнув Јови при изласку, да је чула из своје собе разговор и смеј, али сад види, |
| изазвао је у њему расположај и одлуку, да изиђе на среду са својим осећањем.{S} У осталом то б |
| да не би ваљало пустити људима на вољу, да говоре и пишу свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба |
| S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не треба их баш распустити |
| n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја сам слушао — |
| аваћемо сваку сувишну незгоду и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзи |
| о.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није у |
| ем — одговори он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га о |
| лоте, јави јој он у трећем своме писму, да јој том приликом последњи пут пише из Париза, јер кр |
| шавати.{S} Али треба увек имати на уму, да се то мора чинити са највећом пажњом.{S} При томе се |
| амо имађаше ту карактеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која |
| , јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али |
| војим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве мисли у том тренутку.</p> <p>— Ви с |
| еха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати |
| Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари Јовановић, |
| његовом мишљењу најбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бада |
| сасвим излечен; али је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима |
| није.{S} Могу вам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна... |
| тише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво расположење, |
| Но тетка-Перса је ипак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што ј |
| рковима.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему с |
| нао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они с |
| ду, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствар |
| највећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелног програма може доћ |
| то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим |
| и се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радика |
| е новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би ш |
| дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки |
| Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио |
| S} Свршив гимназију у *, отиде у Цирих, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> |
| ршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико рад |
| биљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што |
| титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се |
| мо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који да |
| што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријатељи зав |
| упост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам ово или |
| ећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти |
| на одмет.{S} У осталом ти и сам кажеш, да има између њих и таких људи, с којима ћемо се можда |
| али господин би могао.</p> <p>— Чујеш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађа |
| рим, па све бадава!</p> <p>— Кад видиш, да је бадава, што говориш толико?{S} Боље се мани.</p> |
| продужи тетка-Перса. — Ти још не видиш, да је то већ срамота...</p> <p>— Шта је срамота?</p> <p |
| ије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Ш |
| же бити.</p> <p>Пази на себе.{S} Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више за |
| међутим устао и такође правио цигару, - да се он мења.{S} Него боље гледај ти и они, који су ка |
| љавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{ |
| ажена невеселост и огорченост.</p> <p>- Да, ви нисте помишљали на сметње, на које морате наићи |
| простирати књижице по народу!</p> <p>—- Да — прихвати гост, — то је у Русији смртан грех, а то |
| , не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знају |
| ну... не би се смели често састајати... да им не би оладнила љубав...{S} Он прсне опет у смеј.< |
| одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не |
| а он предузме издавање тог листа, т. ј. да им га штампа на веру, пошто још нису имали готових н |
| никако и не буде радничке плате, т. ј. да се уништи сама капиталистичка система, јер она донос |
| знесе тај последњи и поуздан лек, т. ј. да би се родитељима оставило, да издржавају своју децу, |
| е тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе слабији од ваше |
| стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покретна или непокретна, оснива |
| одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Ж |
| нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан |
| не сасвим без утицаја.{S} Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста |
| S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: да, а после можемо говорити о свему...{S} Онда ћемо све |
| м на свом месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како |
| и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} |
| ти потпуно, ничим непомућено поштовање; да те личности могу бити најискренији другови, па да се |
| у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрест |
| осталом немојте мислити, <pb n="161" /> да би одатле могла понићи каква опасност.{S} Биће свега |
| држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву ту лепу литературу, т. ј. да је никако |
| је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако раз |
| њу; али он рачуна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у |
| водити јавно с том цељи, <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар? |
| ложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим правом се то сме <pb n |
| хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран млад |
| е знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим природно...{S} Лаза је говорио полако; |
| рекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забавља |
| о све прописујеш новим младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се |
| том погледу ниже од свакога човека.{S} Да претпоставимо баш и то, што је сасвим <pb n="192" /> |
| <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњем стању, могли би и материјално |
| атељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Је |
| то ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да |
| ао што би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така при |
| >— Него ви сте опет врло рђаве воље.{S} Да није можда — шалио се он — сад тек наишла на вас јач |
| етно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сам |
| зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињете представничку систему.{S} |
| аних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо |
| е ти тако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Зна |
| евидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда и пажње је |
| на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја |
| оследње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантни |
| Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, уми |
| <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</ |
| о.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке |
| га, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта |
| а столу.</p> <p>— Какве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није о |
| <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако |
| .</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако |
| ећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с њоме ручати; али сад <pb n="87" /> свеједно.{S} |
| отине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{ |
| — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитив |
| ем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S} Ти про |
| а то.</p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо т |
| p> <p>— Ја ти кажем — поче опет Сима, — да је тај човек и у науци и у намерама, што се тичу пра |
| укама.</p> <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљд |
| " /> <p>— Ја не кажем — одговори она, — да су ваше намере рђаве, него говорим уопште о вашем од |
| </p> <p>— Устаните — говораше му она, — да видите само, како је лепа околина.</p> <p>— Уморан с |
| И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} А |
| p> <p>— Баш сам рад — рече опет Мита, — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов |
| p> <p>— Надаш ли се — поче опет Мита, — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— |
| >— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутствима регулисати.{S} Но |
| — упаде јој Милан у реч, смешећи се, — да је с обадве стране нужно мирно расположење, кад хоће |
| пет, трудећи се, да буде што мирнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговор |
| а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах сутра, или можда ј |
| Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао надати, |
| као што смо видели, неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са к |
| гласом и са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита |
| .</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам |
| меши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар над мислима и осећајима |
| p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестано прелази у непокретну, и |
| <p>— Мени се чини — поче опет Милан, — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме |
| још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „опасност“ проста будалаштина, претпоставка бе |
| е.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама |
| пустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S |
| о.</p> <p>— Сећам се — говорио је он, — да ме је љубав Вере Павловне<ref target="#SRP18780_N1" |
| </p> <p>— А, ја сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити х |
| у.</p> <p>— Ја сам рад — говораше он, — да ми ту ствар већ један пут свршимо.</p> <p>— Та чекај |
| ећ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један р |
| ам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Неће |
| одужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</ |
| — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; ра |
| — говорио је мало после Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом |
| ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што |
| доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, шт |
| <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је |
| се чини — проговори она скоро очајно? — да ви избегавате...</p> <p>— Будите уверени — умириваше |
| а прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у П |
| ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој |
| </p> <p>— Кажем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ов |
| оговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста п |
| кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div |
| д друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде тај ваш посао....</p |
| грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на т |
| то велиш, крив тај ваш поп....</p> <p>— Да, он је свему крив.{S} Рекао сам ти већ, да сам у њих |
| који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она се горко насмеши и извуче св |
| /p> <p>— Нисам тако мислила...</p> <p>— Да, како сте мислили?</p> <p>Олга ћуташе.{S} А он је ни |
| жава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате |
| треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене |
| То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нес |
| то смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чини, да <pb n="111" /> би |
| нутак...{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> < |
| Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, да, реците један пут...{S} Нека се већ сврши...</p> |
| то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — С |
| азвитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софиста |
| , — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога... |
| дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натр |
| оро поплашен од те „страхоте“.</p> <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. |
| мер ти — прекиде му реч Стева.</p> <p>— Да, као на пример ја...{S} Ал’ баш сам и био лола!{S} С |
| е то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— |
| сам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p>— Нисам — одгов |
| суру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашал |
| </p> <p>Настаде кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> |
| — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече Пера, позивајући и |
| — То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан уст |
| а Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p |
| му не може бити баш најмилије.</p> <p>— Да — примети Пера Берковић, — то му је награда за пропа |
| Велиш, да се сад храниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?< |
| Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко вр |
| застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Милан, — кад сам претресао темељ садашњега |
| н и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде |
| , но пође опет ћутећи по соби.</p> <p>— Да немам само толико посла — настави Радоје, — ја бих л |
| рити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — насмеја се Иван, — не треба им бајаги наука...{S} |
| ало капитала, који би уложили.</p> <p>— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — н |
| не ће тако скоро ни испитати.</p> <p>— Да се људска природа испита, као што ваља, за то ће зац |
| асно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и |
| Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје |
| но, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо |
| гледаше с поверљивим осмехом.</p> <p>— Да, то ме боли.</p> <p>— Кад би вам било могућно, да ос |
| ђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, ш |
| го седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти |
| Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спо |
| нутку изгледао је врло смешан.</p> <p>— Да идемо — рекоше неки после краткога времена.</p> <p>— |
| мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p>Они устадоше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не м |
| еш ли бити моја? — шапташе он.</p> <p>— Да, твоја ћу бити...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| <p>— Лео Пикар — проговори он.</p> <p>— Да, да, Пикар.</p> <p>Милан поче читати писмо.</p> <p>К |
| хова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици ме |
| рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у |
| <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохондрију!{S} Чувајте се |
| е... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена |
| вирате, рекао бих, у гласовир.</p> <p>— Да, обадве свирамо.</p> <p>— Ја сам — рече Љубица — ско |
| огледи.{S} Она не извуче руку.</p> <p>— Да — настави Милан. — човек тако радо помишља на то вре |
| ита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p>— Варате се...{S} Она спусти гла |
| да вам мати постаје веселија?</p> <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И |
| а, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— |
| он се лепо врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био |
| не, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на |
| страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет |
| , који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у њега ванреда |
| љубав, није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љуба |
| удила, да сама себе уверим о томе.{S} А да сам узела у рачун све околности, које су ми сад пред |
| забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употр |
| а.</p> <p>— Наравно; није ни чудо.{S} А да сте је видели како је изгледала првих дана после бег |
| е трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми с |
| те владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропага |
| ој био је тако нежан... — Видите, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор.. |
| на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам са |
| дом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу |
| </p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морамо се опширније разгова |
| надити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Н |
| лан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине |
| овори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се разумемо — поче Милан опет. — Ви сте према мени с |
| и их поузданом становишту, с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} |
| hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, нег |
| нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени с |
| зговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и |
| е тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права с људима...{S} Они не говоре ниш |
| основнога људског права, по коме треба да може свако бар казати своје мисли.{S} Само би онај с |
| е не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумел |
| ала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај |
| о све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} |
| ти и према томе поступати; она не треба да буду просте лутке...</p> <p>— Да, да — упаде му она |
| ење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, д |
| е, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докаж |
| Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне, не треба да буду равноправне с вама |
| ба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — настави Ми |
| сувишна.{S} Они, који не ће и не треба да иду у саму масу, не морају учити спавати на земљи и |
| више далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија стран |
| и, то је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у но |
| тих ваших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шт |
| ни потчињен мушкоме.{S} Али то не треба да вас наведе на мисао, да ја можда тражим <hi>само</hi |
| не мислите озбиљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} |
| амо тешко је пробудити људе, који треба да раде, да би се и маса већ једном пробудила.</p> <p>— |
| што је могућно у садашњости; али треба да помислите, да ће и ваш рад спремати будућност, у кој |
| а пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити у |
| једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него с |
| даљавали људи из средине, у којој треба да раде, спремајући општи преображај, — али све бадава. |
| {S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласности, како би обе стра |
| о је један петрограђанин, с којим треба да се састанемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. |
| наћи и схватити ту језгру.{S} Он треба да удеси свој посао тако, како би <hi>што више корисне |
| а се бави мислима без свезе, него треба да таке лудорије одмах растера... само ако може — дода |
| ше снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе стране ради на томе, как |
| већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек п |
| о певамо.{S} Ја му кажем, да нема права да говори о тим стварима, јер је сасвим немузикалан; ал |
| ку узрујаност.{S} Није ни покушавао, да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљ |
| мао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је <pb |
| е ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју приватну својину.{S} Слабији мо |
| а га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор с њом; него је често сам |
| цу.</p> <p>- А сад настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксе |
| е последње речи.{S} Сад је Олга требала да говори с њим, — та мисао севну му кроз главу.{S} Он |
| а, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и да потражи |
| енила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој дав |
| је изненадити...{S} Али ја нисам могла да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте прим |
| епој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> |
| дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма |
| вим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити при остварењу им оштећена |
| S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с па |
| срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај није баш био врло „љубведостојан“ по својој нар |
| у ствар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које не |
| леда књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао це |
| с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда били с њ |
| ојима нема поуке, нема корисне цељи, ма да би је могло бити...</p> <pb n="205" /> <p>— Али — по |
| на Љубицу поглед, који она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p |
| ло мило, кад бих се могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има раз |
| е се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по |
| брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а то бива врло често, што ј |
| S} Али при последњим речима његовим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисањ |
| ступање му беше уопште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом б |
| hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим противно; у том случају очевидно бира |
| не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начин |
| лива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа обавештавати, опе |
| је с Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику до |
| никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматр |
| примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруме |
| о је корисно.</p> <p>— Хтела сам и сама да почнем учити тај језик, али некако увек сам одгађала |
| ајзаплетенијих питања, што их наука има да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, |
| мирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери посвете сво |
| пирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад |
| да та дружба може под извесним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и |
| својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћ |
| е?{S} Одмах ћемо видети.{S} Ако он њима да толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колик |
| им будем предавао, а према околностима да утичем на њихов развитак и иначе, помажући им, да у |
| треба људи кроз толико и толико година да једу, пију, да се носе, да копају језера и таке ства |
| већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу |
| ли опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} |
| в...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или |
| ћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако. |
| о, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак.{S} Ту би, кажу, би |
| авља ми на расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је |
| му је требала само још једна година, па да буде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањас |
| ад, да се уклоним из великога света, па да неко време проживим у самоћи.{S} То је баш потребно |
| сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мора ма коме поклањати своје ствари и новац. |
| а говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збу |
| ости могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда в |
| може први утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може п |
| против хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба.{S} Нема ту ник |
| би мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота!</p> <p>— |
| ена неких установа на оваком темељу, па да се осигура благостање и слобода свима?</p> <p>— Ја м |
| сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с на |
| во...</p> <p>— Хајде, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала |
| која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћете устати против ма ког |
| Манимо се ми њих — проговори она. — па да говоримо о чему паметнијем.</p> <p>— Како вам је по |
| опет, — видите, како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да наба |
| непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су |
| > <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него тре |
| лату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том погледу само оно, што захтева прогр |
| поставка без икаква основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том слу |
| ли се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Прим |
| чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без сумње не по |
| мешташе себи косу и никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — з |
| а?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за |
| у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p> <p>— Не мораш |
| ут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — одговори на послетку љу |
| ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али шта да се говори? — прекиде га она.</p> <p>— Треба да се ра |
| ...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... неп |
| или о Чернишевсковом роману „<title>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој м |
| ана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала ка |
| илику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога времена постаде опет редовна го |
| тавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се разуме, да по нашим начелима ва |
| о је спис мали, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али прем |
| да, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила би она по каткад. — Али |
| Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера суморне облаке с лица.</p> <p>— Чини ми се, |
| гло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена |
| да ту станују.{S} Премишљао је, шта сад да ради.{S} Чинило му се већ и самом, да је грофица за |
| се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, |
| à la</foreign> Рахметов.{S} Ја нећу сад да говорим о таким реткостима, у којима је највећа плем |
| ој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>Посл |
| Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— Ја мислим, да се одатле сасвим ло |
| Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — |
| — Та то су паликуће, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире п |
| е, разбојници!{S} Све да мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...< |
| наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опш |
| уде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да |
| а узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се погледи.{S} О |
| онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га они обојица ухвате и почну га вући |
| е асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да се љути.</p> <p>- Признај истину! - настави Сима.{S} |
| а сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... |
| чна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевск |
| гдекоји нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу ве |
| хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S} Онако вам и иде |
| ти кадри савладати осећај, који не може да нађе одзива...</p> <p>— Да, ја имам воље...{S} Она с |
| је, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, |
| е две године; па није чудо, што не може да се тако лако отресе тога свог мудровања, особито он. |
| у почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан. |
| — разуме се — ипак мало подаље; хтео је да је гледи, да јој чује глас.{S} Целога пута осећао је |
| јима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терету, што их притискује и уо |
| <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како су му опет они одмах |
| ого говорити, кад се ствар хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио |
| ам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању |
| еоснованих, празних речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је ист |
| — То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</p> <p> |
| а, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњости гр |
| стиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се пром |
| 25" /> је још, кад човек може бар после да се опрости глупости и осталих последица такога живот |
| ки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна н |
| игурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да |
| сасвим наслони на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после |
| .{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, |
| се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем унутра.{S} Шта ћу тамо?{S} Немам никаква посла. |
| оре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{ |
| ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не доп |
| S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се...</p> <p> |
| Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он |
| рко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Как |
| Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распр |
| жну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно |
| а и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч последња!...</p> <p>После њенога одласка |
| ци имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје |
| управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју ми пропов |
| и, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи ра |
| орена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите, да нема разл |
| Бољи станови су скупи.{S} А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много т |
| Разуме се, да су изузеци, јер нам се не да, да то постане правило.{S} Не стојте нам на путу, па |
| мо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећи. <pb n="78" /> Али ја ћу морати по самом свом |
| идим, да се слобода баш тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци |
| те ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер треба се и с њима упознати колико |
| треба рушити, извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу сл |
| агу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им треба за прави човечански жив |
| да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено скло |
| е тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогм |
| алу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг.. |
| то треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме бити одвећ ша |
| {S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слоб |
| , да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... велите в |
| Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ мож |
| е општи рад на темељу општега имања, те да свако може уживати све, што му је нужно за одржање и |
| га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не хтедоше чекати.{S} О |
| {S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије |
| ек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ ишла својим пу |
| слобода, да се свакоме одреше руке, те да самостално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим |
| е икако могућно -— с њима споразуме, те да сви саставе организовано коло, које би имало сложно |
| на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не |
| а ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — |
| S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нам |
| ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде удешена у сваком погледу према нашим начелима.{ |
| , да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му потпуно испаде за рук |
| баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди |
| ли бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прв |
| евао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако радимо само у маси.{S} Ми сви увиђамо, да је ну |
| е дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S |
| наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је мора водити испод руке.{S} Њој није требало два п |
| дбити — настави Јелица нежно, — је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан ј |
| > <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад вас нисам видео...</p> < |
| те олако; ви поред свију опомена нећете да узмете своја начела, свој програм у претрес са сваке |
| е; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично |
| И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о тој ствари, као што би требало, него је |
| а овамо или их не разумете, или нећете да их разумете?{S} Та чим вас упозна народ, одмах вам ј |
| „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећ |
| , — да вас мучи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Дар |
| е остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, кад би то ишло...</p> < |
| крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она |
| развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените ос |
| е с мојим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрица |
| човек; или разумете то, па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја ва |
| ди.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварите правду.</p> <p>— Ни мени — проговори Лаза |
| ма бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да з |
| де у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О |
| ко су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> |
| н све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, госпођице, да ја не |
| > <p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њихови |
| — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се |
| на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но |
| ште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира |
| звуче усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћ |
| уздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове некакве књижице из Лондона.{S} Је ли то све, и |
| ...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> |
| ли она очекује баш њега лично; она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло |
| зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да се упише, док не положи |
| није ни приметио, како они остраг хоће да попуцају од смеја.{S} Био је црвен као рак. — „Молим |
| тране нужно мирно расположење, кад хоће да се говори о таким ствар’ма, о којима...</p> <p>— Али |
| да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најже |
| наш предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми |
| оворе, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p> |
| ећина ће или превидети, шта управо хоће да се каже унутри, или ће поред онога вештачког увијања |
| изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, |
| им правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т |
| јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не м |
| ч узима најамнике само с тога, што хоће да има од њих користи.{S} То је бар очевидно.{S} А како |
| — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} |
| — рече Милан, видећи, да она опет хоће да устане. — Ви тражите од мене одговор...</p> <p>— Да, |
| но дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из свега сам на послетку видео, да ме је о |
| одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе |
| , поред кога су седели. — Не марим више да седим — рече она на један пут.{S} Вила је узрујана; |
| остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко отрчи, баш управо отрчи, по торб |
| твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с |
| но говорио: „О тим лудоријама нећу више да говорим.{S} Измишљај ти од сад ако хоћеш и нове врст |
| кон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на |
| и.</p> <p>При повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се |
| .{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је от |
| се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше о |
| ма донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и у |
| а строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде уд |
| ана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспослен |
| ји пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, како |
| ри велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различит |
| д. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не мо |
| се пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здравих |
| но, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стева |
| о дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се разго |
| а је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног ус |
| има ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Как |
| евидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколико |
| па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утисак |
| би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које ст |
| ривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за рук |
| у им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иоле |
| иш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере |
| основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се на |
| треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад уложил |
| још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се п |
| несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако ј |
| је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како треба |
| јбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете |
| дицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управ |
| ли: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... те |
| ад, има ли начина, да се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има |
| је то обично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женски |
| ; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" /> ништа.{S} Р |
| ате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се по |
| ко збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једн |
| ам вам већ рекао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као ч |
| ради; није ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосл |
| знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на развијање ом |
| задатак био, да се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од |
| распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, уколико је т |
| Из тога сам видео, да је човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то ос |
| о приметити, да јој је нешто неугодно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} |
| варала само толико, да путује наскоро и да јој те ствари више нису нужне.{S} Једну пријатељицу, |
| Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор теби је доста |
| руго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према дру |
| њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно не да избећ |
| е у Беч с намером, да сврши професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење п |
| ла послужити општој користи...{S} Баш и да је истина, што се говори о нашој <pb n="196" /> несп |
| > <p>— Да, ти јадни авторитети хтели би да обману свет софистаријом и гомилом шарених и празних |
| p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне. |
| ланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{S} И сам |
| огу остварити...{S} Не могу никако себи да представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S |
| гдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући се са свима. |
| ети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за |
| S} На прстима се приближи кревету, види да Сима још спава, те опет на прстима изиђе из собе, ша |
| , па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очеки |
| тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имањ |
| вим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — питаше је он.</p> <p>— Да.</p> <p |
| само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би с |
| д ће букнути буна, коју су управо имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узи |
| нисам разумео.</p> <p>— Или нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, |
| ла така „спасителна“ мисао, па би хтели да је остваре... проговори Радоје.</p> <p>После по сата |
| ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо униште |
| г, па је сад одустао, кад смо већ хтели да почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам би |
| проговори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако мора |
| а Милана, али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једн |
| она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло |
| ка; али о њиховим начелима није хтео ни да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ |
| ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да ли су и уколико су остварљива та |
| и ви нисте сви једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли |
| ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхо |
| мењају!{S} Све да нам отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али |
| ад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него б |
| ећ и рецепте, како ће будући људи имати да се владају и према спољашњој природи - т.. д.</p> <p |
| да се одмах кренем на пут.{S} Мора бити да је јако болестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога дед |
| "83" /> шта је хтео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дозн |
| догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} |
| да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко |
| није смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледа |
| {S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикални, него се може само то казати, д |
| езао швајцарски сир на парчад, чекајући да вода провре, те да њоме прелије чај.</p> <p>— Ти људ |
| — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, п |
| е, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на пам |
| у ред; али поред свег тога не могу увек да ухватим крај с крајем.{S} Вама, господо, није ни поз |
| свега — примети једна од Рускиња — имам да предложим то, да шетња не буде скупа.</p> <p>— Прима |
| — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ја морам да се чудим — рећи ће наново Радоје, — како су ти људи |
| е је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам вам опет казати, што ми је |
| рајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... |
| вијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте ме прекинули у гово |
| 43" /> са својим капиталом.{S} Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би он |
| нужна једна књига (каже наслов); мислим да је ви имате, па бих вас лепо молио, да ми је ма само |
| > <p>— Казао сам то, да просто не марим да слушам сад свирку и певање...{S} Говорио је скоро су |
| аћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми |
| че мисли, које хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч |
| тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Заце |
| учак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се био одвикао од топли |
| ажај, — али све бадава.{S} Изгледа, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „д |
| м речима — говорио је он — изгледа, као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....< |
| рада не да сложити с тим стварима, као да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не |
| питао, није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните |
| ите само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Мора |
| приметити неки немир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} О |
| ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на свету, <pb n="64" /> ш |
| Станоје се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње б |
| посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шетајте се, гледајте туђу муку, кад в |
| S} Тих неколико речи изговори тако, као да ју је ко год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и он |
| што добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају читати, певати и т. д. само којекакве |
| а ћемо ми упропастити вештину...{S} Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} |
| орити ономе, ко неће да те чује?{S} Као да сам ја каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ј |
| рао телалити! — прекиде га Коста. — Као да је то нека ствар, која се тиче целог света!{S} Ал’ т |
| не умете, да наместите...</p> <p>— Као да је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч |
| ао да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа објашњења.</p> <p>— Ман’те их с |
| } Он прсне опет у смеј.</p> <p>— Ви као да слабо познајете праву љубав — проговори Милан, смеше |
| одговори Марко немарно.</p> <p>— Ви као да немате у себи баш много љубави спрам природе... </p> |
| ше говоре, него што мисле.{S} Језик као да им увек иде напред...</p> <p>— Ја сам ти то још пре |
| што год одговори.{S} А ни сам Војин као да није очекивао никакав одговор; он је у том тренутку |
| , од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је |
| које су баш пролазили.</p> <p>— Ту као да је неко весеље — примети Стева. — Чује се свирка и л |
| ше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у в |
| и обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се могао с њоме с |
| непрестано говорила.{S} Милан је морао да је стрпељиво слуша.{S} Грофица беше висока, плава Ру |
| за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала право — примети Радоје.</p> <p>— Околина — |
| ела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ го |
| а се докаже, да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах |
| о и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и д |
| скроз болесне књижевне производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно |
| телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто са |
| за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Мила |
| мо се сад тога — прекиде га Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности. |
| ма напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</ |
| S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. |
| траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје ствари, па н |
| м наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће букнути бун |
| м људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да |
| садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека ре |
| "68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једн |
| е Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део с |
| друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Само вам кажем: кајаћете се, ако ме |
| <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да вама чини?</p> <p>— Разу |
| ринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неограничену владу...</p> |
| повучем у тишину, онда могу врло много да радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се |
| удије, колико их ту има, те је сад хтео да у Цириху сврши инжењерство.{S} Отац му, сиромах сеља |
| етан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде „оригиналан“, т. ј. кад се кривио и мазио без н |
| узимао неки „учеван“ тон, којим је хтео да да важности своме говору, не разбирајући много, је < |
| још прве половине месеца.{S} Није хтео да иште од куће, него узајми нешто мало од једнога позн |
| асвим изгубљена; али опет још није хтео да се повуче и да отиде натраг, не израдивши <pb n="74" |
| ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— |
| ано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> < |
| шно и гадно.{S} Кад је кога од њих хтео да назове најгнуснијим именом, онда би му само рекао: „ |
| по себи разуме.{S} Него се само трудио да покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше |
| а...{S} У памети сам већ смислила, како да се сасвим самостално удеси та радња...{S} Сад видим |
| чујем неуморно премишљате о томе, како да усрећите човечанство потпуним нацртом новога устројс |
| е најозбиљније премишљао и о томе, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да т |
| него би се морало тек расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по ком |
| рачунати с њима; треба промислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као |
| ....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одговор — проговори |
| — Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овд |
| којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет и |
| ути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, ш |
| То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ипак не садржи у себи нужне услове за р |
| нисте погрешили“, вели она. — „Ма како да нисам погрешио“, мислим ја, „кад тражим једно, а нађ |
| а би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на питања и уоп |
| што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакми |
| ите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Де |
| ући на Војиново питање — не могу никако да се опријатељим ни с тим вашим идејама...</p> <p>— То |
| стискујући руку све већма уз-а-се, тако да га никако није могла ухватити испод руке.— „Па пусти |
| правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и чита.{S} То је моје ми |
| да ће се устанак врло брзо ширити, тако да непријатељи не ће имати времена ни снаге, да га угуш |
| ...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, да <pb n="230" /> се он и |
| вања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим ст |
| ао, да сте ви осигурани и да би требало да пристанете на наш предлог просто као човек, који хоћ |
| говорио је Милан, — у којима би требало да се весело и без муке спрема, што је потребно друштву |
| с тим смо већ начисто, да не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније |
| а земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога |
| лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази пријатан расположај; али се на њему опет више |
| даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па заш |
| га угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све |
| пацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чудите.{S} Та узмите само у рачун, колика се штет |
| оцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови свет, у коме ће наши потомци живет |
| есносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичајем прописан за му |
| ење народа?{S} Где су им средства, само да себе одрже у власти, а камо ли да протуре оне мере, |
| х доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја бих њих научила, како се подбада свет, д |
| е боље, да сте их избегавали, а не само да их нисте тражили.“ <pb n="100" /> — „Може бити и то“ |
| ни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него напротив сматра та |
| естанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, је |
| а слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с |
| ј начин множе редови оних, који не само да су просто незадовољни с овим поретком, него који пор |
| да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда се боји, да ће умрети.< |
| .{S} По његовом мишљењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те д |
| тву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то |
| штвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Производња се ту оснива |
| ћу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су основна начела слободе.{S} Ту дакл |
| ше.</p> <p>— А где сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом |
| а и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које |
| се Милан; — али шта ћете, кад не можемо да се владамо по њима.</p> <p>— Кад не можете, а ви ћет |
| ј други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су |
| знању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама |
| нећемо да идемо тим путем.{S} Ми нећемо да се бавимо играчкама, кад је у питању ослобођење од н |
| арија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин |
| икако не слажемо, него шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање ил |
| о с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да уништимо све вештине, па наравно и музику.{S} Он је |
| бро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо народ, те да он сам својим раменом исправ |
| ње или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се |
| штијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу. |
| собностима?</p> <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на |
| и хоћете да кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевно |
| ности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч. |
| и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према ко |
| Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам кажем...{S} При томе намигне левим оком и развуч |
| организовано коло, које би имало сложно да ради на остварењу својих начела.</p> <p>Чај је већ б |
| оме месту и положају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S |
| у беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку м |
| ражење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кадро учи |
| .{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само слаб траг њеног унутр |
| постати човек.{S} Но она не треба на то да се тужи.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи |
| мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и т |
| , а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво з |
| нструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле допа |
| Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело |
| но тако организовали; само није смео то да каже.</p> <p>— Ваљда још није израдио план, како би |
| p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирн |
| руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и положа |
| арио тим путем, просто увек сањо, место да се бавио озбиљним радом.{S} Ко би га чуо, кад развиј |
| S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски |
| особита прилика.{S} Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих ов |
| ство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање неколиц |
| бре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, |
| ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад са |
| ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да идем у |
| то то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основа потр |
| тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{S} Ниј |
| </p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква је ме |
| што да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви видите |
| да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно питање |
| говарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S} Ваши |
| прави? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то |
| ену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да |
| им тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко |
| , кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p |
| њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала ле |
| личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити |
| То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој |
| а сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим |
| ир.{S} Чинило се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одг |
| Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Тр |
| ај језујитизам.{S} Увек имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе с |
| о 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та |
| гледала, да савлада тај немир, или бар да га ограничи на унутарњост, те да се не покаже и спољ |
| вари ситнарије.{S} Ти просто ниси кадар да увидиш, да се решавање таких питања не даје никако и |
| е не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, |
| плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које |
| а Радоје се смешио).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања |
| да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван себе...{S} Нисам м |
| о дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да седим... непрестано сам као изван |
| </p> <p>— Познат ми је комад, а не могу да се сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> |
| те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да увидим, да се слобода баш тако одлучно не да оствари |
| сам се изузела на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} |
| и сретни су, ако нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле |
| пушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и пишу?!{S} Да красне слободе!{S} А с каквим |
| бијају утолико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда б |
| им околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на |
| готово боље да не греју.{S} Хоће човеку да пукне глава од врућине, а ноге се смрзавају.{S} Него |
| ан пут сложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p |
| , него само о томе, да ли треба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни |
| које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, види |
| ти.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све оне ствари, које су ми као слуша |
| ве је некако тихо, те човек може у миру да се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога |
| да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано |
| дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање |
| >Сими је било несносно.</p> <p>— Шта ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други до |
| игатним учтивим смешкањем. — „Та шта ћу да гледим?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знат |
| фесор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које |
| у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та претпоставка, све и кад би с |
| о, а неко куцне на врата.</p> <p>— Нећу да пушим — рече Сима ћудљиво и баци цигару. — Тричарије |
| мани.</p> <pb n="213" /> <p>— Ал’ нећу да се манем!{S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Да |
| , онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте.{S} То је само жалос |
| им...{S} Така сам била увек.{S} Ја нећу да се размећем, али што је истина — истина.{S} И данас |
| сасвим сувишно.{S} Ја им говорим: хоћу да сам независна; а они кажу: можеш бити независна и бе |
| и из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што више предлога, па да бирате.</p> <pb |
| "189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неуч |
| не ћете умаћи.{S} Морате чути, што хоћу да вам кажем.{S} Већ је крајње време, да се оставите те |
| рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржавах |
| ера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, б |
| то од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она |
| ој големој узбуђености није могла одмах да примети, како стоји ствар.</p> <p>Он је још ћутао.</ |
| м једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели: „Немојте се |
| део је опет у својој соби.{S} Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се ниј |
| руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто |
| прилике!{S} Ја не појмим, како ти можеш да нам толико пребацујеш те ствари...</p> <p>— Мани се |
| планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлике могле и морале предви |
| не неприлике поквариле планове; а нећеш да кажеш истину; нећеш да признаш, да су се те неприлик |
| и?{S} Сама та цељ је глупа!{S} Ти хоћеш да олакшаш људма бригу, па им пружаш којекакве рецепте, |
| ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да |
| b n="91" /> <p>Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између о |
| пут на озбиљно размишљање о целој тој (да се тако изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљу |
| ху се у свима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изне |
| урзове на медицинском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, мед |
| ко га је изгрдио.</p> <p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих б |
| ужне.{S} Једну пријатељицу, коју је кан’да врло радо имала, посетила је јуче око пет сати после |
| оје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он се по свој пр |
| у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовановићевој кћери.</p> <p>— Погодили ст |
| му та тишина баш неугодна, а Јелици кан’да још неугоднија.</p> <p>- Јутрос... поче он опет, али |
| >— То је истина; али у овом случају кан’да је изузетак...</p> <p>— Ту нема изузетка.</p> <p>— Б |
| — „Ви или не разумете“, настави Стева, „да се име народњака не слаже са вашим начелима, и у том |
| ам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са сво |
| Али то је врло смешно“ примети му она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с |
| ћутао. — „Како је то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Н |
| ликом, кад јој Јовановићка то спомену, „да би је он сад хтео узети, кад нема мираза?{S} Али баш |
| pb n="105" /> <p>— Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, |
| му се, да су то те „опасне“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се |
| човек сложити с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрест |
| тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му т |
| ите опет стари обичај.</p> <p>— Могу... дабогме... кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље |
| под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} |
| мало после — тако је слабо обрађена.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа.. |
| шући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, а |
| > <p>— Састајете ли се често? </p> <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Го |
| авно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, |
| <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, з |
| ш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{ |
| ран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод |
| он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} Видео је, да сам се известио о њему, па зат |
| опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто д |
| аслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је тешко.</p> <p>— Ал’ већ прогураћемо се... |
| /p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, шт |
| аиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, врло је разборита |
| атељску привезаност према њему, — то се дабогме није могло ни приближно унапред одредити.</p> < |
| то ће га узети на себе ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које |
| у довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} А |
| далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S |
| мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо с |
| непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напада све назадније |
| метио.{S} Шта мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стал |
| на после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постај |
| ало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље |
| а ми смо весели — примети Милан.</p> <p>Дабогме, лепа ми весеља!{S} Певајте, играјте!{S} То се |
| омуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате |
| и, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усав |
| на, те им тако прекину разговор.</p> <p>Давала се нека шаљива игра.{S} Публика је бурним пљеска |
| ви пут видели?{S} Тада сте сувише много давали на тај педагошки рад, а сад га напротив сувише п |
| Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањем својих ствари ма коме, остварити у некој мери н |
| о тврдовао у својим пројектима.{S} Није давао само општа „упутства,“ него је улазио у највеће п |
| <p>Један од највећих вештака на виолини давао је концерт једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима |
| ама себе издржавати, осим ако бих хтела давати часове на гласовиру и из францеског језика...</p |
| {S} У осталом у тим питањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, |
| и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносити напретку неиз |
| ј уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као по |
| овољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имањ |
| p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој разне ствари и т. д.{ |
| а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусил |
| могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила многи |
| елесна састава, смеђа лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој п |
| је у питању ослобођење од несреће, која дави човечанство.</p> <p>— Али видите, либерализам има |
| да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{ |
| е, купи што имаш, па да идемо, да се не давимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси мо |
| и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече |
| т један пут Николи.{S} Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена о |
| ичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један пут Николи.{S} Овај му |
| да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треба људи кроз толико |
| , ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на ма |
| — Но питање је — упаде му Лаза у реч, — даје ли се така производња извести у пракси.</p> <p>— Т |
| пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с општијега гледишта брзо решити.{S} Узмимо да је |
| могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, има ли начина, да се и он |
| непојмљиво и сувишно.{S} Шта се ту онда даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, инач |
| вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом од 2 фор., т. ј. један најамник |
| м и грабљењем, него јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такм |
| .{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пристану уз њих...</p> <p |
| у у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свег |
| су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, напра |
| увидиш, да се решавање таких питања не даје никако избећи.{S} Што се тиче питања о клими, то ј |
| орализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а |
| мо запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} |
| љубави према особи, која тој љубави не даје одзива, у просту равнодушност или немарност према |
| носи са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несносан, а т |
| писменога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хте |
| да се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ст |
| указује на различите начине, којима се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне устан |
| е пријатним спољашњим упечатком, она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанс |
| После тога нам је снага свежија, па се даје накнадити, што је пропуштено, само кад се хоће.{S} |
| послове, јер ту има мерила, по коме се даје оценити вредност произведених предмета, дакле и ра |
| њих слабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот |
| а, не може извести ни близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њи |
| авне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано и опширно извести нека основна мисао и инач |
| а има ствари, у којима се мање или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих подат |
| но приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењу.{S} Ал |
| га.{S} Он креће точкове на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно |
| оровима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} Али питам ја вас: шта је тим учињ |
| ак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писати о стварима, које у Русији није с |
| ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није тешко показати пут, којим се о |
| имао баш ни сјајних титула; али ја мало дајем на то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем |
| .{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, |
| зумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате |
| ојом одржава своје изнурено тело?{S} Би дајете том човеку потпуну личну слободу; рецимо, да сте |
| адити на општем унапређењу.</p> <p>— Би дајете људ’ма празне речи и више ништа — рече Сима дост |
| <p>— Ја ћу употребити слободу, коју ми дајете и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске по |
| се баш прејео...</p> <p>— Но, па што се дајеш молити?{S} Још мало, па би нестало сира...{S} Мил |
| авила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам те хране, направите пробу, па онда говорите о |
| друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до јед |
| стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и осећаји, који имају трајн |
| раничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жал |
| сти ваших старих предрасуда, које се не дају лако истиснути, ма с каквим се разлозима на њих ју |
| е сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а |
| ци, који књигом и листом обавештавају и дају правац целоме раду, или и као пропагандисте непоср |
| имају само привремену важност, уколико дају упутства у чему, или јављају што год, — онда се јо |
| кнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист п |
| к јој се кретао са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.< |
| у“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле |
| к, кажем ти — викала је тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па |
| има у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге |
| ст, хармонију личних и општих интереса, дакле крај сваком отимању.</p> <p>— Ви хоћете да сасвим |
| оценити вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као ш |
| <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једни с |
| стања, које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста |
| еломе.{S} Ови, који купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и в |
| ушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да је он |
| постићи баш само претресом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њихово |
| чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; дакле они говоре, да ово стање не ваља...</p> <p>— О, с |
| заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допу |
| а тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и удеснији за |
| ућу тамо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје |
| p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А ко би то дели |
| ма осигурано намирење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се н |
| ћно у великоме, где нема тих услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто |
| јекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова.{S} Ја зна |
| куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином задобије, |
| реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се мора уклонити извор, из ког |
| ак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, која се и у свом досад |
| ћи с нама.{S} Наћи ћемо их у кавани.{S} Дакле нека се реши ствар — говорио је Иван.</p> <p>— Пр |
| даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, |
| ист приход постаје неплаћеним радом.{S} Дакле ви велите: газда има права, да не плати раднику н |
| p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете ли одмах?</ |
| злагања, јер нам ово сад није нужно.{S} Дакле да почнем. — Својина се и у прошлости и у садашњо |
| те себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и с |
| Милан, него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздра |
| е потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у правима и дужностима |
| бу, но ви сте ме прекинули у говору.{S} Дакле, велите, није садашњи брак по себи крив, што се д |
| оду не треба мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својо |
| .</p> <p>— Хм, хм...{S} Па баш тако?{S} Дакле без прелома не може проћи...{S} Лепа парада!{S} Ш |
| јој је реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог |
| .{S} Милан поћути неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваљ |
| сад наишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Н |
| е и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — настави Јовановић разговор с Миланом — нисте се |
| ашњости празна.</p> <pb n="177" /> <p>— Дакле ипак има међу њима људи, који могу бити од корист |
| X.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То |
| сад Радоје приказао Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће |
| ђењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чудио се један.</p> <p |
| говорити против свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаш |
| врата.</p> <p>Јелица се тргне.</p> <p>— Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> |
| никако не нађе, шта да почне.</p> <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку о |
| таноју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле — проговори Станоје — ви мислите, да би она пошла |
| трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запит |
| Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуч |
| и, што сте послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због које |
| ојих би се после већ накупило.</p> <p>— Дакле готово је! — рече Милан, вратив се с Илијом у дру |
| али у кавани.</p> <p>— Можемо.</p> <p>— Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како |
| пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кр |
| сте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити насиљем, исисавањем.{S} |
| свршен правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, ру |
| е; слушао је у Цириху технику.</p> <p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чист |
| е с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне за женско свест |
| о тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али оп |
| тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапред читаве р |
| може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности ускорити прелаз љубави према особи, |
| ено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети |
| ском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста |
| оже појавити и после равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни п |
| о може бити баш тај шпијун.{S} Можда је дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} |
| ору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p |
| комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити |
| S} То су они обоје увиђали.{S} Милан је дакле имао да избегава сваку прилику, у којој би се мог |
| лазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} |
| се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: |
| , него и личном пријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, н |
| неплаћеним радом, — да то право својине дакле у својој природној свези са конкуренцијом, т. ј. |
| репирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, по коме |
| сни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао је у њему рас |
| је; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови д |
| рнији, — да говоримо озбиљно.{S} Седите дакле, па да се разговоримо...</p> <p>— Видите... ја са |
| предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, уплив |
| и Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја |
| у она један пут.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан по |
| и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} |
| склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, |
| е их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном ста |
| стоји у свези.{S} У политичном листу би дакле с једне стране износили чисту теорију, у строго н |
| удесити, како буду могли и умели.{S} Ми дакле нити можемо, нити треба о томе да водимо бригу.{S |
| ла још у кревету.</p> <p>— Реци ти мени дакле — говораше Никола, — шта ће бити с том твојом жен |
| дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ва |
| него што примају од њега...{S} Говорити дакле о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, з |
| ржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је срета |
| ати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам мор |
| ати ту „опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе |
| ?</p> <p>— Остави се тога...{S} Кад сам дакле видео, како ме је лепо обманула, богме се ражљути |
| ћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да с |
| већа њихова вредност.{S} Као што видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавно |
| њем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, |
| закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо ми све по природи слабијег ума од вас.... |
| нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко х |
| е, који не хтедоше чекати.{S} Остаде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p |
| ра имати чиста прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и |
| ба неизмерно много просвете.{S} Како му дакле смемо пружати просто увесељавање онде, где се то |
| , које су основна начела слободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људ |
| аном, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сима сад приповеди, да је Мар |
| таког састанка.</p> <p>— Као што рекох дакле — говорио је Милан, — цељ наша лежи једино у оств |
| пут“, примети на то Ана Василијевна. — „Дакле“, настави Олга, окренув <pb n="102" /> се Марку, |
| а се ми иначе не слажемо.{S} Та слобода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобод |
| а“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - О |
| е.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Мил |
| и је тетка била сувише љутита, да би се дала тако лако утишати.</p> <p>— Од кад ја то говорим — |
| ар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице |
| ај само!{S} Ваљда ће и „мојој шеви пући далак“!...</p> <p>Кад попише чај, оставе Милана самог.{ |
| лике; али опет нису толике, да се не би дале савладати.{S} Пре или после оне ће бити уклоњене, |
| продрети.{S} Како би они мене пустили у далеки свет без невоље?!...{S} То им никако није ишло у |
| огим местима имао је које блиских, које далеких родова, те према томе удеси свој план за путова |
| стајала на расположењу техничка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више |
| га, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Д |
| ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у вашем пр |
| {S} А то је у таким приликама, наравно, далеко удесније.{S} Али она очекује баш њега лично; она |
| они, што сам их познавала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не |
| ин.</p> <p>— Почео сам — настави Лаза — далеко строжије испитивати либерални програм, па...{S} |
| p> <p>— Моја је намера — одговори он -— далеко скромнија.{S} Не мислим ја, да ослободим људе од |
| чности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежња за |
| те народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с којима се радња у |
| овде више радим, много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може |
| >— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази |
| S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</ |
| нога; у разговору <pb n="58" /> се даје далеко више рећи, него у писму, осим ако би се хтело мн |
| бро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих |
| сто сам прилазио к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје с |
| јим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добр |
| еде.{S} Само не треба у томе ићи сувише далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, ко |
| е и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив као |
| У осталом тешко да би у такој прилици и далеко искуснија глава у тим стварима могла себи дати м |
| S} Но и опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчиј |
| људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, које је противно сва |
| > <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, |
| ше) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклон |
| лаве.{S} На сваки начин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S |
| есме. <pb n="84" /> Глас му се разлегао далеко по пољани, а сељаци, на које је наилазио, или до |
| ли опорим примедбама.{S} У томе је тако далеко ишао, да се Мита морао више пута „оградити проти |
| ар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна улога и природан полож |
| н, истина, није у томе питању ишао тако далеко са сликањем подробности, као иначе: али је опет |
| после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S} У ост |
| сте обезбеђени.{S} Истина, оно би било далеко пријатније, а унеколико и сигурније; али што се |
| до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидоше га њих неколико.</p> <p>— Како хоћет |
| е он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у теорији просто одри |
| Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко одвео, али тек не смемо га омаловажавати, јер он |
| те будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да |
| ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега. |
| уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он сваке годи |
| на ноћ — прошапта она, а мисли јој беху далеко од ноћи и ноћне ладноће.</p> <p>— Јесам ли кад г |
| ш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви велите: има других н |
| то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како |
| вам уважили молбеницу, т. ј. би л’ вам дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</ |
| отпуну личну слободу; рецимо, да сте му дали и сва грађанска права без изузетка.{S} Али може ли |
| ићи лане с Јелицом у Цирих, али ми нису дали, ма да сам јако наваљивала.</p> <p>— Јесте ли онда |
| прам тебе...</p> <p>Тако му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те њег |
| у учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на тај начин в |
| го је питање, би ли се с тим средствима дало урадити и више, много више.</p> <p>Поћуташе неколи |
| рши он — видимо ово.{S} То начело би се дало применити на физичне послове, јер ту има мерила, п |
| ло одобрити само тако, <hi>кад се не би дало избећи</hi>.{S} Могло би се трпети дакле само као |
| .</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по где |
| почела градити насиљем, исисавањем.{S} Даља историја својине обележена је, као што знате, отим |
| Него <pb n="225" /> реците, молим вас, даље, шта сте то чуди о њиховим плановима.</p> <p>— Да; |
| лапа брачна свеза....{S} Није нужно, да даље говорим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и дана |
| били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Одавно се нисмо видели.{ |
| н.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше м |
| Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пун |
| а износе чисто лични осећаји без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим и |
| и ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.</p> <p>— То је сретан случај.{S} Дакле она је у П |
| наше воље.{S} Ако има одзива, ствар иде даље.{S} Али ако га нема, љубав, која се појавила у мањ |
| Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> <p>— Бадава — тврдио је Богдан, |
| н још мало остаде с њима, па онда отиде даље својим послом.</p> <pb n="132" /> <p>— Ви ове годи |
| он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Са |
| не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет ост |
| — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога |
| дмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} Какви су разлози, то се |
| се таки одношаји.{S} Но сад нећу о томе даље да говорим.{S} Хоћу само да нагласим, које су осно |
| ла, па их својим начином и језиком шире даље.{S} Они шире у маси убеђење, да садашњи поредак ва |
| S} Осим тога непокретна својина може се даље одржати и умножавати једино опет таким исисавањем, |
| ошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ст |
| ле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него управо иа |
| p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препи |
| </p> <p>— Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена органи |
| ају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа |
| S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што |
| естано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржават |
| му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиљ |
| блике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да при |
| ити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћут |
| кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да |
| и, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропств |
| е. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте бајаги приј |
| .</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...</p> <p>— |
| а, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај предмет и упоређивати у том погледу |
| друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ра |
| "61" /> време прекинути.{S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржа |
| реба према томе равнати, а не кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у заб |
| ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив...</p> <p> |
| оди кратка препирка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту |
| што је не разуме....{S} Он је говорио и даље са осећањем, одушевљено.</p> <p>Ја сам — поче мало |
| p> <pb n="236" /> <p>— Богме ако тако и даље потраје...{S} Ви приметно опадате...</p> <p>— Проћ |
| ц купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је н |
| овори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудр |
| а с крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбаци |
| овим ћудима.{S} Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније |
| управо под слободом? — питаше га Милан даље.</p> <p>— Шта разумем...{S} Боље реците, како ви с |
| p> <p>— Како то бива — говорио је Милан даље, — какви су узроци томе, то су питања, на која нем |
| знате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, као да би хтели рећи: шет |
| рагу од Ане телеграм, да не идем никако даље, него да се одмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{ |
| гао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који |
| анашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше о |
| ј лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео |
| ти и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би вам за |
| оја не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од |
| ико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је |
| .</p> <p>Лаза ћуташе.</p> <p>— Да идемо даље — настави Милан, пошто се мало напио воде. — Каква |
| ријатељицом.{S} О томе дакле није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не м |
| и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један пут.{S} Уједно |
| те признати.{S} А не испитујем ту ствар даље тим пре, што се цело ово питање о „услузи“ даје с |
| ема сигурна мерила.{S} Ја нећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбо |
| ј форми, али ће је постепено нестајати, даљи развитак уништиће ту провалу...</p> <p>— Да, ти ја |
| та друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају св |
| уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим |
| љске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нуждан, кад тога начина за п |
| шем уверењу, а то само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и |
| се ограничи на то, да их у „пристојној даљини“ прати, те да види, где су у стану.{S} То му пот |
| {S} Милан је стајао поред ње, гледећи у даљину.{S} У њему се јавише различити осећаји, који се |
| х васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле |
| але присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан о |
| ор предаваћу своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им |
| а се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја на њега....</p> <p>— То је тек од оних правих — |
| } Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда |
| ући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како д |
| ромени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама. |
| заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на |
| а дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, и ства |
| је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медицинара, |
| </head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</ |
| head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувајући ча |
| рао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} Нађе је |
| сположенија; — видећете само, кроз који дан бићу, каква сам и пре била...</p> <p>Настаде кратка |
| з, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако до |
| тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> <p>— Тако што год...{S} Па шта |
| ледњи пут пише из Париза, јер кроз који дан путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој дол |
| могу радити јефтиније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јест |
| } Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на |
| ечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засе |
| себан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одб |
| фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћен сав |
| ., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} Кад би газ |
| сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи јавити, да не иде даље.< |
| дне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где год видео.{S} П |
| а, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S |
| итеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутру почне Никола разговор са Станојем.{S} Обоји |
| мејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, гд |
| атвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, |
| ме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим вратио и |
| b n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана ишли су у шетњу изван Беча, као и сад, Срби, Руси |
| је била много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву |
| head> <head>Телеграм.</head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов |
| и нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев |
| а Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, |
| ајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} П |
| ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресел |
| давно се нисмо видели.{S} Већ је година дана, од како сам ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо годи |
| ја у Бечу...</p> <p>— Да, управо година дана...{S} А кад ћете се вратити натраг?</p> <p>— Ја ми |
| ао гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</ |
| и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму. |
| њи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Дарин |
| анемо -— говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вече |
| мо с њиме још из Беча.</p> <p>Тог истог дана у вече састане се Милан и Стева с гостом.{S} Разго |
| испита.{S} Он је од прилике пре године дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењ |
| и присиљавању родитељском.{S} Неколико дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишл |
| , колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... з |
| еђу Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} |
| ам управо болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не мог |
| још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали. |
| уго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав |
| на самрти.{S} Али одмах после неколико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван с |
| а коју рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им |
| е одговори ништа.</p> <p>После неколико дана врати се Станоје у С. На највећи јед тетка-Персин |
| а то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је Милан у јутру, читајући последње издање Р |
| о осмехне.</p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љуби |
| 9" /> књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже |
| <p>— Састао сам се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S |
| ли за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> <p>— Чуо сам.{S} Као што веле, та је |
| ствује у разговору.{S} Као пре неколико дана, кад су говорили о Чернишевсковом роману „<title>Ш |
| на је отишла из Цириха још пре неколико дана.{S} Него слушајте, шта је било даље.{S} Тако ми он |
| карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Бех |
| >— Какво весеље?</p> <p>— Кроз неколико дана слави Јовановић крсно име, па, је позвао и нас и ј |
| озвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро ра |
| одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње < |
| с газдарицом скоро ни речи по неколико дана; а она сирота није смела онда ништа да му каже, ни |
| и.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана.{S} Бићете мој гост....</p> <p>— Хвала вам на пону |
| лазак у околину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили |
| оља се не показа ништа.</p> <p>Неколико дана проведе Милан после тога у селу код стрица, код ко |
| га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је в |
| о.{S} Него ви се нисте шетали већ четир дана.{S} Време је, да продужите опет стари обичај.</p> |
| и на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> <p>— Да нисте били где год на страни?</p> <p> |
| о си лане провео оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни с |
| ам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана...{S} Тако је, кад се изгуби рачун, па се остане б |
| и позатварати Русе и Рускиње, који ових дана буду прешли у Русију на извесним тачкама.{S} А пош |
| а сте је видели како је изгледала првих дана после бегства тога човека!{S} Али то дабогме није |
| сврнух мало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> |
| примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Ист |
| м на политични строј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничк |
| шао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је |
| и га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— |
| , боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује |
| ладну гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за |
| ако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. |
| ета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се |
| /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек |
| е знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена (осим што их буду познали у |
| ити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, н |
| није садашњи брак по себи крив, што се данас тако спекулира.{S} Не кажем ни ја, да се он не би |
| дну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами побијате цену своме будућем |
| мећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја |
| ге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле |
| } Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{S} Спомињ |
| ипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и |
| бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ј |
| међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на |
| и у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш |
| ље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, што смо га имали у кавани.</p |
| ће да нам пруже ону слободу, коју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тирани |
| ез сумње вам је познато, господо, да су данас пре подне сецирали Рускињу, што се отровала.{S} В |
| p>— Писала ми је пре четир дана.{S} Баш данас сам јој одговорио.{S} Јавила ми је важну новост о |
| и, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S} Немојте се шалити.{S} Имам нешто важно да вам |
| га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, |
| н, пошто се мало напио воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика |
| м о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот ниј |
| ка оруђа, далеко савршенија него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се з |
| т. ј. основне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ |
| чланови бити свеснији и развијенији од данашњега света?</p> <p>- По ономе, што сте говорили, п |
| .{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, кој |
| ="156" /> <p>— Има изузетака, али према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопшт |
| е ваља политични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше крит |
| , који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени |
| у....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, не |
| бито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, па што науми, то мора б |
| ја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на |
| ивљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да |
| оређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге р |
| <pb n="201" /> <p>— Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру |
| ономска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гоми |
| сле Лаза Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћен |
| реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— |
| би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану код једнога Србина технича |
| ц измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} В |
| их радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле |
| м новцем. „Та ја бих“, вели, „пре свега дао исправити пете на ципелама“...{S} Он удари у смеј и |
| књиговезачу, коме је пре неколико дана дао неку књигу, да је увеже. — „Пошто је?“ — Каже му се |
| /p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу.{S} Но они |
| и мах био је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао и |
| ао, уверио би се, да је у њега ванредан дар, који је он употребио на изучавање наука зато, да б |
| , треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, позови ти господина на игру, кад неће он тебе. |
| зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те |
| се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се ос |
| еднога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), |
| рошло је неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њ |
| оме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме лежаше отво |
| вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а М |
| ...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма да се очевидно тру |
| зболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, него што би с |
| нате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p |
| дакле беше красан изглед на околину.{S} Даринка узбере неколико пољских цветова, те се играла с |
| знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо глед |
| е је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знат |
| и стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и страсно. </p> <p>Она |
| другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p>— Ја бих готово рекао — настави он благ |
| .</p> <p>— Проћи ће то већ — прекиде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљ |
| тњу.</p> <p>— А где сте ви? — питаше га Даринка, рукујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Зад |
| који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар Илија Васиљевић |
| ко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло доб |
| ве године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жел |
| тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим д |
| </p> <p>Милан остаде сам.</p> <p>Кад је Даринка устала са столице и пошла вратима, он гледаше з |
| од почетка представе овде? — прекиде је Даринка.</p> <p>— Јесам...{S} Да, шта ћу ти сад ја?{S} |
| евљено.</p> <p>Ја сам — поче мало после Даринка, кад пређоше на Хигово представљање љубави, — з |
| бе.</p> <p>У тај мах прође покрај клупе Даринка с Лазом и Војином.{S} Милан се тога вечера мало |
| о мрзила на Милана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та нес |
| >— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милан |
| екао, да ја на то нападам? — смејала се Даринка. — Та ја сам највећа пријатељица свега, што је |
| ве казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што |
| /p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да призна.</p> <p>— Будите уверени, |
| заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извинићете; баш напротив...</p> <p>— |
| <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Даринка, навађајући те речи из познате старинске песме. |
| снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — рече Даринка, а очи јој се сијаху. — Седети узалуд, то је та |
| ећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена т |
| pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. |
| толицу.</p> <p>— Него и Тургењев — поче Даринка наново, а с намером, да се прекине тај разговор |
| инка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову |
| даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше сами. _</p> <p>Мало после приђе и |
| ела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S} Разговараху се о Хиговим „<title>Јадницима< |
| > <p>— Моја је полазна тачка — одговори Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се н |
| Дао нам их је господин Сима — одговори Даринка. — Биле смо с њиме један пут и на радничкој ску |
| има могле одати?</p> <p>— Ми — одговори Даринка — хоћемо потпуну <pb n="197" /> слободу.{S} А т |
| > <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, да растера мутне мисли, које јој с |
| ош никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренутака.</p> <p>— Јесте л |
| <p>— Проћи ће... проћи ће... проговори Даринка, удубљена у мисли.</p> <p>— Мени се чини — поче |
| /p> <p>— Најзгоднији начин... проговори Даринка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показ |
| од собе.</p> <p>— По каткад — проговори Даринка после кратког ћутања — наиђе на човека неко сет |
| јаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме |
| ..</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друг |
| p>— Нама је господин Сима — поче наново Даринка — говорио о раду и намерама вашим.{S} Надате ли |
| кратка тишина.</p> <p>— Да — поче опет Даринка, — шетате ли се још у вече?</p> <p>— Шетамо се. |
| /p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, да се уништи тај извор тр |
| еднакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће |
| д.</p> <p>— Оне су независне — уздахну Даринка, — а ја?{S} Ја нисам ништа свршила.{S} Не могу |
| још у Бечу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с |
| оравимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али |
| м...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из његове.{S} Груди јој |
| ности у међусобним одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{ |
| а му је у прсима некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p |
| } Сад се радује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књиз |
| пита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори ништа.</p> <p>— Или ти је можда баш |
| ринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним |
| која пре њих послаше у виноград.</p> <p>Даринка позове Милана, да иде с њоме мало по винограду. |
| коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, правилних црта; |
| муца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше и |
| ам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Даринка га гледаше озбиљно, но у тој озбиљности лежала |
| ити нашој ствари, пре иди после.</p> <p>Даринка ћуташе.</p> <p>— У осталом — настави он — свака |
| те ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам бол |
| зраз на лицу глуп, као и обично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој |
| ећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева је пре неколик |
| S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај мах сретну им се |
| ан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до |
| представу.</p> <p>Милан је седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје с |
| Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим |
| неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше врло срдачан.{S} Ни-с-једн |
| <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати н |
| о.</p> <p>Милан се често састајао с.{S} Даринком.{S} Редовно им одлажаше у кућу.{S} Ту је више |
| се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од ујака, Љубицом.{S} Бавиће с |
| а рођака био је сад Јовановић са ћерком Даринком и нећаком Љубицом, која беше пре неколико годи |
| одласка приметну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити |
| е проводио у њиној кући, пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> |
| ру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица се упусти у разговор са Станојем.</p |
| у.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком насамо.</p> <p>— Синоћ сам свршила „<title>Чуо |
| Љубицом. -</p> <p>Један пут је седео с Даринком, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборави |
| разиђоше.</p> <p>Милан је опет седео с Даринком, говорећи с њом о Рускињама, које уче медицину |
| о редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или матером проговорио би оби |
| исто немило, што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> |
| пак у своме страху, да Милан не „окужи“ Даринку, имала утолико право, што је то био врло природ |
| а свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од некога в |
| кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кући?< |
| Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро |
| — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку и Љубицу. — Јуче ми баш кажу, да си <pb n="151" |
| ан младић, паметан и честит!{S} Питај и Даринку и кога год хоћеш....</p> <p>— Баш си погодила!{ |
| вирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је више пута тешко натерати на то.{S} Често се |
| медицинар Сава Милутиновић, позивајући Даринку на игру; при томе се врло неспретно поклони, и |
| јући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — Само дабогме он није наш.{S} Истина, он напа |
| са свршила своје „слово“, препоручујући Даринку Станоју, настаде кратко ћутање.</p> <p>— Дакле |
| .</p> <p>— Баш си погодила!{S} Да питам Даринку!{S} Бога ми, лепо!</p> <p>— Миран младић — наст |
| </p> <p>— Примећујете ли — питаше Милан Даринку мало после — да вам мати постаје веселија?</p> |
| д би Милан био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ни |
| рулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом Стојанов |
| заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у |
| био где год изабран, па узео Даринку. — Даринци, наравно, нису смеле о свему томе ништа говорит |
| уговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо је, да је он воли, као и она њега.</p> <p> |
| аднити та наклоност тетка-Персина према Даринци, јер се ова од ње све већма туђила.{S} А од как |
| ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако га већ н |
| е крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Његова и |
| видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ пет дана.</p> |
| што ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац. — Сели сте ту, па сте се ваљда упустили |
| мо управљати.</p> <p>Међутим уђе у собу Даринчин отац, носећи на тањиру воћа.</p> <p>— Ја вас м |
| света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на Милана, али тетка-Пе |
| оследња!...</p> <p>После њенога одласка Даринчина мати никако не могаше да се начуди ванредној |
| шту.</head> <p>Једнога вечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше |
| господина, да вечера с нама — говораше Даринчина мати.</p> <p>— Мани се ти, Марија, господина |
| јћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође ни |
| .</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој реч.</p> <p>— Ту сам дабог |
| S} Не могу то да трпим, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало |
| .{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне и |
| је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним родитељима, пребацујући им, што тако слабо п |
| седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је |
| већма туђила.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисв |
| слободи</hi>...{S} Милан тек сад пусти Даринчину руку.</p> <p>Даринка му гледаше у лице.</p> < |
| је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, која се разболела, кад чу, шта их је з |
| о послужити.{S} Али очевидно, где таких дата никако и нема, ту престаје сваки разговор о тим по |
| анизације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим боље су нам познати усло |
| о.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних нау |
| ада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевид |
| многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али |
| вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати одговор, који иштете...{S} Но и опет вам морам при |
| еђу трговцима има неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно. |
| куснија глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху |
| о вољи, па...</p> <p>— Ал’ не треба њој дати на вољу!{S} То је оно!</p> <p>— Немамо ни ми ништа |
| ло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико слободе, да се могу самостално развити, да |
| један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То б |
| рене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон |
| о ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известан организован број радн |
| уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после и |
| му смејати.</p> <p>Прошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану |
| спод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почне |
| стали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им ређи г |
| челима.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi> |
| јатне успомене?</p> <p>Од прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне оп |
| у, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јели |
| Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет с Митом, који се међутим врат |
| ед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и б |
| исте решили, да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако |
| ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...</p> <p>У томе |
| мо имање, кад ми је умр’о отац.{S} Имам два брата, па <pb n="40" /> они сада газдују, а мени ће |
| водити испод руке.{S} Њој није требало два пута казати. — „Уморна сам“, рече она; „извините“.. |
| е на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет се не |
| titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> |
| тари познаници.</p> <p>— Ја идем са још два Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати |
| ромах сељак, који је осим њега имао још два сина, није могао скоро ничим помагати; тек по катка |
| пет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као техни |
| Срему, у месту Р., одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде п |
| ловица: „Навика је једна мука, а одвика две“.</p> <p>Неко куцне на врата.{S} На одзив изнутра у |
| н се обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отид |
| тивно; у том случају очевидно бирамо од две непријатности мању, јер човек <hi>не може</hi> друк |
| } Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела |
| ове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није чудо, што не може да се тако лако о |
| о је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понаша |
| у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мал |
| ш, да је већ вечерао.</p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n= |
| ? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли с |
| пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном |
| аде им ређи гост.{S} Нису га видели већ две недеље.</p> <p>— Никад те нема — поче Стева. — У шт |
| во засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— А шта си данас јео?</p> <p>— Масла.. |
| ршује своје трговачке послове.{S} А њих две ће остати још после њега.</p> <pb n="124" /> <p>— Т |
| p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, црномањаста, пра |
| куша избавити Олгу, то се може тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> |
| женити пре него што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто |
| {S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — |
| 30" /> <p>На Симин позив кренуше се њих двоје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> |
| овориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разгова |
| а то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред ве |
| прилике после два месеца седели су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакл |
| а даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рад |
| Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам позната.{S} Марко је био смеђ, средње ве |
| о је.{S} Ти имаш право — смејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Са |
| тављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Сава је баш свршио неку |
| .</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S |
| рло озбиљне теме — прекиде разговор ове двојице грофица Ч., која се на један пут ту нашла и чул |
| ..</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну |
| и повратку, баш кад хтедоше да изиђу из дворане, викне неко Симу по имену.{S} Он се обазре и ви |
| и отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дво |
| се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупштина се сврши и људи се почну разилази |
| ор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као шт |
| тима...</p> <p>Међутим се Мита шетао по дворани са Јелицом Симоновићевом.{S} Јелица беше црнома |
| ава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да |
| ао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им свршен правник, Богдан Симић.</p> <p> |
| ло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало |
| тског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, најсавршенија комуникаци |
| је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у < |
| е правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, што |
| добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо с |
| изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на јавним зборовима |
| жасна.{S} А он иде бос, ципеле обесио о дебео штап са оловном главом, капут и прслук скинуо, ко |
| азе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнемо овамо на чашу пива — рече |
| р!“ — „То не, али из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са |
| <p>— Ти, Симо, ниси већ одавно био код девојака — проговори наново Милан.{S} Мислио је Даринку |
| Не треба ни-по-што да је пропустите.{S} Девојка је из једне од најбољих овдашњих кућа...</p> <p |
| ше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вароши Б. у Бачк |
| >— Погодили сте.{S} То вам је тако фина девојка, да јој је тешко наћи пара.{S} Ја је познајем о |
| н; а његова старија сестра, већ одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на |
| је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радн |
| алена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка с |
| шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте |
| Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља |
| воје тога дана после подне у посету тим девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих |
| љи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само из виђења.</p> <p>Ла |
| коме им је Сима много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху по |
| е у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} При |
| лика представља групу радника са једном девојком на челу, групу, која корача напред, левајући м |
| p>— Морају пристати.</p> <p>— Јеси ли с девојком баш сасвим начисто?</p> <pb n="221" /> <p>— Го |
| јаћете се, ако ме не послушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живо |
| ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то?</p> <p>— Кажем вам, то је |
| плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са неколико друго |
| ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одговори.{S |
| Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази.{S} Е, ш |
| кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богме пролази |
| S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо м |
| {S} Бар ја ћу гледати, да тако буде.{S} Деда сигурно хоће само да се састане са мном.{S} Ваљда |
| путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни тро |
| Сад скоро — примети Сима — умр’о јој је деда.{S} Сећате се ваљда — продужи он, говорећи девојка |
| акве су то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, вид |
| д деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телегр |
| олестан.</p> <p>— Да, ви имате богатога деду.{S} Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цири |
| олитична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на приме |
| глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме сам говорио, т. ј. пропада |
| epage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУБИША БРАНКОВИЋ.</p> <p>У |
| , да прочитате бар једно иди два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да с |
| оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога пр |
| не за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште научно гле |
| Био је то немачки превод једнога руског дела.</p> <p>— Не читате руски?</p> <pb n="131" /> <p>— |
| не.</p> <p>— Тај човек је написао много дела.</p> <p>— Мени се — поче опет Стева — особито допа |
| се још непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то |
| у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају ширу публику |
| и и у намерама, што се тичу практичнога делања, сасвим на свом месту.{S} Ја га боље познајем не |
| Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно једно |
| ја се посредно или непосредно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и |
| оману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту и |
| ре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А |
| дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, п |
| S} Али само они неће, да ту каква власт дели људ’ма, што им треба, него би сви лепо сами узели |
| жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је |
| елио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него би свако уживао све, што му је потребно.</ |
| а не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико |
| врло интересантно и вешто.{S} У његовим делима има пуно научних дата, научних хипотеза, и то по |
| оглавито из природних наука, бар у оним делима, која сам ја прочитао.{S} Он уме врло вешто да с |
| близу оно, што се даје развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може |
| ању; али је ми можемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику |
| — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ |
| би имао, што му треба...{S} А ко би то делио?</p> <p>— Не кажу они, да би се ту делило, него б |
| јављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, ш |
| поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ То би тебе, као |
| и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни развратно |
| аћете на сваки начин и како можете у то дело уложити своју снагу...</p> <p>— Да, рада, рада — р |
| роменити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад има...</p> <p>— Али само са м |
| има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину |
| њима не може развити идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопш |
| , које распаљује болесне страсти и шири деморализацију.{S} Али тек оправдати се не даје ниједно |
| је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција |
| — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе“, —- ја овде више радим, много више.{ |
| group" xml:id="SRP18780_G1"> <head>ПРВИ ДЕО.</head> <pb n="4" /> <div type="group" xml:id="SRP1 |
| RP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml:id="SR |
| , зашто не би људи онда употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и так |
| да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало |
| лико радник уступа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То |
| најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати |
| тим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнем |
| зда има права, да не плати раднику неки део његовога рада.{S} Као што видите, опет имамо пред с |
| ешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане неплаћен, тим је већи његов |
| звести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало |
| месту.</p> <p>— Питам ја вас: да ли тај део рада одговара газдиној „услузи“?{S} Како се може та |
| е особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еман |
| друге намирнице, а најпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се |
| лико важности, ваља употребити известан део снаге, који према томе рачуну остане слободан, пошт |
| после од чистога прихода могао известан део и по извесним правилима поделити међу раднике, те б |
| боље, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, к |
| } Он уме врло вешто да споји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има |
| {S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори н |
| љаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је |
| {S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да |
| а, што год му треба.{S} Нема ту никакве деобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они |
| о часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а његова старија сестра, већ одр |
| слушала.{S} Кад је посвршавао послове с дераном, који иде у трећи гимназијски разред, онда је о |
| d> <head>Позив.</head> <p>Било је скоро десет сати у јутру.{S} Јова је седео у Симином стану, к |
| осле доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупштини у позоришној дворани.{S} Скупшт |
| унио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу ње, баш кад је говорила нешто са Стевом. |
| рете се Стева Олги, која се ту случајно десила. — Није му право, што певамо.{S} Ја му кажем, да |
| н пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиље |
| о неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је био несталан, изра |
| вестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, |
| е допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори |
| спојиће у себи све, што је нужно, да из детета постане што савршенија личност, која чува своју |
| — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер је деран бистар и вредан; а њ |
| е извршити тај преображај.{S} Проста је детињарија дакле, писати без икаква научна основа унапр |
| није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах био је сувише тврдог |
| и, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друш |
| живелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, |
| шњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била сам сасвим слободна.{S} Чинила сам ш |
| ње слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште на |
| вање омладине мора бити општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упут |
| дна изгледа, кретаху се овамо-онамо.{S} Деца свршаваху свој несносни посао стрпљиво; али из уве |
| сити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треб |
| осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S} То, истина, не угуш |
| било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само |
| м се не ће при васпитавању и образовању деце оставити одрешене <pb n="35" /> руке, него ћете се |
| шљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{S} Истина, не т |
| што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне пр |
| потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људ |
| нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" |
| сам хтела.{S} А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничава |
| ега труда.{S} Оне ће већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасв |
| одитељима оставило, да издржавају своју децу, онда отпада свако сневање о тој ствари, јер се он |
| м, каква смисла може имати ограничавање дечије слободе.{S} То је по моме мишљењу проста глупост |
| p> <p>— На сваки начин нужно је удесити дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити |
| ије тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће |
| ам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику |
| } Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хоће, може то чинити ма где...</p> |
| и, уопште врло смешно...</p> <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник неко |
| м на своју руку, што ју беше метнула на диван, на ком је седела. </p> <p>— Како то бива — говор |
| > <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне на диван.</p> <p>Милан је седео на столици према њој.</p> |
| м је незгодан...</p> <p>Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто |
| а.{S} Писао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече |
| дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите |
| .</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така др |
| ?</p> <p>— Јесу.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p |
| вић, омален, широких плећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом и |
| м, да волим лепоту, ценим племенитост и дивим се узвишености.</p> <p>— Онда вас ја нисам разуме |
| што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је потекао из грубе силе...</p> |
| тина, баш та суштина, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права им |
| оговори Јелица, — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p |
| смо понижене, презрене...{S} То је наш „дивни“ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено |
| , како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та г |
| љење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S |
| >Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му извијаху се најслађе мелодиј |
| ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у целој п |
| одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледа |
| Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледате околину.{S} Па како сте досадно ка |
| Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам?</p> <p>— Морате.</p> <p>— Ка |
| рила.{S} Већ се углави и дан, кад да се дигне устанак.{S} Изабране вође отиду на одређена места |
| станове, уништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи с |
| нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан посао |
| ро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде н |
| средан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако је било углављено на њиховим |
| о.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нуж |
| ручка“ пио црну каву.{S} Издржао је ту „дијету“, не говорећи ником ништа.{S} Само је био у то д |
| Они би се у том случају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет |
| !{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} |
| могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора смрт.{S} |
| а беше суморна.</p> <p>— Вас непријатно дира ова појава — проговори Милан.</p> <p>— Врло неприј |
| сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, нити да деле, него баш |
| а се даје лечити та несрећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример ра |
| од мене?</p> <p>— Они кажу, да се не би дирало у таке ствари, које човек треба, да има код себе |
| а трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчину матер, к |
| ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив |
| да га је цела њена појава врло пријатно дирнула.{S} Гледао је, да се увек нађе око ње, само — р |
| овна.{S} Изгледала је врло узбуђена.{S} Дисала је брзо и тешко, нешто од узбуђености, а нешто о |
| оуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно читаше осе |
| с тога, што се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи но |
| је ништа помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једн |
| већ мртва...</p> <p>— Бар да је водила дневник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је с |
| е све.{S} Шта би више нашао на пример у дневнику?</p> <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би з |
| го мању.{S} Рецимо, да се цела вредност дневнога рада једног најамника даје представити сумом о |
| има са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у ње |
| ола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ развила, од мање или више снажне в |
| г тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} |
| сти, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начел |
| у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћ |
| ога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тело?{S} Б |
| снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— |
| адати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за |
| } Ту бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Ал |
| а онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра < |
| е ми рекосте, да ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... |
| ли јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака |
| и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње уређење соба с |
| почнемо.{S} Вечерас ми је то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га с |
| — Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву |
| >— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике биле тако неудесне, да се није могло |
| илици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од |
| S} О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n= |
| дговори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређ |
| едаше у лице.</p> <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавешта |
| едрином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи. |
| ји се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање и |
| и пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас по |
| би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.< |
| бајаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану е |
| запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш |
| бодна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим осл |
| ало радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али |
| р је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало |
| ао је све скале гласова, од најнижих па до највиших.</p> <p>Међутим наспе себи и трећу шољу чај |
| жи он, говорећи девојкама — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с |
| једном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, мор |
| и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Цириху?{S} Нисте ли ишли никуда даље?</p> |
| Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван ч |
| о сам већ чула, да ми можете казати све до краја...</p> <p>Милан ћуташе неколико тренутака.</p> |
| ину.</head> <p>Још неколико дана остаде до свршетка течаја.{S} Преко ферија мислили су остати у |
| о је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времен |
| глога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на после |
| дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио |
| {S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на с |
| ште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично је за |
| и на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, |
| шао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим начелима |
| о срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити.{S} А и |
| о — прихвати Милан, — требало би, да је до сад већ увелико ступио у наше коло.</p> <p>— Шта? — |
| чуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није |
| е, како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему п |
| ом, која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је ос |
| ана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, отвори прозор, скува |
| еријал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правил |
| да реши.{S} Али и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, к |
| ива то, што се нашла у околини, коју је до крајности презирала; говорила је, како су ти људи ис |
| га хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којим |
| ј сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су љ |
| ана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дош |
| појмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње за |
| сао и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима |
| е нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то н |
| ећемо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се нас |
| ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лична својина је установа, ко |
| <p>Беше већ скоро 10 сати, кад стигоше до једног брежуљка, са кога је био леп изглед на околин |
| руку — рече Даринка Милану, кад стигоше до једне стрмените путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је у |
| ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у |
| шта у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Милановог стана.</p> <p>— Ти си, Радо — примети Мила |
| , у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутра, него |
| ћи ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше ве |
| права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до б |
| <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није н |
| надам.{S} Само то је враг, што сам се и до сад надао, па никад ништа.{S} Ове године ваљда ће би |
| питивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаж |
| ка и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из |
| е ту и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, а |
| ремда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим бога |
| те борбе, кад би је људи мирно гледали до краја, морала бити то, да би најпосле остао један по |
| ани, а сељаци, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и ра |
| руги заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари над свим |
| жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз болесн |
| и ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је |
| ниће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и гадно, гон |
| ја не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим |
| завати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће чов |
| дно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, препоручи им се врло љубазним гласом и закључ |
| аљати.{S} Књижевност се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одоб |
| алупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у исти мах |
| а свестрано развијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити о |
| де — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Стева, ширећи план бечке околине |
| иније.{S} Ако нам је воља, можемо отићи до Софијен-Алпа...</p> <p>— То је врло далеко — прекидо |
| ешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. — Ако |
| ењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им ј |
| да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и |
| ану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не мо |
| опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то нећ |
| оце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрав |
| "192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да см |
| а, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до стал |
| о изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав труд |
| сталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати ц |
| аљда ће ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике изно |
| нају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади |
| ашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, к |
| о.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је |
| има.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се могло мер |
| и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш |
| Али ви сте ме прекинули, те нисам извео до краја наше гледиште на слободу.{S} Слободна реч и до |
| је један пут рекао, то је обично бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступ |
| толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисне из те куће Милана, којега |
| ти дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p |
| знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, |
| а могло видети, да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} |
| али толико стоји, да је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то ве |
| а...{S} Њој управо не беше толико стало до Даринчине удаје, колико до тога, да један пут истисн |
| а је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме се то тиче? — проговори о |
| ако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није оче |
| а зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити приј |
| ро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, да им јавимо, нека буду спремне.</p> <p>— А |
| успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ о |
| сме <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле н |
| ам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па |
| потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушењ |
| гомилу, која се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслу |
| е вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има их и |
| на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се на |
| к и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То |
| меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да с |
| по, племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то ниј |
| та начела, што их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Но |
| , је победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би |
| ћа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгодн |
| а воља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогра |
| тода му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако |
| ства, што их ви напоменусте и што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим |
| доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше |
| јте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност |
| цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говори |
| спомињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте с |
| одрасна девојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српс |
| м приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, која није узео и на која пр |
| а <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила особито пред Даринчиним |
| начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим |
| p>Међутим то је било одавно.{S} Од тога доба он се у многоме променио.{S} Постао је питомији, н |
| d>Неочекивана посета.</head> <p>Од тога доба прошло је већ неколико месеци.{S} Они су се још не |
| ити практични предлози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, |
| има сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив старе околине, старог устројства...< |
| ?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а же |
| ј соби око 11 сати ујутру саму.{S} У то доба понајвише је бивала с њоме Љубица: но тога дана ни |
| Стојановићем, такође из *, који се у то доба бавио у Бечу.{S} Његов умрли отац и Костић били су |
| емарност спрам свега, на што је он у то доба гледао са највећим фанатизмом (тај фанатизам претв |
| и не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатилу, пратећи једну своју рођаку.{S} Т |
| ворећи ником ништа.{S} Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш об |
| учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Пер |
| добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сетите се само говора о том предмету.{S} И |
| строго узме, тај израз „неплаћен“ није добар....</p> <p>— Напротив, сасвим је добар.{S} Та сет |
| ли.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може |
| опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан је погле |
| м.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| сплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са собом; али новац, који је |
| и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — |
| је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био |
| ића.{S} Није био тако богат, али је био добар и поштен.{S} Није имао баш ни сјајних титула; али |
| <p>— Станоје Недић, учитељ из С., врло добар наш човек.{S} У свези смо с њиме још из Беча.</p> |
| } Овај му без речи даде свој леп и врло добар сат. — После неког времена отпутује тај „пријатељ |
| у, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „богохулитељи“, „назарен |
| г имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... приме |
| да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами лепо и мирно тако организов |
| о је с <pb n="224" /> ким има посла, па доби вољу, да се с њоме мало прошали.</p> <p>— А, ја са |
| едан пут утврди така свеза, онда се тим добија извесна снага, која се даје употребити и на друг |
| ању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је т |
| да се све усавршава, па тако и ропство добија блажији и финији облик.{S} Али суштина, баш та с |
| по науци, те се тако у новим члановима добијају нове снаге, што својим разноврсним радом пружа |
| неплаћена рада, т. ј. радници свакојако добијају утолико мању награду; они морају да раде за др |
| ми слати бар толико, колико сам до сад добијао...</p> <p>— Па колико то од прилике износи?</p> |
| штао.{S} Беше озбиљан, а кад се смејао, добијаше му лице мио и безазлен израз. — Познаници су п |
| а.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђа |
| ад је сирота.{S} Новаца нема, или ако и добије што год од оца, то ће бити мало.{S} Сиромах, сас |
| , Милану беше врло необично.{S} Наскоро добије писмо од ње.{S} Из писма се јасно видела њена ту |
| зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већу стипендију, па отпутује у Беч с намеро |
| и је Милан рђаво спавао.</p> <p>У јутру добије писамце, у коме му Јелица јављаше, да га око 10 |
| } Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предав |
| унг“, па да видиш, шта ћу да радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Д |
| теле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанете слободне грађанке, |
| ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог младића, као што сте ви, ма и не б |
| ела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила |
| /p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не идем никако д |
| едовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у |
| вима важнијим питањима.</p> <p>Да би се добила јаснија слика о томе њиховом раду, изнећемо разг |
| p>— Пре неког времена — узе реч Милан — добили смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци поче |
| е мало промукао.</p> <p>— Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо |
| е рекао један, да би радио, кад би тако добио новаца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</ |
| не лежи све у новцу.{S} С њоме не ћете добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се |
| на.{S} Говорили су ми, да је он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се м |
| љада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу |
| „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је |
| о на бечком концерту) писали су; али не добише одговора.{S} Он је био у то доба у неком купатил |
| о, што је најглавније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што |
| еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у пр |
| да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена не |
| анимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и види.{S} Он то приписује тој околности, ш |
| кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било је такође певача и |
| > <p>— Да, повраћа јој се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће |
| /p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очеки |
| то се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између |
| не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бо |
| ?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, али је чудна.{S} Цео свет јој је несносан; често |
| ј у део каква „срећа“.{S} Она беше врло добра срца; Симу је волела као свога сина, ма да овај н |
| >У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво |
| показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј; али се умео више пу |
| трасну критику.“ Радоје поред све своје добре нарави у таким препиркама често је сасвим губио с |
| злози</hi> могу решавати, које су мисли добре, а које не.{S} Цензура се у сваком облику мора ос |
| ште скоро сурово, ма да је у ствари био добре нарави, у којој је у осталом било и пре и после д |
| ог тога, што у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, |
| их, да слуша медицину.{S} Био је обично добре <pb n="10" /> воље; но у Цириху наиђе на њега у п |
| у вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне огр |
| су тако наравно постали набрзо и лични добри пријатељи.{S} Никола беше млад учитељ, неожењен.{ |
| а су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме.</p> <p>— Ја сам бар увере |
| соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и |
| злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће новаца!</p> <p>— Слушао сам од неких, да |
| су мали списи још незгоднији; али нису добри ни велики.{S} Приповечице нису, бар по моме мишље |
| унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а највише тежњу, да погоди Станојеве м |
| лониле сметње, које би стајале на путу „добрим грађанима“, кад би у њима случајно поникла така |
| та...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате с |
| ам било могућно, да остварите ту тежњу, добро би било; али ако околности сасвим не допуштају, д |
| асвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето |
| ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите |
| анимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с којим је био и начелни при |
| } Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек може бар после д |
| не треба да буду равноправне с вама?{S} Добро сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви н |
| } Основ не треба да се руши...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ |
| мо сутра да правимо „партију“.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Него требало би да отидемо до Рускиња, |
| крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — примети Стева; — нека се само множе...</p> < |
| мет, претрешћемо га опширније.</p> <p>— Добро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај |
| ваљда можете себи представити.</p> <p>— Добро.{S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста св |
| киде га Даринка слабим гласом.</p> <p>— Добро би било, да озбиљније промислите о узроку или узр |
| се Даринка, прекинув јој реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чу |
| те ли ви, да је све то истина?</p> <p>— Добро — одговори Лаза неодлучно. — Па шта је даље?</p> |
| сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их у |
| свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицат |
| о ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало |
| и и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} |
| Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би сам |
| елима таких страна.{S} Кад се та начела добро разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, нег |
| еж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама добро казати — титрао се Станоје. — Али ја ћу вам рећи, |
| приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клин |
| но да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чинити једним путем и то, уко |
| ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па добро“... муцао је он, стискујући руку све већма уз-а-с |
| ађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „ве |
| ашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном |
| Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљд |
| лана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала |
| томе говори, а међутим је осећао, да је добро ма чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставо |
| Миланом францески.{S} Јер он — ма да је добро разумевао руски — није имао у том језику довољно |
| /> <p>— Али — поче опет Војин — Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју д |
| г друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу |
| ешко, што свет тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш |
| <p>— Свакојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p> |
| ј. кад би хтели да рушимо и оно, што је добро.{S} Али ми тражимо уништење само оних установа, к |
| кардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцни |
| г стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> < |
| и да их увере, како садашње стање није добро и како треба увести ново.{S} Они описују то ново |
| илан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То |
| оштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разумели.{S} Ја сам само хтео да нагласим, да је |
| се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што зн |
| аткина, Руса, медицинара, с којим су се добро познавали.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| вости“.{S} Ви ме, наравно, не познајете добро, а иначе не би то ни спомињали.</p> <p>— Ја ћу уп |
| и стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које огромна већина не разуме....</p> <p>У томе |
| вачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио и вртио главом.</p |
| /p> <p>— Ја мислим — рече Сима, — да ће добро бити, да отидемо што пре, те да проведемо тамо и |
| креће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а камо ли потање испитати?</p> <p>— |
| , па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле отиде Никола једноме <pb |
| бу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву би |
| примети му Радоје. — Не верујем, да би добро прошао.</p> <p>— Шта?! — љутио се Коста. — Ја бих |
| е тога отпутова из Беча.{S} Сви су били добро расположени; само Сима беше нешто невољан.{S} Он |
| {S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и поштено.{S} Тешка ће бити наша борба; али нас ћ |
| т...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да обавестимо |
| </p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...</p> <p>— |
| ају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични ство |
| вде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало остаде с њима, па онда отид |
| ово стање и кажу, да ће онда свима бити добро...</p> <p>— Лажу, верујте да лажу!</p> <p>— Они г |
| ти сасвим нов ред, у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема оног |
| ог имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да |
| .{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихва |
| је гошћа, — што ме не слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па ш |
| д споменута.</p> <p>Он се с њоме сасвим добро упознао.{S} Даваше јој књига, објашњаваше јој раз |
| ако је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што треба...{S} Та ви н |
| > <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отиду у стан Олг |
| нимало музикалан.{S} Ишло је баш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви п |
| ход му беше „величанствен.“ Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору |
| ао и Сима руски; али нити је онај могао добро говорити немачки, нити овај руски.</p> <p>— Да — |
| да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје далеко способ |
| покушај, да се тако стање представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на јези |
| ...{S} Па шта мислиш онда?</p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се |
| шици, у којој се и родио, наследио неко добро, те је наумио, да се с породицом тамо пресели, да |
| се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, који га убија?{S} Мислите |
| Али сам то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су |
| обилато одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка н |
| ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се |
| о, — то је кућа трговачка, која је врло добро стајала, па је пре кратког времена због неких нес |
| Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радних снага, с |
| судила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш |
| мети, којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу д |
| уме се, не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може п |
| и просто одева?{S} Црно одело јој врло добро стоји, као и уопште...{S} Он погледа на Јеличино |
| же, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем ста |
| ти већ, да сам у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма глав |
| кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога л |
| шаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка |
| те лепе вештине, као што вам је то врло добро познато...</p> <p>На то сви ударе у смеј.</p> <p> |
| бито вама, правницима!{S} Та ви то врло добро разумете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у |
| шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства.</p> <p>— Имамо и |
| оче он опет муцајући, — али ја вас врло добро познајем.{S} У осталом није ни чудо; ја нисам у Б |
| а „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене племенити метал и уопште све, што је кад |
| ротив друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се мог |
| за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, да опширније изразе своје мишљење.</p> < |
| , а не само ту.{S} Кад је дело написано добро, онда је с те стране учињено све, што се може зах |
| ао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји |
| е пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њега је тешко покр |
| стихове, може опет и у њима наћи нешто добро и паметно. <pb n="204" /> Као да се баш морају чи |
| е никако оправдати и сматрати као нешто добро.</p> <p>— Но ти људи — проговори Лаза, — који су |
| ју, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужи |
| их ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се разуме, да се наша цела сн |
| њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш |
| рега; то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити |
| се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па како онда изгледате, кад |
| " /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{S} Али ти је к |
| .</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не дам ја |
| p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од како је дош |
| с пуним уверењем, да има право.</p> <p>Добро ће бити, да изнесемо у неколико речи и „историју“ |
| умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакл |
| у сијаше, као и обично, израз мирноће и доброг расположаја; но у њима се ипак, тако рећи, оглед |
| грама може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из г |
| >У томе уђе у собу отац јој.{S} То беше добродушан човек у годинама, просед, са дебелим брковим |
| а.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите свет... |
| зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не |
| му.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, |
| , да се једино та начела слажу с општим добром.{S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у кра |
| е по рачуну, онда не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га |
| н има своју сигурну и приличну плату, у добром је месту, — укратко, красна прилика...{S} Њој уп |
| *; отац јој, стари Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> |
| рили и разбацивали (књиговезач је био у добром стању)!{S} Не ћете више тако!“ ...{S} Човек се н |
| ца можете бити од користи, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам |
| аља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве неправд |
| уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга |
| добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде на основну помоћ, која би |
| који води не само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљ |
| у пуној мери посвете своју снагу општем добру, а оно са своје стране да им осигура све, што им |
| м отму, па онда они да се шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије. |
| ма иначе.{S} Нисмо ми против натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> ко |
| за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави |
| науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити утолико <hi>веће и корисније</hi>, ш |
| не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском бо |
| ам мало сврнула овамо.{S} Имам ту једну добру пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад п |
| расејана, ма да се очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору. |
| оници.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне с |
| ац је још неко време остао у Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p |
| Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега |
| ислити, како да се ствар најбоље реши и доведе у ред.{S} Ја сам, као што вам већ рекох, јутрос |
| м, да своје финанцијално стање што боље доведем у ред; али поред свег тога не могу увек да ухва |
| ике, што их је претрпео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову вели |
| ица, говорећи с њим о стварима, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женс |
| тању и о томе, да ли његова невоља мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S |
| и тај материјал, што је до сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваља |
| е, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теоријском правдом и једнакош |
| амет, укалупљена у те снове, није могла довести до увиђења, како је детињаст његов „рад“; а у и |
| слободи.{S} Треба само остале установе довести у хармонију са потребама слободнога живљења, по |
| а иоле разборити и искрени људи не могу доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним строј |
| д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{ |
| а добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, па да с |
| сте рекли, да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа |
| што ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је...{S} Нашто то оклевање?</p> <pb n="55" /> < |
| чни створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свести, да зн |
| ш неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се после већ накупило.</ |
| је, да имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ћ |
| вари се уопште не могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидн |
| и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, ко |
| би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не само у економско |
| ењу требало би само да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, |
| да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би |
| е.{S} Истина, немачки језик још ми није довољно у власти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло |
| а је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан...</p> <p>— Та чекај, човече — упаде |
| ћете се промислити.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{ |
| Ви ћете већ и сами увидети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ст |
| а.{S} У вечерњим шетњама такође је имао довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом. |
| вом расположају.{S} Но и то је већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи |
| азумевао руски — није имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знат |
| о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Доп |
| ен, да ће се та разлика у мишљењу после довољнога објашњења већ изгладити.</p> <p>Међу нама, ка |
| амом...</p> <pb n="82" /> <p>Он није ни довршио, што је почео говорити, а у собу ступи Стева.</ |
| ...</p> <p>Стева им приповеди јучерашњи догађај са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао |
| људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} |
| друге би критичким прегледом политичних догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поуздан |
| ђаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са њиховога гледишта могло повести што тачније |
| ога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку, али |
| новине; него би се освртали на важније догађаје утолико, уколико би претресање тих догађаја са |
| ањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија са борцима проти |
| еду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари |
| гледиште на слободу.{S} Слободна реч и договор — то је нешто, што се по себи разуме; то не зах |
| опште ствари; дакле <hi>слободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — |
| ободе.{S} Ту дакле спада слобода речи и договора, на основу кога људи по општој вољи уређују св |
| реди се у Милановом стану састанак ради договора о начелним стварима.{S} У одређено време скупе |
| се са осталим начелним пријатељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије |
| штво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а чисто унутарње и локалне послове удешавају |
| о у чврстој свези, у писменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ има |
| d>Гост.</head> <p>После кратког времена догоди се велика промена у материјалном стању Јовановић |
| јао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још |
| е он у стању добити грозницу, кад му се догоди та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињо |
| , да се објасни с њом.{S} Његова изјава догодила се дакле изненада; сам ток разговора изазвао ј |
| где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, кол |
| ћ чули — поче она на послетку, — шта се догодило?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је зат |
| м.{S} Него да чујете, како се то управо догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На једа |
| ље иди... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} До |
| p>— Слушалац педагогије, господо моја — дода сам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе го |
| дорије одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не м |
| ти чудним погледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— |
| се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, ш |
| облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> < |
| цијалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста |
| S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио сваку сумњу од себе: — не зн |
| е добро...</p> <p>— У извесном смислу — дода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изј |
| има поделити међу раднике, те би им тај додатак био велика помоћ.{S} Уопште има више таких начи |
| а је њему јако стало до тога, да јој се додвори.{S} А шта ти, Симо, на то велиш?</p> <p>Сима је |
| ак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и |
| астави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, |
| јатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често бивао са Српкињама |
| употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је учинио |
| јег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста |
| она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам |
| штавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А то је већ ра |
| твом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне при |
| ане друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Г |
| хоће тачније да испита.{S} Ја сам само додирнуо то питање и нагласио, да конкуренција међу рад |
| и једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна |
| 186" /> у први мах одбијало; али ближим додиром и познанством нестајаше тог непријатног утиска. |
| школама, о вери, о напретку и т. д.{S} Дође на реч и народносно питање, а из тога се пређе на |
| годним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана |
| ховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> < |
| — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} У његов стан, где ћемо се и ми искупит |
| Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан |
| почетку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} |
| угуше.{S} А шта би после тога имало да дође, о томе нису много лупали главу. — Ствар је све ве |
| од наглога хода.{S} Није могла одмах да дође до речи.</p> <p>— Јесте ли већ чули — поче она на |
| дакле употребио ову прилику, да с вама дође у додир.{S} У осталом могућно је исто тако, да је |
| обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога го |
| ним Славенима? —- питаше Слезовски, кад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — |
| же човека...{S} А како ће тек бити, кад дође то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије р |
| орити интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </d |
| следица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Стева.</ |
| е наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше тргов |
| и на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче |
| тати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</ |
| сам таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} |
| ознала, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили |
| наново узнемиривати Симу.</p> <p>У томе дође Милан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне с |
| после се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на руча |
| ори Милан, полазећи.</p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га |
| но...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу |
| састанак; већина се већ разишла, кад ми дође писмо од њеног кузена, у коме ми јавља, како су му |
| е уопште ретко бивало, да он у препирци дође до уверења, да је његово мишљење рђаво.{S} Обично |
| војица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати. |
| ј „осветни план“.</p> <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сре |
| Хтеде баш да пише нешто, али му међутим дође Јелица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено |
| /p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступ |
| павати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у нар |
| еше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и за |
| ме у целом његовом речнику. — Један пут дође он у стан једноме од њих.{S} Види ту између остали |
| је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гости |
| — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од к |
| тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на Олгу.</p> <p>— Сад скоро — примети Сима — |
| познаника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је |
| обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у д |
| ам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју даје |
| место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун |
| {S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „кр |
| то.{S} С њиме сам путовала.{S} Први пут дођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али |
| а говорим о томе.{S} Кад <pb n="140" /> дођемо баш на тај предмет, претрешћемо га опширније.</p |
| говориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нема те већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S |
| е за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се она.</p> <p>— Врло простим |
| н правник, Богдан Симић.</p> <p>— Дакле дођосте и ви да чујете мајстора — говораше он, рукујући |
| , Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путујете?</p> <p>Они се руковаш |
| амо ли потање испитати?</p> <p>— А како дођосте ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви ни |
| {S} Сећам се, како сам прве године, кад дођох овамо, банчио и правио којекакве лудорије; имала |
| од куће, у стан Ане Василијевне.{S} Кад дођоше до стана, примети Сима, да га мрзи улазити унутр |
| е знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју неки део њихова друштва |
| разгледали књиге у излогу неке књижаре, дођу к њима,</p> <p>— А је ли и Ана Василијевна још у Б |
| стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та то је страхота! |
| екакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S} Али опет има |
| о опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други |
| илан после подне, радећи.{S} Око 6 сати дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо |
| ну се на први спрат и по тамном ходнику дођу до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица |
| звитак и иначе, помажући им, да у свему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p |
| <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће н |
| уком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премишља |
| у, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста га |
| } Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и |
| ију на извесним тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Ру |
| есује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она упасти у клопку, коју је можда он с |
| ашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Ми |
| /p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати од вас самога...</p> <p>— Ја ћу вам дакле дати |
| ми је...</p> <p>— Мислите, па ћете већ дознати.{S} Покушајте свакојако, да се разведрите.{S} П |
| .</p> <p>— То стање — проговори Милан — доиста је ужасно.{S} Али руске пропагандисте требало би |
| јбоље показало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказива |
| То је истина — прекиде га Милан; — она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји |
| стави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним посл |
| и, шта је чула од њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је |
| крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Не |
| будућности — прихвати Милан — мораће се доиста између осталих решавати и решити и то питање о д |
| ма школи и учитељима.</p> <p>— Сабор се доиста врло рђаво показао у томе —- прихвати Јелица. — |
| тив свог убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка. |
| е већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није м |
| арите те своје тежње.{S} Ваше намере су доиста лепе, али остају прости снови с тога, што вам се |
| два његова дела...</p> <p>— А има ли ту доиста баш тако много да се научи, као што се кан да ва |
| аваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укра |
| .{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да пристаје на предлог.</p> <p |
| , да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене д |
| {S} Мало по мало постајала је веселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам |
| > <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревности није ум |
| а у мисли.{S} Тако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p> |
| вот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него што је наишла на С |
| Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више били нужни ти „з |
| е.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, док не стигоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођ |
| ујака, Љубицом.{S} Бавиће се ту подуже, док не посвршује своје трговачке послове.{S} А њих две |
| размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихових при |
| а смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не пође пу |
| свет, да би уништили своје непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све. |
| и ви пријатељи народа, кад се веселите, док народ пати?{S} Кад хоћете нешто, а ви радите, а нем |
| те, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</p> <p>Они поузимаше н |
| а учи технику: али не може да се упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предме |
| уго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не посвршавамо своје струке.{S} А шта ви овде р |
| „Ми проповедамо социјализам у теорији, док се не узможе остварити у пракси; а то, што сам ја п |
| > <p>Тако су се они и даље разговарали, док не лође време разласку.</p> <p>Ради обавештавања ос |
| ту не може баш ништа паметније урадити, док се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разум |
| добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, |
| у њиховој куки био врло добро примљен, док није наш поп напунио тим људ’ма главу, како смо ја |
| једнога Руса; али га је Коста салетио, док год није пристао, да дође баш њему.</p> <p>У вече о |
| ко верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p>После подне |
| >— Јесте.{S} Преместио се у ту фабрику, док сам ја био код куће, у Србији.</p> <p>— А кад си ти |
| б, а ја не будем могао радити на штету, док не буде боље?</p> <p>— У најгорем случају ви можете |
| ишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући позив људи, |
| ло већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе |
| оле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смр |
| ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о |
| о привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, м |
| ом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о ист |
| Глас му је био јак, смеј врло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиром |
| само његовом, него општем добру...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли |
| го шта више, хоћемо да их уклонимо; али док постоје, морамо се и ми мање или више равнати по њи |
| ћемо се видети још овога вечера... само док неке ствари... говорила је она, праштајући се с Мил |
| жио, да се бацим на поље педагогије; но док сам био млађи, никако нисам могао остварити ту заис |
| знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити |
| </p> <p>Стева је пре неколико дана, још док је Станоје ту био, уговорио свадбу с Љубицом.{S} С |
| али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је неко други пот |
| емено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице против закона, може про |
| ...</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу сад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га |
| азао, да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво |
| х услова.{S} Дакле то не би био никакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога |
| црта, које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И так |
| приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам р |
| глед целога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло |
| p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве |
| стању смо — одговори Милан ватреније — доказати свакоме, ко разуме разлоге, да имамо право.{S} |
| ети Милан — научна истина, која се може доказати са мало речи; а може се о њој и много говорити |
| го ви.{S} Али питам ја вас: чим ћете ви доказати, да смо ми од природе слабије одарене умним сп |
| S} А сад ћу вам наново са неколико речи доказати, да се капиталистичка својина гради неплаћеним |
| икакав доказ.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необорив |
| и та несрећа догодила Ја сам говорила, доказивала, препирала се, колико сам год могла; али све |
| Дакле где смо оно стали?{S} Да, ви сте доказивали, како су тежње либералне странке незнатне и |
| е то рекао.{S} До сад сам био с њим.{S} Доказивао сам му, називао га свакојаким именима, али св |
| енито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није помогл |
| рка, у којој је Милан и даље разлагао и доказивао, да нема смисла, истицати ту „опасност.“</p> |
| и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла, — он остаде при свом.{S} |
| : свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — |
| чке глупости најниже врсте испитивати и доказивати својим властитим искуством, него поред свег |
| орме.{S} Пошто бар међу нама није нужно доказивати те основне истине, то ћу одмах прећи на сред |
| време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова болест, рђаво р |
| њу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и у |
| ерујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим људи пр |
| оста примера, који непосредно и на делу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. |
| нас наћи код мене — рече Сима.</p> <p>— Доки ћу, кад будем могао.{S} Али имам много посла, а и |
| опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате најпосле разб |
| ању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати на томе; јер докл |
| цу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколико тренут |
| е Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Радионице — говорио је Милан, — у |
| емајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} Слушај, шта је рекао један, да би радио, |
| не од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, удубљена у мисли.</p> < |
| стајала пред њим на столу.</p> <p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</ |
| рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... п |
| уде трајала, мора оснивати на томе; јер докле год устраје савремени поредак, коме је темељ прив |
| RP18780_C1.1.4"> <head>IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у |
| бати, да ли се каква гомилица људи може докопати власти, па онда ваљда просто — прогласити срећ |
| ити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та ви хоћете б |
| , и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раз |
| примети му Сима раздражено, — да је он доктринар и да ће увек то и остати.{S} Један разговор т |
| станио у *.{S} Као њихов кућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с |
| Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| ају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њени прекори и п |
| p>— Слушао сам од неких, да они неће да долазе до новца на таки начин, који би шкодио њиховим н |
| ан, — но срећом све их је мање.{S} Људи долазе до убеђења, да место меланхолисања треба радити. |
| S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва жи |
| </hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није |
| а је било даље.{S} Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је пре |
| шним испитивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја |
| p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} Писао ми је...{S} Он с |
| <p>— Па видите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За т |
| уже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много страшнија, него што је у ствари.{S} Сад се |
| једно с осталима, кад види да никако не долази Стева Станковић, којега је ту очекивао.</p> <p>М |
| ислио; но тај рачун ни у том случају не долази никако у првој линији, као нешто главно Главно ј |
| — Јутрос сам га добио.{S} Цела ствар ми долази тако изненада, тако брзо...</p> <p>— Мора вам би |
| био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но опет се т |
| развијенијег човека на околину, с којом долази у додир.{S} Оно, што тетка-Перса називаше „куга“ |
| података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима ба |
| {S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, как |
| пробављао је с Даринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног |
| то“, поче она опет, „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па |
| остали његови пријатељи све су слабије долазили с њима у додир.</p> <p>Међутим Милан је често |
| е, да обавештавате оне, с којима будете долазили у додир и којима је обавештавање нужно.{S} А т |
| „Не чудим се“, настави она, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате н |
| ни у приватној кући.{S} Кад види, да не долазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо |
| > <p>— Или ти је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти други |
| за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убеђењем и правцем.{S} А то |
| које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом; било је дакле и ту до |
| нским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле н |
| а и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече овамо.{S} Кад нас не нађеш овде, онда ћ |
| самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим мишљењем, него ви.{S} Ви мож |
| јој није прилика, опет сме ваљда човек долазити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате. |
| ојка, поче такође од некога доба уредно долазити на те часове, да се усаврши у српском језику, |
| ељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; то се по себи разу |
| узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз |
| дноме, а саму храну издаваше пре Симина доласка неко време још неколицини.{S} Била је страсна „ |
| 780_C1.1.2"> <head>II.</head> <head>Пре доласка у Цирих.</head> <p>Милан Петровић се родио у Ба |
| го јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђеност; умела се савл |
| Миту, који је непрекидно корачао горе — доле.{S} Настаде тишина.</p> <p>— Имаш ли сваке године |
| д прилике пре две године био неко време доле, науми он, да путује мало по Бачкој и Банату.{S} Ш |
| лан — не шали се!{S} Кад се сиђемо и ми доле, наћи ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацел |
| >— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} Док ове ту сед |
| иње.</p> <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам |
| између свију наших једномишљеника тамо доле.{S} То је <pb n="71" /> врло пријатна вест.{S} Та |
| ао свршене слушалице педагогије вратимо доле.{S} Све ми се чини, да ми не ћемо моћи тиме ништа |
| /p> <p>— Ако добро прођем, ићи ћу одмах доле.</p> <p>— Па где ћеш се настанити као адвокат?</p> |
| устане, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Преми |
| ану, кувајући чај; а Милан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро |
| RP18780_C2.2.1"> <head>VI.</head> <head>Доле.</head> <p>Прошло је неколико месеци после тога.{S |
| ја и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Била је веселе нарави. |
| ко огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, |
| ашио после тога од нас, да је у њиховом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да ника |
| у Цириху седела су три млада човека.{S} Домаћин Мита Васић, из Србије, слушалац педагогије, беш |
| м случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим очима.</p> <p>Ме |
| то гост.{S} На таку „учтивост“ не умеле домаћин ништа одговорити. — „Ви или не разумете“, наста |
| је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете раменом да исправите |
| е знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув обрве.</p> <p>Милан устаде са столице |
| „Ваљда ми не ћете то одрицати“... поче домаћин скоро увређен. — „Ви или сте глуп човек, или ни |
| друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, |
| — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их метне на е |
| старом одлазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао |
| баци цигару. — Тричарије!...</p> <p>На домаћиново „слободно“ уђе у собу висок, црномањаст чове |
| акао од стола, страшљиво погледајући на домаћинову руку, у којој стајаше „саблазан.“ Није сиром |
| а опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао |
| би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао |
| ен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам |
| рестано ћутао.</p> <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита |
| само опет о томе почињати — прекиде је домаћица.</p> <p>— Ал’ морам!{S} Не могу ја то својим о |
| д настаје питање, куда да се иде — рече домаћица.</p> <p>— Можемо ићи до Луксенбурга—узе реч Ст |
| — Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком. |
| , лепо!</p> <p>— Миран младић — настави домаћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, |
| аљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — |
| <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мислила о Милану, к |
| gn>.</p> <p>— Свеједно је то.{S} Ти као домаћица имаш то право.</p> <p>Тако се старац удали, а |
| отив њега — примети <pb n="216" /> опет домаћица тихо.{S} Цео тај разговор беше јој очевидно вр |
| p>— Мани се тога — прекиде јој опет реч домаћица, умирујући је. — Што си се ти тако изузела на |
| ернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у |
| утра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олг |
| зио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринком |
| говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе, ко неће да те |
| о је утврђено у науци, од онога, што он домеће и црта фантастично, да би приповетка била занимљ |
| ања нестаће тек онда, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се бу |
| ли та ваша породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, |
| ди је, да седне.</p> <pb n="52" /> <p>— Донела сам вам натраг ову књигу — поче она.{S} Глас јој |
| етку просто већа физична снага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова си |
| само с тога, да би се даљим последицама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би мо |
| ли ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p>Настаде несносно ћутање. |
| Сима.</p> <p>У томе дође писмоноша.{S} Донео је Милану препоручено писмо.</p> <p>Погледаше на |
| ши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Т |
| ве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телеграм.{S} У тел |
| у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда не може имати од њих никакве кори |
| кост.{S} Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека дру |
| план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине |
| и сумом од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фо |
| S} У томе га прекиде писмоноша, који му донесе једно писмо.{S} Кад га је прочитао, устане, хода |
| лабије него у мушкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уо |
| вом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се |
| аже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, да таких прилика буде што |
| тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја зна |
| врло добро стојиш, а адвокатска пракса донеће ти осим тога лепу сумицу...</p> <p>Богдан имађаш |
| т.</p> <p>— Прочитали сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о |
| , без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију личних и општих интереса, |
| нежност, оно кривљење и мажење, што га доноси са собом данашњи наш положај, који нас упућује и |
| нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не |
| ти сама капиталистичка система, јер она доноси са собом понижење и исисавање огромне већине.{S} |
| читати прерана, тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше стр |
| ли — прекиде га Лаза —- данашњи брак не доноси баш сам собом ту поквареност, него су томе криви |
| штвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањ |
| дашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те сл |
| ом и положајем.{S} Али сам садашњи брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако рас |
| да га научно претресамо, а још мање, да доносимо већ и нека упутства, како би се имало поступат |
| , да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после так |
| м предмету на основу науке премишљати и доносити практични предлози.{S} Но у садашње доба не ос |
| којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже гово |
| је у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Познајем га толико, коли |
| ствар, него овде.{S} Док се не сиђете у доње пределе, утврдићете између себе солидарност и угла |
| цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— Добро је — |
| ћути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по соб |
| одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим |
| — да се с тим човеком боље упознам.{S} Допада ми се његов отворен изглед, а рекао бих, да је и |
| радим.{S} А ја волим радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених |
| маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада Пери...</p> <p>— Да — узе реч Пера, — мени се чи |
| у песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види се, да ниси нимало музикалан.{S} |
| — питаше га Богдан.</p> <p>— Како ми се допада...{S} Ја сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} |
| рса, развлачећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ва |
| није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на концерту? — питаше га Богдан.</p> <p>— Како м |
| дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дур |
| ла у опери.{S} Питамо га ми, како му се допада њено певање.{S} Он се најпре устезао, да изиђе н |
| тако сувише разговорна.{S} Некима се то допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Нег |
| p>— Мени се — поче опет Стева — особито допада његово дело „Двадесет хиљада миља испод мора.“ Т |
| ога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“, рече тај гост један |
| чај.</p> <p>— Ти људи се мени никако не допадају.{S} Не може се с њима ништа радити — тврдио је |
| од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би п |
| жете повући натраг, ако вам се посао не допадне, т.ј. ако одзив публике не буде повољан....{S} |
| сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро упознамо.{S} |
| да је отац прислушкивао, па му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да у |
| , како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</p> <p>— Није него још нешто!{S} Није се њој н |
| ојима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако мо |
| ије него још нешто!{S} Није се њој нико допао.</p> <p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и н |
| тварима, које се њему никако нису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети. |
| и, на које је наилазио, или до којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, как |
| се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допираше само кроз један прозорчић са стране, кроз који |
| p>— Стева је кан’да био понајвреднији у дописивању с људ’ма.{S} Ја бих бар тако рекао.</p> <p>— |
| итељ Никола Стојшић.{S} С овим је Стева дописивао из Беча, те су тако наравно постали набрзо и |
| етну празнину.{S} Истина, с Даринком је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу др |
| је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад с |
| строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свез |
| з Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То ј |
| сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам кадар...</p> <p>— Ама, |
| е, — ко тражи <pb n="30" /> од тебе, да доприносиш што год тој цељи?{S} Сама та цељ је глупа!{S |
| они, који се истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, а |
| потпомагању у озбиљном раду...{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И с |
| на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарали, док |
| ку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из |
| више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи се разуме, да они нити могу нити б |
| оји носе на језику слободу... </p> <p>— Допустите ми једну примедбу.{S} Ја сам већ рекао, да се |
| лободна реч и договор</hi>....</p> <p>— Допустите ми једну примедбу — прекиде га Илија. — Ви хо |
| — Кад признајете, да је тако, онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилн |
| педагошком раду и које вам никад не ће допустити, да остварите те своје тежње.{S} Ваше намере |
| ити човека из бела света у кућу, па још допустити му толику слободу!{S} Та тога нема ваљда нигд |
| изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело |
| и рад, па још са усавршеним средствима, допушта свима много више и одмора и времена за друге по |
| о се читавој једној половини његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислит |
| грешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о сада |
| ро би било; али ако околности сасвим не допуштају, да изведету своју намеру, не губите много, ј |
| тако слабо пазе на своју ћерку, што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у |
| се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало |
| женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да |
| их мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још незгоднији; али нису доб |
| а провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али не допуштам оно, што ви хоћете отуд да изведете.</p> <p>— |
| ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...</p> <p>— Ал’ |
| ="77" /> осуђен на пропаст“...{S} Он је допуштао, да не ће морати у пракси баш гуљити свет, али |
| па погледајмо само на умна својства.{S} Допуштате ли, да у том погледу постоји између мушког и |
| рах сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свес |
| ити.</p> <p>— Дабогме да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Д |
| Ми смо фактично потчињене; то ваљда већ допуштате.{S} Та потчињеност даје се разјаснити; није т |
| ика и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео по мало сира, |
| ко је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би више нашао на приме |
| се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене све потре |
| > <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство |
| а својина је установа, која се и у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива |
| икој цељи; али је био уверен, да се и у досадашњем развитку технике може наћи бар основа за реш |
| су свима подмирене све потребе, ту нема досаде...</p> <p>— Али — упаде му један у реч — питање |
| управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што |
| ш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Ка |
| , да разгледате околину.{S} Па како сте досадно казали: „Леп је“...</p> <p>— Ви се варате.{S} Ј |
| је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру |
| ко ни отишла с њима.{S} Тако ми је било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како |
| , да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, |
| и предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, да им |
| м се, господо!{S} Извините, што сам вам досађивао...{S} Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — |
| да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ћете удесити лечењ |
| {S} После његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кири |
| Рускињама...{S} Био је родом из Бачке, доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А |
| нестане новаца, шта онда?{S} Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та н |
| ко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом и брковима.</p> <p>Ана помис |
| инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећи ће Сима.</p> <p>— Ти, Симо, н |
| Тим боље, тим боље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у |
| у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и |
| аћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан доказ за п |
| ле, осећају и имају вољу.{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: з |
| ола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили и разбацивали (књиговезач је био у |
| — Седети узалуд, то је тако мрско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста. |
| нскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је развијена.{S} Може се рећи, да је своја средст |
| /p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али сам |
| а, па да бирате.</p> <pb n="93" /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> |
| рско...{S} Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробу |
| још коју пару, па имам обично бар леба доста.{S} А нађе се више пута овде чаја, онде сира, па. |
| ла понићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече |
| Није то отимање, кад сви имају свачега доста.{S} Неће они да дирају у имање овога или онога, н |
| ао средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за |
| ема својим својствима.{S} У осталом има доста примера, који непосредно и на делу доказују, да с |
| и.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за |
| а допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени не |
| ма празне речи и више ништа — рече Сима доста опоро.</p> <p>— Слобода није празна реч — прекиде |
| ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше по фабрици, да разгледају ма |
| лика.{S} Брада му даваше пунији изглед доста мршавоме лицу. — У његовој прошлости било је зани |
| такој мери, да их морамо уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предра |
| /p> <p>У једној дворани играло се поред доста добре свирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко д |
| кчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга |
| . ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо свршавао часове с дететом тога трговца, јер |
| Даринка није могла да је трпи; а она је доста лепо гледаше и често јој даваше „мудре савете“, к |
| спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, који треб |
| Бечу нађе одмах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са свој |
| то и остати.{S} Један разговор теби је доста, да упознаш човека.{S} У осталом о чем си ти с њи |
| е тог непријатног утиска.{S} Говорио је доста споро, у почетку често и расејано; но умео је да |
| ка само свако учини, што може, па то је доста.</p> <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштв |
| ту и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, |
| , да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињ |
| у којој је у осталом било и пре и после доста напраситости. — Један пут се деси на некој скупшт |
| са нешто невеселим осмехом, — да нисте доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо |
| лабији од вашега.{S} Разуме се, требаће доста времена, да се поправи и попуни, што је запуштено |
| ори на један пут Марко.{S} Глас му беше доста сталан.{S} Сад је први пут назва само но имену. — |
| себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком |
| многим сељацима, међу којима имађаше и доста рођака.{S} Хтео је да чује њихово мишљење о терет |
| ју њих упадаше у очи својом бистрином и доста темељном образованошћу Јелица, с којом се Милан п |
| ика.{S} Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним |
| одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по свој при |
| оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S} Направише себи неко особито одело („најкласич |
| а.{S} А можете бити уверени, да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачун |
| алеко потпуније него данас, јер ће бити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — пре |
| градио стихове, који одговараху његовој доста сањалачкој природи.{S} На одело је особито пазио; |
| алом.</p> <p>— Све ми се чини, да немам доста јемства, да се не ћу тим подузећем увалити можда |
| дицину.{S} Али нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више време |
| Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, п |
| одношајима...</p> <p>Даринка је међутим доста расејано слушала његове речи.{S} У лицу и целоме |
| ења.</p> <p>Око њих се искупило међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању |
| /p> <p>— Не говорим руски — одговори он доста јасно, да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиљ |
| а није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега |
| лебу и води; па ни леба није увек имао доста.{S} Најпосле положи испит и буде уписан као редов |
| е пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњо |
| сто у таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео д |
| да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је поруменила.{S} А |
| им, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох одмах распознати црте на лицу |
| у, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико је сати.{S} Полиција нам је |
| ако ми је певала.{S} А мени је већ било доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ |
| се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелиге |
| ош пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да нису више б |
| рала са Симом.</p> <p>— Можемо; имаћемо доста времена.</p> <p>У томе уђе у собу отац јој.{S} То |
| и ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили смо већ тол |
| ашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћутао. — |
| од тога је треба одвикнути.{S} Има већ доста читалачка света, који презире те писце, што због |
| ше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихову доста вешту свирку; а Сима међутим узе маказице, па је |
| Стева. — Само се претпоставља у човеку доста развијено осећање, да би се тај уплив могао појав |
| приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу нашим оружјем, кад се упореде |
| је било у њиховом образовању и мишљењу доста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при |
| он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихово дру |
| ма много говорио. — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет |
| њега.</p> <pb n="124" /> <p>— То ће их доста скупо стати.</p> <p>— Та имају ту некога рођака, |
| о и отимао туђе добро.{S} Има сад таких доста, ал’ ја бих њима показала, само да могу!{S} Ја би |
| Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, који се непрестано препираху.< |
| <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто в |
| ње представи као добро и правично, није достојан људи, који носе на језику слободу... </p> <p>— |
| тво, у коме је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све м |
| женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љуб |
| питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у таким |
| атњом?{S} У њему је погажено човечанско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говор |
| према вама?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав ј |
| спојен са грозничавом узбуђеношћу услед дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У |
| а објашњења било је јасно, да се њихови дотадашњи одношаји морају на неодређено <pb n="61" /> в |
| се отресао скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p |
| исивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга |
| ја то својим очима гледати!{S} Лепо сте дотерали!{S} Сад је већ прати и у позориште!</p> <p>— П |
| осталих решавати и решити и то питање о дотеривању климе према човечијим потребама.{S} Мора се |
| ма о историји.{S} Док није било робова, дотле није могло бити ни говора о каквом богатству.{S} |
| оредак, коме је темељ приватна својина, дотле ти најамници морају продавати своју снагу (иначе |
| ок постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи може говорити једино као м |
| а се.{S} Док ове ту седе у топлој соби, дотле ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници |
| јер док има приватног имања, као данас, дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам |
| га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убијати, и цел |
| ..{S} Тада ће сванути...</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> |
| из њене, — ја ћу вам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша |
| и неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</ |
| веснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, морају се спремати људи, да онда, |
| сасвим неудесно.{S} Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша с |
| зговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — пријатан утисак, с |
| икао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p>Један од њихо |
| 2" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осети своју снагу и не |
| анатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тв |
| насмеши, гужвајући артију, по којој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да |
| богме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да |
| и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао |
| ео у својој радњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо њ |
| к, да спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наст |
| p>Мало после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} |
| и би, госпођице — примети Лаза, који се дотле није упуштао у разговор, — хтели, да се у књижевн |
| своје коло неколицину од оних, који се дотле не беху још потпуно решили ни на једну страну.{S} |
| извија, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <di |
| ико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао узвисити, да разуме нас и наш рад.{ |
| ојима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни план“.</p> <p |
| к некога чиновника до себе.{S} Обоје су дотле слушали разговор, али не баш с особитим уживањем. |
| им приповеда о своме путу.{S} Но они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им н |
| апредује....</p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да т |
| ројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилаго |
| и — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону |
| нити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати од такога поступа |
| већ одавно.</p> <p>— Та имам посла.{S} Доћи ћу.{S} А најпосле нисам ни нужна....</p> <p>— Јест |
| да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и жен |
| тако обилато негује данашњи поредак.{S} Доћи ће ново васпитање, основано на чистој науци и удеш |
| едну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p>— Сима н |
| еде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до речи.</p> <p>— Треба мало да играте — рече он. |
| стварењем нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност |
| Али ми мислимо, да дотле никако не може доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно |
| > <pb n="185" /> <p>— А до тога се може доћи — настави он — само путем обавештавања и спремања |
| е слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да се наша начела уведу у живот. |
| мо...</p> <p>— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју |
| а, али опет се нисам надао, да ће дотле доћи.{S} Сад ћемо морати чекати...</p> </div> <div type |
| знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би га кадра <pb n="69" /> била |
| ства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за с |
| огли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p> |
| ако то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао је из Цириха.</p> <p>— |
| било, да сте свршили права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете до |
| а Милану, — то ћемо тек видети, хоће ли доћи до прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије |
| мејући се.</p> <p>— Како то?{S} Хоће ли доћи?</p> <p>— Не ће доћи.{S} Изгубио се...{S} Отишао ј |
| у снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће тај сан постати истина.{S} То, шт |
| Али опет има их и таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они т |
| читаоце навикавати на то, па ће и сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати |
| Нисам се могао надати, да ћете ви сами доћи овамо.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста |
| го пријатељ.{S} Требали сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. |
| p>— Само се немој надати, да ће се моћи доћи <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{ |
| ој опасност прети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећ |
| где је сад?</p> <p>— Код куће.{S} Него доћи ће наскоро овамо: има овде неких родова.</p> <p>— |
| pb n="192" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, |
| нужна, о томе нема сумње.{S} Тако ћемо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до |
| у, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора |
| мучно изићи на крај.{S} Тешко ће се ту доћи до онога, што би ми хтели.</p> <p>— Узалуд је сав |
| , које су ми сад пред очима, морала бих доћи на ту мисао, да су моји планови чиста сањарија...{ |
| илан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелиц |
| ко.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Олга је данас у Прагу — про |
| напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и оставим је.{S} Та |
| могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно зап |
| ах поникла из разлике У физичној снази, доцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим закони |
| једнога Руса, који паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвор |
| ; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег |
| ију, не пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но |
| и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и к |
| {S} Но то је било само у прво време.{S} Доцније постаде незадовољна, поче опадати.{S} Као што з |
| е склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и |
| е лепа околина.</p> <p>— Уморан сам.{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па |
| је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто потврдише и неки Руси.</p> <p>— По с |
| ог питања.{S} Нашто лутати по мраку?{S} Доцније ће се, наравно, моћи и морати и о том предмету |
| P18780_N1" />) најпре према Лопухову, а доцније у свом истинитом облику према Кирсанову,<ref ta |
| да ће се моћи исплатити трошкови.{S} А доцније ће без сваке сумње расти број претплатника.{S} |
| т, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности |
| олазим, ручаће сама, као и обично.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како в |
| особити „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедам |
| фанатизмом (тај фанатизам претворио се доцније у тврдо убеђење и одушевљен рад).{S} Он беше по |
| p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наставити разговор, |
| амо свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац је вртио главом.</p |
| дирнула.{S} Уопште је он био и остао и доцније осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим |
| нидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још веће оскудице, па је рад, да колико-толико |
| очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су ј |
| описиваше са својом „вереницом“.{S} Али доцније, кад се боље упозна у Бечу и кад направи познан |
| борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо та |
| им никако није ишло у главу ни онда ни доцније.</p> <p>— У осталом ваше су околности таке, да |
| утисак бити и непријатан, па да се ипак доцније развије љубав, као што се она може појавити и п |
| илу, пратећи једну своју рођаку.{S} Тек доцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немог |
| лијевна још у Бечу? —- питао је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већино |
| оме.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај |
| ријатност осећа се у први мах јаче него доцније; а код вас би било скоро сасвим противно, кад б |
| оне и тако даље“ Тако је Никола говорио доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан ч |
| Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта зна |
| је бар унеколико симпатисао с њима; но доцније му њихови планови и средства улише потпуну одвр |
| апиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практично, изићи пред људе |
| приватних узрока; него обећа, да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би |
| склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим престане потреба, |
| сле равнодушности, кад дакле ни први ни доцнији утисци извесно време нису ни пријатни ни неприј |
| , она се даје развити и утврдити једино доцнијим блиским познанством и додиром.{S} У њој је спо |
| већ моћи васпитати децу тако, да буду у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на |
| е осетљив у таким приликама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су |
| — Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се сасвим решио на т |
| и ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић. |
| Станоје своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и гово |
| и...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди |
| воје мутне облаке.{S} Не ћете ви с њима дочекати то време...{S} Је л’те, ви ћете гледати, да их |
| а га мрзи улазити унутра, него он ће их дочекати напољу, или ће отићи сам куд год у шетњу. </p> |
| а мном не спрежу.{S} Приметим ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да |
| , да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа урадити.{S} Где и |
| л’ сад већ свеједно...{S} А ја, видите, дошао мало послом овамо, па никако да се вратим кући.{S |
| Милан.</p> <p>— Мораш га се сећати.{S} Дошао је овамо са ћерком Даринком и њеном сестром од уј |
| говораше Иван Милану тог истог дана. — Дошао је јуче и уговорио с Костом, да дође вечерас.{S} |
| >VIII.</head> <head>С пута.</head> <p>— Дошао је један петрограђанин, с којим треба да се саста |
| ца, посматрајући га подазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење |
| ана Поповића, оног истог, што је некада дошао у Митин стан и узео од овога неку књигу и новаца. |
| , господо, није ни познато, како сам ја дошао овамо.{S} Ја сам увек тежио, да се бацим на поље |
| ло, кад их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обичн |
| а.</p> <p>Ана помисли у први мах, да је дошао Стева; али кад погледа госта, види у њему сасвим |
| за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је смотри у опери.{S} Т |
| најем; тек је неколико дана, од како је дошао овамо и од како смо се упознали.{S} Али сам то сл |
| овори.{S} После осам месеци, од како је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наго |
| ало овамо — поче он. — Милане, данас је дошао учитељ Станоје.</p> <p>— Па где је?</p> <p>— Одсе |
| му беше крајњи неред.</p> <p>Милан није дошао Даринци с том намером, да се објасни с њом.{S} Ње |
| та је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: али не може да |
| тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођице — говораше Војин — б |
| т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Паризу |
| рестано.{S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад |
| рења према мени.{S} Али верујте, ја сам дошао овамо у најбољој намери.{S} То ћу вам одмах разја |
| не јави, у какву опасност иде, — то сам дошао овамо, ако се још може што учинити...</p> <p>Ана |
| убио у така испитивања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење |
| о ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, које би се мог |
| ако је непомично седела, док није Милан дошао.</p> <p>Он седе покрај ње.</p> <p>— Данас сте сам |
| >Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао; он је уопште врло |
| — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (каже наслов); мисл |
| ругога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхена у Цирих.{S} Ту се набрзо упозна с Радо |
| је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{S} Из св |
| то је истина.{S} Особито би новац добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} М |
| врати у Цирих.</p> <p>— Ал’ да је нешто дошао натраг Стојан баш онда, кад си ти био код ње... п |
| посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљд |
| веку своју улогу при гомилању имања.{S} Дошла је на послетку и наша, капиталистичка периода.{S} |
| иштиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној природи. |
| к у вароши Б. у Бачкој.{S} Те године је дошла у Цирих, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та жен |
| бивала с њоме Љубица: но тога дана није дошла.{S} Даринка је седела поред стола.{S} Пред њоме л |
| Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у позориште с Миланом.{S} Њих тр |
| к’о велиш, могу чистити, од куда сам и дошла....</p> <p>— Но, ти си права беда...</p> <p>— Шта |
| е одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћутим, али не могу; морам |
| говор нисам могла дочекати.{S} Сама сам дошла...</p> <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашт |
| за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се т |
| инку и Јелицу, која је тог дана у јутру дошла опет у *.</p> <p>Милан иђаше с Даринком, а Јелица |
| у у Цириху свршиле бабичлук, па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, |
| у пуној сагласности, како би обе стране дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретк |
| по соби, — не видим више никога. — „А, дошли сте...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то не |
| у, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији, па господари на |
| ван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћем |
| ика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта? |
| p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, жи |
| јући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који |
| Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавности, да презиру не само таке скроз |
| p>После поздрава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p |
| после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршета |
| свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он ни |
| .{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је крајње бесмислено и г |
| спремамо свет, како би се што пре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе но |
| то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу сад укратко навести оно, што је најг |
| збиљне разлоге у сваком питању, које би дошло на реч.{S} На послетку се почне и љутити, видећи |
| ему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бит |
| Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле свој |
| вање.{S} У <pb n="191" /> првом случају дошло би на ред питање, уколико би се тај природни недо |
| Ја вас ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него |
| тај правац.{S} Но сад било то, како му драго, ми морамо своје чинити.{S} Састајаћемо се и разг |
| , да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том спајању забаве с корис |
| начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што прија |
| и.{S} Напротив, њена улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— |
| а на фантастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уо |
| ли бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћеш?{S} |
| ако бити.{S} Њега је тешко покренути из дремежа, — то је позната ствар.</p> <p>— Али верујте, д |
| угла; очи му јако испале напоље, поглед дремљив; кад се смејао, видела су се два реда великих, |
| акав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и за |
| ирнуо садашњи облик породице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега |
| по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „преступно“.{S} А прод |
| а</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији |
| ше јој умр’о муж, чиновник, кога је она држала под папучом.{S} После његове смрти остаде јој ку |
| арко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да |
| ма никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала, да би се ту дало радити.</p> <p>— Сад још не.{S |
| ци била врло опасно болесна.{S} Баш смо држали први састанак; већина се већ разишла, кад ми дођ |
| одно...{S} Лаза је говорио полако; цело држаље му показиваше неодлучност и колебање.</p> <p>— К |
| самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким зај |
| рило се много и одушевљено.{S} Стева је држао особито ватрену беседу, у којој се огледаше његов |
| усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „величанствен.“ Није мо |
| те, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она није могла приметити, |
| повао књиге; све их је лепо нумерисао и држао у најбољем реду; али није много читао. — Поред ње |
| запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али г |
| Милан, окренув се њој.{S} Књигу је још држао у руци.</p> <p>Она не одговори ништа.{S} Само га |
| стати против ма ког од тих пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облик |
| ше у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држаху редовне састанке; а скупљаху се и иначе.{S} На р |
| обито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Миланом и Стево |
| динама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарен |
| о се овај уопште бави читањем.{S} Једни држе, да се ваља бацити више на популарно писање, а дру |
| ији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Он |
| азаревић, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му о |
| дан, или колико их већ има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а |
| има сасвим горе, држи или бар треба да држи све конце у својим рукама, а остали знају тек по н |
| пут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунца |
| ли остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који о |
| тајао, — ви сте канда социјалиста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жал |
| своје тело, да не скапа од глади.{S} Ја држим, да ви признајете то дејство конкуренције, о коме |
| ошкови могли потпуно надокнадити.{S} Ја држим шта више, да би ту наскоро морало бити и чисте ас |
| киде га Љубица, смејући се.</p> <p>— Ја држим — настави Војин, — да би се напретку учинило задо |
| } А у чем лежи та опасност?</p> <p>— Ја држим, да не би ваљало пустити људима на вољу, да говор |
| едемо тамо и ферије.</p> <p>— Тако и ја држим — примети Милан. — А пристаће сигурно и Иван...{S |
| после не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити са телеграмом...</p> <p |
| еба, био сасвим на свом месту.{S} Но ја држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ћ |
| упнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо сву |
| а је већ дошла у ватру и одушевљење. —- Држите ли ви, да би се тиме могло оправдати садашње ста |
| Видим већ, да морам почети из даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација до |
| могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се могла о |
| > <p>— Хоћу то — викаше она, — да ме не држите као какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја тр |
| одговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{ |
| ка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанств |
| љи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у пуној сагласнос |
| го да раде на промени самога темеља.{S} Друга лека нема.</p> <p>— Све ми то долази чудно — прим |
| х, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За же |
| исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде |
| познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет Даринка, — него или гледајте, |
| зводња извести у пракси.</p> <p>— То је друга ствар.{S} Кад би се упустили у то испитивање, оти |
| седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— |
| ди често морају да обзиру на мираз, али друга је ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред |
| ој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не |
| p> <p>— Иначе?...</p> <p>— То је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите |
| сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на пример, Јова изабрао варош Б. |
| и; или ако не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити |
| свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, |
| огао никако решити из разних узрока; на друге бих се могао решити под извесним условима и тако |
| тарањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела доносе солидарност, хармонију л |
| далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на друге ствари.</p> <p>— Ако хоћете — говорио је Радоје, |
| вар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце |
| сна снага, која се даје употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако ј |
| расположење.</p> <p>— Наилази оно и на друге људе — примети Милан, смешећи се и гледећи јој у |
| . — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указуј |
| свим расположена, да окрене разговор на друге ствари.</p> <p>Станоје ућути.</p> <p>— Манимо се |
| љала сам на то, да ће и мене, као и све друге, везати система, која се нимало не слаже са мојим |
| се, морају се пробудити.{S} Једни буде друге.{S} Најпосле ће отворити очи већина...{S} То ће б |
| имао је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду за |
| ена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили |
| ло време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милана, те им тако прекину разговор. |
| заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи из |
| мештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да пр |
| ко зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обично |
| ави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи несрећ |
| овала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својој |
| и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин множ |
| избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, дов |
| ред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поуку |
| жу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они |
| и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим. |
| ском факултету.</p> <p>Да представимо и друге особе.</p> <p>Пера Берковић, медицинар, средњега |
| добијем какво место?{S} То исто, што и друге.{S} Предаваћу предмете, који ми падну у део, и то |
| приповетке природне науке, географију и друге таке ствари.</p> <pb n="105" /> <p>— Па што онда |
| милати имање тим, што су потчинили себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чиње |
| су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и природне науке и ге |
| } Она с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зау |
| потпунији нацрт нове организације, а с друге — тим више научних дата имамо на расположењу, тим |
| рого научној као и простијој форми, а с друге би критичким прегледом политичних догађаја бистри |
| иста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети само неколико неос |
| киње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а |
| популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма појавила разлика у м |
| ња и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у сво |
| же Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полазили у ш |
| то је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се известан део рада употре |
| равила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који |
| е општи говор.{S} Једни су хтели овамо, други онамо.{S} Једва се један пут сложише.{S} Реше, на |
| огодио, јер опет се не би могао спасти; други би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, |
| и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише само летимичан поглед на непознате госте, |
| вечера дође до формалног објашњења.{S} Други дан после тога говорио је Стева с њеном матером, |
| ваља бацити више на популарно писање, а други опет на строго <pb n="113" /> научно.{S} Али, раз |
| се на њега, те једни полегаше у ладу, а други отидоше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од друг |
| врло добро, да у свету једни падају, а други се дижу; да се ови после између себе боре, и то т |
| једнаке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, ко |
| .</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гледао |
| оследње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично располо |
| их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе Ми |
| га данас први пут видим.</p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{ |
| о.{S} Али ту се није могао наћи никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времен |
| дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно |
| дава, не можеш издржати, кад видиш, где други пију.{S} Наручиш и ти само по сатлика вина.{S} Ча |
| остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничен |
| рим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тиче; ја по св |
| што налик на срдњу; али кад виде, да се други смеју, пристаде одмах и он уз њих, те се насмеја |
| ом друштву, него у овом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми до |
| о, а ви тако седите па гледите, како се други веселе!{S} Какав сте ми ви млад човек!{S} Та треб |
| .{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку |
| арати, а то сад не иде.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што |
| кога времена.</p> <p>— А, не — повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отић |
| о често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од теб |
| и и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговара |
| напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, „ |
| а радничког сталежа.{S} Смит, Рикардо и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, т |
| а није дошло до те изјаве сад, дошло би други пут.{S} Но он није очекивао таки свршетак.{S} Беш |
| акле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употребљавају најам |
| леда, као да се он нада, да би се и сви други људи угледали на „добар пример“, па се и сами леп |
| и свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцније тако као сад.</p> <p>Старац |
| дно смета напретку, угушујући један или други правац мисли, које се у будућности обично покажу |
| дода он мало после, — <pb n="36" /> тај други изглед, што се отвара свакоме, ко хоће да ради, д |
| твар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, |
| би?{S} Па Јелица...</p> <p>— Казаћу вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћ |
| изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скупи.{S} А овде се не д |
| кријање, те ти се ја решим, да постанем други човек.{S} Јест, хоћеш!...{S} То је богме тешко иш |
| ..{S} С том допуном добија љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Мила |
| може се, кад је тамо на техници сасвим други ред.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="g |
| ебили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све нешто особито. |
| , да нису његова писма, него да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога |
| ста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си бе |
| и стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште добро, које |
| а да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — |
| чајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако је нуждан одмор, па |
| дана је ноћио Радоје код Симе, а одмах други дан пресели се у стан Ивана Платкина, Руса, медиц |
| e="group" xml:id="SRP18780_G1.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| e="group" xml:id="SRP18780_G2.2"> <head>ДРУГИ ОДЕЉАК.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| :id="SRP18780_G2"> <pb n="127" /> <head>ДРУГИ ДЕО.</head> <pb n="128" /> <div type="group" xml: |
| >XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме ст |
| >IV.</head> <head>Докле тако?</head> <p>Други дан у вече седео је Сима у Милановом стану, кувај |
| сао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса Јовановићку.{S} На |
| ве, што је Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи н |
| ему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим његовим плановима.{S} Он је најозбиљније премишљ |
| е време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p |
| ом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога пр |
| којима би се ви према свом организму и другим околностима могле одати?</p> <p>— Ми — одговори |
| еки део свога рада поклањати газди, или другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна |
| м захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео |
| о усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро ув |
| ским стварима, но тим више о различитим другим предметима.{S} У вечерњим шетњама такође је имао |
| имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а |
| {S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином она говорила, а он |
| опасности.</p> <p>Поведе се разговор о другим предметима.{S} На Јелици се могао приметити неки |
| ј и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, а |
| ка, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија р |
| ало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уверени, да |
| то међу нашим оружјем, кад се упореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје |
| та.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им ј |
| т, што таке главе посвећују своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом некол |
| ним развитком и карактером узвишени над другима, али (као што и сам наглашује) <pb n="220" /> н |
| иљно, да паметнији треба да владају над другима, да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело ш |
| о ми ствари, које имају просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о н |
| ако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Оби |
| неколико дана био је с Миланом, Симом и другима у кавани.{S} Беху дакле већ познати.</p> <p>Сим |
| за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који мисле ићи с нама.{S} Наћи ћемо их у каван |
| е наравно пазити, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им |
| мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, |
| им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен предлог пођ |
| ... — Олга је још неко време ћеретала с другима, на онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запи |
| ђе на среду са својим мишљењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје општ |
| очевидно избегава.{S} Истина, није ни с другима много говорио, али тек није бегао од њих, као о |
| има, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут кући, с које |
| значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С т |
| м шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, М |
| има, који је требају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи ба |
| дство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ к |
| ше, да пију воде.</p> <p>Мало подаље од других седео је Марко Лазаревић, а поред њега је стајал |
| јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престаје?</p> <p>— Може бити — одгово |
| душе, доцније почети посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште |
| ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у др |
| привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то стра |
| во најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Слав |
| ри?{S} Осим тога средства нашло би се и других, која би могла послужити на олакшање терета, што |
| за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалности.{S} Да је така свеза нужна, о томе н |
| } А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— Јесте ли ви од почетка представе овд |
| {S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S} Маса их не би р |
| <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, друго је питање, би ли се с тим средствима дало урадити |
| а и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашњ |
| нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у |
| гаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан није могао н |
| не можемо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} |
| ађивао од прилике.{S} То је једно.{S} А друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и непра |
| песме, коло, сватовац и таке ствари. 8а друго није имао слуха.</p> <p>— Па како ти се допада на |
| лив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколи |
| дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито се показује снажан утицај развијенијег |
| ји су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега оставише самога.{S} Ја им дођем, да |
| упустили у то испитивање, отишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толик |
| е ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена цељ, него ширење просвете?</p> <p> |
| се целога свог века, а не ужива, ништа друго, до јадну храну, којом одржава своје изнурено тел |
| разумеју, не може се наћи у њима ништа друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— |
| им пријатељима напретка не остаје ништа друго, него да раде на промени самога темеља.{S} Друга |
| на, која се вама чини дивна, није ништа друго него ропство.{S} Каква права имамо ми?{S} Никаква |
| приход — прекиде га Милан — није ништа друго, него производ неплаћенога рада, као што смо виде |
| о ограничавање у том погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета нап |
| та прихода.{S} Не остаје му дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више за |
| > <p>— То је доиста прост крпеж и ништа друго — прихвати Милан. — Нећу ни да говорим о томе, да |
| > <p>— Да шта ви мислите?{S} То и ништа друго — поучи га кума. </p> <p>Станоје махаше главом за |
| г...{S} По телеграму не остаје ми ништа друго.</p> <p>На бечкој станици дочека их Пера Берковић |
| ем, да њихова намера не може бити ништа друго, него грабеж и крађа.</p> <p>— Не умем ја то вама |
| ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи ни до новца ни.... једном |
| емо га омаловажавати, јер он, ако ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђа |
| е намирисала траг.{S} Није остало ништа друго, него да се што пре бежи.{S} Спремим одмах своје |
| рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него да се тако шетају и чекају тренутак, кад ће |
| орити. „Новим људма“ не би остало ништа друго, него да копају језера (дабогме, где их нема) и у |
| ко, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими његов рецепт и да живи по њем |
| го непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им у том |
| А иначе свако би имао стан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг |
| мо говорити о свему...{S} Онда ћемо све друго удесити, је л’те?...{S} Она га гледаше тако страс |
| <p>— Па уопште...{S} Но да оставимо све друго на страну, па погледајмо само на умна својства.{S |
| вате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то |
| лико је очевидно, да је нужно и једно и друго.{S} Да ли ће се и кад ће се посветити више труда |
| ни покушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање |
| ање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је |
| е оно...{S} Уместо једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} |
| ози.{S} Но у садашње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности остав |
| емо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг. |
| , мислим ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А |
| а деле што год, него траже нешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверење |
| гати се између себе, то је нешто сасвим друго.{S} Али хтети на тај бесмислен начин, т. ј. давањ |
| опет више огледала пакост, него икакво друго осећање.</p> <p>— А, ви сте, тетка — рече Даринка |
| се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допустићете ми — прекиде јој |
| вном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњује.</p> <p>Тако су се они и даље разговарал |
| ли сте дакле све.{S} Донећу вам сад што друго.</p> <p>Милан поведе сад реч о особама у том рома |
| браном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говорећи ништа, д |
| у тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши без споразума.{S} Рази |
| } Поче јој правити серенаде са неколико другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмиц |
| зања) — морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква |
| , да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међутим разгледал |
| а — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из |
| рста свеза, солидарност између начелних другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште |
| остао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</p> <p>— Није чудо — говораше један пут у ше |
| е, да се упознају и приближе.{S} Њихово друговање постаде још јаче и ближе, кад се Стева као ле |
| , погледајући на Стеву, — данас је тако друговање и познанство врло ретко.{S} Истина више пута |
| лагали, покушавали су све, да би Миту и другове му убедили, како им је правац некористан и бесм |
| аше он обично.</p> <p>Међутим приметише другови му, да он од некога доба одлази и на предавања, |
| ; да те личности могу бити најискренији другови, па да се ту ипак не појави љубав, све и да пос |
| ихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} |
| право имали да спреме њихови талијански другови.{S} Јесу ли ови узимали ствар озбиљно, или не — |
| мислите, кад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не |
| им тога њему је, као и другим Милановим друговима, био познат одношај овога према Даринци; чуо |
| али због тога не можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је т |
| ном потчињености.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онак |
| а буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p |
| о и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено |
| се није баш допадало то „мудровање осим другог света“, као што би по каткад рекла.{S} Но тетка- |
| ико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се наравн |
| ио је сувише тврдоглав, да би се дао од другога о томе лако уверити. — Он је био дошао из Минхе |
| век имају они нешто да крију не само од другога света, него и између себе самих.{S} Ту ти је чи |
| чера састајали, сад код једног, сад код другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима |
| ни су били сасвим поверљиви једно спрам другога.{S} Али љубав, полска љубав, није се развила ме |
| знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па ра |
| ве веће богатство у све мање руку, а на другој се <hi>мора</hi> скупљати све већа гомила сироти |
| посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити обадве подједнако нег |
| орамо их према околностима у једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачу |
| не о ономе, што је читао, нити о каквој другој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> < |
| сад види, да је то морало бити у којој другој суседној соби.</p> <p>Симина газдарица беше удов |
| свуда, у строго научној, као и у свакој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине |
| х црта.{S} Од прилике пре две године, у другој години учитељевања, беше му понашање чудновато.{ |
| вечерати, бавио се међутим с Миланом у другој соби.</p> <p>— Та пусти господина, да вечера с н |
| дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви |
| p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне је поред своје и посади т |
| } Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chapter |
| лушате.{S} Таку девојку не ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и д |
| а толику вредност у новцу (или ма у чем другом), колику је вредност њему донео њихов рад, онда |
| угој научној ствари.{S} Мишљаше о нечем другом.</p> <p>После подне седео је опет у својој соби. |
| е нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо сасвим опширно говорити о тој |
| истински воле, нису управо допуна једно другом?{S} Па какве досаде може ту бити, ако су они виш |
| огао вештачки што већма развити.{S} А у другом случају је очевидно, да ваља природним умним спо |
| , али не приђе њима, него испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколи |
| head>II.</head> <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с а |
| авив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом приликом опет су били у такој шетњи.{S} Он је ос |
| оме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, која у томе лежи. — |
| учи нека тајна, коју нећете да поверите другоме...</p> <p>— А, не... прекиде га Даринка.</p> <p |
| ику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико није непогре |
| , да су њих двоје већ врло блиски једно другоме. — —</p> <p>Пред вече пођу натраг.{S} Били су н |
| лана.{S} Једну руку метне му на раме, а другу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... |
| једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p |
| стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа |
| вола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; — боље иди... или бар ћути већ један пут. |
| пријатан утисак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је |
| — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише невољни.</p> |
| н, кад је онај ушао у кавану и пошао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш |
| јавити и у књижевности, која има сасвим другу цељ и која се у име те своје цељи не сме употреби |
| овину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} Он свак |
| у то време, али је опет овоме „начелном другу“ (тако му се тај представио) помагао, дајући му и |
| ји, која вели, да снаге прелазе једна у другу. — —</p> <p>Стигоше у Деблинг.</p> <p>— Да сврнем |
| ценим; ви сте видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и лич |
| тпуно упознавање иште се права, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према р |
| <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не |
| мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним условима да постане извор љуба |
| угова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између |
| ајређом и најповерљивијом <pb n="60" /> дружбом с таком личношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје и |
| ружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та др |
| {S} Наставити и даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој |
| ла.{S} А од како је приметила Даринчину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n= |
| и писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Марко и Олга венчају.< |
| и Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S} Није више са неким |
| о, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али ту се није могао |
| — онда видим велику разлику“...</p> <p>Дружење међу њима напредоваше све већма.{S} Бивали су в |
| које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на друго, а особито |
| о, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је из |
| ила у овоме.</p> <p>Оснује се један пут дружина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси. |
| и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, осим једнога Руса, који паде шака |
| о решење, настаде време „рада.“ Чланови дружине оправише се на пут.{S} Новаца су имали доста.{S |
| реже у Русији (Руса је највише и било у дружини); али то време чинило им се најудесније за рево |
| .</p> <p>Иван се особито у почетку јако дружио са бакунинцима, али се никад није слагао с њима. |
| ам својим раменом исправи, што не ваља; друкчије не иде.</p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, ш |
| тности мању, јер човек <hi>не може</hi> друкчије поступати.{S} Разуме се, према различитим умни |
| утисак није био баш најпријатнији...{S} Друкчије би ишла ствар, кад би било људи!</p> <p>— Биће |
| ца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа |
| тва, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело |
| о прелома, какав ви очекујете.</p> <p>— Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Ми |
| аврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема слободе!{S} Нема среће!...{S} То јест...{ |
| бична.{S} Чудно је, како није потражила друкчије људе, него одмах паде у очајање.{S} Тај догађа |
| рских чланова, па би учитељство и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише ус |
| уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све ће то би |
| тено, само кад се хоће.{S} Шта ћеш, кад друкчије не може да буде....</p> <p>— Да, не може....{S |
| {S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> <p>Тога |
| овек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Ист |
| бично врло површно; а како ће и да буде друкчије, кад се састајање између људи и женскиња удеша |
| <p>— Мора вам бити чудно...{S} Али није друкчије.{S} Ја... ја сам управо болесна...{S} Већ од н |
| ...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисл |
| >Милан се смешио.</p> <p>— Мислићете ви друкчије, кад будете старији — настави домаћин.</p> <p> |
| добро дошао баш нама...{S} Бар би могли друкчије радити.{S} Мени би, на пример, само с тога бил |
| и на своју околину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, |
| ад се нађу га средства, онда ће све ићи друкчије.</p> <p>— Друкчије... на сваки начин...</p> <p |
| ре дотле дошло.{S} А доцније ће све ићи друкчије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{ |
| то време!{S} Онда ћете и ви бити сасвим друкчије расположени.{S} Али наравно и пре тога морате |
| као ја, употребили би богатство сасвим друкчије него други свет....</p> <p>— Та већ ви би све |
| х људи, као што си ти, онда би све ишло друкчије.{S} Ја нећу да те хвалим, али што јесте, јесте |
| је сасвим друга ствар.{S} Ту се отвара друкчији изглед.{S} Видите — дода он мало после, — <pb |
| бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то ћутао. — „Како је то“, поче он |
| Организовано учитељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на |
| годније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} Ви би тада могли мирно судити о томе, што. |
| до једне клупе, на коју неки део њихова друштва беше већ поседао.</p> <p>— Да седнемо и ми — ре |
| ан, — кад сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да |
| ећи о економској организацији данашњега друштва означи он својину и конкуренцију, која се оснив |
| штих начела при самоме остварењу новога друштва.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљ |
| р о политичном уређењу социјалистичкога друштва.</p> <p>— Дакле ви нећете никакву власт? — чуди |
| остану ли извесна начела воља извеснога друштва, оно ће их остварити; а дотле се мора чекати, м |
| тима учествовати у борби против старога друштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> |
| на упознао с Миланом и осталима из тога друштва.{S} Отишао му је један пут у стан и разговарао |
| S} Ја <pb n="26" /> ванредно волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те |
| у главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му она, „ |
| оји су одани ствари, склопити така мала друштва на основу наших начела.{S} Тим би се по његовом |
| ећа, а да се не дирају основне установе друштва.{S} Узмимо на пример радничку плату.{S} Ви сте |
| ише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи додирнуо садашњи об |
| p>— Та докле ћете већ? — рекоше неки из друштва, смејући се.</p> <p>— Хоћу да вам изнесем што в |
| сле тога пође Милан са Радом и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у |
| и се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштв |
| стоје на расположењу <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни |
| се морају свршити с тиме, да ће се цела друштвена организација довести у потпун склад са теориј |
| даље.{S} Држите ли ви, да је савремена друштвена организација добра?{S} Мислите ли ви, да је з |
| временим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи |
| та труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb |
| ма здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора |
| научно гледиште на свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стој |
| своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта знач |
| му почело сазревати уверење, да садашње друштвене установе не ваљају.{S} Све је у њему врило и |
| о су основне тачке наше критике садашње друштвене организације.{S} Ми социјалисте тражимо с тог |
| уштво, што мора наступити после садашње друштвене форме.{S} Он није нимало тврдовао у својим пр |
| т слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу нама није нужно дока |
| је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости, к |
| гра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми не |
| ити таке речи на језику, кад одобравате друштвени ред, који гази и једно и друго и доноси људим |
| друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим |
| да имамо право.{S} Ми осуђујемо садашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви ра |
| њем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преображај, хоће да нам пруже ону слободу, ко |
| ема друштвеној привредној снази и према друштвеним потребама.{S} Рачун показује, шта је све дру |
| отребама.{S} Рачун показује, шта је све друштвеним члановима нужно, па се по томе производи пре |
| виду може се појавити само онде, где је друштвеним члановима осигурано намирење свију потреба.{ |
| доводити у свезу слободу са сувременим друштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи п |
| као и ја, морати владати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не |
| је као и пре.{S} Особито се много бавио друштвеним наукама.{S} Истина, он је то чинио и пре; ал |
| стварма.{S} Било је речи о питањима из друштвених наука („но“, <pb n="11" /> примети Радоје ка |
| ања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки одношаји.{S} Но сад |
| има би се могле подмирити потребе свију друштвених чланова.{S} А шта мислите, како би тек <pb n |
| да, кад не буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго на |
| ротив те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, |
| економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке п |
| просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити човека, да води рачуна о |
| слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини доноси пропаст уместо |
| , а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак? |
| .{S} Ми социјалисте тражимо с тога ново друштвено уређење.</p> <p>— То је оно...{S} Уместо једн |
| ва начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у |
| “ положај...{S} У осталом труло је цело друштвено стање, па није чудо, што се трпи и то...{S} К |
| ма, али уједно и то, да се промени цело друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити |
| ве, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помоћ с тога, што ј |
| правде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства.</p> <p>— Цивилизација... насмехн |
| заборављати, да се у подробности новога друштвеног устројства имамо упуштати тим више, што се в |
| гњечења</hi>!{S} Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Ла |
| га теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разуме |
| Ми тражимо дакле основну измену целога друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење ж |
| и у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред |
| они, који се огреше о утврђена правила друштвеног реда.{S} Разуме се, та правила се морају сла |
| остварити само на развалинама садашњег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Тру |
| н због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познато, ка |
| Вама је добро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив оп |
| ика представљаше страшан протест против друштвенога строја, који радничком свету сиса крв на па |
| Милан поче сад разлагати, како је темељ друштвенога строја сасвим неправилан.{S} При томе се на |
| ском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвеној привредној снази и према друштвеним потребам |
| тако одлучно не да остварити у садашњој друштвеној Форми.{S} Недостаци се могу исправити; али с |
| одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови бу |
| ао уређењу станова <pb n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избе |
| на чистој науци и удешено према целоме друштвеном строју.</p> <p>— Сасвим природно — примети Л |
| ту, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га они схватају.{S} Ал |
| према данашњем породичном устројству и друштвеном стању уопште тих изузетака нема и не може би |
| } Те установе састављају основ садашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту изме |
| а је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу развијати сви морални осећај |
| оизводњу и што појединим људима у таком друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља |
| ати тим више, што се већма приближавамо друштвеноме преображају; јер с једне стране тим нам је |
| а ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот |
| само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} |
| потребе подмирене; јер, као што рекох, друштво има да тражи од својих чланова, да у пуној мери |
| х установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем друшт |
| свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање рук |
| ву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијањ |
| е и не рече ништа. —</p> <p>У вече пође друштво натраг.</p> <pb n="183" /> <p>— Дајте ми руку — |
| лни, него се може само то казати, да је друштво из темеља труло, па с тога мора бити и лечење р |
| ислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако удешено, да су ти рачуни сасвим уобичајени |
| о хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једим.“ Али се о |
| те ли, да према тој слици стоји садашње друштво као гробница, као мрачна ноћ спрам ведра дана?{ |
| сновне тачке нашега гледишта на данашње друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме р |
| ао на другу страну.{S} - Не свиди му се друштво.{S} Него баш вам је покварио посао.</p> <p>— Са |
| е би ти људи тако намножили, да би ваше друштво морало пропасти?</p> <p>— Тај страх сасвим је с |
| стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупос |
| лан, смејући се, — што хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што |
| живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран достојан и |
| престано крпити и натезати, остављајући друштво у патњи, — то је детињаста игра, поред које и д |
| жу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, који су ода |
| утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само утолико, ук |
| ништава се старо стање, па се диже ново друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште им |
| алупа, по коме би се имало удесити ново друштво, што мора наступити после садашње друштвене фор |
| да би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад м |
| рво време пренеће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општ |
| редмет и упоређивати у том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи |
| .</p> <p>Једног вечера седело је њихово друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише с |
| еднога дана после подне крене се њихово друштво у Јовановићев виноград, који беше близу *.{S} У |
| ушала, да је напусти и да потражи друго друштво, него остаде ту и паде најпосле у очајање.{S} Н |
| ела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотле се о истинитој слободи мож |
| У таком стању је ћутао, избегавао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, |
| га нема смисла претпоставка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} |
| ет се мора тек спремити, да створи тако друштво; дакле већ и у том спремању постајаће бољи и уд |
| лико Руса.</p> <p>— То ће бити повелико друштво.{S} Дакле да се иде к њима.{S} А кад?{S} Хоћете |
| <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и говори |
| ирке.{S} У ту дворану уђе наше путничко друштво, пошто се најпре мало поткрепило и одморило.{S} |
| n="164" /> стајало с тим социјалистичко друштво?!{S} Представите себи тек ту развитак науке, ње |
| , који се односи на цело социјалистичко друштво.{S} Поједини чланови имају све оно, што им је н |
| и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опште ствари уређују се општим договором, а |
| остварљивост наших начела, јер се мало друштво, састављено из извесних одабраних људи, не може |
| а у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде даље; а он остаде.</p> |
| еху већ близу клупе, на којој је остало друштво још седело, кад их стиже Милан; он беше тек сад |
| а изједначимо с вама, него се мора цело друштво тако удесити, да уопште влада једнакост.{S} Сва |
| да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="165" /> сневање је, к |
| стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је зарази |
| роје полако по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављ |
| овања удешена према томе, какво је само друштво.{S} Наравно, они који уређују школе, уређују их |
| е можете кривити никога другог, до само друштво.</p> <p>— Ја признајем, да је тако.{S} Не сме с |
| е темеља, те да тим из основа потресамо друштво, кад се иста цељ може постићи и лакшим, па и си |
| а и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— Ти нећеш, али господин би могао.</p> |
| его себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико свест |
| с Миланом и Стевом, те га ови позваше у друштво.</p> <p>Стигоше у виноград.</p> <p>Милан отиде |
| је! — рече Милан, вратив се с Илијом у друштво. — Једва један пут пристаде на наш предлог.</p> |
| ти општа својина свију, који састављају друштво.{S} Иначе имамо пред собом монопол, а не право, |
| ије, кад наступе нове околности с новим друштвом.{S} Те нове околности уништиће и последњи траг |
| их људи, не може упоређивати са великим друштвом, у коме има свакојака света.{S} Што је могућно |
| ло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у додир и са |
| о „сувишном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањар |
| и испуни уједно своје <hi>обавезе према друштву</hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај |
| ене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на основу општег имања све, што је |
| твојим упутствима регулисати.{S} Новоме друштву по свој прилици не ће бити нуждан твој прст, да |
| ок се не сруши сам корен...{S} У новоме друштву, разуме се, моћи ће се одмах применити у живот |
| е да буде од штете.{S} А да ће у новоме друштву људи слободно време сувише употребити на така у |
| зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови бити свеснији и развијенији од данашњег |
| } Свако нека чини што може, нека донесе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво св |
| зговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, сад морате бити весели!</p> |
| породица — прекиде га Лаза — донела би друштву на сваки начин сувише много чланова, па ко би с |
| рачун, т. ј. који не би хтели посветити друштву сву своју снагу (наравно, без сувишног напрезањ |
| у.{S} Но то, наравно, не иде у садашњем друштву.</p> <p>— Како ће да буде добро васпитање у дру |
| > слободу.{S} А таке слободе у садашњем друштву не може бити.{S} Ми тражимо дакле основну измен |
| јте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву могућна потпуна политична слобода?</p> <p>— Заш |
| обода дала би се остварити и у садашњем друштву.{S} Но слобода у свом потпуном облику обухвата |
| литични строј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садаш |
| боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити друштвени преобража |
| а за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, него само да прими ње |
| ико се све већма приближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за |
| бити поједини људи и што им у том новом друштву не би требало. — то би било опште.{S} А иначе с |
| он се по свој прилици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање |
| авно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којо |
| пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се други морали борит |
| } Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко потпуније него данас, јер ће бити доста |
| употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потре |
| онда ћете допустити и то, да ће у таком друштву наступити правилно подмиривање свију потреба, п |
| мислим — примети један, — да би у таком друштву требало дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> |
| за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опште све, што је нужно за производњу и шт |
| 98" /> своје способности у томе светлом друштву.{S} Видите ли, да према тој слици стоји садашње |
| го их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би ка |
| мешати са разузданошћу.{S} Дакле у том друштву важи начело: располажи са <hi>својом личношћу к |
| село и без муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је п |
| вићев виноград, који беше близу *.{S} У друштву је била Даринка, Љубица, Милан, Стева, штампар |
| , да ће бити доста такога времена.{S} У друштву, у ком се тако рачуна, у ком је наука вођа у ра |
| , као и сад, Срби, Руси и Рускиње.{S} У друштву беше и Марко и Олга.{S} Марко је био врло стидљ |
| долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, |
| аљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је свршена ствар.{S} Али не сме |
| остаде <pb n="168" /> само неко време у друштву; после 10 сати био је већ у свом стану.</p> <p> |
| > <p>— Па онда како смо ми ограничене у друштву!{S} Ако прекорачиш извесна правила, што важе са |
| <p>— Како ће да буде добро васпитање у друштву, које је труло?{S} О кућевном васпитању да и не |
| мања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ће у друштву, основаном на нашим начелима, престати такмачењ |
| сасвим неразумљиво и одмах се изгуби у друштву.{S} Олга погледи на Стеву, смешећи се и као пит |
| ону меру, без које не можете опстати у друштву.{S} А код мене то није случај“...</p> <p>Тек шт |
| бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштву, у коме се на сву меру говори и ћерета, или сед |
| ов рачун.{S} Друкчије не може ни бити у друштву, у коме свако гледа да одржи и умножи своју при |
| е ли отпутовала сама, или можда с ким у друштву.{S} Вратар га увери, да је отишла сама.{S} Одма |
| је марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>Кад ступе у дворану, приђе им св |
| способности.{S} А то је могућно само у друштву, које се после садашњега оснује на темељу наших |
| равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се апсолутно н |
| се, бршу и о кроју одела, о понашању у друштву (особито о понашању мушкога света спрам женског |
| ра и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна добра свирачица на гласовиру, а било |
| е, што својим разноврсним радом пружају друштву саразмерно више, него што примају од њега...{S} |
| говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, р |
| примети она тихо.{S} Глас јој је слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати... |
| те се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га |
| Даринка му не врати стисак.{S} Рука јој дрхташе.</p> <p>— Даринка!... проговори Милан тихо и ст |
| е дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том саст |
| уна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосредна последица раз |
| и са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљини.{S} Конструкција је, наравно, особита.{S} Ту је |
| но у њима се ипак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ бил |
| и 14—15 година, кад му по свој прилици „дубоким филозофским размишљањем“ паде на памет начин, к |
| Ту се могло на њему приметити, како га дубоко дира појава каквог болесника, кога чека скора см |
| мети му Милан, — што су се стара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нови |
| кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула старог Јовановића, а особито Даринчин |
| и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху.{S} Једнога вечера дође до формалног обј |
| има му је горела ватра, која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњег |
| пак, тако рећи, огледала дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад |
| т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало до опере, као на п |
| очекивати.{S} У осталом ту није улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема тем |
| о њему сасвим оправдан...{S} Он извади дуван и поче правити цигару.</p> <p>— Иди молим те — на |
| ије, да прода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да оста |
| е не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то |
| је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном умноме лицу.{S} Би |
| е, те је тако исплатио већ приличан део дуга, што га начини особито при ступању у праксу, кад м |
| особито одело („најкласичније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени |
| Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви око дугачког стола, што стајаше испод продуженога крова вин |
| >— Да ми то имамо, не би били нужни ови дуги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за с |
| сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немојте ме мучити...{S} Реците само: |
| поруменила.{S} А Стева поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међ |
| а да је одмах видео, каква је књига.{S} Дуго је гледао целу ону страну, на којој стајаше наслов |
| дућности обично покажу као истините.{S} Дуго би било говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима |
| на послетку са столице и узме шешир.{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је |
| етима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> < |
| промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила.{S} Кад се тако мало |
| с и у кућу.</p> <p>— Ја се не могу овде дуго бавити.</p> <p>— Остаћете ваљда бар неколико дана. |
| е Мита или Коста рекао.</p> <p>Други је дуго време ћутао, па онда на један пут скочи на столицу |
| и и другима.{S} Али тај расположај није дуго трајао.{S} Обично се после неколико дана почињао в |
| ји су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се |
| израдио.</p> <pb n="73" /> <p>Коста се дуго није дао наговорити, да им приповеда о своме путу. |
| ора о том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а |
| S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узр |
| ...{S} Он удари у смеј и то тако јако и дуго, да је Симу скоро сасвим разбудио.{S} Смеј му беше |
| ло печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу ј |
| свега тога бити ништа.{S} Сувише су ми дуго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најп |
| што га чини непријатним; не ће трајати дуго, мењаће радници врсте рада — уопште удесиће се нај |
| и нових мисли.{S} Али не ће се она моћи дуго одржати.{S} Чим се један пут пољуљају под ударцима |
| га човека!{S} Али то дабогме није могло дуго трајати.{S} Мало по мало постајала је веселија, до |
| почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћу — примети Милан.</p> <p>— Да.{S} То вре |
| месту.{S} Говорио је сваки час и обично дуго; кад је ушао у „такт“, глас му беше спуштен, а поз |
| ажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се с њом врло мало |
| ица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго трајати... одговори Милан, полазећи.</p> <p>После |
| отиде кући.</p> <p>— Сима нам је нешто дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — прогово |
| Србина у Беч.</p> <p>— Хоћете ли у Бечу дуго остати?</p> <p>— Остаћемо тамо сви, док год не пос |
| стране искрена пријатељска радост после дугог растанка.{S} Да је ко год могао дубље прозрети ос |
| О слободи</title>“ од Мила.{S} Но и без дугога говора види се, да само <hi>разлози</hi> могу ре |
| м чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тога уверења, да нема тог јела, |
| године.{S} Био је црномањаст; носио је дугу косу; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка. |
| Војин, скинув шешир и намештајући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} |
| даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{ |
| ко је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми послати“... заврши |
| но сам као изван себе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочек |
| и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са снагом и једрином наших начела.{S} Прело |
| ве планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Први им је <pb n="14" /> зад |
| рава, искрена дружба, која мора трајати дуже или краће време, према различитим карактерима и др |
| Гледајте ви.</p> <p>— Не, не.{S} Ја сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> < |
| ма каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити та несрећа, која њој дабогме долази много с |
| Па видели сте је.{S} Останите овде мало дуже, па ћете је виђати и више пута.{S} Одвешћу вас и у |
| је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији р |
| >— Све, све — узе реч Сима, који је већ дуже време био поштеђен од свога немилог госта, меланхо |
| , није се развила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави пон |
| амо по неколико тренутака.</p> <p>После дужег времена почне се Марко мало по мало ослобађати.{S |
| закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.</p> <p>Обоје поћуташе неко време.</p> < |
| тко.{S} Више је ћутао и избегавао сваки дужи разговор с њоме.{S} Више пута није проговорио с га |
| ће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу своме, него баш у интересу |
| е, на које сте ми и тако остали одговор дужни...</p> <p>Марко осети, како му срце поче нагло би |
| " /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дужни уверавати их, да се само остварењем нашега начелн |
| задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе особито оне по |
| орити против старога реда.{S} Њихова је дужност, да се што боље наоружају, те да тим снажније и |
| ако поуздано казати унапред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не |
| ближујемо том новом друштву.{S} Наша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преобража |
| одазриво.</p> <p>— Дошао сам да испуним дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна сол |
| адити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештавате оне, |
| да је тако.{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је ј |
| е не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друштв |
| ају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и т. д.{S} П |
| дивну природну слику, што је састављаше дунавско огледало са околним шумама, горама и долинама. |
| е л’те, да је дивно?</p> <p>Марко скине дурбин с очију.</p> <p>— Та гледајте још!{S} Нисте још |
| сам дуже гледала. — Она му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, |
| је то каква вештина — рече он и управи дурбин на Беч.</p> <p>— Но, како вам се допада?{S} Је л |
| таде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гледајте само, како је диван изглед!{S |
| љутити и окрене се од њега.{S} Намести дурбин и почне опет сама посматрати предео.</p> <p>Међу |
| ћ, а поред њега је стајала Олга, држећи дурбин у руци.</p> <p>— Устаните — говораше му она, — д |
| посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин различит према различном образова |
| , којима се предаје; него мислим ту сам дух предавања, гледиште, са којега се посматра и претре |
| учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добро <pb n="125" /> је још, кад човек |
| а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Душан мисли, да се озбиљна садржина мора у сваком случа |
| околностима.</p> <p>—- Али — прекиде га Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакш |
| и одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се |
| је мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтева само |
| ?{S} Кад би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треб |
| зликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним спис |
| са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фантастичнога, сасвим измишљенога у његов |
| остионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе, обећала својој пријатељици — рече Олга, — да ћу с |
| у бајаги цвета политична слобода.{S} До душе ту је данас саразмерно може бити највише.{S} Али з |
| јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама радо би се забранила свака сл |
| та?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, н |
| ци.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до душе још добро не познајем; тек је неколико дана, од ка |
| О томе можете бити уверени.</p> <p>— До душе, како сте почели, још ћете нам поотимати <pb n="23 |
| вори она, смејући се силом.</p> <p>— До душе непријатност је велика.{S} Да сте остали у пређашњ |
| ином наших начела.{S} Прелом не бива до душе свуда једнако брзо; али без њега не може проћи.</p |
| јаги пријатељ слободе...</p> <p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еман |
| радити.</p> <p>— Сад још не.{S} Има до душе по гдекоји човек, с којим се може говорити; али не |
| е ту имао стан и добру плату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</ |
| ном пробудила.</p> <p>— Сан је њихов до душе врло тврд, али није вечит.{S} Пробудиће се, морају |
| и ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту ствар, али се никад није љут |
| како да се регулише — киша.{S} Он је до душе признавао, да техничка средства, која су њему позн |
| која му нешто приповедаше.{S} Он је до душе није слушао баш с великом пажњом, али тек је остао |
| јмови још смешани, нејасни.{S} Ја се до душе нисам с њим често састајао после оне вечерње забав |
| и предузима.{S} Одећа та не мора се до душе слагати са <pb n="117" /> преживелим правилима бес |
| уждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али <pb n="122" /> то ника |
| мо.{S} Од некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскор |
| у и паде најпосле у очајање.{S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али |
| не верујем, да то може бити.{S} Они до душе доказују, да се то све даје лако остварити, чим љу |
| ати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не греју.{S} Хоће човеку |
| у, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не |
| м — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као |
| пехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душе, доцније почети посао, који се код других већ одав |
| <pb n="184" /> чинити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напр |
| племенито и узвишено“.{S} Ја сам му до душе доказивао, да је на кривом путу, али све то није п |
| е победа дакле извесна.{S} Сметње су до душе врло велике; али опет нису толике, да се не би дал |
| да ће то доцније учинити.{S} Они су до душе били уверени, да би политичан лист био најзгоднији |
| оља — узе реч Даринка —- кадра је ту до душе врло много да учини, али тек нема ни она неогранич |
| омињући његово пређашње понашање. — „До душе“, говорила му је Олга једном приликом, „нисте се ј |
| } Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет мамуран.{S} Сам себе грдим. „Јово, |
| па им пружаш којекакве рецепте, које ни ђаво не треба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, |
| <p>— Нашао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, см |
| да чује; бежао је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега н |
| и ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га Сима, преврћући се на другу страну; |
| го таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „Не чудим се“, нас |
| а Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Чујем, да си га тражио по што, по то.</p> <p>— |
| чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је само ј |
| творе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, |
| о међутим доста слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније |
| > <p>— То је нека светковина славенских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на |
| писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Прочиташе га.</p> <p>— До |
| је неку малу стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи ј |
| и, упливишући у доброме правцу на своје ђаке.{S} Дабогме, таки рад сам по себи не би нас далеко |
| , па, је позвао и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p |
| бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекл |
| анци.</head> <p>Наступио је октобар.{S} Ђаци се опет искупише. </p> <p>Наскоро се почеше састај |
| едно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? питаше Иван Олгу.</p> <p>— Много боље него |
| смо вест из Беча, да су тамошњи српски ђаци почели радити на утврђењу свезе између свију наших |
| енских ђака — објасни Марко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи. |
| у своје предмете, гледаћу да дам својим ђацима правилно гледиште на ствари, које им будем преда |
| лише, да се упознају и с другим српским ђацима, а особито с Миланом, о коме им је Сима много го |
| едицину већ пете године.{S} Међу бечким ђацима социјалистама имађаше више познаника; али о њихо |
| би рачун, па се остане без новаца...{S} Ђачки послови...{S} Но то сам ја искусио још првих годи |
| Та свеза имаће се пре свега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ћ |
| о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар човек; добро се слагао с Радојем, с к |
| кажете — узе реч после краткога ћутања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље |
| авим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те ствари ситнарије.{S |
| м начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} Ја сам већ рекао, да |
| према спољашњој природи - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> |
| збиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно одао на склапање калупа, |
| <p>Радоје беше већ приповедио Милану о Ђоки, што је било најзанимљивије.{S} Ђока је био добар |
| одредити.</p> <p>— Јеси ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћут |
| е приближе Милану, који се разговарао с Ђоком.</p> <pb n="34" /> <p>- А, ви сте се упустили у в |
| приђе Радоје Милану, представљајући му Ђоку Цветковића, техничара циришког.</p> <p>Радоје беше |
| уте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдоглав, |
| никад краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде дру |
| ла, наравно, у своје време....</p> <p>— Е, па онда што сте се ту укочили? — питаше <pb n="170" |
| ко вам и иде тај ваш посао....</p> <p>— Е — умеша се Јова, — не иде наш посао тако споро због т |
| >— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га |
| ме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта в |
| е од најбољих овдашњих кућа...</p> <p>— Е — упаде јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене. |
| је био ни један пут у опери...</p> <p>— Е, па тако се десило — смејао се Јова. — Него (и при то |
| , па се комотно разговарају...</p> <p>— Е, па разговарају се они још комотније, кад су овде зај |
| и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, |
| ? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједн |
| сте сами.{S} Нема вам Љубице.</p> <p>— Е, она је сад у послу — одговори Даринка, трудећи се, д |
| /> <p>— Доста је већ и овако.</p> <p>— Е, дакле решавајте.</p> <p>Настаде општи говор.{S} Једн |
| есретник, па шта ће онда бити?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он. |
| pb n="230" /> се он и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са св |
| и га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је већином |
| све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али уједно и то, да се промени цело друштвено |
| Ништа...{S} Шта бих могао имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарат |
| м?!{S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не мог |
| „Шта је теби?{S} Нешто си ослабио“. — „Е да?“ — „Изгубио си и боју“... — „Па добићу је опет“. |
| м и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут“, примети на то Ана Василије |
| аљда се боји, да ће умрети.</p> <p>— А, ево и мојих другова.</p> <p>Милан и Сима, који су међут |
| орили немачки.</p> <p>— Како је било... ево овако -— одговори Пера. — Јова је доста, брзо сврша |
| p> <p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чла |
| темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да означим у главним тачкама. — Произ |
| и Милан, извадив једно писмо из цепа, — ево вам писма од наших ђака из доњих крајева.</p> <p>Пр |
| ало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— Ево и њега, с леве стране — рече Коста грофици Ч., с ко |
| представим, како би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша нач |
| је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли |
| </p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ево — повиче на то Сима, пружајући обе руке — пипајте м |
| је вас срамота, тако што казати?!{S} Та ево ја бих овако матор поиграо, а ви тако седите па гле |
| уредан пасош, те тако пређем границу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један |
| видео.{S} Какве нам гласе носиш?</p> <p>Ево, шта сам донео — одговори он и пружи му један телег |
| „Марко“, повиче у томе Пера од остраг, „ево ти твоја торба; нећу више да је носим“.{S} Марко от |
| замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економ |
| и несрећу и јад?</p> <p>— Али политична економија — поче опет Лаза — указује на различите начин |
| ј закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, да би се дејство тог закона могло |
| јући последње издање Рошерове политичне економије.{S} У томе га прекиде писмоноша, који му доне |
| ра?{S} Први либерални учитељи политичне економије били су бар искрени, те су отворено признавал |
| ло сећате, како авторитети у политичној економији наглашују, да међу сталежима не постоји у суш |
| ну у том селу, а поред тога су водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостај |
| доста имућан; изучаваше у Цириху пољску економију. — А трећи, Радоје Николајевић, омален, широк |
| једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ништа.{S} У подне је јео |
| мере, што их препоручују ваше политичне економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задов |
| ом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио управо с |
| на употреби најамника основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, кап |
| При томе се највише бавио критиковањем економске стране друштва, а само је са неколико речи до |
| рење свију потреба.{S} Дакле престанком економске конкуренције не само да се не убија у луд’ма |
| сам претресао темељ садашњега друштва с економске стране, онда сам нагласио и то, да се својина |
| така. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, не ваља политичн |
| напред), те се на основу тога уводи нов економски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте |
| ње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се на све људе и групе, које сас |
| икако не слаже са општом солидарношћу и економским рачуном, који се односи на цело социјалистич |
| заједничка производња на темељу општег економског рачуна била просто немогућна.{S} Приватна св |
| Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с <pb n="141" /> научним за |
| , као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске |
| в натицања у добру, него смо противници економској <pb n="146" /> конкуренцији, која ствара <hi |
| Милану, — да својина постаје у данашњој економској системи туђом муком, туђим неплаћеним радом. |
| родице и установу државе.{S} Говорећи о економској организацији данашњега друштва означи он сво |
| одицу и државу.{S} Но сад је реч само о економској организацији.{S} Дакле резултат је то, да се |
| о средстава, да се маса одржи не само у економској, него и у политичној потчињености...{S} Је л |
| неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда не мислите, да ћ |
| ли каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле изл |
| ма. — Производња се ту оснива на тачном економском рачуну, т. ј. она се удешава према друштвено |
| да се ње одречемо?</p> <p>-— Ви мешате економску утакмицу са натицањем међу људима иначе.{S} Н |
| .</p> <p>— Ви хоћете да сасвим уклоните економску конкуренцију...{S} Али она подстиче људе на т |
| мишљај ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да |
| својини у целоме је свакојако употреба, експлоатација потчињене радне снаге.{S} Осим тога непок |
| ајамнике, гомилају своје имање тим, што експлоатишу те најамнике, т. ј. не плате им сав рад.{S} |
| иће изражено математичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачк |
| трукција је, наравно, особита.{S} Ту је електрицитет покретачка снага.{S} Он креће точкове на т |
| што кажеш, својом фантазијом створио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу. |
| мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то с |
| епе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се утолико жешће |
| основу саме природе мора се извести та еманципација, или управо онај део еманципације, који се |
| ти та еманципација, или управо онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се |
| у врло незгодном положају, противећи се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако |
| лате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њ |
| ната ствар.</p> <p>— Али верујте, да се еманципацијом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женск |
| спођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало да се чуд |
| од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћиват |
| а једном приликом, „нисте се још сасвим еманциповали; али кад вас упоредим такога, какав сте са |
| врло нужно.{S} Ја се познајем с многим емигрантима...</p> <p>— Познајете ли Л.?{S} Он је био у |
| , како су ти људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености в |
| а се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ и |
| имам посла с човеком, који нема довољно енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по сво |
| екао.</p> <p>— Јесте; он је уопште врло енергичан.</p> <p>Још нису ни попили каву, а Милан дође |
| у, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Стев |
| изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} |
| 71" /> А кад би ми имали које туце тако енергичних и умних људи, као што си ти, онда би све ишл |
| ате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не тр |
| о, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p>— Видим, видим.. |
| вилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, или боље, баш зато тр |
| е уређење соба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, |
| нема рђав укус ни у материјалном, ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p |
| ису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је отац при |
| ћу да говорим? — одговори јој он.{S} - Ето говоре други доста.{S} Најпосле мене се то и не тич |
| ебе...{S} Нисам могла дуже трпети...{S} Ето, ни ваш одговор нисам могла дочекати.{S} Сама сам д |
| сам већ рекао, да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам |
| зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се изгубило нашим ослобођењем; а остала би з |
| 32" /> најбоље људе из наших редова.{S} Ето и Лаза ми је постао нешто сумњив.</p> <p>— Та како |
| како би они сами имали асне од тога.{S} Ето вам ваше напредне снаге!{S} Она с једне стране крећ |
| ив нас ни једног озбиљног аргумента.{S} Ето, да наведемо у неколико речи све основне тачке наши |
| придржава предавач или предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од кор |
| аћен, тим је већи његов чист приход.{S} Ето вам опет у неколико речи доказа, да са својином сто |
| запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и сами.</p> <p>Иван прочита телеграм. </p> |
| лико.</p> <p>— Како хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гле |
| ћемо моћи тиме ништа аснити ствари.{S} Ето, на пример, шта ћу ја радити, ако добијем какво мес |
| како сиромах човек мора да се пати.{S} Ето ја, на пример, нисам у стању да набавим себи ни све |
| овамо, па никако да се вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па ник |
| рима, али тек опет баве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се осо |
| више пута опажа крајња несмотреност.{S} Ето и тај случај, који је вас натерао на бегство, поник |
| ј, — не ваља темељ данашњем друштву.{S} Ето, то су основне тачке наше критике садашње друштвене |
| Само ви престаните један пут!</p> <p>— Ето видите га сад — окрете се Стева Олги, која се ту сл |
| би, кажу, било имање опште...</p> <p>— Ето!{S} Видите, да хоће да отимају!{S} Ал’ не дам ја, д |
| аучну хипотезу од измишљотине.</p> <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис |
| меја се она.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето тако.{S} Добила сам у Прагу од Ане телеграм, да не |
| и се боље уверио; а међутим их метне на ето. — „Јесу“, одговори овај; „узми па читај, ако хоћеш |
| уго трајали ти преговори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Ме |
| ате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} Једва сам вас дигла, да разгледа |
| Па што онда питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима |
| S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, како је с одушевљењем говор |
| ам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{ |
| ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и С |
| реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и |
| аш сасвим добро.</p> <pb n="95" /> <p>— Ех, добро...{S} Само ви престаните један пут!</p> <p>— |
| и — проговори неко. — Можда...</p> <p>— Ех, не ће остати!... прекиде га Сима.</p> <p>У томе дођ |
| сте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви мислите, да је цео свет лењ, као ви што сте...{S |
| још један пут.{S} Уједно се чуо и неки жагор, али речи нисам могао разабрати.{S} Пођем напоље, |
| е то није могло разумети, јер је настао жагор и смеј.{S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у з |
| има, која се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала б |
| ам; па опет сам, још кад сам била мала, жалила сиротињу.{S} А то је с тога, што сам размишљала. |
| ако немилостиво свезала језик.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да |
| речи, које би имале да послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се раднич |
| и, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар.{S |
| {S} То је тако смешно...</p> <p>— То су жалосне појаве — примети Милан, — но срећом све их је м |
| сле и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати писма, у којима има ствари |
| ме и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S} Милан поче сад разлагати, како је т |
| није нужно даље ни говорити.{S} Али, на жалост, на вашу љубав не могу вам љубављу одговорити... |
| који буду израђивали те појединости, на жалост, без њега.</p> <p>Таки је био човек, што га је с |
| е речи нису остале без уплива; само, на жалост, ето му се сад поквари све.{S} Мора бити, да је |
| ма просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дошли до те увиђавнос |
| им, али што јесте, јесте.{S} То је само жалост, што таке главе посвећују своју снагу другим стр |
| н на неки поштен ручак на своју највећу жалост није могао да једе, колико би хтео; сасвим се би |
| вно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло пр |
| м погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Мила |
| своју снагу другим странкама....{S} Он жалостиво махну главом неколико пута.</p> <p>Сава се ме |
| бечкој станици дочека их Пера Берковић, Жарко Милић и Марко Лазаревић.{S} Прва двојица су нам п |
| е употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озби |
| ди, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примети Милан. — Напротив он |
| и чита.{S} То је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних н |
| >— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p> |
| ику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — примети Стева — доста <pb n="123" /> развијен о |
| <p>— А, тога се не плашим — насмеје се Жарко. — Ја признајем до душе, да се баш не одушевљавам |
| опере, као на пример мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Г |
| >— Дакле тако нам прође Јова — говораше Жарко Милић. — То му не може бити баш најмилије.</p> <p |
| једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; |
| /p> <p>— Неки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна |
| обро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно.{S} Без новаца нема ништа.{S} М |
| воје мишљење.</p> <p>— Ја сам — узе реч Жарко, — противан само томе, да се пишу мале приповетке |
| ао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правник, био је плав, са врло јаком и оштр |
| Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом концерту испао од прилике онако исто, |
| е — проговори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да |
| на.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин Сима жели, да му се свира — нашали се Љубица.</p> <p>— Но, а |
| би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то жели, нека јој буде.{S} Непријатно јесте, али свеједно. |
| Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али |
| видети, да ја имам довољно разлога, што желим, да сад не говоримо о тој ствари.{S} Ту треба обј |
| {S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазр |
| апротив...</p> <p>— На тај начин ви нам желите и даље робовање из чисте наклоности и љубави...< |
| госпођице, управо хтеле?{S} Је ли ваша жеља то, да што пре добијете изборно право, да постанет |
| , не толико ради праксе, него управо иа жеље, да што више науче.{S} Новаца су имале доста.</p> |
| ћу се ја можда смрзавати на тој врашкој жељезници.{S} Они до душе греју, али готово боље да не |
| и.{S} Спремим одмах своје ствари, па на жељезницу.{S} Срећом сам имао уредан пасош, те тако пре |
| је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гости |
| ина очекивала је од тога сјајан успех и жељно је изгледала време, када ће моћи учествовати у „б |
| ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако о |
| после — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, свршите, нужно је... морам дознати |
| кујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} Приповеди им укратко ово.</p> <p>Из Цириха је |
| д се освесте, видеће, да сви имају исту жељу и исте интересе: наш утучени сељак и овај радник о |
| } Ту је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други баци |
| то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{S} Не треба да в |
| а женску потчињеност; али садашње стање жена не може се управо ни назвати тим именом: а осим то |
| им, па крај!</p> <p>Даринчина мати беше жена мирне нарави, која није нимало била расположена за |
| ме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара њеној при |
| и често јој даваше „мудре савете“, као жена, која је много „искусила“.{S} У последње време поч |
| који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увршћивати ни међу оне |
| ма...{S} Они не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот |
| ага човечија донела људ’ма превласт над женама?{S} Тако је сурова сила још у прастаро доба учин |
| не говоре ништа о „општим“ женама...{S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се |
| угу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не може напустит |
| никако не одговара њеној природи.{S} Од жене не може никад постати човек.{S} Но она не треба на |
| .{S} Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче |
| ива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устрашено |
| је, да савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтеват |
| опет с Митом, који се међутим вратио из Женеве.{S} Почне им приповедати о свом путу.</p> <p>— Н |
| лично познат и с Митом, да одмах дође у Женеву, јер га он очекује тамо у означеној гостионици.{ |
| {S} А казаћу вам и куда.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — |
| S} Кренем се ја лепо на пут и стигнем у Женеву.{S} Био сам тамо више пута, па се упутим управо |
| /p> <p>Из Цириха је био отишао управо у Женеву.{S} Потражи гостионицу, у којој је пре Мита наша |
| усне.</p> <p>— Мора бити, да хоће да ме жени — помисли у себи Станоје.{S} - Добро, доћи ћу одго |
| ка нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, онда не може бити говора о добр |
| ли није ништа говорио <pb n="217" /> ни жени ни Даринци, него се трудио, да га бар ослаби, ако |
| е се љуте, није им право, особито мојој жени; е, ал’ ту нема помоћи; данашњи млад свет је тврдо |
| ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на новац, јер се боји доцније још в |
| о би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност тог корака |
| не спекуланте, па опет и они морају при женидби да се обзиру и на материјално стање, на мираз.{ |
| ори он, надајући се, да ће сад почети о женидби.{S} Није се преварио.</p> <p>Кума, се пре свега |
| S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се (мислио је он) оженити пре него шт |
| ога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на њихову данашњу шетњу, на Дари |
| , а друго је, водити просту трговину са женидбом.{S} Садашње друштвено стање може нагонити чове |
| амо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а осим тога њему је, као и другим Милановим д |
| раше Никола, — шта ће бити с том твојом женидбом?</p> <p>— А шта може бити?{S} Узећемо се, па к |
| тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу |
| које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, које су нужне |
| љутио и говорио је, како он никако није женомрзац, него их напротив често избегава и у њином др |
| за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... — „Али то је врло смешно“ примети му |
| и закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у први мах поникла из разлике У физично |
| ти.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу млого да вам говорим.{S} Са |
| аобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништава |
| и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика и |
| се не огреши о саму природу.{S} Истина, женски свет је сувише ограничен; но ту има лека.{S} Тре |
| а.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p>— Извин |
| ма та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора |
| и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, па је с тога врло ретко долазио у дод |
| тпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста приме |
| е, шта ће бити с првим?{S} Како изгледа женскиња с докторским ножем у руци, или...</p> <p>— Та |
| укусу већине мушкога света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S |
| развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на своју околину...{S} Све |
| другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље познајете.</p> <p>— Да, |
| е с читавом филипиком против ослобођења женскиња.{S} Истина, ви хоћете неке реформе, неку попра |
| х, да изучи педагошки курз.</p> <p>— Та женскиња — говорио је Мита о грофици Ч. — доста је разв |
| , тетка — рече Даринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} |
| вота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} |
| ј позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај |
| о и сам, али шта ћу“... — „Не бежите од женскиња, па ћете већ постати друкчији.“ — Он је на то |
| средна последица разговора са једном од женскиња, с којима дотле није скоро никад ни говорио, — |
| сам одмах <pb n="66" /> приметио, да је женскиња — већ по аљинама.{S} Погледим боље по соби, — |
| којима је сасвим по вољи садашње стање женскиња.{S} Ја увиђам, да то стање ваља у многоме пром |
| и се тиме могло оправдати садашње стање женскиња?</p> <p>— Мени се бар тако чини....</p> <p>— Т |
| оја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљајући на коренити |
| еобе...{S} А <pb n="226" /> што се тиче женскиња, они кажу, да ове треба да имају једнака права |
| рукчије, кад се састајање између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, |
| — Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима |
| ем ја — смејао се Стева,— да се он боји женскиња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће |
| ога времена. — „Не, нисам ја непријатељ женскиња“, правдао се он, гледајући пред себе; у очи јо |
| ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она после некога времена. — „Не, н |
| сподин тако ватрен противник ослобођењу женскиња.</p> <p>— Шта би ви, госпођице, управо хтеле?{ |
| ство и са неколико <pb n="79" /> бечких женскиња, почеше његова писма бивати све ређа.{S} Узалу |
| рих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, |
| но; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био је један од виших |
| у она, „да се ви тако чудно понашате са женскињама, а особито с нама.“ „Ја видим то и сам, али |
| } Марко је био врло стидљив, особито са женскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p |
| а, „што нисте долазили у ближи додир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се |
| „да ви нисте никад долазили у додир са женскињама?“ — „Нисам их тражио, па тако нисам ни бивао |
| се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење, кад би се оне на |
| победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окрену |
| га врло ретко долазио у додир и са оним женскињама, које су им биле начелне пријатељице. </p> < |
| трулеж, што је у том погледу шири међу женскињама њихово стање, није могла и не може остати бе |
| јом не би дошло ни-до-каквога добра.{S} Женскиње би изгубиле своју нежност, која у природној кр |
| људи искварени, без икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспосо |
| на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињеном стању, а овамо сте |
| асвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одговара њиховим |
| који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренутака |
| Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речен |
| рачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћемо |
| да чујете.{S} Бојите се, да би тиме од женскиње изишло неко друго створење...</p> <p>— Допусти |
| обазре и види човека у годинама са две женскиње.{S} Остало друштво, с којим је пошао, отиде да |
| стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том погледу н |
| што га сад уживају.{S} Положај слободне женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин |
| у стану Ане Василијевне, плаве, омалене женскиње, која је слушала неке курзове на медицинском ф |
| иња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек |
| значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавањ |
| љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али он хоће, да с |
| живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које се на то обзиру.{S} Уместо љубави решава |
| е? — говораше Иван Платкин лепој плавој женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, т |
| та „несрећа“, да се мора разговарати са женскињом....</p> <p>Настаде још јачи смеј.</p> <p>— Ев |
| вори. — „Једва један пут видим и вас са женскињом“. рече му Олга. — „Е, па није то баш први пут |
| уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне |
| ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У соби је било доста мрачно, те не могох о |
| е само оба моја познаника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S |
| мену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од како вас познадох....{S} Ни он н |
| ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{S} То је Рускиња, из Бесарабије; врло добра, |
| ми врло добро знате, да између мушких и женских личности може постојати потпуно, ничим непомуће |
| ле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у женск |
| страг.</p> <p>Даринка се осврне и опази женско лице, које је усиљеним осмехом требало да изрази |
| 94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је смрт.</p> <p>Сима се љутио и |
| а у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} Али |
| ђе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесним |
| (особито о понашању мушкога света спрам женског), о количини и каквоћи јела, о уређењу локала з |
| заступала у разговору с вама само права женскога света, који је у целини потчињен мушкоме.{S} А |
| след дотадашњега неприродног избегавања женскога света.{S} У осталом тешко да би у такој прилиц |
| страније изображење и т. д., да би се у женској поли развиле све лепе и племените стране ума и |
| , да то стање ваља у многоме променити; женском свету треба дати шири делокруг, него што га сад |
| , — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена |
| {S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али садашње стање жена не може се у |
| добити млого новаца, али ћете бар имати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та |
| захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом.{S} Треба дакле предузети све мере, кој |
| никако не могаше да се начуди ванредној жестини њеној.{S} Она је до душе више пута потезала ту |
| није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако |
| у околности таке, да се не морате много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што ре |
| читељ српски на ручку.{S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним |
| рад).{S} Он беше по нарави својој врло жесток, те се с тога, разуме се, јако љутио.{S} Покушав |
| рену беседу, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настан |
| и дуго јести печења“, прекиде га Никола жестоко; „близу је већ ваш крај!{S} Доста сте се ширили |
| тара начела дубоко укоренила, па се сад жестоко одупиру навали нових мисли.{S} Али не ће се она |
| — упаде јој у реч Лаза, — ви нас одвећ жестоко осуђујете.{S} Може бити, да смо ми на кривом пу |
| ити доста свачега...</p> <p>— Ти се баш жестоко бориш — прекиде га Жарко — против људи, који се |
| ио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да победа не сме |
| ажаваше <pb n="54" /> потпуну оданост и жестоку ватру, што је у њој горела.</p> <p>— Свакојако |
| ија, која се проповеда, мора се утолико жешће осудити, што би се њоме уништиле баш те лепе стра |
| и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима му је горела ватра, која показиваше дубо |
| } Илија Васиљевић бијаше повисок, плав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше у |
| таком расположењу; а иначе је био доста жив, окретан и пријатан човек, осим кад је хтео да буде |
| , са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— Мило ми је, мило |
| знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази о |
| евом.{S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник |
| е да отимају!{S} Ал’ не дам ја, док сам жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду о |
| извор свему ономе, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у |
| о могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи рад на темељу општега имања, |
| ијатно, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танк |
| година.{S} Није имала нигде никога.{S} Живела је од мале пензије, што је добијаше као чиновнич |
| ек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живела Олга!{S} То се све њој има приписати!“ — Марко с |
| сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам ја живела.{S} Кад су ми умрли отац и мати, остане ми велик |
| , што је била испод моје.{S} У тој соби живела су моја два познаника, врло добри људи.{S} Ја се |
| ела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; |
| а, код којега му је мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; |
| а то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као год што сад ми имамо да освајамо тај нови с |
| ођем у Париз.{S} Ах, како смо ту сретно живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је |
| ег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Бачкој.</p> <p>Кад је од прилике |
| ан је ишао горе-доле по соби.{S} Они су живели наблизу, те су се скоро сваког вечера састајали, |
| варошицу у јужној Францеској.{S} Ту су живели неки њихови рођаци.{S} Отац јој је у тој варошиц |
| ехничара, јер није имао свога стана.{S} Живео је управо о лебу и води; па ни леба није увек има |
| у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече беше приређена ве |
| мах неке инструкције, те је доста добро живео. — У почетку често дописиваше са својом „вереницо |
| но?{S} До душе, пријатније би нам било, живети у новом друштву, него у овом; али онда би се дру |
| /p> <p>— Морао сам га тражити.{S} Треба живети.{S} Нисам рад, да опет дођем у тај немио положај |
| } Има, веле, доста родова; имала би где живети, баш кад би се и та несрећа догодила Ја сам гово |
| ема смисла.{S} Ви кажете: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли |
| што сврши медицину; њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку |
| што пре сврши што год, од чега би могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кућ |
| им младенцима?..{S} Да, они не би смели живети у једноме стану... не би се смели често састајат |
| — поче опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, рас |
| о тај нови свет, у коме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар н |
| суму новаца, с којом не би могао никако живети, да није поред тога имао и неку малену стипендиј |
| е с тога морамо напред.{S} Ми не можемо живети без рада; то је наша потреба.{S} Борићемо се, по |
| реба да се навикнемо на патњу, да умемо живети о црноме лебу и води, да можемо спавати на земљи |
| Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p |
| да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да живе, ако се оснује општи |
| ав сте ми ви млад човек!{S} Та треба то живети, треба се мало протрести....{S} Хајд’, Даринка, |
| нашто?{S} Средстава имам доста, да могу живети.{S} Овако бар имам тим више времена, да читам и |
| њем рђаво.{S} У ** је свршио гимназију, живећи сиромашки; имао је неку малу стипендију и учио ј |
| ања, те је тим путем дошао и на питање: живи ли он, или је то само уображење.{S} У осталом има |
| испиту, доста слаб; нема новаца, једва живи, а мора остати ту и мора се уписати на технику, је |
| који нагласак, како сиротиња не може да живи и т. д.{S} Али нисам против тога, да се пишу велик |
| о, него само да прими његов рецепт и да живи по њему.</p> <p>Али то су још ситнице према другим |
| ли опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па и |
| непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинална, али |
| ин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ |
| е опет Милан. — Вели, да сад млого боље живи, него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу |
| ка, подмирују све правилније; у коме се живи и ради по науци, те се тако у новим члановима доби |
| p>— Где?</p> <p>— Па у Одеси.{S} Ту јој живи породица.</p> <p>— Јесу ли прави Руси?</p> <p>— Је |
| им искуством увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у |
| ни у естетичном смислу...{S} Он красно живи поред ње.</p> <p>— Бљутаве ствари...</p> <p>Међути |
| аме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољу.{S} Ви |
| била је врло разборита.{S} Чудновато је живила овде, па тако је ето и свршила.{S} Сећам се, как |
| у.{S} Тим се и издржавам овде; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он прест |
| а знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{S} Мислила сам, да се одам на медицину |
| и народа.{S} Ми треба да се научимо, да живимо с народом.{S} Тако може бити успеха.{S} Треба да |
| или више равнати по њима, ако хоћемо да живимо у друштву и да радимо.{S} То је нешто, што се ап |
| удеси према напреднијем времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — преки |
| в нашег ослобођења!{S} Ви видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затек |
| ажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p>— Е, видиш ти њихова по |
| <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, живиш?{S} Та ово је подрум...</p> <p>— Мораћу изићи...{ |
| p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него |
| једним кишобраном из предграђа, где они живљаху, у друго предграђе.{S} Подуго су ишли не говоре |
| н. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах сељак, ши |
| пре неколико година остала без оца, те живљаше с матером у *; отац јој, стари Ненадовић, био ј |
| ецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма кад пасти и њој у део каква „с |
| /head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јовановићевој кући био је он н |
| ти.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса |
| сти у хармонију са потребама слободнога живљења, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да |
| не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У остал |
| рко мало по мало ослобађати.{S} Постаде живљи, одрешенији.{S} То је, разуме се, ишло полагано.{ |
| ока, плава Рускиња.{S} Кад је говорила, живо је гестикулирала.{S} Говорила је с Миланом францес |
| ни...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према мени.</p> <p> |
| се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се |
| ло на страну.{S} Гост је шаптао, машући живо рукама; а Мита извади новце и пружи му, колико је |
| дно и да не учествује у разговору онако живо, као обично.{S} Но њему није ни пало на ум, да обр |
| некога времена показује се до душе већа живост, али још нема изгледа, да ће се наскоро моћи изв |
| допада; у тој брбљавости они виде само живост...{S} Него видите ли, како се укусно и, што је г |
| , да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Утицати на малу околину — и то |
| љнији рад, изгубила се и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних с |
| е.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, па то ти је све.{S} Шта би |
| не, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који ку |
| а се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те се |
| оји би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити др |
| будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и ма |
| с том ваздушном слободом, кад му је сав живот отрован непрестаном патњом?{S} У њему је погажено |
| {S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити |
| ди, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати и убија |
| све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи економски рачун односи се |
| S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, те ће се свет томе прилагодити, виш |
| развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — прекиде г |
| , да се она отровала с тога, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S |
| , много више.{S} Овде је далеко мирнији живот, све је некако тихо, те човек може у миру да се о |
| а све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том погледу: <hi>ради пре |
| ој већини пада у део несретан, патнички живот?</p> <p>Лаза не одговори ништа.</p> <p>— Ваш либе |
| еизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треб |
| о питање, а из тога се пређе на народни живот и друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело н |
| које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропству и мучењу...{S} Ми нећемо да ид |
| организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама доп |
| {S} Жене нису ваљда ствари...{S} Брачни живот оснивао би се само па љубави...{S} Станоје мало ш |
| вршавање и надметање у добру.{S} Брачни живот, који се оснива једино на љубави....</p> <p>— Али |
| и брак доноси са собом то, да се брачни живот не даје лако раскинути, ма да постане сасвим несн |
| и Стева Љубици, — што је садашњи брачни живот таки.{S} Напротив било би чудно, да није таки.{S} |
| а породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и зб |
| би вам у сваком случају могао осигурати живот и који би вам био по вољи...{S} Он је гледаше с п |
| ед уживају, осећајући, какав ће им бити живот.</p> <p>Даринка се усиљено осмехне.</p> <p>Стева |
| ?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ Никола |
| онда, кад одреше себи руке, удесе свој живот по тим начелима...</p> </div> <div type="chapter" |
| ве, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи |
| ица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабијег ума него ви.{S} |
| и оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, на |
| члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свестрано разв |
| уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед отвара... |
| потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме |
| је баш потребно ради промене.{S} Буран живот досади се, кад дуго траје.{S} То сам ја искусила. |
| коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од н |
| ља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и ус |
| на улога има тим више дражи у себи, њен живот је тим појетичнији...</p> <p>— Ми тражимо слободу |
| ћете наћи на другом месту.{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није у |
| друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода о |
| а све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имање.... примети нек |
| 4"> <head>IV.</head> <head>Из трулежи у живот.</head> <p>— Чудна је то ствар — говораше Лаза оп |
| разуме се, моћи ће се одмах применити у живот и та начела, што их је наука о васпитању до сад у |
| под условом, да се наша начела уведу у живот.{S} Док постоји овако друштво, какво је сад, дотл |
| та начела морати примити при увађању у живот, одредиће тадашњи услови, који нама сад не могу б |
| оред свег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да |
| S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, сувопаран.{S} Кад су свима подмирене |
| раде они, који у теорији просто одричу живот, те тим комотније у пракси грабе, што год могу, — |
| Међутим се Марко и Олга венчају.</p> <p>Живот наших бечких познаника текао је као и обично.</p> |
| овна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бави науком више као пријатном студијо |
| сти глупости и осталих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти |
| и пре; али није више морао поред такога живота толико радити, као пре испита.</p> <p>— Надаш ли |
| ајважнија страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сас |
| же доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људима из главе осо |
| ане дошле до уживања потпуна човечанска живота?{S} Не, ретки су људи и ретке су женскиње, које |
| равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг женскиња чове |
| х „мудраца“ позајмљену „науку“, да нема живота, него га ми само себи уображавамо; али су ти људ |
| дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, те ти се ја решим |
| то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренци |
| чаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота споменућемо само једну карактеристичну црту.{S} |
| /p> <pb n="188" /> <p>— Појезијом вашег живота.</p> <p>— Ви изиђосте с читавом филипиком против |
| руштву неки елементи старога друштвеног живота; у којој мери — то се не може напред знати.{S} П |
| бро познато, како све стране друштвеног живота утичу једна на другу; па тај уплив опажа се јасн |
| како је јадна слика садашњег породичног живота.</p> <p>— Није баш увек — примети Лаза тихо.</p> |
| зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојит |
| p>— Боље него лане...{S} Од прилике сад животарим, као ти, Симо, што си лане провео оних петнај |
| обру, јер та тежња нема ни свезе с оном животињском борбом и грабљењем, него јој се баш напроти |
| скоро свију мана, у које је дотадашњим животом био упао.{S} Постаде други човек.</p> <p>Јова п |
| огме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ја провела детињство!{S} Била с |
| ио.{S} Није му тешко било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима |
| е, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољ |
| не може бити говора о добром породичном животу....</p> <p>— Али — прекиде га Лаза —- данашњи бр |
| аги проста сањарија, којој у практичном животу нема места.{S} Ја му наведох те разлоге, а он ми |
| <pb n="89" /> Тако је он решио питање о животу.{S} Очевидно далеко практичније раде они, који у |
| ј, ко је паметнији, да има више права у животу него онај, ко је слабији у томе?{S} Лепа логика! |
| о мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим убе |
| он својим пријатељима, „да ми морамо у животу сваки час долазити у сукоб са својим начелима; т |
| себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“... |
| антастично приповедање, које само дражи живце и даје хране једино размаженом, болесном уображењ |
| но писмо.</p> <p>Погледаше на поштански жиг.{S} Писмо је било из Париза.</p> <p>— Гле, из Париз |
| је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са |
| но читати те ствари — умеша се Стева. — Жил Верн пише врло интересантно и вешто.{S} У његовим д |
| даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није |
| /p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пу |
| а више пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S |
| " /> у унутрашњости ипак потресене неке жице, што стајаху у свези са успоменама из прошлости.{S |
| у, како би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, г |
| о волим така друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону |
| , нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи бра |
| „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине |
| , шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако... |
| ајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање. |
| ећа, седео је на дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Ц |
| чније“ беху им дугачке — преко колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Про |
| једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а |
| се људска природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То ј |
| престано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Од куд |
| неке реформе, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У изве |
| ад да вам докажем, да је баш тај основ, за који ви велите, да га не треба рушити, извор свему о |
| } Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, |
| > <p>— Али нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па в |
| од трулежи.{S} Слика светле будућности, за којом тежимо, увек ће нам бити сјајна мета, којој ће |
| Гле, ви сте, кумо!</p> <p>— Та ја сам, за бога!{S} Не можете да ме познате.</p> <p>— Од кад ва |
| и спрат.{S} Ту је седео трговац Костић, за кога је Сима рекао, да је рођак *скоме трговцу Милут |
| и.{S} Он им је дакле тим учинио услугу, за коју може с правом тражити накнаду.{S} Накнада се та |
| о остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта поднети. (Сима гледаше н |
| ко је, на пример, Јова изабрао варош Б. за своју лечничку праксу. — Милан беше весео као и оста |
| ао свршен приправник, буде изабран у С. за учитеља са приличном платом.</p> <p>Сутра-дан у јутр |
| онима, који пате....</p> <p>— То јест: за крпеж — примети Даринка.</p> <p>— То је доиста прост |
| и уљудно; говор му беше љубак и течан; за свакога је имао лепих речи; али то није код њега пре |
| доћи; у осталом то је чисто наша ствар; за вас је важно само то, да се можете повући натраг, ак |
| девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али немојте мислити, да је з |
| се подижу некакви модели <pb n="62" /> за ново друштво.{S} По његовом плану имали би људи, кој |
| език.{S} Да не жалиш можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито |
| не сврши.</p> <p>Она га је разумела.{S} За тренутак му обвије руке око врата, но одмах се опет |
| и у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успеха од таких |
| Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> <p>— Него да |
| итаоцима, како изгледа месец и т. д.{S} За таке цељи мора се, наравно, више пута прибегавати пр |
| једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се простора; мора се ширити уплив н |
| не задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч |
| вом увери, је ли истина, да он живи.{S} За то је употребио особиту методу.{S} Отиде у шуму и пр |
| p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек...</p> </ |
| ости — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон огранича |
| због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не треба никакве велике мудрости, да се увиди |
| е скоро увек око којекаквих ситница?{S} За потпуно упознавање иште се права, искрена дружба, ко |
| д „страшно“; али се преварила у нади. — За Марка се докаже, да нису његова писма, него да је не |
| ода Војин.</p> <p>— Али — настави она — за потпуно изједначење нећете ни да чујете.{S} Бојите с |
| ели, него себични створови....</p> <p>— За то друштво довољни су обични људи, који имају толико |
| и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин после неколико тренута |
| ад дође разговор и на ту тему.</p> <p>— За сад још нема — одговори Радоје. — До сад су прилике |
| сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</p> <p>— За сад нема никаква изгледа...</p> <p>— А ја сам држала |
| она свакојако, како би нашла „прилику“ за Даринку, али није могла ништа да смисли.{S} Од неког |
| за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> |
| лица гледаше непомично најпре у њега, а за тим на своју руку, што ју беше метнула на диван, на |
| ање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верно погођеним изразом |
| ост и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, било нужно, да што пре сврши што год |
| карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.</p> <p>— Реткост је, али те |
| армонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признавање равноправност |
| а вратио у циришку прошлост.</p> <p>— А за што вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита о |
| послетку не иде то тако брзо.{S} Треба за то времена.{S} Помислите само, од кад се он бацио на |
| стране да им осигура све, што им треба за прави човечански живот.{S} Наше начело гласи у том п |
| пет не привреди толико, колико му треба за живљење и развијање, то није његова кривица.{S} У ос |
| отиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло |
| hi>, што му не ће стајати на путу борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмач |
| варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет после неколико тренута |
| реду најбољих наших књижевних средстава за борбу.{S} У њима се може обратити мање или више пажњ |
| уврстити у ред доста удесних средстава за борбу, особито против предрасуда, што су по народу р |
| може силом изазвати.{S} Где нема услова за то, ту се она, разуме се, не појављује.{S} Ви и сами |
| доноси пропаст уместо потребних услова за уживање те слободе.</p> <p>— Ја никако не могу да ув |
| м развитку технике може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало |
| се не сме понизити до простога средства за уживање.{S} То би се могло одобрити само тако, <hi>к |
| у <pb n="163" /> сва друштвена средства за развијање.{S} Ту ни оскудица, ни тиранија, ни друго |
| друге радничке имају сва нужна средства за рад; али ништа није њина приватна својина, јер се та |
| а оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у целоме.{S} Ови, који |
| се увео нов поредак?{S} Где им је снага за све то?{S} Они би се у том случају можда попели на д |
| и и што би се родитељима оставила брига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне |
| им ја, да ослободим људе од свију брига за нову друштвену организацију и уопште за нови друштве |
| } Али наравно ви немате никаква разлога за мишљење, да би и да ће тај покушај испасти зло за на |
| кој другој књижевности?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за |
| је био жалостив, а није било ни разлога за то; али се могло приметити, да су њих двоје већ врло |
| се он — сад тек наишла на вас јача туга за изгубљеним имањем, кад код других већ полако престај |
| у — прекиде га Љубица.{S} Ви кажете, да за нас није јаван живот и т. д. с тога, што смо слабије |
| лове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има доста тих услова, а за другу не, а |
| и слобода свима?</p> <p>— Ја мислим, да за остварење слободе нису нужне промене, које ви захтев |
| } Ако би нам се, на пример, учинило, да за време ваља више или мање радити у томе правцу, ми би |
| рода трговину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Пари |
| упа газди бесплатно неки део свога рада за услугу, коју му је овај учинио.{S} То је сасвим на с |
| е чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> Али он је свакојако произво |
| имети Пера Берковић, — то му је награда за пропаганду.</p> <p>— Али како је то управо било? — з |
| асвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравн |
| накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> <p>— Сад прелазим на политични |
| S} Као бајаги требају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, оп |
| } А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим дога |
| друштвеном строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке има |
| Газда им да обично и материјал и оруђа за рад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би |
| лога предмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, |
| о, али до богатства никако.</p> <p>— Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако буд |
| икалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја какв |
| тави он — ако ја случајно немам осећаја за те ствари, имају други људи.{S} После рада свакојако |
| а не би дошло до каквих објашњења, која за њега не би могла бити пријатна.{S} Него шта је он ту |
| има на уму неизмерна важност тог корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, |
| могу решити, јер нема довољно података за решавање.{S} Него толико је очевидно, да је нужно и |
| — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не |
| не би се смела пропустити така прилика за школовање људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зац |
| о).{S} Једва један пут да ми се прилика за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> д |
| Та кажи ми, молим те, је ли он прилика за Даринку?{S} Па кад није, шта онда тражи толико у кућ |
| е давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање.{S} У <pb n="191" /> првом слу |
| Милан. _</p> <p>— Остало ми је од ручка за вечеру — смејао се Радоје.</p> <p>— Па то би ти мога |
| „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала за њега ни моју слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је |
| а, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, ко |
| личини и каквоћи јела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би ост |
| а женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло лепу и ваљану девојку.</p> <p>— А какву то? |
| чину дружбу с Миланом, кога је сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доб |
| так, да утврдимо и распростиремо начела за ново друштво и да се упуштамо у појединости само уто |
| ањима не могу се давати никаква правила за владање.{S} Један више мисли, други радије свира и т |
| адруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење солидарности и поверења између чланова, а о |
| колико дана после тога, кад је она чула за очину намеру. —.{S} После њихова одласка отац је још |
| и Станоје — ви мислите, да би она пошла за мене...{S} Он се држао сасвим озбиљно, тако да она н |
| и, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опширније говорио — о дизању брег |
| га тога, могло бити оскудице у побудама за општи напредак?{S} Та то је очевидно проста немогућн |
| те намећете ви, који тако мислите, нама за туторе?{S} Ако ми хоћемо, да се бавимо науком и т. д |
| м пребацити, кад би ми у својим тежњама за преображајем ишли сувише далеко, т. ј. кад би хтели |
| Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто |
| .{S} Што се могло учинити, као припрема за успешан посао, то је све било учињено.{S} Свеза с љу |
| уплив саме језгре.{S} Каква разлога има за мишљење, да ће читаоци изгубити из вида садржину сам |
| вега се утврди тачан рачун о средствима за живот и производњу (тај рачун се спрема унапред), те |
| о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, којима се предаје; него мис |
| зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед целога предмета?{S} Очевидно немаш док |
| авање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се садржин |
| рави, која није нимало била расположена за препирку и ларму, те се сад нашла у чуду, кад виде, |
| рена књига: али она не беше расположена за читање.{S} Главу је наслонила на руку, на се дала у |
| — рече Љубица — скоро увек расположена за свирање, кад иначе што год не радим; али Даринку је |
| тву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред осталих послова.</p> <p>— А, |
| шта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важније потре |
| ти.{S} До сад сте имали довољно времена за то.</p> <p>— Хм.... чудна ствар....{S} Ја немам вели |
| сти.{S} А ја бих рекла, да другог имена за то и нема.{S} Истина, то није више онака потчињеност |
| ао медицину; остаде му још једна година за полагање последњих испита.{S} Он је од прилике пре г |
| ор, који би био нуждан, кад тога начина за потпуну накнаду не би било, него би се морало тек ра |
| на вредноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна |
| ребају?{S} Ви велите: има других начина за то.{S} Али има света, који је тражи баш у књижевност |
| изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p |
| помоћ.{S} Уопште има више таких начина за помагање онима, који пате....</p> <p>— То јест: за к |
| {S} Само, видите, има различитих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих |
| квом мајсторијом, ако маса није спремна за то, тај се не ће плести у луде послове; не ће покуша |
| ајем ја добро тог човека — говораше она за Милана. — Тај би само делио и отимао туђе добро.{S} |
| <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали |
| ало његово одушевљење и неугасива тежња за радом.</p> <p>— Куд’ блуде мисли ваше? — нашали се Д |
| е не само да се не убија у луд’ма тежња за надметањем у добру, јер та тежња нема ни свезе с оно |
| , каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштовањем од стране своје околине, и каква би утица |
| је напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви з |
| е означен у телеграму.{S} Питам вратара за Л. Он ми каже, у ком је спрату и која је собна нумер |
| о, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и |
| ти од сад ако хоћеш и нове врсте ексера за то твоје друштво — не марим.{S} Нећу више да се једи |
| говору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, ни других формалнос |
| му се није допало, да плаћа инструктора за сина, а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да |
| у почетку довољно разлога, да га сматра за обичну протуву. — „Допада ми се твој сат; дај ми га“ |
| тег имања.{S} Ту престаје свака наплата за „услугу“...</p> <p>— Но питање је — упаде му Лаза у |
| ростом примедбом, да та газдина наплата за „услугу“ нема мерила, као што и сами морате признати |
| се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1878 |
| ај човек морао чути његове речи: „Штета за новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Ка |
| јним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак разговор |
| игде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво?</p> <p>— Ја |
| ићи каква опасност.{S} Биће свега доста за све...</p> <p>— Сувише ми је то идеално — рече Лаза. |
| ра дана?{S} Па опет како је мало бораца за тај живот!...</p> <p>У томе им приступи *ски учитељ |
| Чинило му се већ и самом, да је грофица за њега сасвим изгубљена; али опет још није хтео да се |
| учиш и ти само по сатлика вина.{S} Чаша за чашом, друштво весело — готов ђаво.{S} Сутра опет ма |
| новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, |
| ити не само положај учитеља, него и рад за начела.</p> <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — за |
| и Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођење народа“, т. ј. дизање револуције.{S} Тако |
| само онај, ко не увиђа, да озбиљан рад за напредак не сме бити управљен на којекакве ситнице, |
| зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуније развијање, — то ми хоћемо...</p> <p>— |
| тан, ипак не садржи у себи нужне услове за рађање љубави.{S} Може бити, да за једну страну има |
| хоће да ослободи друштво од сваке бриге за нови строј...{S} Ви, као што чујем неуморно премишља |
| ио потребе?{S} Ту немају родитељи бриге за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти |
| о рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радом на осн |
| а да говори с њим, али јој то не испаде за руком.{S} Примети, да је он очевидно избегава.{S} Ис |
| је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се састане с њом.{S} Наопако се једио, али |
| где су у стану.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после |
| нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, као ми, морају бити спремни на најжешћу борб |
| толико мању награду; они морају да раде за другога.{S} Кад томе не би било лека, онда би се нар |
| су.</p> <p>Радоје устаде с дивана, седе за сто и поче шарати којешта по артији.</p> <p>— А што |
| ше чај, оставе Милана самог.{S} Он седе за сто и писао је до једанајст сати.{S} Тада устаде, от |
| ача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси |
| ј — настави Милан. — Данас нема слободе за народ....</p> <p>— А представничка система? — прекид |
| а непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази |
| , да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари тај нови поредак |
| ути сва крв, кад га опази; но опет нађе за добро, да им не приђе; него се ограничи на то, да их |
| ма, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење не само интелигентнијем свет |
| се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сроди са мном!“ говорила б |
| вим поретком, него који поред тога теже за што скоријом променом целога друштвеног стања.{S} Им |
| а и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језиком је била особито обилато одарена; он |
| аните... устаните само...{S} Она га узе за рукав, као да хоће да, га дигне.</p> <p>— Баш морам? |
| путање. — Уморна сам.</p> <p>Он је узе за руку, те тако пођоше даље, достигнув Стеву и Илију, |
| патњи и т. д.{S} Не кажем ни ја, да је за нас мажење.{S} Људи, који хоће да раде за начела, ка |
| естано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба |
| {S} Ја сам само хтео да нагласим, да је за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није ре |
| ати у јутру да се крену.</p> <p>Сима је за цело то време непрестано ћутао.</p> <p>До њега је се |
| ослободите?...{S} У тим речима узме је за руку.</p> <p>Даринка хтеде да извуче руку.{S} У тај |
| оше без успеха.{S} Истина, испало им је за руком, да уведу у своје коло неколицину од оних, кој |
| је имао новаца, да их исплати, морао је за њега Никола стајати добар.{S} Он однесе књиге са соб |
| не би ли је где год видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалу |
| ечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави б |
| е тај сан постати истина.{S} То, што је за сад немогућно, фантастично, биће изражено математичн |
| их радничких потреба у просеку, опет је за свакога, ко гледа на свет отвореним очима, јасна ств |
| оцније <pb n="181" /> им јави, да му је за време немогућно уложити у начелни рад какву знатнију |
| своје радне снаге; јер најамник продаје за извесно време самог себе, кад прода своју снагу.{S} |
| ј женскињи, која је баш хтела да савије за један ћошак, те да уђе у други сокак.</p> <p>—- Гле, |
| и слободно пристајање људи, јер то није за све нешто очевидно и основно, где се нема шта размиш |
| <p>— Да.{S} То време ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слег |
| ; али то време чинило им се најудесније за револуцију у тим местима горње Италије; а план за Ру |
| де га Жарко — против људи, који се боје за вештину...</p> <p>— Жарко се кан’да не боји — примет |
| ј, а не да цртамо оне појединости, које за сад није ни могућно ни потребно одређивати...{S} Наш |
| ео с тим?{S} Мора бити да се интересује за Олгу, па кад је ваљда случајно дознао, да ће и она у |
| тумачити двојако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — |
| , али тетка-Перса није хтела ни да чује за њега. — „Мислиш ли ти“, говорила је она једном прили |
| хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средстава; а, то се мо |
| , — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> |
| аша кривица, што вам намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и |
| , него да се вратимо на ствар.{S} Дакле за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш |
| оже остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије |
| е и пружи му, колико је искао. „Најдаље за неколико дана, дуже већ не може трајати, морају ми п |
| ало до тога, да нам посао пође што боље за руком; ми ћемо, где год нас има, радити на ширењу ли |
| ну.{S} Ту им се чињаше најзгодније поље за тај посао.{S} Истина, они су највећма тежили, да раш |
| о јој се баш напротив даје најшире поље за развитак.{S} Сад се племенито такмачење угушује себи |
| ости, ту је свима отворено најшире поље за свестрано усавршавање и надметање у добру.{S} Брачни |
| сна...</p> <p>Међутим је већ било време за полазак на представу.{S} Из друге собе позваше Милан |
| јасно читаше осећај бола.{S} Он је узме за руку; била је ладна као лед.</p> <p>— Јелице — наста |
| ...{S} Јелица га у тим речима опет узме за руку.</p> <p>— Кад будете мирни — проговори он, извл |
| развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за кол |
| у њима саразмерно има мало добре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се |
| нашега мозга таки, да ми нисмо способне за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{ |
| е и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па у томе готово да је имала прав |
| зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није наша кривица.</p> <p>— Уверићеш се сам, |
| дакле предузети све мере, које су нужне за женско свестраније изображење и т. д., да би се у же |
| у такога беспосленог света, да се брине за туђу „срећу“.{S} Даринчина мати рачунаше нешто и на |
| актеристичну особину, да се слабо брине за строго научну страну начела, која је усвојио; но тим |
| е имати уплива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас |
| оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ садашњем др |
| ућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарно |
| о због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњи брак доно |
| се иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан прег |
| ономски ред.{S} Одмах се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Со |
| н живот, у коме се предузимају све мере за свестрано развијање свију од младости до старости, и |
| друштвеног строја.{S} Они, који се боре за ослобођење женскиња у данашњем друштву, не помишљају |
| а сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи ваша кривица према народ |
| Те су тежње тако ситне и површне, да се за њих може борити само онај, ко не увиђа, да озбиљан р |
| се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравн |
| н ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но пође опет ћутећи по |
| м — одговори тетка набусито и угризе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита за |
| онај...</p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла |
| много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреби — мења клима.{S} Нем |
| је ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледате ми сувише |
| ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смисао својих нач |
| е лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задо |
| је, на пример, једноме милије борити се за своја начела, а другоме је сасвим непојмљива сласт, |
| у врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само на развалинама с |
| ће разиђоше се по собама, спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху |
| — Дакле сутра — рече она, спремајући се за одлазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S |
| е и она пасти шака полицији, ако јој се за времена не јави, у какву опасност иде, — то сам доша |
| од 2 фор., т. ј. један најамник донесе за један дан својим радом газди вредност од 2 фор.{S} К |
| ој превеликој ревности није уморила, те за часак престала бацати своје „оштре стреле.“ Но тек ш |
| а.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне |
| у страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не утамани осећ |
| гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумете, или нећ |
| ушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала |
| осећање.{S} А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетн |
| .</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— Лепи предели... п |
| као пријатељи народу, кад се не борите за његово и опште истинско добро, него браните поредак, |
| је л’те да не ћете?...{S} Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а друго |
| као да ви не верујете, да сам ја уопште за то способан....</p> <p>— Нисам тако мислила...</p> < |
| за нову друштвену организацију и уопште за нови друштвени живот, него сам само рад, да и својим |
| наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. да се та својина, била покре |
| са столице и пошла вратима, он гледаше за њом нетренимице.{S} У тај мах као да није ништа мисл |
| озориште с Миланом.{S} Њих три поседаше за вечеру, да се мало прихвате пре представе.{S} Стари |
| д крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и гадно.{S} Кад је кога од њих хт |
| тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се трудио, да буде што пријатнији |
| да таки модели не би били никакав доказ за остварљивост наших начела, јер се мало друштво, саст |
| које су у очима тих људи довољан доказ за попине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је о |
| га разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј. |
| у доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — приме |
| ног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију људи |
| има донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече ова |
| ко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом, |
| на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n="1 |
| А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види нима |
| его имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало о |
| реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је гле |
| } Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу?{ |
| шли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по наши |
| о било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према садашњ |
| и ту наскоро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мисли |
| шта не?{S} Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— |
| ига за децу...</p> <p>— Ви се бринете и за тако фантастичне претпоставке — насмеје се Милан. — |
| бити никаква рачуна.{S} Исто то важи и за одношај између научне књижевности с једне стране, ка |
| ражај из основа</hi>.{S} То исто важи и за породицу и државу.{S} Но сад је реч само о економско |
| лова, а за другу не, а може то важити и за обадве стране...</p> <p>Јелица гледаше непомично нај |
| е тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана седео је |
| оро морало бити и чисте асне и за вас и за наше цељи...</p> <p>— Не бих ја много мислио, кад би |
| } Није ли то крајње понижење и за нас и за вас?</p> <p>— Али ваша природа...</p> <p>— Опет прир |
| тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{S} Ту нема никакве |
| ћи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако могућно живети, као што треба људи да |
| бринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наставе.{S} Та да је учињено у том по |
| реме, када ће моћи учествовати у „борби за слободу.“ Они су рачунали, да ће се устанак врло брз |
| ег господина.</p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, |
| убићете мегдан.</p> <p>— Не бојте се ви за мене — одговори Љубица, која је већ дошла у ватру и |
| начина за то?</p> <p>— Шта, сматрате ви за цељ књижевности?</p> <p>— А шта друго може бити њена |
| за умни рад у тој мери, у којој сте ви за то способни.{S} Нећу да говорим о томе, како та прет |
| ућно је исто тако, да је учинио то Олги за љубав.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у |
| > <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће сасвим добри?</p> <p>— Како се узме |
| само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова удесиће се таки |
| авно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Н |
| ничким радом.{S} Али то наравно не важи за све људе, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађ |
| не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он |
| људској радњи, јер свако неизбежно тежи за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо шт |
| гласања, одредити све, што има да служи за основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви ч |
| без икакве даље вредности, или уздисаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја с |
| Таки нараштај постаје далеко способнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није |
| том спремању постајаће бољи и удеснији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што ве |
| имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, адвокату (читаоци се сећ |
| мета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо видели, нема таког мерила.{ |
| би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> |
| дина одговарају потребама свију.{S} Али за тај рад у народу не иште се, да се наше пропагандист |
| ј кући?{S} Дед, кажи сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате |
| S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас ја препоручим.</p> <p>— Како то мо |
| } Истина, они се нису баш јако искидали за њом, не муче се баш много научним стварима, али тек |
| од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисан |
| S} Кад би се ми сви специјално спремали за делање у маси, то би тако поступање било очевидно је |
| и да протуре оне мере, које би сматрали за нужне, да би се увео нов поредак?{S} Где им је снага |
| јако.{S} Или се интересује за Олгу, или за вас.</p> <p>— Од куда дођосте на то? — смејаше се он |
| ко тренутака устадоше сви, који су били за тим столом, па отидоше на друго место, а њега остави |
| о је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо могли: усмено и писмено.{S} У првом |
| од својих пријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, |
| а се шта радити.</p> <p>— Јесте ли чули за ону сиротицу, што се пре неколико дана отровала?</p> |
| ванредно важно.{S} Али јасно је, да ми за сад немамо никаква основа, да га научно претресамо, |
| види...</p> <p>— Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; |
| путује у Цирих.{S} Тада је јавио и Сими за свој долазак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ити политичан, јер нису имали новаца ни за издавање, а камо ли за кауцију.{S} Богдану Симићу, а |
| слабо дрхтао.</p> <p>— Ја вас не ћу ни за часак обмањивати...{S} Али шта је вама?..{S} Он приђ |
| о ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у маси.{S} А то се, као што смо чули, не допада |
| , који би били у прво време расположени за живот на туђ рачун, т. ј. који не би хтели посветити |
| њу, које ја у осталом сматрам у суштини за врло дивно, у самој физичној разлици, него он лежи у |
| ра свакоме, ко хоће да ради, да се бори за добро, даје човеку таку живост, таку снагу...{S} Ути |
| ош и којекако...</p> <p>— Пресели се ти за сад у мој стан.{S} Можеш одмах.{S} Ствари и тако нем |
| ка друштва.{S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањас |
| ред себе; у очи јој није смео погледати за живу главу; „само нисам навикнут на женска друштва“. |
| а самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама та неспособност: а кад нас ограничава обич |
| новац, који је по обећању имао послати за најкраће време, не пошље никад.{S} На Николине опоме |
| , разуме се, така тврђења не могу имати за себе толико разлога, да би се могла признати као утв |
| будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћути, па седи у подруму...</p> |
| .{S} Сад се сирота морала опет обзирати за другом каквом „приликом“.</p> </div> <div type="chap |
| ко моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје убеђење, да обавештав |
| у и невољу, да би могли тим боље радити за своју ствар; уопште обзираћемо се на себе, колико бу |
| себи друге људе, који су морали радити за њих.{S} То је чињеница, која је позната свакоме, ко |
| кад би стајала, опет не би могла важити за све женскиње, т. ј. не би могле ми све бити у том по |
| цати на осећаје.{S} Само не сме служити за израз неважним личним изливима.....</p> <p>— Али заш |
| вом васпитању, треба их ваљано спремити за вршење њихове улоге у друштву и породици, па је сврш |
| вом; али онда би се други морали борити за то ново друштво, у коме би ми доцније живели, као го |
| баш ни врага, осим што смо морали учити за школу!{S} Таки ти је онда био „дух времена“.{S} Добр |
| никако не могаше <pb n="237" /> испасти за руком, а друго је постигла у толикој мери, да Милан |
| баш оно, што мени не може тако испасти за руком, као другима, који се не баве овом струком.{S} |
| ећи, да су те ствари без икакве користи за наш рад.{S} У њима се, истина, не може извести ни бл |
| ије имао у том језику довољно готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме дос |
| е о нашој способности или неспособности за рад у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како |
| прилика буде што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у суко |
| чношћу.{S} На пример, ми ћемо обоје ићи за тим, да се вама што пре поврати мир...{S} Но то ће у |
| а његовим.{S} Они морају непрестано ићи за тим, да маса увиди, да је за њу и за све само тако м |
| де јој Станоје у реч, — па та неће поћи за мене.{S} Та ће тражити каквога већег господина.</p> |
| право — проговори опет Љубица, седајући за гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разн |
| } Огромна већина граби и не разбирајући за то „Филозофирање“.</p> <p>После поздрава с путницима |
| истина, не угуши у свакоме прави осећај за слободу, без којега човек није човек, али у већини г |
| — доста <pb n="123" /> развијен осећај за музику, али само не за ту Фину врсту...</p> <p>— Нег |
| а их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу јој јасно ч |
| том тренутку.</p> <p>— Ви сте већ момак за женидбу — поче она. — Па ја бих имала за вас врло ле |
| ништа друго, а оно бар спрема материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају |
| ули, каква начела износимо ми као темељ за ново друштвено устројство.{S} Ево и њих ћу само да о |
| најем до душе, да се баш не одушевљавам за те лепе вештине, као што вам је то врло добро познат |
| стане ми велико имање.{S} После се удам за једнога племића.{S} Није био тако богат, али је био |
| обро — настави Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична ек |
| служујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. — Домаћин га је само гледао разрогаченим о |
| у и његовим делима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје припов |
| ни на орман.</p> <p>— Боље да престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћута |
| ито такмачење угушује себичним старањем за своју личност, без обзира на друге.{S} А наша начела |
| ућно, да има људи с тако тупим осећањем за музику? — чудио се Богдан.</p> <p>— Та има Жарко — п |
| могао обогатити, ма да лично не грамзим за новцем.{S} Само, видите, има различитих начина за об |
| и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљнији рад, изгубила се и уступила место жи |
| пријатном студијом, него као средством за озбиљан рад.{S} О томе сам се најбоље уверио из њего |
| стипендију и учио је друге ђаке већином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче. |
| на привезаност, обично спојена с тежњом за чисто физичном насладом.{S} Истина, може се и истинс |
| — љутио се он, уколико је био способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам |
| авао свако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и други |
| лан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали у друга места; тако је, на при |
| е, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p>— Објаш |
| алан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном разликов |
| ију у тим местима горње Италије; а план за Русију одгодише. — Кад се дакле донесе то решење, на |
| себе солидарност и углавити општи план за рад.{S} А кад се сиђемо сви, лако ће нам бити, према |
| х родова, те према томе удеси свој план за путовање.</p> <p>Каткад је ишао на коли, но већином |
| .</p> <p>— Ми сад треба да удесимо план за шетњу, па да то још вечерас јавимо и другима, који м |
| дати.{S} Кад би ваш одговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда мог |
| и бити!“ — „Па може бити гдегод изабран за професора“. — „Мани га с богом!{S} Та не бих ја дала |
| гљиво, да им је смисао морао бити јасан за свакога.</p> <p>Други дан у јутру посети тетка-Перса |
| амери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта |
| ремо на „ред“ који је обичајем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, ал |
| вам други пут.{S} Сад нисам расположен за то.</p> <p>Те ноћи је Милан рђаво спавао.</p> <p>У ј |
| н је уопште врло ретко бивао расположен за таке ствари.</p> <p>Милан прође у разговору с Радоје |
| {S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо д |
| и о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут у опери...</ |
| Неплаћенога рада.... проговори Лаза као за себе. — Кад се ствар строго узме, тај израз „неплаће |
| >— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати |
| одбора.{S} У тај мах примети Никола као за себе, али тако гласно, да је тај човек морао чути ње |
| у Прагу — проговори Ана Василијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она |
| („но“, <pb n="11" /> примети Радоје као за себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практи |
| престанем за сад — проговори Милан као за себе после кратког ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та |
| и кад год волео... говорио је Марко као за себе, а сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате |
| нуше у једну гостионицу, у коју је имао за њима доћи и Сима.{S} Само Богдан отиде кући.</p> <p> |
| и целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не |
| м којом <pb n="81" /> срећом пре дознао за то, ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би |
| ично и расејано, да Никола није сматрао за нужно, да му што год одговори.{S} А ни сам Војин као |
| ро доба учинила то, да се човек сматрао за господара, а жена је морала угађати његовим ћудима.{ |
| мојих познаника, како је више пута ишао за вама један човек, који по њиховом опису лако може би |
| едан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да се — ако је икако могућно -— с њима споразум |
| дани тек после таке пробе, кад би рђаво за нас испала.{S} Али наравно ви немате никаква разлога |
| оје цељи не сме употребити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?< |
| је никако не употребљавамо као средство за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима п |
| реба ми и њу да употребимо као средство за рад.{S} Неки су противни томе.{S} Но добро би било, |
| у врсту...</p> <p>— Него?</p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се в |
| вори она опет, — кад би ваш одговор био за мене добар, ви би ми га одмах рекли...</p> <p>Милан |
| ој радничкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутак |
| био ћуталица, шта више, кад је налазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нима |
| егова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људск |
| рао непрекидно радити, да би се спремио за испит и то што пре.{S} Дању — ноћу радио је у стану |
| отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирку; но опет је отишао у друштву с њима.</p> <p>К |
| оведач...</p> <p>— Ја никад нисам марио за приповетке.</p> <p>— Али нису то приповетке, као оне |
| не дана ступио у коло, које се спремало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од |
| једно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са собом и Симу; али то је бивало в |
| ере; па ако нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити |
| е много жестити, што вам то није испало за руком.{S} Као што рекох, нисте много изгубили, кад с |
| јанских другова такође је већини испало за руком, да измакне из опасности.</p> <p>Још није смеј |
| } Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет не би могли ништа у |
| што видите, <pb n="68" /> сретно испало за руком.{S} Него да чујете, како се то управо догодило |
| е је, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно вре |
| што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није практичн |
| , да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од природе с |
| а различито је код разних људи и мерило за пријатно и непријатно.{S} Тако је, на пример, једном |
| оји паде шака полицији; доцније се чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се |
| они и оне и иначе.{S} Но опет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама. |
| </p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао бих, да јесте...{S} Наравно, д |
| аш вам је покварио посао.</p> <p>— Само за време — одговори Никола.</p> <p>— Бадава — продужи д |
| S} Шта ћеш... сиротиња...{S} Штета само за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо н |
| екорачиш извесна правила, што важе само за женскиње, колико имаш неприлика!{S} Наравно, ми не ћ |
| за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје чланове...{S} Није нас наша прир |
| ално ради на своме бољитку.{S} Ми идемо за тим, да се тако свима осигурају једнака права, па ће |
| <p>— Ето — поче опет Олга, — да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има |
| е друштво и наших начела, која истичемо за темељ новоме реду: па да видимо, можете ли и с чим ћ |
| и ваљало, да се баш специјално спремимо за пропаганду у маси народа.{S} Ми треба да се научимо, |
| с ће одушевљавати убеђење, да се боримо за ослобођење од трулежи.{S} Слика светле будућности, з |
| шта смо кадре и шта нисмо.{S} Ако нисмо за самосталност, ограничиће нас и везати за кућу сама т |
| снову општег имања све, што је потребно за потпуно добар живот и развијање.</p> <p>— Опште имањ |
| ако будем увек имао, колико ми је нужно за живот.</p> <p>— Богме, није с горега, осигурати се и |
| чланови имају све оно, што им је нужно за краћу и дужу употребу, а то је: храна, одело, стан и |
| ом друштву бити опште све, што је нужно за производњу и што појединим људима у таком друштвеном |
| свако може уживати све, што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништ |
| тан, одело и све друго, што му је нужно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то из |
| прилика за то.{S} Али везати се једино за тај круг... не, то не иде.{S} За озбиљан рад иште се |
| , у коме сте ви сад, никако није удесно за то.</p> <p>— Не, не — поче она опет, — свршујте...{S |
| а то је, наравно, било јако непријатно за њега, јер му дружење с њоме беше врло мило.{S} Али т |
| и други отворено су рекли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се |
| ругима, а ми хоћемо солидарност и добро за све.{S} С тога ће у социјалистичком друштву бити опш |
| и сваки иоле напреднији човек сматра то за повреду основнога људског права, по коме треба да мо |
| бум.{S} Она сиротица оставила јој је то за спомен.{S} Око 6 сати беше већ мртва...</p> <p>— Бар |
| ите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није то за одлагање.{S} Треба да будемо начисто.</p> <p>— Морам |
| и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, него нама.</p> <p>— Тек |
| ори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо ј |
| прихвати Јелица. — Он се није побринуо за пристојнију учитељску плату и за осигурање боље наст |
| у последње време из непознатих (или бар за други свет непознатих) узрока неко меланхолично расп |
| другова, с којима беше склопио мали кор за ноћне песмице.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, |
| све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно в |
| таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака полицији и суду.</p> <p> |
| рвом приликом повешће се може бити опет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет |
| атње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} Свако ће се моћи слободно кретати и усавршав |
| вег тога, што теоретично сматрају живот за „уображење“, опет у пракси умеју врло добро да оцене |
| есом политике, - дакле неполитичан лист за науку и обавештавање у њиховом правцу.{S} Почеше пре |
| } И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје |
| ко је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незгоднији, тим се мање |
| озив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање тако исисавати |
| уме нас и наш рад.{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, ка |
| ез муке спрема, што је потребно друштву за трошење, изгледају као гробнице.{S} Рад је постао ст |
| аша је дужност, да стварамо нужну снагу за друштвени преображај, а не да цртамо оне појединости |
| ете, да газда има права на неку накнаду за услугу, што је чини радницима, дајући им посла.{S} Т |
| друге стране налазе оне потпуну накнаду за све то у своме божанственом породичном кругу, у окол |
| његовој не допушта, да учествује у раду за напредак.{S} Шта мислите, може ли се проценити та, г |
| ко вама смета, да учествујете и у раду за начела, који ће се водити јавно с том цељи, <pb n="4 |
| , — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што год, него траже нешт |
| вољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} Хоћемо дакле да се изједначимо е људима, али |
| се упознају с народом и да га придобију за себе; но пошто је само неколицина од њих знала језик |
| а и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавај |
| еспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, ја нисам п |
| т од 2 фор.{S} Кад би газда платио њему за тај дан 2 фор., онда би најамнику био потпуно исплаћ |
| су их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међутим пређе |
| што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друштвене трулежи.{S} Они су вр |
| који су га виђали на клиници у одељењу за унутарње болести.{S} Ту се могло на њему приметити, |
| ао што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће с |
| мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих м |
| ти, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан се већ и сам мало упознао с |
| ма да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — Какав је — г |
| бом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скупља у све мање |
| .{S} Уопште чинили су све, што сматраху за нужно у своме спремању за одлучну борбу против друшт |
| исма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имен |
| радећи на остварењу установа, корисних за наше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште п |
| остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу организацију и даће нам одмах у почетку известа |
| уо сам...{S} Ако она дакле не дозна још за времена, каква јој опасност прети, то ће на сваки на |
| едметима, <pb n="31" /> о којима се још за дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p |
| на одељење природних наука, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет |
| гледом. — Тако они говоре — дода он још за времена: — а је ли то истина...</p> <p>— Каква истин |
| друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука од малена |
| ија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола говорио до |
| RP18780_C1.2.1"> <head>IX.</head> <head>За времена.</head> <p>— Дакле тако нам прође Јова — гов |
| једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фантастично |
| сами доћи до уверења, да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика |
| } Тај дан у вече беше приређена вечерња забава.{S} Један „одбор“ узео је за ту цељ дворану у го |
| 1.1.3"> <head>III.</head> <head>Вечерња забава.</head> <p>Већ је четврти дан, како је Милан сти |
| пет се нашло за добро, да се приреди та забава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би |
| њижевности нигде не појави сасвим чиста забава, која није скопчана иначе ни-с-каквим корисним у |
| има часова, у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је тре |
| је његова ствар.{S} Само не треба да је забава луда, те да буде од штете.{S} А да ће у новоме д |
| а, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложити с науком, а особито с науком, коју |
| ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, |
| ле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; али |
| Лаза је добро приметио, да се тако мути забава, те губи своју драж, ма како да се пази при том |
| оме, да се можда на тај начин тако мути забава, да изгуби сваку драж за читаоца...{S} Лаза се т |
| а дубока мисао и дубоко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем. |
| дом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се отклонити |
| домаћином.</p> <p>— Та нисам ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење |
| с њим често састајао после оне вечерње забаве, али опет говорили смо неколико пута.{S} Кад сам |
| b n="121" /> тражити, да се свет одрече забаве!{S} То је најпосле нека природна потреба, која с |
| ему човека, који се бави науком само из забаве; а да си боље погледао, уверио би се, да је у ње |
| } Свакоме треба баш права одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар. |
| Као да смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима |
| раж, ма како да се пази при том спајању забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p> |
| јом се Милан први пут нашао на вечерњој забави, што је напред споменута.</p> <p>Он се с њоме са |
| ., којега је Милан споменуо на вечерњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично |
| зговора о том предмету на оној вечерњој забави, где смо се први пут видели?{S} Тада сте сувише |
| ељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир поглавито Русе и |
| аринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се у мислима вратио у циришку прошло |
| после приђе им и Љубица, која се дотле забављала с другима.{S} Тужила се на врућину.{S} На њен |
| вас мора сматрати као људе, који сте га забављали играчкама....</p> <p>— Госпођице — упаде јој |
| ма, којих има тако много, него на чисто забављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина |
| тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема |
| је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, |
| ћу ти сад ја?{S} Како ћеш се ти са мном забављати?{S} Хвала богу, има красних...</p> <p>— Гле, |
| одмора, као и забаве.{S} Како ће се ко забављати, то је његова ствар.{S} Само не треба да је з |
| оведамо.{S} Наша је цељ обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то припов |
| нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као раднике не може значити н |
| обре хране за публику.{S} Напротив већа забавна дела, у којима се излаже наш правац и уопште на |
| апита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у заб |
| ма лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевности и |
| ли нисам против тога, да се пишу велике забавне ствари са озбиљном цељи; јер ту се даје ваљано |
| ти?{S} Нема разлога за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговор |
| чуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већма |
| ло опширније.{S} Није питање о важности забавне књижевности уопште, него само о томе, да ли тре |
| итам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, |
| во за рад.{S} Жарко вели, да се у малим забавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом од |
| шановог.{S} Ја признајем, да се у мањим забавним списима не може довољно развити ред мисли, збо |
| рити, а иначе не.{S} Истина, наука се у забавним списима не може јављати онако, као у обичном н |
| главније у овом питању.{S} Добра страна забавних дела је у сваком случају то, што она имају шир |
| а, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема корисне садржине, али није ни р |
| талачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, те тако наносит |
| што више корисне садржине</hi> лежало у забавној одећи, која треба да одговара не само захтевим |
| видимо дакле, нужно је, да радимо и на забавном и на незабавном пољу, јер то једно друго допуњ |
| тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, да су мали списи још н |
| е лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је то случај у каквој научној |
| производе, него да осуђују уопште сваку забавну ствар, која није уједно и корисна, ма да и није |
| е, колико би слободна времена остало за забаву и таке ствари.</p> <p>— Остало би све оно време, |
| арко. — Чешки су ђаци позвали остале на забаву, која се ето сад ту држи.</p> <p>Уђу сви унутра, |
| е се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту |
| и нас и још неке српске ђаке на вечењу забаву.{S} Позване су и неке Рускиње.</p> <p>— Хоће ли |
| спремајући се за игру. — На ту вечерњу забаву дошли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лаз |
| риродна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу саме природе мора се изве |
| једној или другој прилици непосредно и забацити, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста ти |
| емо све снаге отправити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према |
| , које им не допуштају, да се отргну од заблуда у пресуђивању о садашњем стању и узроцима његов |
| му силом метне дурбин на очи.</p> <p>— Заболеше ме очи — проговори он, скидајући га опет.</p> |
| о, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје у забавном спису, него што је т |
| ед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p> |
| Душан.{S} Допуштам, да се много штошта заборави, што се прочитало, ако се даље не мисли о томе |
| од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, према којој се увек морамо |
| поветкама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем ле |
| је међутим непрестано весело ћеретала, заборавив сасвим на свога „кавалера.“</p> <p>Другом при |
| м, као и обично, у њеној соби.</p> <p>— Заборавила сам вам јуче казати, да се Јелица вратила из |
| аишла на ваљана човека.</p> <p>-— Дакле заборавила је сасвим на онога бегунца.</p> <p>— Наравно |
| за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам |
| љда упустили у какве учене разговоре; а заборавили сте, у каквом сте друштву.{S} Нема ту ништа, |
| или на своје речи, кад сте их тако брзо заборавили?“ поче она, правећи бајаги озбиљно и строго |
| е хоћемо с крајњим напором да угушимо и заборавимо.</p> <p>— Снажна воља — узе реч Даринка —- к |
| Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Милан отвори писмо.< |
| о па љубави...{S} Станоје мало што није заборавио на своју улогу.{S} Кума га већ поче мерити чу |
| не сећате ме се више...{S} Ја вас нисам заборавио...</p> <p>Она постаде сасвим нестрпљива.</p> |
| у приметити цељ и поуку, али је одмах и заборавити.{S} Што је озбиљно, не ће дакле имати уплива |
| ва, да је тако. „Али одмах ће се све то заборавити“ — вели Душан.{S} Допуштам, да се много штош |
| а храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузет |
| идим и сама, да је све то уображење.{S} Заборављала сам на то, да ће и мене, као и све друге, в |
| нешто корисно, а камо ли у прози.{S} Ви заборављате при томе, да се можда на тај начин тако мут |
| станова.{S} Је ли тако?</p> <p>— Али ви заборављате на непокретну својину — примети Лаза.</p> < |
| ико о себичности.{S} Исто тако не треба заборављати, да би се и они, који би били у прво време |
| жемо тачно рачунати.{S} Не сме се никад заборављати, да се у подробности новога друштвеног устр |
| ебе.</p> <p>— Само поред тога се не сме заборављати на рад.{S} Не сме се човек навикавати на ме |
| развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам таки — примети Сима |
| ати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање н |
| што јој допуштају таку слободу, што не забране Милану долазак у кућу и т. д.{S} Кад виде, да њ |
| До душе и по другим државама радо би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљуј |
| сваком облику мора осудити; нико не сме забранити другоме, да изрече своје уверење, јер нико ни |
| вимо науком и т. д., како нам се то сме забранити?{S} Јесмо ли ми ниже природе него ви, те да н |
| га кума. </p> <p>Станоје махаше главом забринуто.{S} Видео је с <pb n="224" /> ким има посла, |
| S} Сви гледаху на њега, а он се нашао у забуни и неприлици.</p> <p>— Ја га — настави Стева — до |
| а тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, или ме је вратар рђаво упутио |
| а је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то би се све лепо и брзо свршило.</p> |
| и брзо свршило.</p> <p>— Морали смо се завадити.{S} Хтео је да буде неки паша.</p> <p>— А како |
| ; али није много читао. — Поред њега се завалио у стару, подерану наслоњачу Коста Нешић, висок, |
| ње шетње.</head> <p>Наши *ски познаници заведоше редовне вечерње шетње, чим настаде лепше време |
| дно односе на делање у њиховоме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима |
| аву. — Ствар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, |
| ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна пој |
| ви бакунинци у сваком случају пријатељи завера.{S} За њих може бити само онај, ко очекује успех |
| и.{S} Срочише с овима, да путем огромне завере подигну у тим местима буну.{S} Ту им се чињаше н |
| колико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке дружине утекоше сви, оси |
| {S} Прави гад!{S} Тај деспотизам и тако завереничко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застад |
| То је богме тешко ишло.{S} У почетку се заверим свечано сам себи, да не ћу више узети ни капи в |
| ва на исисавању, те тако ваља уместо ње завести правичну и за све добру установу општег имања.{ |
| дио толико, да нису више били нужни ти „завети“.{S} Не каже бадава пословица: „Навика је једна |
| немогућно.{S} Кажем вам, да појединости зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} |
| чно, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личн |
| на кланицу...{S} Увидеће он, да од њега зависи, докле ће то трајати....{S} Милан поћути неколик |
| борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином сузбијати разне сметње и к |
| држим, да није тако.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу јез |
| а сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосле ти дуги разговори?{S} Немој |
| т.{S} А да таких људи буде што више, то зависи од наших пропагандиста...{S} У народу се није из |
| или више даје ићи у појединости.{S} То зависи од поузданих података, којима се ту можемо послу |
| непријатности, или шта више бола, — то зависи од нарави, од степена, до кога се љубав већ разв |
| е бити обадве подједнако неговати, — то зависи од околности, о којима унапред не може бити ника |
| ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће зависити од самих људи, који буду унутри и који буду уо |
| оветка или роман, увек се садржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој |
| ан победилац (или каква група), који би завладао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S |
| је наша победа ту.{S} Људи онда просто заводе нов ред на основу наших начела, која једина одго |
| во друштво.</p> <p>— Али како?</p> <p>— Заводи се опште имање, оснива се правилна породица, оси |
| ло гласан. — Док је био у приправничком заводу, живљаше сасвим сиромашки.{S} Отац му, сиромах с |
| и смутило.</p> <p>Нису ли се они можда заволели Не.{S} Њих је везивала свеза искрена пријатељс |
| ћином за малу плату.{S} У осмом разреду заволи једно девојче.{S} Поче јој правити серенаде са н |
| ?</p> <p>— Е, гле сад!{S} А како би јој заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој моз |
| не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— Иди, Персо, мол |
| заврнуо мозак?{S} Није он....</p> <p>— Заврнуће јој мозак, кажем ти — викала је тетка-Перса, н |
| е слушате, кад вам добро говорим?{S} Та заврнуће јој мозак несретник, па шта ће онда бити?</p> |
| не може трајати, морају ми послати“... заврши онај своје шаптање.</p> <p>— А сад клањам се, го |
| опасност.“</p> <p>— Социјализам дакле — заврши он — ствара стање, у коме се све потребе, па и п |
| остом уклони.</p> <p>— Него да видите — заврши она један подужи <pb n="24" /> део своје „беседе |
| д њега.</p> <p>— Ако је доиста шпијун — заврши она, — онда <pb n="83" /> шта је хтео с тим?{S} |
| <pb n="157" /> <p>— Одмах сам мислио — заврши старац скоро тријумфујући, што се показао тако „ |
| за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право личне св |
| то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дало примени |
| ће се моћи и остварити, видећете само — заврши она с пуним уверењем.</p> <p>— У томе имате прав |
| оворио о томе.</p> <p>— Потпуну форму — заврши он, — коју ће та начела морати примити при увађа |
| на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нема |
| са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захте |
| ико би се тај природни недостатак могао загладити, т. ј. како би нам се мозак могао вештачки шт |
| сао ми је...{S} Он се посади на диван и загледа се у патос.</p> <p>— Баш сам рад — рече опет Ми |
| сте!{S} Од кад је то било!...{S} Она га загледаше са сваке стране. — Изишли сте читав човек, ви |
| дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А што нам не дођеш?{S} Нем |
| огађај остаје свакако у извесном смислу загонетка.{S} У осталом она је морала бити наклоњена то |
| SRP18780_C2.2.5"> <head>X.</head> <head>Загонетка.</head> <p>Милан живљаше као обично.{S} У Јов |
| ишао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко раме |
| се о обичним стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова посл |
| она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане |
| ће и више ништа.{S} У јадној, влажној и загушној собици беше сав намештај неки олупан сто, једн |
| а јој Јова најозбиљније обећа верност и зада тврду реч, да ће је узети; а за то је, наравно, би |
| раће време.{S} Први им је <pb n="14" /> задатак био, да се упознају с народом и да га придобију |
| еђивати...{S} Наша мета утврђена је.{S} Задатак нам је, да се боримо у том правцу, обавештавају |
| о је за ту цељ дворану у гостионици.{S} Задатак тој забави био је, да доведе у ближи додир погл |
| S} Доцније сам већ дошао до уверења, да задатак човечијег живота није ваљда баш само бекријање, |
| а што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и |
| сок, као што се многима чини.{S} Наш је задатак, да спремамо свет, како би се што пре дотле дош |
| треба о томе да водимо бригу.{S} Наш је задатак, да утврдимо и распростиремо начела за ново дру |
| приближили оно, што називаху историјски задатак човештва: остварење опште слободе и благостања. |
| а ни друга страна не може напустити тај задатак, а да се не огреши о саму природу.{S} Истина, ж |
| имала би у први мах, наравно, само тај задатак, да чува интересе учитељства.{S} Али то не би м |
| ри Даринка — то, да књижевност има свој задатак, који се не сме каљати.{S} Књижевност се не сме |
| ући своју дугу косу. —- Људи имају свој задатак, а жене свој.{S} Ни једна ни друга страна не мо |
| ако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од ванредно корисна уплива на ра |
| е може наћи бар основа за решавање тога задатка.{S} По његовом мишљењу требало би само да се на |
| ="102" /> се Марку, „хоћете ли испунити задату реч?“ — „Какву реч?“ промуца Марко. — „Ето га, в |
| н је говорио тихо, но речи му опет беху задахнуте жестоком ватром и најтврђим убеђењем, да побе |
| р, која се разболела, кад чу, шта их је задесило.{S} Даринка прими ту вест много равнодушније, |
| уме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од тебе ће најпосле постати прави ка |
| о они су дотле наваљивали, смејући се и задиркујући га, док им најпосле није испунио жељу.{S} П |
| pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви прем |
| Лаза беше један од оних људи, који лако задобијају поверење.{S} Понашао се врло смотрено и уљуд |
| непокретна својина, која се тим начином задобије, основана је опет на туђем раду, уколико је ку |
| p>— Они говоре, да је њихова цељ то, да задобију људе за своја начела, па да се онда оствари та |
| пчива?{S} Да не ћете још наопако и мене задобити?</p> <p>— О, умирите се.{S} За вас нема те „оп |
| неколицина, што ће се дати обавестити и задобити; а то је врло важно и нужно.</p> <p>— Штета, ш |
| .{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепртљарењем.{S} О |
| ећу ту ствар даље да испитујем, него се задовољавам простом примедбом, да та газдина наплата за |
| је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да изгледа сасвим п |
| омне већине.{S} С том слободом ми се не задовољавамо.{S} Ми хоћемо истиниту слободу за све.{S} |
| ра, масла или тако што год. А у вече се задовољавао са чашом млека.{S} Но поред свег тога редов |
| је свима члановима осигуран достојан и задовољан живот, у коме се предузимају све мере за свес |
| гу, што ће уништити сву трулеж и донети задовољан живот свима...{S} Видите, таки нам се изглед |
| ва без изузетка.{S} Али може ли он бити задовољан с том ваздушном слободом, кад му је сав живот |
| ла је потпуно блаженство, кад је он био задовољан и особито, кад се каткад упустио с њом у ћере |
| Ја за себе не тражим богатства.{S} Бићу задовољан, ако будем увек имао, колико ми је нужно за ж |
| а подсмешљиво; — али он хоће, да се оне задовоље са својим „појетичним“ стањем, што га сад ужив |
| себичност уништена.{S} Ту и само ту је задовољен свачији лични интерес.{S} То ми хоћемо.{S} То |
| да је та плата просечно тек довољна, да задовољи најпрече потребе радничког сталежа.</p> <p>— Т |
| сласт, која у томе лежи. — Тежња, да се задовољи лични интерес ма на штету целине — то је <hi>с |
| а никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосленог света, |
| к расправљати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и |
| ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S} Чудно је, как |
| ње доба не остаје нам друго, него да се задовољимо с тим, да будућности оставимо, нека реши чво |
| га они схватају.{S} Али се нимало није задовољио са резултатом.{S} Они, с којима се он разгова |
| сле нека природна потреба, која се мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задов |
| јатности уништи осећај, који се не може задовољити.{S} У том случају ваља дакле по могућности у |
| т?{S} Ви ћете се, на пример, већ морати задовољити с оним, што је могућно у садашњости; али тре |
| вима буде добро, да сви буду слободни и задовољни.{S} А онда ваљда не можемо <pb n="121" /> тра |
| адожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, кад добију тако честитог мла |
| ате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тарући руке; а Милан и Даринка опет остадоше |
| опет Даринка. — Онда ће сви моћи живети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и |
| м нашега начелног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, |
| а њега поглед, који изражаваше унутарње задовољство и уверење о својим добрим намерама, а најви |
| } Али и ако се на тај начин не одговара задоста цељи, да се што потпуније изнесе пред читаоце и |
| тави Војин, — да би се напретку учинило задоста, кад би се женскињама дало потпуније изображење |
| Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али свеједно.</p> <p>— А, Олга Петровна — по |
| и Војином.{S} Милан се тога вечера мало задоцнио; још не беше дошао.</p> <p>— Немојте, госпођиц |
| готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав за себе две собе.{S} Беше већ у годинама и дост |
| том предмету.{S} Истина, нисам се дуго задржавао с тим, али мислио сам, да није нужно, а и вре |
| заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од далеко, далеко озбиљнијих послова, с који |
| е само једну страну живота, а друго све задржавате за људе?{S} Све се бојите, да се у нама не у |
| је ипак ту...{S} Она је сад у Прагу.{S} Задржаваће се тамо цео дан.{S} Ми ћемо јој дакле моћи ј |
| згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} Пр |
| пособније од вас за те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за при |
| ујући се с њим.</p> <pb n="206" /> <p>— Задржао сам се са штампарем — одговори он.{S} Видело се |
| то дуго изостао.{S} Ко је то, што га је задржао? — проговори Стева.</p> <p>— Неки непознат чове |
| не и т. д.{S} Наравно, у први мах ће се задржати у новом друштву неки елементи старога друштвен |
| на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питањ |
| ело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пуној мери.{S} А како ће се то под новим околн |
| Она га стиште за руку.</p> <p>Милан јој задржи руку у својој, а другом дохвати столицу, метне ј |
| сио у том путовању.</p> <p>При повратку задржи га у једном месту неки млад учитељ српски на руч |
| ставимо на страну, опет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} |
| руђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за рад; али н |
| , да чланови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу |
| ва.{S} По рачуну и добровољно склопљене задруге за све послове даваће дакле друштву својим радо |
| о нису повољније околности, што се тиче задруге.{S} То би могла бити добра школа за утврђење со |
| ало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</p> <p>— Па?</ |
| <p>У НОВОМЕ САДУ,</p> <p>СРПСКА НАРОДНА ЗАДРУЖНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1878.</p> </div> <pb n="2" / |
| и, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у така испитивања, те је тим путем дошао и на п |
| ао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у своје мисли и сањарије, из којих га тек сад |
| тај мах пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је |
| од својих трговачких „пријатеља,“ морао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода т |
| м увек живела у изобиљу.{S} Што год сам зажелила, добила сам; па опет сам, још кад сам била мал |
| зе се за доњу усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Д |
| та посети их Сима неколико пута.{S} Оне зажелише, да се упознају и с другим српским ђацима, а о |
| .{S} Дуго га окреташе у руци.{S} У томе зазвони.{S} Било је већ подне.{S} Полако изиђе из собе. |
| ратко време позајмите.</p> <p>Мита узме заискану књигу и преда му је.</p> <p>— Господо моја — п |
| } Оно, што тетка-Перса називаше „куга“, заиста је Даринка потпуно усвојила; само ова је то звал |
| — у коју је она одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, |
| Доста је спавања...</p> <p>— Доста је, заиста је доста.</p> <p>— Само тешко је пробудити људе, |
| а сваке стране.{S} Темељ, о ком је реч, заиста не ваља, те искреним пријатељима напретка не ост |
| ређоше на Хигово представљање љубави, — заиста уживала у светлој слици, коју је Хиго нацртао, и |
| о.</p> <p>— Ово је — проговори Јелица — заиста чудно...{S} Морало вас је изненадити...{S} Али ј |
| Чернишевски — проговори она у тај мах — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, к |
| а копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја се чудим, како ви још нис |
| ским светом, а не као данас...</p> <p>— Заиста примети Љубица, погледајући на Стеву, — данас је |
| S} За вас нема те „опасности“.</p> <p>— Заиста, — узе реч Лаза, — ја сам од неког времена почео |
| ам уопште ништа читао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме |
| би остаде само још неколицина.</p> <p>— Заиста — проговори Милан — с тим људма је врло мучно из |
| </p> <p>Она не одговори ништа.</p> <p>— Заиста — проговори Милан опет — ваљало би и сами да се |
| арате.{S} Ја уживам у природи.</p> <p>— Заиста?{S} Но, кад би сви тако уживали у њој, као ви и |
| им пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте погодили — одговори Милан иронично.</p> <pb |
| хоризонту у пуном своме сјају.</p> <p>— Заиста је врло светао — потврди Јова.</p> <p>— Шта мисл |
| бу.</p> <p>— Јесам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али |
| нема изгледа за повољно решење (ако га заиста нема), онда је, наравно, најпаметније гледати, д |
| по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му беше оригинал |
| сположен.</p> <p>После краткога времена заиста отпутова Шарлота с матером у једну варошицу у ју |
| — умирите се, одморите се...</p> <p>Она заиста дрхташе од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и с |
| рзо решити.{S} Узмимо да је чист приход заиста саразмерна награда за „услугу.“ <pb n="145" /> А |
| ор и легне.</p> <p>После два дана отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође |
| , да дође баш њему.</p> <p>У вече отиде заиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту |
| лази из свега?{S} Увиђате ли сад, да је заиста труо сам темељ, на коме лежи садашња друштвена з |
| низација добра?{S} Мислите ли ви, да је заиста довољна измена неких установа на оваком темељу, |
| смотри у опери.{S} Тако се увери, да је заиста у Паризу.{S} Али му не испаде за руком, да се са |
| ринка ладно.</p> <p>Та женскиња била је заиста њена тетка, по имену Перса.{S} Пре неколико годи |
| слушкињу!{S} Несретник један!“ - Она је заиста тако мрзила на Милана, да би волела, да се Дарин |
| и и њихов положај различит.{S} Некад је заиста груба сила створила женску потчињеност; али сада |
| је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психолог уопште, па показује то своје својс |
| ј може имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из осн |
| једна с <pb n="173" /> другом.{S} То је заиста врло развијена женскиња.{S} Ви је дабогме боље п |
| {S} Дакле већина је уз вас...{S} Вас је заиста све више и снага ће вам непрестано расти...{S} Т |
| н, смешећи се.</p> <p>— Ви држите дакле заиста, да су те моје наде неоправдане...{S} А ја сам с |
| Види се само то, да ми за сад у целоме заиста стојимо у том погледу ниже вас; но тим још није |
| шњој, капиталистичкој, системи у целоме заиста гомила <hi>неплаћеним туђим</hi> радом, као што |
| ар је све већма сазревала.{S} Завера се заиста нагло ширила.{S} Већ се углави и дан, кад да се |
| професуру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још з |
| оворио је скоро сурово.</p> <p>— Ви сте заиста рђаво расположени — примети она, смешећи се.</p> |
| би се забранила свака слободнија реч и заиста се и употребљују разне мере, да се спречи продир |
| иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Ср |
| ри; али је ваш рад свакојако штетан; ви заиста забављате народ ситницама, те га задржавате од д |
| </p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p |
| олико речи доказа, да са својином стоји заиста тако, као што сам рекао.</p> <p>— Али ви не узим |
| <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месец, који се тако брзо |
| штачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутати мисли, које леже унут |
| ти, само ако нам рачун каже, да ћемо им заиста тим више користи донети.{S} Али треба гледати, д |
| аклоности и љубави...</p> <p>— Господин заиста воли женскиње — рече Љубица подсмешљиво; — али о |
| у.{S} Мислите ли ви, да се на тај начин заиста изражава права народна воља?</p> <p>— Уколико је |
| мет начин, којим би се уверио, да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „фи |
| имер мени... смејао се Жарко.</p> <p>Он заиста није био нимало музикалан.{S} Глас му није био н |
| — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује нам, д |
| бало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које сте задрж |
| нити?{S} Ми видимо до душе, да се данас заиста тако ради; али сваки иоле напреднији човек сматр |
| че завера, ту имаш сасвим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, |
| млађи, никако нисам могао остварити ту заиста племениту намеру, за коју сам кадар много штошта |
| новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За сад је у неприлици.{S} Види се добар човек |
| приликом упустио с њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари. |
| ору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опорим примедбама.{S} У томе је тако дал |
| а?!{S} Без равноправности нема достојна заједничка живота између нас и вас.{S} Какав је друг же |
| се, да имање мора бити опште; иначе би заједничка производња на темељу општег економског рачун |
| ењем, да се с другима договара, како би заједнички удесили своје опште ствари; дакле <hi>слобод |
| општа брига.{S} Деца се имају васпитати заједнички, под надзором и упутством стручних васпитача |
| ир са женскињама, с којима немате ништа заједничко, премда се ни то не да баш оправдати, јер тр |
| ле, него баш напротив хоће, да све буде заједничко, па да одатле свако ужива, што год му треба. |
| вору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> <milestone unit="subSect |
| друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно натраг...{S} По телеграму не остаје ми ништа др |
| ам ићи — рече мало после Јова.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>Симина баба их испрати до врата, п |
| њих двоје могли би живети међутим можда заједно горе, нешто о њеном трошку, а нешто од његове з |
| куда ћемо и како ћемо, па ћемо се онда заједно вратити.</p> <p>Сима хтеде да се удали, али га |
| „Па где је Л.?“ питам ја: „је ли с вама заједно дошао?“ — На то ти наша грофица поче да увија.{ |
| арају се они још комотније, кад су овде заједно; па шта је онда?</p> <p>— Па то је — поче тетка |
| овек.</p> <p>Јова поседи мало, па отиде заједно с осталима, кад види да никако не долази Стева |
| Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стевом.{S} Овоме је лечничка пракса ишла све |
| ве досаде може ту бити, ако су они више заједно, него што би то ваш рецепт допустио?{S} По себи |
| но.{S} А доцније можемо је посетити сви заједно.</p> <p>— Како вам се свиде српски ђаци у Бечу? |
| Време, које су имали још да проведу сви заједно пре разласка, науме, да између осталога употреб |
| p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p> <p>— Ја сам, до душе |
| звила међу њима.{S} А да су дуже остали заједно, не би ли из пријатељске љубави поникла најпосл |
| <p>— Дабогме.{S} Више пута пијемо и чај заједно.</p> <p>— Говоре ли руски?</p> <p>Разумеју њих |
| и нити могу нити би хтели бити баш увек заједно.{S} Али за те ствари градити правила...{S} И он |
| д.{S} Одлазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да |
| и!“ — Марко се у таким приликама смејао заједно с другима.</p> <p>У томе се догоди Олгин пут ку |
| ди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> |
| а расположење све, што има, па да идемо заједно...{S} Тако ми је певала.{S} А мени је већ било |
| су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћемо заједно у Беч — проговори Милан. — То једно је извесно. |
| о увек сам одгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала |
| ичкој скупштини, како се посадио за сто заједно с радницима; али после неколико тренутака устад |
| ваше све већма.{S} Бивали су врло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га |
| .</p> <p>— Та како смо с њиме сваки час заједно — прихвати Милан, — требало би, да је до сад ве |
| е њенога поласка били су, наравно, опет заједно.{S} Растанак није био жалостив, а није било ни |
| су њих двоје један пут после подне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</ |
| > <p>После подне им дође Милан, те пођу заједно у шетњу.</p> <p>У шетњи сретну Даринку и Јелицу |
| и, који је баш свршио једну руску песму заједно с осталима.</p> <p>— Не допада ти се?{S} Види с |
| приказаше Милана. — А како се ви то не заканисте пре до нас?{S} Ал’ сад већ свеједно...{S} А ј |
| мања.{S} Ту нема никакве неправде, нема закидања, нема конкуренције, која доноси неред и пропас |
| о стање, радници би морали подносити то закидање.{S} Али има врло прост начин, којим се може ун |
| дакле ништа друго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рад |
| а од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког остане непл |
| дима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати прави смис |
| г убеђења.</p> <p>— Дакле ви сте доиста заклети женски непријатељ? — смејаше се Даринка.</p> <p |
| е далеко; ти новчани обзири не треба да заклоне љубав, која мора бити и сад најважнија страна, |
| препоручи им се врло љубазним гласом и закључа врата за њима.</p> </div> <div type="chapter" x |
| и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дакле врло природан и јасан.</p> <p>Лаза ћу |
| з топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Вер |
| би то стојало, онда би наравно Душанов закључак, да нама лепа литература ништа не треба, био с |
| <p>— Да — упаде му у реч Олга, — то је закључак основан на теорији, која вели, да снаге прелаз |
| даље?</p> <p>— Пре свега ћемо утврдити закључак из тога, што сте до сад признали.{S} Дакле лич |
| а се одатле сасвим логично може извести закључак, да женскиње треба ограничити на оно, што одго |
| шкога света, то се даје донети оправдан закључак, да оне имају јаван живот и уопште све, што за |
| лико право, што је то био врло природан закључак, да овај може имати на њу уплива.{S} А тако је |
| о сам на послетку из свега тога логичан закључак, да се има остварити <hi>преображај из основа< |
| буде нужно донашање никаквих друштвених закључака, т. ј. кад се буде могло строго научно, без п |
| сад скупљен, довео је до многих научних закључака, које би само ваљало правилно употребити <pb |
| ом домаћем савету, наравно без девојке, закључено, да никако са мном не спрежу.{S} Приметим ја, |
| учити, онда по томе непријатном осећају закључи, да заиста живи.{S} Као што видите, метода му б |
| е већ било довољно, да Милана доведе до закључка, да њу нешто мучи и то већ од дужега времена.< |
| ивањем и шепртљарењем.{S} Она долази до закључка, да се сам темељ економскога строја не слаже с |
| и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се може под извесним условима бацити из то |
| 2" /> немогућно, опет не можемо доћи до закључка, који сте ви извели.{S} Рецимо дакле, да смо м |
| S} Само можда не би таки човек дошао до закључка, да би крајња последица те борбе, кад би је љу |
| о не зна унапред, немате права доносити закључке, који би били оправдани тек после таке пробе, |
| а дуго време не ће моћи доносити научни закључци...</p> <p>Милан је подуже говорио о томе.</p> |
| престати потреба, да се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност |
| м погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индус |
| а нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; ми смо осуђене, да |
| особност: а кад нас ограничава обичај и закон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин с |
| о доцније обичај, а из обичаја се разви закон.{S} На тај начин је потчињеност женска, која је у |
| које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постан |
| Лаза. — Ја претпостављам за сад, да тај закон заиста постоји.{S} Но политична економија казује |
| јалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том пог |
| ну утакмицу међу радницима.{S} Отуд тај закон радничке плате.{S} Но сад нећу више да говорим о |
| докаже, да нема никакве кривице против закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то |
| номија казује нам, да би се дејство тог закона могло ограничити, кад би се на пример исељавањем |
| не економисте.{S} Она истражује основне законе, а не задовољава се површним испитивањем и шепрт |
| и према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта више, |
| а срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и правилн |
| шен процес, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} |
| Друштвена економија, као строга наука о законима друштвено-економскога реда и развитка, не изно |
| требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте нам |
| е.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} Али му вод |
| воље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу одобрити ваше речи с тога, што се ник |
| да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуштено лице.</p> <p> |
| изразим) теорији љубави. <pb n="218" /> Заљубљеност, која се оснива на пријатном утиску спољашњ |
| привремена олакшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као |
| у маси убеђење, да садашњи поредак ваља заменити новим, у коме ће свако уживати, што год му тре |
| /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам навео главне тачке те критик |
| pb n="107" /> покретачка снага, која ће заменити пару, грејати нас, светлити нам....</p> <p>— Д |
| ом је дописивао, али писма му не могаху заменити дотадашњу дружбу с њоме.</p> <p>Међутим се Мар |
| ао врло редак гост.{S} У осталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо н |
| Ја признајем, да је тако.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире пр |
| а — поче Стева. — У што си се тако јако заметнуо?</p> <p>— Кроз који дан полажем цензуру.</p> < |
| е слаже са мојим плановима...{S} Она се замисли; на лицу јој беше изражена невеселост и огорчен |
| пута тешко натерати на то.{S} Често се замисли, седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна чов |
| .</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили ник |
| деље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се настан |
| ко би то ишло...</p> <p>— Ево овако.{S} Замислите, да је већина усвојили наша начела.{S} То ваљ |
| де и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се у новом друштвеном устројству могу р |
| солидаран живот, свест.{S} Можете ли ви замислити друштво, у коме је свима члановима осигуран д |
| и о свом путу.</p> <p>— Не можете ви ни замислити, шта је то управо било.{S} Кренем се ја лепо |
| S} Не кажем ни ја, да се он не би могао замислити без спекулације.{S} Него само је друштво тако |
| <pb n="38" /> до солидарности, какву ти замишљаш.{S} Ови људи нису за тај посао.</p> <p>Милан с |
| е га Војин.</p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не мо |
| b n="153" /> <p>— Јесте — одговори Лаза замишљено.</p> <p>— Дакле својина се почела градити нас |
| </p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљено гледаше, како се други забављају; а Милан се |
| <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Да, чуо сам...{S} Ако она дакле не |
| </p> <p>— Утврђеној системи... рече она замишљено. — Видите, ја сам се надала, да ћу наћи тако |
| дује, што је мирнија.</p> <p>Даринка је замишљено повлачила прстом по отвореној књизи.</p> <p>— |
| оласка, те преврташе листове, гледајући замишљено кроз прозор.</p> <p>— Каква вам је то књига?< |
| <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте |
| погледу јој била је изражена нека сетна замишљеност, које сасвим нестајаше само кад се смејала. |
| оме понашању јој огледала се нека мучна замишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто |
| и-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— Да сте учили права, |
| им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатлија у средњем стању.{S} Ствар дође дотле, да јој |
| и купују радну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, к |
| S} Слабији трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света |
| — поче она мало после, — како стоји са занатлијском задругом?</p> <p>— Био сам с тим људ’ма.</ |
| не баш он, а оно какав његов другар по занату.{S} А што се решио, да покуша избавити Олгу, то |
| ило говорити о томе опширно.{S} Ако вас занима, можете читати о тој ствари у књизи „<title>О сл |
| обитим уживањем.{S} Таке ствари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се п |
| ободне грађанке, да су вам отворена сва занимања, којима би се ви према свом организму и другим |
| о опет се тешио тиме, што ће моћи и тим занимањем донети користи, бранећи н. пр. сиротињу и т. |
| ет, али је био уверен, да већ самим тим занимањем долази у противност са својим начелима.{S} Но |
| ="78" /> Али ја ћу морати по самом свом занимању у том погледу више долазити у сукоб са својим |
| , он је то чинио и пре; али у Паризу се занимао скоро једино тим предметима.</p> <p>После некол |
| о или одмах заборавити.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публик |
| ко.{S} Од самога писца зависи, да ди ће занимљива форма претрпати унутарњу језгру, или ће само |
| црта фантастично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — |
| поји тај научан део у својим списима са занимљивим приповедањем.{S} Има, до душе, много и фанта |
| оме лицу. — У његовој прошлости било је занимљивих црта.{S} Од прилике пре две године, у другој |
| о с тога, што је налазе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у т |
| ге научне мисли у нашем правцу, а све у занимљивој форми, тако да свет таке ствари више тражи и |
| бавним списима претрпа озбиљна садржина занимљивом одећом тако, да се слабо која добра мисао и |
| дете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сас |
| аших намера.{S} Али само не треба да се заносите сувишним и празним надама.</p> <p>— А шта мисл |
| ујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало прођете? — |
| а, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група, у којој беше Стева, Марко, Ј |
| , него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назад |
| ћер и почне пити.</p> <p>Радоје потроши заостали сир.</p> <p>Међутим је Сима донео и трећу чашу |
| говину, те — исплативши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и да |
| жао у руци; више пута је већ хтео да је запали, али га је у томе спречавала дебата.</p> <p>На њ |
| о тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у руци; в |
| у.{S} То му потпуно испаде за руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од врат |
| је. — Али ја ћу вам рећи, што сам чуо и запамтио.</p> <p>— Да чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај |
| дићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте већ чули, каква начела и |
| место једнога треба подићи друго.{S} Ту запиње...</p> <p>— Не запиње ту нимало.{S} Та ви сте ве |
| p>— Дакле није баш ништа оставила?..... запита Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога < |
| та тако умудрио, па непрестано ћути?... запита он.</p> <p>Коста не одговори ништа.</p> <p>— То |
| има.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> <p>— Хоћемо сутра |
| е огрнете том марамом? <pb n="108" /> — запита је он на послетку. — Ладно је.{S} Можете озепсти |
| у усну. — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не од |
| доста искрени...</p> <p>— Према вама? — запита она живо, прекинув му реч.</p> <p>— Да, према ме |
| сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љубица, говорећи с њим о стварима, које их до |
| <p>— Је ли вам скоро писала Шарлота? — запита га она.</p> <p>— Писала ми је пре четир дана.{S} |
| </p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он промрмља нешто неразумљиво нем |
| то вести?{S} Да није што год од деде? — запита Иван.</p> <p>— Није од деде.{S} Ето, видите и са |
| ршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само јетко насмеши.</p> < |
| био пре те болести.</p> <p>— Шта је? — запита га Мита. — Кад долази Милан?</p> <p>— Сутра.{S} |
| е врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гледајући му у лице.</p> <p>Њих дво |
| <p>— Хоће ли он скоро путовати доле? — запита Сима</p> <p>— Хоће.</p> <p>— Е, ја морам ићи — р |
| > <p>— Хоћете ли са мном мало напоље? — запита она Марка, полазећи већ. — Овде је тако загушно. |
| е... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и сад...{S} |
| таше неко време.</p> <p>— Што ћутите? — запита Даринка нагло.</p> <p>Милан је погледа стално.</ |
| и.</p> <p>— А кад си ти био код куће? — запита Милан.</p> <p>— Сад скоро.{S} Морао сам ићи тамо |
| ог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас први пут видим.</p> |
| ледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, посматрајући га подазриво.</p> <p>— |
| b n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему лицем.</p> |
| ад ћемо моћи бити опет стари другови? — запита Јелица с тужним осмејом.</p> <p>— Не ће то дуго |
| а....</p> <p>— Јесте ли ви музикални? — запита је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у прв |
| ивање....</p> <p>— Како то може бити? — запита неко.</p> <p>— Ја мислим — примети један, — да б |
| е и остали.</p> <p>— Па хоћеш ли ићи? — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</ |
| Он отиде.</p> <p>— Какав је то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га у |
| ростран.</p> <p>— Какав је то учитељ? — запита Даринка.</p> <p>— Станоје Недић, учитељ из С., в |
| си ли био скоро са Ђоком Цветковићем? — запита га Радоје после подужег ћутања.</p> <p>— Састао |
| заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда |
| </p> <p>— Али како је то управо било? — запита Рускиња Ана Василијевна.{S} Она је прилично разу |
| суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опет Милан:</p> <p>— Како кад — одговори Радо |
| ешто сасвим друго.</p> <p>— А шта то? — запита кума с пуним уверењем, да њихова намера не може |
| опазити промена.</p> <p>— Шта је то? — запита Радоје. — Шта је теби?{S} Па Јелица...</p> <p>— |
| се беше придружио.</p> <p>— Како то? — запита овај.</p> <p>— Ту ти се износи једна гвоздена ла |
| ако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сирома |
| е ли ту онај твој познаник механичар? — запита Сима.</p> <p>— Јесте.{S} Преместио се у ту фабри |
| А шта мислите ви радити као професор? — запита Јелица после кратког ћутања.</p> <p>— Као профес |
| маш ли сваке године да полажеш испит? — запита Мита Радоја.</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да |
| <p>— Имате ди вољу на једну партију? — запита један књижевник некога чиновника до себе.{S} Обо |
| <p>- Јесте ли овде набавили ту слику? — запита она.</p> <p>— Не, донео сам је из Париза.</p> <p |
| Даринка.{S} - А волите ли ви свирку? — запита она Милана.</p> <p>— Ја је волим.{S} Ви свирате, |
| <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одго |
| >— Ви ове године свршујете професуру? — запита Даринка Милана.</p> <p>— Да.</p> <p>— Господин С |
| м зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> < |
| вам нису допустили, да идете у Цирих? — запита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су т |
| има боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам |
| пићеш чаја.</p> <p>— Како сад живиш? — запита га мало после Милан.</p> <p>— Боље него лане...{ |
| — потврди Јова.</p> <p>— Шта мислите — запита Олга, — да ли заиста постоји још један мањи месе |
| е и њоме послужимо.</p> <p>— А чим би — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме |
| /p> <p>— А је ли се тај немио положај — запита Милан — јављао чешће?</p> <p>— Није баш често.{S |
| у.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи новог ђака?{S} Ч |
| те. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Јесам“ - „И ви ипак не |
| онда потражи Марка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам за |
| е“ ствари. — „Да нису то ваше књижице?“ запита он домаћина, да би се боље уверио; а међутим их |
| слите, има ли много таких младих људи?“ запита га Олга с ђаволастим осмехом. — Он порумени. — „ |
| а бацио на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} |
| смела онда ништа да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући м |
| , да је она отишла у Париз.{S} Коста га запита, је ли отпутовала сама, или можда с ким у друштв |
| еким тајним страхом очекивао, да га она запита за што год, па тек онда да се упусти у кратак ра |
| мишљеност.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — пр |
| о обично, па му не пада ни на ум, да се запита, је ли то добро и мора ли то баш тако бити.{S} Њ |
| неразумљиво немачки.</p> <p>Она га опет запита то исто.</p> <p>— Не говорим руски — одговори он |
| ас саразмерно може бити највише.{S} Али запитајте се сами, да ли је уопште у садашњем друштву м |
| ажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће вам и он то исто рећи“...{S} М |
| ори Милан опет — ваљало би и сами да се запитате, докле ће то трајати?{S} Ви се тако морате нај |
| "158" /> Но доћи ће време, кад ће се он запитати, да ли то баш мора бити, да он само трпи, плаћ |
| — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одговараше он обично |
| им стварима.{S} При растанку загрли је, заплаче се и нагло се удали.{S} Кад ова после тога погл |
| ка-Перса, али и њу је ова најпосле тако заплашила, да би и њој милије било, да јој се ћерка ниј |
| ке памети, па једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је |
| ају; а сви имају слепо да се покоравају заповестима од озго...{S} Прави гад!{S} Тај деспотизам |
| {S} Учитељ је био жесток „народњак“.{S} Заподене се разговор о различним стварима: о школама, о |
| ам гост.</p> <p>Пошто се сви приказаше, започе гост разговор.</p> <p>— Без сумње вам је познато |
| <p>— Дакле?{S} Што не говорите ништа? — започе на послетку она, меко гледајући на њега својим ц |
| ице јој беше бледо.</p> <p>— Најпосле — започе он, — ја ћу вам испунити жељу...</p> <p>— Да, св |
| о Милану. '</p> <p>— Дакле ви сте тај — започе Милан, смејући се, — што хоће да ослободи друштв |
| он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — да ће се и клима по твојим упутст |
| ј горела.</p> <p>— Свакојако је нужно — започе Милан опет, трудећи се, да буде што мирнији, — д |
| се већ настанио са Стевом у *.{S} Стева започе одмах праксу.{S} Сима се само неколико дана бави |
| му је умрла још пре.</p> <p>Концерт се започе.{S} Вештак је свирао дивно.{S} Испод прстију му |
| Била је веселе нарави.</p> <p>Одмах се започе разговор.</p> <p>После подужега говора узме Мила |
| рилично говорио руски, те грофица одмах започе разговор с њиме.{S} А Милан пође с Јелицом по дв |
| рске.</p> <p>У разговору, који се одмах започе, показа се после првих речи различито мишљење у |
| боко осећање.</p> <p>Забава се већ била започела, кад је он дошао с Радојем.{S} Сима је изостао |
| био је већ у свом стану.</p> <p>Игра се започела.{S} Мало на страни седео је Милан и Даринка.{S |
| ти посао, који се код других већ одавно започео; али главно је, да се уопште почне радити и то |
| ом.{S} Истина, може се и истинска љубав започети моментаним пријатним утиском спољашњости, прем |
| не ће проћи много времена, а рад ће се започети и то без сваке сумње потпуно озбиљан.{S} Околн |
| , биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с тиме, да ће |
| колена — жуте чизме), те тако упарађени започеше свој „рад.“ Пролазише кроз места, где мишљаху |
| кад с њоме разговарао, или боље, она је започињала разговор, који је обично трајао само по неко |
| пуштајући га никако од себе.{S} Доцније започне е њиме разговор и о другим стварима; но и ту је |
| непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје разв |
| свашта...</p> <p>— Него им ваљда треба запушити уста, или им наложити, шта имају да говоре и п |
| е од природе неразвијенији, или је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако |
| времена, да се поправи и попуни, што је запуштено и уназађено; није лако уклонити последице тол |
| нергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> <p>— Па |
| зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} Тако стоји ствар.{S} На сваки начин за |
| коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет т |
| о нам ово или оно није испало за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни |
| оже ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја зна |
| а чује од њега самога баш последњу реч, зар се то не може учинити и писмено?{S} А то је у таким |
| нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредна снага?{S} Та она |
| авимо ту...{S} Но, ти си баш будала!{S} Зар се ниси могао постарати за себе друкчије?{S} Он ћут |
| {S} Та помислите само, шта је љубав!{S} Зар они, који се истински воле, нису управо допуна једн |
| каква туђинка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра ваш |
| <p>— Та ви хоћете баш да туторишете!{S} Зар смо ми ствари, које имају просто да служе другима н |
| оверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S} Зар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, |
| да сам према вама сасвим искрена...{S} Зар није тако?</p> <p>— То је истина; али у овом случај |
| на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S} Чувати пи |
| уколико је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која |
| апротив било би чудно, да није таки.{S} Зар се при женидби и удаји има на уму неизмерна важност |
| ено. — Нисте ви то требали ни учити.{S} Зар нисте могли наћи ништа друго?{S} С тим не ћете доћи |
| но уништити то очевидно опште право.{S} Зар они, који доцније дођу, да остану без земље само с |
| нута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> <p>— Нема друга изласка — поче опет |
| .</p> <p>— То сте ви на кривом путу.{S} Зар се на разлици по уму сме оснивати разлика у правима |
| уму сме оснивати разлика у правима?{S} Зар онај, ко је паметнији, да има више права у животу н |
| У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити се за нов живот?{S} Ви ћете с |
| ло за руком, зар је то наша кривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непр |
| требити као средство за таке изливе?{S} Зар нема доста других начина за то?</p> <p>— Шта, сматр |
| А како се у томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на |
| и! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напредује....</p> |
| ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се о |
| корака за сав даљи живот обе стране?{S} Зар се ту тражи друг, с којим треба да се проводи век у |
| зе у тако удешеној занимљивој форми?{S} Зар није природно, да ће они и у томе облику видети мис |
| ар се не бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то |
| ерује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S} Дед, кажи сама!</p |
| чињености...{S} Је ли вам сад јасно?{S} Зар ту треба много мислити и говорити?{S} Па још особит |
| лици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима?</p> <p>— |
| штава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви према својој снази и околностима уче |
| просто да служе другима на угодност?{S} Зар то није варварски појам о нашем одношају према вама |
| није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица није подстрекач на вредноћу, на изналажење |
| е, где се то може спојити с коришћу?{S} Зар то није крађа времена, зар то није преступ према за |
| ио способан за јед у таким приликама. — Зар није тако, као што сам казао?</p> <p>— Тако је.{S} |
| коло.</p> <p>— Шта? — шалио се Војин. — Зар су ваша начела тако прилепчива?{S} Да не ћете још н |
| зећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за то наше подузеће са |
| акси то би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да |
| ни.... једном речи ни-до-чега.</p> <p>— Зар је то тако рђав занат? — смејаше се Милан.</p> <p>— |
| али он опет остаје при своме.</p> <p>— Зар ви не волите музику и песму? — запита га Олга и при |
| ли нисте хтели да ме разумете.</p> <p>— Зар нисте напали на појезију, која изражава таке осећај |
| ше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви нисте уморни?,— питаше је Марко.</p> <p>— Ех, ви |
| домаћин.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Зар ви мислите, да ће сви ти, који сад тако говоре, ост |
| >Даринка се окрене њему лицем.</p> <p>— Зар изгледам болесна?...{S} Она покуша да растера сумор |
| де.{S} Наћи ћемо се други пут.</p> <p>— Зар нисмо доста претресли све, што треба?{S} Говорили с |
| итао од њега.</p> <p>— Заиста?</p> <p>— Зар је то какво чудо?</p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> |
| ена цељ, него ширење просвете?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хо |
| S} А то је тако несносно....</p> <p>— А зар ми не морамо да се обзиремо на „ред“ који је обичај |
| за децу, свима је све осигурано.{S} Па зар се не би ти људи тако намножили, да би ваше друштво |
| деле!{S} Та то је страхота!</p> <p>— Па зар они то хоће? — питаше Станоје, правећи се сасвим оз |
| за женскиње свет осећаја...</p> <p>— Па зар тим није речено, да оне не треба да буду самосталне |
| дотле не може бити добро...</p> <p>— Па зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узе |
| е ви на то? — рећи ће Јова.</p> <p>— Па зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој п |
| > <p>— Какве луде послове?!</p> <p>— Та зар није лудо, предузети себи нешто, о чем сваки памета |
| би наступила та опасност...</p> <p>— Та зар још не видите — прекиде му реч Милан, — да је та „о |
| ња.{S} Што си луд, човече?{S} Та ове те зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се |
| ој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да ли |
| ло, ако се даље не мисли о томе.{S} Али зар то важи само у овој ствари?{S} Није ли тако свуда, |
| <hi>опште благостање</hi>.</p> <p>— Али зар није опасно, уништити конкуренцију?{S} Зар утакмица |
| а зар да ја немам ништа свога?{S} Да ми зар свако сме узети, што је на пример код мене?</p> <p> |
| . „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекција пре?“ — Он је само црвенио и ћута |
| ме ће наши потомци живети.{S} У осталом зар наша улога није лепа?{S} Зар није пријатно, борити |
| <p>— Бива то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</ |
| : „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи од способности, а |
| дати сваком оно, што сам <pb n="160" /> заради.{S} То би било право, кад већ хоћете да остварит |
| друго видимо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао |
| намире све потребе. _</p> <p>— Али ако зарађује мало, а троши много? примети један.</p> <p>— А |
| е, т. ј. не важи за оне, који сами себи зарађују средства за живот.{S} Но то не мења ствар у це |
| е непрестано патити од трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше |
| пре.{S} Избегавао је сваки разговор о „заручнику.“ Нашто будити непријатне успомене?</p> <p>Од |
| е Милан стигао у Цирих.{S} Узео је себи засебан стан и живео као и обично.{S} Тај дан у вече бе |
| е пута скувам сам себи у самовару жита, засладим мало, па то ти је моја „деликатеса“...{S} Он с |
| по нечем, што није ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад |
| зао — зависи од способности, а ове нису заслуга ни једне личности, те с тога награђивати радник |
| ату.{S} Има до душе осим тога још неких заслуга, али то је све мало.</p> <p>Тај се разговор вод |
| нешто о њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, |
| ниш боље.</p> <p>— Да.{S} Сад имам више заслуге.</p> <p>— Радиш ли много?</p> <p>— Од прилике к |
| стави Радоје, — ја бих лакше нашао више заслуге.{S} Али овако је тешко.</p> <p>— Дабогме да је |
| увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и |
| — да ћеш ове године моћи наћи какву год заслугу.</p> <p>— Та ја се надам.{S} Само то је враг, ш |
| предлог просто као човек, који хоће да заслужи што год са својим капиталом.</p> <p>— Све ми се |
| и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред тога још коју пару, па имам обично бар л |
| лан, који ради по својим способностима, заслужује, да му се намире све потребе. _</p> <p>— Али |
| заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и временом купи |
| нутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То је само привремена привезан |
| сне садржине, али није ни развратно, не заслужује тако оштру осуду, као оно, које распаљује бол |
| би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толик |
| , па опет хоћете да носите име, које не заслужујете; у том случају ја вас сматрам за ниткова“. |
| ије ничија ни кривица ни заслуга.{S} По заслузи су награђени сви само онда, кад су им све потре |
| зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p>Милан поче доказивати, да то начело ниј |
| моћи тим, што би се прибегло награди по заслузи и што би се родитељима оставила брига за децу.. |
| ке по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није ничија ни кривица ни з |
| те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Радоје, — |
| оних петнајст-шеснајст дана...{S} Он се засмеје.</p> <p>— Но, онда ти баш ни сад не стоје акциј |
| се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засмеје се и сама.{S} Они почеше играти.{S} После некол |
| је моја „деликатеса“...{S} Он се наново засмеје.</p> <p>Сима је сипао чаја у две чаше.</p> <p>— |
| чиме прекинути ћутање; — та девојка са заставом напред, а за њом читави редови радника са верн |
| и се мора пробудити, састављаће под том заставом снагу, што ће уништити сву трулеж и донети зад |
| смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се по |
| аћи.{S} Наскоро ћемо развити и ми своју заставу.{S} Под њу ће се скупити све, што мисли добро и |
| е постајати свеснији и ступати под нашу заставу; маса народа, који се мора пробудити, састављаћ |
| еговим, ма да их је поуздано очекивала, застаде јој за часак дисање.{S} Милан ућути.{S} На лицу |
| де сира, па...{S} Он ућути.</p> <p>Мита застаде, угризе се за доњу усну, хтеде нешто рећи, но п |
| муком, туђим неплаћеним радом....{S} Он застаде у говору и премишљаше.</p> <p>— Да — узе реч Ми |
| <p>— Ја вас волим...{S} А ви?...{S} Он застаде. </p> <p>Даринка брзо извуче своју руку из њего |
| ко устројство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тог |
| , гледајући му у лице.</p> <p>Њих двоје застадоше мало.</p> <p>— Нема за сад ништа од рада...{S |
| представљању љубави — одговори Милан,- застајући у говору и непрестано посматрајући Даринку. — |
| ка врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете к |
| ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то је уопште ретко б |
| на, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p>Ла |
| </hi>, поштуј <hi>свачију слободу</hi>, заступај <hi>опште добро</hi>...</p> <p>Лаза се мргодио |
| — прихвати Љубица, окренув се Војину — заступала у разговору с вама само права женскога света, |
| 9" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење, можда ћу постати неучтив |
| ање или више пажње на изнашање и научно заступање наших начела, те се према томе одговара потре |
| а је његово мишљење рђаво.{S} Обично је заступао ма какву бесмислицу с пуним уверењем, да има п |
| S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи |
| се еманципацији, <pb n="189" /> коју ви заступате.{S} Ако хоћу да заступам и даље своје мишљење |
| ма <pb n="137" /> слободу, а у исти мах заступате садашње друштвено устројство, које већини дон |
| Радоје. — Шта све не бива у Русији!{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују |
| слобода штампе и говора, али се ипак не затварају људ’ма уста; ту се опет даје говорити и писат |
| ако је само привремено баце у истражни затвор.{S} Док се докаже, да нема никакве кривице проти |
| рети, то ће на сваки начин доћи и она у затвор.{S} Да сам којом <pb n="81" /> срећом пре дознао |
| ма сад приповеди, да је Марко пуштен из затвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне буд |
| е чуло за њега, да је набрзо побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских дру |
| тписано његово име.{S} У Бечу га нађу и затворе.{S} Том приликом позатвараше више ђака (већином |
| Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— Затворен?!</p> <p>— Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрок |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Марко Лазаревић је затворен...{S} Још је држала руком кључаницу.</p> <p>— |
| о нам је дато.{S} За нас је јаван живот затворен; обичај и закон ограничава нас на најужи круг; |
| 18780_C1.2.5"> <head>XIII.</head> <head>Затворен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с М |
| чај, испије га већ свучен, угаси лампу, затвори прозор и легне.</p> <p>После два дана отиде заи |
| Међутим полиција им похвата трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале завер |
| амо зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} После јела беше често у таком расположе |
| им приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{S} С те стра |
| вест, да су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</ |
| њена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не само оба моја познаника, него и једну женс |
| то човек? — запита Радоје, чим се врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења од |
| адњи, доведоше га најпосле дотле, да му затворише његову велику трговину; уместо ње отвори он н |
| воме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као нешто обично, па му не п |
| ника, него и једну женскињу, коју су ту затекли.{S} То ми је било доста.{S} Видео сам, колико ј |
| и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као добро и паметно.{S} Таки нараштај постаје |
| девојкама.</p> <p>У соби, у коју уђоше, затеку само њих две.</p> <p>Даринка беше средња стаса, |
| <head>Трулеж.</head> <p>Другом приликом затеку Даринку и Љубицу у разговору с адвокатом Лазом С |
| стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> <p>— Нема га |
| ако уђоше унутра сва тројица.</p> <p>Ту затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међ |
| и с Миланом...</p> <p>— Можда ћемо тамо затећи и тога красног штампара, што се тако фино извука |
| .{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због |
| бица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је он у њеној соби око 11 сати ујутру саму.{S} У |
| у рекнемо...</p> <p>После неколико дана затече Милан и Јелицу код Даринке.{S} Састанак им беше |
| ко тренутака врати се она опет Милану и затече га у разговору с домаћином.</p> <p>— Та нисам ја |
| а себе, „ту не ћеш бити баш врло јак“), затим о практичном раду и т. д.{S} Из тога сам видео, д |
| ством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних средстава и т. д |
| так науке, њену потпуну примену на рад, затим комбинацију и најзгоднији распоред свију радних с |
| ди пре свега оно, што је најпотребније, затим се набављају друге намирнице, а најпосле се извес |
| е, ходаше неко време по соби горе-доле, затим опет седне, али не настави читање.{S} Премишљао ј |
| има код себе.{S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини љ |
| нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу између мушког и женско |
| анову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту живљаше заједно са Стево |
| >— Ми се надамо.</p> <p>Она га погледа; затим узе књигу, што ју је читала пре њихова доласка, т |
| оде!{S} Нема среће!...{S} То јест...{S} Затим се мирно спусти са столице и седне на њу, чудећи |
| — Можете ме исмевати — примети Олга.{S} Затим лупкаше прстима по столу, поред кога су седели. — |
| једва погодио, каквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим |
| ило га је учење несносних параграфа.{S} Затим (као што је он више пута говорио) никако се није |
| Паризу, да доведе све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Мила |
| .</p> <p>Кума, се пре свега накашље.{S} Затим баци на њега поглед, који изражаваше унутарње зад |
| овек!“ рече му она на то и удали се.{S} Затим хтеде још неколико пута да говори с њим, али јој |
| и позив на претплату и угледни број.{S} Затим би на сваки начин морало изићи још неколико броје |
| е ова начела, биће дабогме прелазан.{S} Затим ће се започети промене, које се морају свршити с |
| У тај мах као да није ништа мислио.{S} Затим је неко време гледао у врата.{S} У глави му беше |
| то, што се не сме изгубити из очију.{S} Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати н |
| том погледу ново друштво са данашњим. — Затим — настави Милан, прелазећи на друге разлоге — тре |
| ке кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала јела, која пре њих послаше у |
| го испије каву у другом крају каване, а затим се почне биљарити с неколицином.</p> <p>— Тај не |
| о дана је после те вести био суморан, а затим је опет ишло све по старом.{S} Тако прође неколик |
| нији за социјалистичко устројство.{S} А затим ће, као што велите, доћи нов живот, нови услови, |
| и... или бар ћути већ један пут... дода затим дремајући.</p> <p>— Та не спавај више!{S} Докле ћ |
| е одмах растера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? |
| иста...{S} Држим, да сам погодио — дода затим пола опоро, пола жалостиво.</p> <p>— Заиста сте п |
| узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питал |
| летимичан поглед на непознате госте, па затим радише свој посао даље: неки их погледаше тако, к |
| — Јеси ли ме се већ зажелила? — запита затим, правећи се пријатна.</p> <p>Даринка не одговори |
| а се само неколико дана бавио ту, па је затим отишао кући.{S} У последње <pb n="176" /> време п |
| ут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— Какве су то |
| је моје мишљење.</p> <p>— Жарко — поче затим Душан Павловић, слушалац природних наука — захтев |
| асилијевна као за себе. -— Да — настави затим, окренув се госту, — она је доиста пошла у јужну |
| и неколико тренутака. — Дакле — настави затим — не ваља економски строј, не ваља нам породица, |
| н. — Али узмите се мало на ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче пес |
| инка тихо. — Потрудићу се већ — настави затим, показујући се расположенија; — видећете само, кр |
| лно.</p> <p>— Чини ми се — одговори јој затим, да ће вам ћутање бити сад најповољније.</p> <p>Д |
| аноје.{S} - Добро, доћи ћу одговори јој затим.</p> <p>— Ено, видите ли ону кућу тамо...</p> <p> |
| ћност!..{S} Као што видите — настави он затим — вашу конкуренцију осуђују разлози са сваке стра |
| он. — Позивају је из Беча — објасни он затим и осталима ствар, — да се одмах врати натраг и да |
| ку трговину; уместо ње отвори он набрзо затим другу далеко мању.{S} Но то не беше још све.{S} О |
| на сто. — Ја сам мислио — настави одмах затим, — да вам што пре... одговорим.{S} Нисам се могао |
| </p> <p>Она му погледа у лице, но одмах затим упре поглед у књигу.</p> <p>— Ја вас волим...{S} |
| зрази, како јој је било досадно.</p> <p>Затим поче опет приповедати о којечему, но набрзо приме |
| а на њега?{S} Што не могу да га гледим, зато!{S} Он је несрећа, развратник....{S} Сад се просуш |
| женскиње никако не би био „појетичан“; зато је господин тако ватрен противник ослобођењу женск |
| адашњи друштвени поредак <pb n="152" /> зато, што необориви разлози кажу, да је тај поредак из |
| бог неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта |
| научним правцем новога васпитавања.{S} Зато о томе није нужно ништа да кажем.{S} По себи се ра |
| .{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати.</p> <p>— Имате право.{S} Она, |
| е може имати од њих никакве користи.{S} Зато нико не издаје толику плату својим најамницима, не |
| мо мозгом, како и колико би требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се |
| ет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам уве |
| асом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, не чекајући одговора, — зато... д |
| настави одмах, не чекајући одговора, — зато... да... да... вам дам прилике за....{S} Олга прес |
| ? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што је сиромах упао у женско друштво, а то му је |
| <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та око |
| апита он, тргнув се из заноса.</p> <p>— Зато, што су то сматрали као нешто сасвим сувишно.{S} Ј |
| је после неког времена Јелица.</p> <p>— Зато, што су снови — одговори Милан, смешећи се.</p> <p |
| <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољно средстава, да се маса одржи не са |
| Форми, каква је мени по вољи?</p> <p>— Зато, што није свака Форма удесна за таке изливе.</p> < |
| да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат као редак приповед |
| несе друштву асне према својој снази; а зато нека друштво свима да нужне услове за што потпуниј |
| који је он употребио на изучавање наука зато, да би могао бити користан радник, - зацело корисн |
| Видео је, да сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашње |
| умешан у ту ствар — говорио је он, — па зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као |
| сам јој.{S} Али немојте мислити, да је зато хвалим.{S} Воже ме сачувај!{S} Та како бих ја вама |
| остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потп |
| тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље у |
| ! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим проме |
| S} То ја пребацујем лепој књижевности и зато се не слажем, да се и њоме послужимо.</p> <p>— А ч |
| радити.{S} Па онда допада ми се Цирих и зато, што ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате |
| ривица?{S} Зар ми можемо бити одговорни зато, што су нам неке непредвиђене околности поквариле |
| де наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А кад би ми имали |
| што би они стајали сувише високо, него зато, што други стоје одвећ ниско.{S} Они траже опште д |
| !{S} Затварају и шиљу у Сибир људе само зато, што се усуђују распростирати књижице по народу!</ |
| овека, који ништа не мисли и гледи само зато, што му није пало на памет, да затвори очи.{S} Пос |
| видите, да ми живимо у овоме стању само зато, што смо се у њему затекле.{S} Свет сматра то као |
| абаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде добро, да сви буду слободни и задов |
| орениту измену самога тог строја.{S} Но зато се не може нама приговорити да смо сувише радикалн |
| а употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да би ту живот био досадан, су |
| е и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још напустио мисао о женидби; могао би се |
| а којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једино та |
| е личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки |
| нити; таки је сад свет.{S} А гониће нас зато, што се још није дошло ни до те увиђавности, да је |
| свету, ако још пијеш“...{S} Али је опет зато прошло доста времена, док сам се уљудио толико, да |
| {S} Нећу више да се једим.“ Али се опет зато првом приликом упустио с њиме најпре у шалу и заје |
| рскога рецепта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилаго |
| уги преговори — насмеја се Милан. — Баш зато, што за сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и а |
| како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате прав |
| Али руске пропагандисте требало би баш зато да су утолико смотреније, уколико је њихов рад и п |
| онити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је са |
| х у томе, а не још стајати им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова п |
| олност, што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну влас |
| и људи — проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад |
| ље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с т |
| а томе се види, какво становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научи |
| и.{S} По њему мора занимљива форма тако заузети сву пажњу читалачке публике, да садржина остане |
| <p>— Остало би све оно време, које није заузето другим важнијим пословима.{S} А можете бити уве |
| снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по моме мишљењу доста неважно место међу на |
| и уступила место живости и енергичнијем заузимању особито око начелних ствари.{S} Истина, није |
| е вас онда гледати, вас, који се бајаги заузимате за његове интересе, а овамо или их не разумет |
| по собама, у којима је било друштво.{S} Зауставе се код једне групе, што је састављаше Сава, Јо |
| ло доста, те пођем напоље.{S} Она да ме заустави, ал’ већ доцкан.{S} Опростим се на брзу руку и |
| ења клима.{S} Немојте мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати |
| протурао кроз свет, па се најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у |
| с једне стране креће унапред, а с друге зауставља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта зауставља |
| вља.{S} Кад ње нестане, не ће имати шта заустављати општи напредак. <pb n="147" /> Место тесног |
| дио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се просто укидају старе установе, у |
| љати, како да се у том погледу задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да |
| чноме раду.{S} Ту се показао тако млак, захтева тако споре и неодлучне мере, да је мој суд о ње |
| ан Павловић, слушалац природних наука — захтева само, да се не пишу ситније ствари, а с крупниј |
| мислити, да се он зауставио код општега захтева: треба по потреби мењати климу.{S} Не; он, исти |
| становиште се има заузети и спрам твога захтева, да треба сви да се научимо патњи и т. д.{S} Не |
| м. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не може се увек радити; мора с |
| бинама; него само то кажем, да се то не захтева од наших људи.</p> <p>После краткога обавештаја |
| исто тако у виду општи напредак.{S} Он захтева, да се људима ујемчи лична сигурност, лична сло |
| оне имају јаван живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с |
| је учињено у том погледу само оно, што захтева програм либералних саборских чланова, па би учи |
| p>— Ја до душе нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, |
| је нешто, што се по себи разуме; то не захтевамо само ми, него и људи, с којима се ми иначе не |
| да је тај поредак из основа рђав.{S} Ми захтевамо ново стање с тога, што се уместо старога реда |
| адашњем друштвеном строју.{S} С тога ми захтевамо корениту измену самога тог строја.{S} Но зато |
| рављаш — поче опет Милан. — да се твоје захтевање не слаже с поделом рада, која је нужна у наше |
| ребацује.{S} Све им се чини, да се наше захтевање општега рада не да сложити с тим стварима, ка |
| ти; а остало се има одбити као неумесно захтевање, које се не слаже с оним, што жену чини женом |
| тој ствари, јер се оно оснива на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друшт |
| n="28" /> новоме друштвеном строју.{S} Захтевао је пре свега, да се избере најлепши стил, по к |
| као што видимо, нема ниједнога, који би захтевао, да, се сви разиђемо по народу, те да тако рад |
| њу забаве с корисним упливом, што га ви захтевате.</p> <p>— Треба читаоце навикавати на то, па |
| ење слободе нису нужне промене, које ви захтевате.{S} Основ не треба да се руши...</p> <p>— Доб |
| p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично захтевате еманципацију...</p> <p>— Томе не треба нимало |
| или можда још вечерас чути од мене, што захтевате...{S} Само у овом тренутку немојте то тражити |
| је с те стране учињено све, што се може захтевати; читалачкој публици остаје, да се њиме већма |
| .{S} Од професора се не може ништа више захтевати.{S} У осталом, зар је то маленкост?</p> <p>— |
| пет Љубица — могу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећа |
| матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, кад оне савесно врше тај позив?!...</p> <pb |
| </p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, не схватајући услове |
| е радикално; иначе нема помоћи.{S} Наши захтеви одговарају дакле потпуно простим правилима здра |
| рађа времена, зар то није преступ према захтевима напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незна |
| но који се не ће моћи сасвим слагати са захтевима тих начела, ма да суштина њихова не сме бити |
| е неразвијености не би хтели одговарати захтевима опште солидарности.{S} С тога нема смисла пре |
| најпре најпречим потребама, најважнијим захтевима; а на ствари, које немају толико важности, ва |
| а правила се морају слагати са основним захтевима слободе.{S} Потпуна слобода осигурава се свим |
| троја не слаже с <pb n="141" /> научним захтевима, те се с тога мора заменити другим.{S} Ја сам |
| уда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— То не.{S} |
| ј одећи, која треба да одговара не само захтевима пријатности и лепоте, него пре свега оној цељ |
| а се и они намире и да се уједно и овом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система |
| ић (ту реч изговори с највећом пакошћу) зацело вештији мајстор, него....</p> <p>— Мани се тога |
| </p> <p>— Шта је штета?</p> <p>— Штета, зацело штета — настави онај замишљено. — Нисте ви то тр |
| p> <p>— Слобода, коју ви пружате свету, зацело је празна реч.{S} Какву слободу осигуравате ви ч |
| то, да би могао бити користан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одг |
| да издржим...{S} Писмо... моје писмо... зацело сте примили... то видим...{S} Она ућути.{S} Била |
| део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом друштву далеко по |
| тетка-Перса, не дајући јој говорити. — Зацело ће јој заврнути мозак, па ћеш видети!</p> <p>— И |
| и?</p> <p>— Разуме се, да има.</p> <p>— Зацело је вредно читати те ствари — умеша се Стева. — Ж |
| развијати сви морални осећаји.</p> <p>— Зацело — проговори Јелица, — цела слика будућности дивн |
| идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори он |
| их откинути — поче опет Милан.</p> <p>— Зацело — потврди један. — Нису сви баш таки.</p> <p>— Ј |
| још исцрпљено све, што ћете ви моћи, а зацело и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше |
| дговор био повољан за мене, ви би ми га зацело казали.{S} То бих ваљда могла чути и сад...{S} В |
| ојега човек није човек, али у већини га зацело јако ослаби.{S} Мало их је, који га задрже у пун |
| а кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми је казао, да се са |
| мејаху се она двојица даље.</p> <p>— Па зацело је тако — тврдио је Сава с пуним уверењем, да је |
| људи у нашем правцу.{S} Корист би отуд зацело била велика.{S} У том случају не би било тешко у |
| ино тврђење. — „Али ја вам кажем, да је зацело тако; а најпосле ето запитајте и Марка, па ће ва |
| ика!...{S} Политична слобода могућна је зацело и данас.</p> <p>— Варате се.{S} Да идемо редом.{ |
| и.{S} Што се тиче питања о клими, то је зацело једно од најважнијих..</p> <p>- У будућности — п |
| е и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду најбољих наших књижевних средстава за бор |
| ца јављаше, да га око 10 сати пре подне зацело очекује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и так |
| ка буду спремне.</p> <p>— А хоће ли оне зацело ићи?</p> <p>— Хоће.{S} Ићи ће и неколико Руса.</ |
| <p>— Уколико је то могућно, изражава се зацело народна воља...</p> <p>— Да, уколико је могућно. |
| га света.{S} Слободна женскиња не би се зацело понизила до таких средстава.{S} Ето, то би се из |
| , да их држе у потчињености...{S} Ви се зацело шалите....{S} Она се смешила.</p> <p>Војин ћуташ |
| то долази чудно — примети Лаза. — Ви се зацело сећате, како авторитети у политичној економији н |
| одне опет заједно.</p> <p>— Дакле идете зацело? — запита Милан.</p> <p>— Зацело; кроз две недељ |
| /p> <p>— То не мислим.{S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити с |
| нка је вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да |
| ти им на путу и затупљивати их, — па ће зацело морати нестати трагова пређашње запуштености.{S} |
| ивања, — тога се ја не бојим.{S} Они ће зацело имати толико памети, да троше више времена на ра |
| природа испита, као што ваља, за то ће зацело требати још врло много времена.{S} То је једно о |
| ... на сваки начин...</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположењ |
| ематичним формулама.{S} Електрицитет ће зацело постати <pb n="107" /> покретачка снага, која ће |
| и из некадашње „смирене девице“ постаће зацело човек, који ће се умети наћи са светом.{S} Живел |
| <p>— Нашао бих ближа објашњења, која би зацело у овом случају била интересантна.{S} Ми видимо, |
| друштвено стање уопште. — „Јесте ли ви зацело народњак?“ —— запита га Стева оштрим тоном. — „Ј |
| аш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разуме се.{S} Истина, немачк |
| <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи зацело већма потпомоћи ствар, него овде.{S} Док се не с |
| намере нису испале за руком; али је тек зацело ваша кривица, што сте се и упуштали у луде посло |
| Говорите ви што год хоћете, али би вам зацело боље било, да сте свршили права.{S} Могли би доћ |
| >— Видим, видим...{S} Дакле доћи ћу вам зацело.</p> <p>У вече посети Станоје своју куму.</p> <p |
| у; нико није непогрешив; али намере нам зацело нису рђаве.</p> <pb n="142" /> <p>— Ја не кажем |
| > <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и ко |
| се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> |
| ли се Љубица.</p> <p>— Но, ако нико, он зацело — насмеја се Даринка.{S} - А волите ли ви свирку |
| ћемо се.{S} Између осталих апелираћемо зацело и на твоју кесу.{S} Ти и <pb n="120" /> тако врл |
| ете ми — прекиде јој реч Војин, — да то зацело стоји у противности са женском природом.{S} А на |
| би она после већ ишла својим путем и то зацело далеко брже, него што би се могло и очекивати.{S |
| кле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, |
| уме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад с |
| е свију радних снага, — у таком друштву зацело се могу општим радом подмирити све потребе, па и |
| и издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зацело спада, на пример, уређење новога брака... па онд |
| а издање и тих ствари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврст |
| , да да себи рачуна о томе, да ли је то зачетак каквога дубљег осећаја, или можда само непосред |
| зговараху.</p> <p>— Како је, Даринка? — зачу се глас од остраг.</p> <p>Даринка се осврне и опаз |
| > <p>— Добар дан.{S} Од куда ви овде? — зачу се глас тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и по |
| p> <p>— Не ће се две вечере посвађати — зачу се и ујнин глас.</p> <pb n="207" /> <p>— Дакле — н |
| де сте ви?{S} Не можемо да вас нађемо — зачу се глас Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и ј |
| други сокак.</p> <p>—- Гле, Платкин! — зачуди се она. — А како ви дођосте у Праг?{S} Камо путу |
| >— Од куда ти, човече, тако изненада? — зачуди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</ |
| е могла објаснити себи ни оштар и нешто зачуђен поглед, који је Стева бацио на њега.{S} Она заб |
| м.</p> <p>- Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не пој |
| > <p>— Па онда?</p> <p>Марко је погледа зачуђено.</p> <p>— Да не ћете још и ви пасти у хипохонд |
| којих је допирао његов глас, погледаху зачуђено и радознало, какав је то певач...</p> <p>На то |
| а гласовир.{S} После неколико тренутака зачуше се разни акорди.</p> <p>— Хајде, Даринка, да сви |
| адовољство.{S} Народ отвара очи и пита, зашто да он својим радом и патњом искупљује благовање н |
| т.</p> <p>Милан баш хтеде да је запита, зашто је тако брижна.</p> <p>— Чернишевски — проговори |
| } Кад се подмире друге важније потребе, зашто не би људи онда употребили неки део времена, на п |
| имати?“... — „Е, добро; онда ми реците, зашто нећете да се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} |
| поче разговор.</p> <p>Гост приповедаше, зашто је оставио Петроград.</p> <p>— Ја сам био исто та |
| Није, наравно, могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио С |
| у Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаћете. </p> |
| сам ја вас разумела.{S} Али реците ми, зашто ви нама дајете само једну страну живота, а друго |
| иже вас; но тим још није означен узрок, зашто је то тако.{S} Наш мозак или је од природе неразв |
| и дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне клупе, на коју не |
| — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим је осећао, да је добро м |
| ли певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је ди могућно, да има |
| мени — проговори Лаза — не иде у главу, зашто ви одбацујете начело: свакоме по заслузи.</p> <p> |
| ..{S} Све да буде опште!{S} А шта кажу, зашто баш све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{ |
| окрене домаћину, — ја вам још не рекох, зашто сам управо дошао.{S} Мени је нужна једна књига (к |
| <p>До њега је седела домаћица.</p> <p>- Зашто ви не говорите ништа? — запита га она.</p> <p>Он |
| лан пође с Јелицом по дворани.</p> <p>- Зашто ми рушите те лепе снове, као што их ви називате?. |
| > <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите само — рече М |
| уду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буд |
| а она ти је још од пре врло одана...{S} Зашто да се туђиш од ње?</p> <p>— Остави се тога...{S} |
| — цела слика будућности дивна је...{S} Зашто смо дошли на свет тако рано?...</p> <pb n="51" /> |
| у којима се тражи баш чиста забава.{S} Зашто је дакле не би дали онима, који је требају?{S} Ви |
| дмах вратим.{S} Ја сам то и учинила.{S} Зашто сам позвана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И с |
| p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> < |
| атно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то не би учинило у цељи, да се радничка наград |
| зар не ће појести!</p> <p>— Којешта.{S} Зашто да их се бојим?{S} Глупост.{S} Просто мрзи ме да |
| што се упушта у препирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је |
| > старац, правећи се бајаги озбиљан.{S} Зашто не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> |
| а, пошто то до сад још није учињено.{S} Зашто да помишљамо на рушење темеља, те да тим из основ |
| о је по моме мишљењу проста глупост.{S} Зашто се не би деци пустило на вољу, да раде што хоће?{ |
| скривати прави смисао својих начела?{S} Зашто истичете заставу напретка, кад заступате назадак? |
| да нас тиранишете, како вам је воља?{S} Зашто да ви нама прописујете, шта да радимо, а шта не?{ |
| рано?...</p> <pb n="51" /> <p>— Шта?{S} Зашто смо дошли тако рано?{S} До душе, пријатније би на |
| а.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем излити у Форми, каква |
| . — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не да то исто, што и људ’ма?{S} Та ви |
| аву напретка, кад заступате назадак?{S} Зашто се показујете као пријатељи народу, кад се не бор |
| зашто да се оне ограниче само на то?{S} Зашто да не буду то, што и људи?</p> <p>— То је чудно п |
| на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> <p>— Седите с |
| се разговарате са мном?“ — „Како то?{S} Зашто да нећу?{S} Ви се варате“... — „Не варам се ја.{S |
| /p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запит |
| — поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато — настави одмах, н |
| амо поправи? — прекиде му реч Љубица. — Зашто да се из корена не измени?{S} Зашто да се нама не |
| Али шта је вама?..{S} Он приђе к њој. — Зашто не седите?</p> <pb n="57" /> <p>Свеједно, свеједн |
| — чудио се Марко, рукујући се с њом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — н |
| p> <p>— Та чекајте — смејао се Илија; — зашто се тако журите?{S} Имамо времена.</p> <p>— Није т |
| > <p>— Седите — понуди је Милан опет; — зашто стојите?</p> <p>— Могу... сешћу...{S} Она седне н |
| е још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу и |
| ам онда одговорити, а дотле...</p> <p>— Зашто ме мучите толико?{S} Једна ваша реч довољна је... |
| и?</p> <pb n="131" /> <p>— Не.</p> <p>— Зашто не научите?{S} Није тешко, а врло је корисно.</p> |
| — проговори Милан, смешећи се.</p> <p>— Зашто?{S} Па ја мислим, да тај предлог, бар <pb n="32" |
| ћна потпуна политична слобода?</p> <p>— Зашто не би била могућна?</p> <p>— Зато, што има довољн |
| ашто је тако рђаво расположен?</p> <p>— Зашто? — запита Иван.</p> <pb n="94" /> <p>— Зато, што |
| о свој прилици не ћу ни ићи.</p> <p>- А зашто?{S} Зар ви не марите за шетње по лепим пределима? |
| м времену, у коме живимо...</p> <p>-— А зашто да се само поправи? — прекиде му реч Љубица. — За |
| у пријатељицу.</p> <pb n="86" /> <p>— А зашто сад путујете кући?</p> <p>— Болестан ми је деда, |
| људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им разговор Даринчин отац |
| та од рада...{S} То ми је...</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Повукао се тај штампар.{S} Будала!{S} П |
| њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А зашто не? — прекиде га Радоје иронично. — Па она ти је |
| о моћи учинити! питаше Лаза.</p> <p>— А зашто не?{S} Зар свет не напредује?</p> <p>— Та он напр |
| .{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том марамом? <pb n="108" /> |
| да затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љубица.</p> <p>Сима се само |
| да сме, кад ви то допуштате.</p> <p>— А зашто да не допуштамо?{S} То је Даринки по вољи, па...< |
| /p> <p>— Дабогме да је чудо.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, што је он у целом свету познат ка |
| љда не у неограниченој мери?</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— То би било опасно...</p> <p>— Опасно |
| о комад, што га сад свирају?</p> <p>— А зашто ви то питате?</p> <p>— Познат ми је комад, а не м |
| ду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја? |
| рече он. — Ако ја не умем, ви умете, па зашто се не би мало протресли?</p> <p>— Мрзи ме — приме |
| мора задовољити ма на који начин.{S} Па зашто се не би задовољила на пример свирком и песмом?{S |
| на њега.{S} Она заборави, да га запита зашто је толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате л |
| , ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију |
| абава са свирком и песмама.{S} Најпосле зашто се не би мало провеселили?</p> <pb n="23" /> <p>— |
| она хоће да говори с њиме.{S} Најпосле зашто јој се не би могло учинити по вољи?{S} Кад баш то |
| се и с њима упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже чит |
| ажним личним изливима.....</p> <p>— Али зашто да не сме?{S} Зашто да ја своје осећаје не смем и |
| зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... п |
| > <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда с |
| p>— Тај страх сасвим је сувишан.{S} Ево зашто.{S} Допуштате ли ви, да ће у томе друштву чланови |
| рка, — „Шта је с вама?“ запита га она. „Зашто ви бежите од мене?{S} Није вам зар доста она лекц |
| видећи и не чујући неко време ништа. — „Зашто сте ви таки непријатељ женскиња?” питаше га она п |
| и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год он скапава од невоље, не слушајући поз |
| осле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удешавати црте на лицу, како би изр |
| ржаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или управо скелет св |
| {S} У осталом то би се и тако свакојако збило, пре или после; да није дошло до те изјаве сад, д |
| ви се чуде — настави гост, — како се то збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се ок |
| , да га је могла разумети.</p> <p>— Да, збиља, ви говорите немачки — рече домаћица на то, и пон |
| еселија, док се није сасвим умирила.{S} Збиља, нешто се не сећам, јесам ли вам говорио, да је п |
| или већ станицу.</p> <pb n="90" /> <p>— Збиља, Јово — запита Марко, — јеси ли већ нашао себи но |
| истова у књизи и накашље се. -</p> <p>— Збиља — поче он наново, — Ја бих, г. Мито, имао с вама |
| што пре, да се мало поигра...</p> <p>— Збиља — проговори Милан, извадив једно писмо из цепа, — |
| овамо: има овде неких родова.</p> <p>— Збиља — поче она мало после, — како стоји са занатлијск |
| о о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја |
| — њенога пута до Прага.</p> <p>— Шта је збиља — прекиде га Љубица — с оним шпијуном?</p> <pb n= |
| би се могло удесити...</p> <p>— Зар ви збиља држите, да је тај ваш пропис потребан, да би се м |
| сталом сад те замењује Стева...{S} Него збиља, позвани смо сви тамо на весеље...</p> <p>— Какво |
| продужи даље Војин, пола у шали, пола у збиљи. — што ти је мудра либерална глава...</p> <p>Оста |
| који се с њиме непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је о |
| ред.{S} Наша је дужност покушати, да се зближимо сви; па ако нам то не испадне за руком, није н |
| љније промислите о узроку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље вид |
| лено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се свет гнушати о |
| ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам. |
| сима не може довољно развити ред мисли, због <pb n="115" /> којих би се таки списи управо имали |
| воднога разговора пређе одмах на ствар, због које је управо и дошла.</p> <p>— Хтела сам да ћути |
| о баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима саразмерно има мало добре хране з |
| се на себе, колико буде <hi>нужно</hi> због саме те ствари.{S} Избегавати неприлике, <hi>не шк |
| о.{S} Али каква је то денунцијација?{S} Због чега се управо узбунила полиција?</p> <p>— То се н |
| .{S} Из писма се јасно видела њена туга због растанка.{S} Она је обећавала, да ће му се редовно |
| љао; препирао се и свађао ма с ким и ма због чега.{S} Поступање му беше уопште скоро сурово, ма |
| ј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазила.{S} Сваки час |
| обро стајала, па је пре кратког времена због неких несретних случај сва пала.{S} Зато се сад не |
| ше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких ствари, |
| крајње бесмислено и гадно, гонити људе због уверења, због начела.{S} Доћи ће време, кад ће се |
| атвора, у ком је лежао скоро две недеље због једне будалаштине.{S} Полиција у једном месту похв |
| за осуђивање једине забавне литературе због нечега, за што она није одговорна и што се појављу |
| и — запита га Милан — ти доказао, да се због забавне форме лакше и пре забораве изнесене идеје |
| , па је свршена ствар.{S} Али не сме се због тога ићи тако далеко, да се и сама та природна уло |
| о.{S} Не сме се замерити човеку, ако се због свога сиромаштва обзире при женидби унеколико и на |
| исце, што због ограничености и још више због спекулације дају читаоцима просте будалаштине и от |
| n="229" /> с Даринчином матером највише због њене удадбе.{S} Чим је видела Станоја, одмах је у |
| авилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро познат |
| емља не треба да је лична својина већ и због тог општега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и з |
| ало да буде ничије приватно имање још и због другог разлога...</p> <p>— Зашто? — прекиде га Лаз |
| она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете кривити никога другог, до само друш |
| мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p>Наскоро после тога |
| су јој брата у последње време затворили због неких трговачких ствари.</p> <p>— Где?</p> <p>— Па |
| е се радничка плата временом повишавати због повишења најпречих радничких потреба у просеку, оп |
| само погледи.</p> <p>— Та вас ће гонити због тога...</p> <p>— То је истина; нас ће гонити; таки |
| ка, да би тако друштво било у опасности због нерада својих чланова.{S} У прво време пренеће људ |
| шена и да породични живот није правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретк |
| је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Жарко Милић, правн |
| непрестано и у шали и у збиљи препирао због тих његових планова, што му их је он саопштио, тра |
| емда не толико с начелне стране, колико због њихових гадних особина.{S} Али дотле се није могао |
| ите — настави она, — то све долази само због несвести, што влада у друштву.{S} За то бар не тре |
| } Ви не пристајете уз нас очевидно само због тога снажног уплива старог, већ усвојеног правца, |
| се Јова, — не иде наш посао тако споро због тога, него зато, што немамо људи. <pb n="171" /> А |
| у том погледу баш развраћен.{S} Просто због новца тако се заборављати...</p> <p>— Није он сам |
| ајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и положајем.{S} Али сам садашњ |
| лачка света, који презире те писце, што због ограничености и још више због спекулације дају чит |
| а су ти рачуни сасвим уобичајени, нешто због нужде, а нешто просто због жудње за богатством и п |
| заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се дакле сасвим ревносно о |
| ожити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, да ће то доцни |
| .{S} А највећма се једио на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час |
| оманима лакше се превиди и заборави баш због забавне одеће.{S} То ја пребацујем лепој књижевнос |
| сто избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да их не би како год у рђавом р |
| а те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљ |
| ругим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, што у њима |
| им књигама, ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо изв |
| е изливе.</p> <p>— Да је на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} |
| и љутити, видећи крајњу тврдоглавост и збрку појмова у Мите и другова му.</p> <p>Скуп се сврши |
| </p> <p>Аркадије Попов погледа на њега, збуни се, изговори још неколико већином неразумљивих ре |
| а јако лупало, у глави би осетио ватру, збунио би се и бегао од ње. — У један мах деси се близу |
| , могла растумачити себи, зашто се тако збунио и одмах се удалио, чим је опазио Стеву.{S} А ист |
| ао на предавањима....{S} Он је изгледао збуњен.</p> <p>— Шта желите ви? — запита га домаћица, п |
| и - т.. д.</p> <p>Ђока је изгледао мало збуњен; али то га брзо прође.</p> <p>— Моја је намера — |
| ирота, бледа као крпа.{S} Каже ми онако збуњена, да су у тој соби полицаји и да ће затворити не |
| оримо...</p> <p>— Видите... ја сам тако збуњена...{S} Од вас сад све зависи...{S} Нашто најпосл |
| ица, којој се није надао.</p> <p>Она га збуњено поздрави.{S} Он устаде; чудно се осећао.{S} Пон |
| му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуњено; — не мрзим је... шта више каткад је имам радо. |
| буђеност, њено бледо лице, таван глас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла |
| он воли, као и она њега.</p> <p>— То се зва, да би пошла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— З |
| скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, кој |
| аринка потпуно усвојила; само ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет |
| — имате и слике овдашњих радничких тако званих вођа.</p> <p>— Дао нам их је господин Сима — одг |
| p> <p>— А, то не.{S} Удаје се за једног званичника.{S} Хвали ми се, да је сад наишла на ваљана |
| е између људи и женскиња удешава некако званично, понашање је утегнуто, разговор <pb n="202" /> |
| љење у многим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} О |
| ве зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цивилизацију увукао дивљачки одношај, који је пот |
| нисам од оних људи, који захтевају тако звану еманципацију жена; али немојте ме, молим вас, увр |
| у осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван Беча.</p> <p>Један п |
| амо за путни трошак.{S} Нису ме требали звати, или управо нисам ја требао ићи.</p> <p>После тог |
| ко су подуже ћутали.{S} Марко гледаше у звезде.</p> <p>— А зашто се ви боље не огрнете том мара |
| е не појављују те мере у такој грубој и зверској форми, као у Русији.{S} По другим земљама огра |
| тихо, удубљена у мисли.</p> <p>Монотони звуци машинерије, раднички јадни ликови, а особито гроб |
| ив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јеличина узбуђен |
| ..{S} Не, не, овај тренутак није никако згодан за објашњења у тако озбиљним стварима...</p> <p> |
| о музикалан.{S} Глас му није био никако згодан за певање, а није се баш одликовао ни у тачном р |
| исте се још нигде искали?</p> <p>— Нема згодна места за мене.</p> <p>— А кад би се нашло какво? |
| ролазише кроз места, где мишљаху да има згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у |
| обавештавање, а забавна књижевност није згодна за то.{S} Била то приповетка или роман, увек се |
| , да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли ша |
| уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>Олга се још већма увије у мараму.</ |
| А шта мислите, хоће ли скоро наступити згодне прилике за таки рад?</p> <p>- Нама треба средста |
| би требало.</p> <p>— Тако је.{S} Да су згодни услови, не би се смела пропустити така прилика з |
| орао задужити и то тако, да му се учини згодније, да прода трговину, те — исплативши дуг — да з |
| опет вам морам приметити, да би далеко згодније било, кад би ваш расположај био друкчији.{S} В |
| е начине.{S} Не говорим сад о методама, згоднијим или незгоднијима за разумевање и учење оних, |
| да јој је највише стало до тога, да се згодним начином поведе реч о женидби.{S} Дође говор на |
| Чувати писма, у којима има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима |
| интересима наших начела.{S} А кад дође згодно време, победа већ не ће изостати...</p> </div> < |
| руштвеним стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт сада |
| м темељ, на коме лежи садашња друштвена зграда?{S} С тога имамо ми потпуно право, <pb n="139" / |
| но прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, |
| не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна сред |
| а новац, што је тако улудо уложен у ову зграду!“ — „Како ви то можете казати?“ — „А зашто не?{S |
| ојако у Срему.</p> <p>— То је добро.{S} Згрнућеш мало новаца — примети Жарко.</p> <p>— Наравно. |
| их.</p> <p>Чим уђоше у фабрику, Сима се згрози и окрене главу на страну.{S} Опазио је једнога ч |
| лице онога несретника, од кога се Сима згрозио, — све то као да питаше: докле тако?</p> <p>— Р |
| оље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме би |
| изгубило нашим ослобођењем; а остала би здрава, непокварена нежност осећања, која би се с обе с |
| , да се једино така забава може назвати здрава забава.{S} Наравно, публика је навикнута на фант |
| ти од свега онога, што им се изнело као здрава храна, или ће све то набрзо или одмах заборавити |
| и и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празну љуску, |
| но.</p> <pb n="219" /> <p>— Јесте ли ви здрави? — запита је он.</p> <p>Даринка се окрене њему л |
| згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном забавном аљином.{S} Ја допуштам, |
| љују разне мере, да се спречи продирање здравих појмова не само у масу народа, него и у интелиг |
| иначе пружи читалачкој публици што више здравих мисли и поуке, — ипак се не може рећи, да су те |
| пособнији за усвајање и најрадикалнијих здравих мисли; а то није маленкост.{S} Но осим тога, ко |
| се помало љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов |
| зује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи ра |
| у доцнијим годинама кадра стећи сасвим здраво гледиште на свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ћ |
| сме вређати природност и остала правила здравог разума, те на тај начин кварити и слабити уплив |
| оварају дакле потпуно простим правилима здравог разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мор |
| начело: „ко пре уграби“ може по простом здравом разуму створити извесне фактичне одношаје, али |
| ло — смејао се Јова. — Него (и при томе зевне усиљено) видите ли ви, како напредује неко особит |
| и врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих ситница описивао је унутарње |
| у у свези са револуцијонарима из разних земаља, с којима су се могли сложити.{S} Но у најтешњој |
| ма осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разгов |
| строју не треба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нуж |
| е мати још непрестано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био |
| пет тим није нимало задрмана истина, да земља треба да је општа својина.{S} Јер све и да су вла |
| о су је други пре њих заузели?{S} Да је земља нешто неограничено, онда се с тога гледишта не би |
| задовољи захтев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и на |
| реч.{S} А овако све то отпада. — Дакле земља не треба да је лична својина већ и због тог опште |
| рској форми, као у Русији.{S} По другим земљама ограничава се слобода штампе и говора, али се и |
| сталеж велик, а то је у индустријалним земљама, ту се јасније опажа тај закон радничке плате, |
| опажа тај закон радничке плате, него у земљама, које су у том погледу заостале.{S} Али закон о |
| е сјајно живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, |
| ложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стране потчињених радника.{S} Но и к |
| да узмемо за пример његов опис пута са земље на месец.{S} Ту има врло много научних података и |
| м условима бацити из топа грдно тане са земље на месец.{S} Закључак је тај, разуме се, сасвим н |
| најбоље, да се ништа не може бацити са земље на месец.{S} Али њему то треба, да би могао у при |
| говој приповеци, у којој описује пут са земље на месец?{S} Или ваљда нисте то ни читали?</p> <p |
| сле његове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, за |
| на ваше, ви би збрисали стихове са лица земље.</p> <p>— Варате се.{S} Нисам ја уопште против ст |
| он остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, искусиће га и оне у |
| де их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То би, наравно, био сувише мучан |
| им после даје право на уживање обрађене земље.</p> <p>— Пре свега треба имати на уму, колико је |
| р они, који доцније дођу, да остану без земље само с тога, што су је други пре њих заузели?{S} |
| мање.{S} Сад ја стекла себи мало куће и земље, а они да дођу, па да ми све отму и поделе!{S} Та |
| вши дуг — да за још заостали новац купи земље, него да остане у Паризу и даље. — Горњи разговор |
| е био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а мати му |
| ањи месец, који се тако брзо окреће око земље, да га до сад не могоше добро ни приметити, а кам |
| етну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се тим начином |
| дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто земље, коју дајем под аренду.{S} Тим се и издржавам овд |
| веци својој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов |
| е с породицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се реш |
| у саму масу, не морају учити спавати на земљи и т. д.{S} Ако случајно дође до нужде, научиће ве |
| рноме лебу и води, да можемо спавати на земљи и на камену...</p> <p>— Ти заборављаш — поче опет |
| остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да буде ничије пр |
| што су пређашња покољења просто заузела земљу, те тако је претворила у своју личну властитост, |
| прекиде га Лаза.</p> <p>— Зато, што на земљу имају једнако право сви људи; та околност, што су |
| еше још све.{S} Он сваке године узимаше земљу под закуп, па је тако био учинио и те године.{S} |
| проговори Лаза, — који су тако заузели земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после |
| имати на уму, колико је рада уложено у земљу од стране самих власника земље, а колико од стран |
| године.{S} Али му вода потопи скоро сву земљу.{S} Та грдна штета натера га, да прода своју земљ |
| водили и економију, радећи своју и туђу земљу.</p> <!-- недостају стране 17-20 --> <pb n="21" / |
| а грдна штета натера га, да прода своју земљу и виноград, те да тако исплати веровнике, који не |
| акнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје општа.{S} Питање је сад, им |
| рчић са стране, кроз који се видео само зид суседне куће и више ништа.{S} У јадној, влажној и з |
| ар.{S} Паметан свет не ради тако.{S} Не зида се ништа у ваздуху...</p> <p>Међутим стигоше до Ми |
| е вратим кући.{S} Ето, ухватила ме ту и зима.{S} Дед ово, дед оно, па никад краја; а време богм |
| нису гладни и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Је |
| дгађала...</p> <p>— Учићемо заједно ове зиме — умеша се Љубица, која се разговарала са Симом.</ |
| кчије...{S} А ове моје остаће овде целе зиме.{S} Истина, код куће се љуте, није им право, особи |
| прођу.</p> <p>— А ви ћете, наравно, по зими путовати доле...</p> <p>— Дабогме.{S} Мора се.{S} |
| нско достојанство, он се бори с глађу и зимом, а ви му говорите: ти си слободан; располажи са с |
| ма.{S} Сасвим је природно, да се од два зла бира мање.{S} Тако и ми у том случају само <hi>прив |
| је бар био на путу, да се ослободи тога зла; а најпосле у таким случајевима не може лечење ни и |
| и увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње |
| разума.{S} Ко хоће да уклони друштвена зла, мора почети посао из основа, т. ј. мора уништити и |
| а уништити извор, из кога потичу сва та зла, па је онда свршена ствар.{S} Уклони узрок, па си у |
| ку или узроцима, због којих вас мучи та зла воља.{S} Ви сами најбоље видите, да то сувише дуго |
| ити извор, из кога потичу сва споменута зла; а извор вам је већ познат.{S} Зар није тако?</p> < |
| } Али опет не може ни тамо борба против зла остати без успеха.{S} Сасвим је природно, да ће ипа |
| једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше ст |
| и овај радник овде пате од једног истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промен |
| о свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступају. „Себични створови“... |
| а му беше оригинална, али у исти мах до зла бога глупа у сваком погледу. <pb n="89" /> Тако је |
| дице.{S} А ублажавати <pb n="136" /> те зле последице и тако непрестано крпити и натезати, оста |
| еће људи, наравно, у ново друштво доста злих навика.{S} Али њихов уплив биће општом пажњом и бр |
| к имао је бар обичну порцију памети.{S} Зло је код њега било то, што се с потпуним одушевљењем |
| ет за каквим Митом или Костом.</p> <p>— Зло је — поче опет Милан после неколико тренутака, — ка |
| т тако споро увиђа, шта је добро, а шта зло.</p> <p>— Та само ти њега брани; имаш и кога — прод |
| лепити....</p> <p>— Па не ради он ништа зло... примети домаћица.{S} Она, истина, није тако мисл |
| Јадницима</title>."</p> <p>— Хиго осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе зл |
| кли: што је добро за капиталисте, то је зло за раднике.{S} Но доцније се пронашло, да није прак |
| „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, ка |
| љење, да би и да ће тај покушај испасти зло за нас, т. ј. да ће се показати наш ум као од приро |
| ти, да, не учине себи или другима какво зло; али свакојако <pb n="25" /> ваља им дати толико сл |
| и оскудица, ни тиранија, ни друго какво зло не угушује развитак способности, ту је свима отворе |
| > <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није |
| асти, али тек иде боље.{S} Лане је било зло.</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радо |
| .</p> <p>И заиста је прошле године било зло.{S} Радоје дошао из Србије, па хоће да учи технику: |
| па тај уплив опажа се јасно и ту; једно зло рађа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је |
| Могло би се трпети дакле само као нужно зло.{S} А да је баш нужно, — то ваљда не ће нико тврдит |
| нама буде доста таких, који увиђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају |
| рујете им, да неће — прекиде га кума са злобним смешењем. — Гле ти њих, како су добри, на неће |
| ри он.{S} Видело се на њему, да је врло зловољан.</p> <p>— Шта вам је? — запита га она даље, гл |
| ди се Мита.</p> <p>Коста изгледаше врло зловољан.</p> <p>— Твој пут — настави Мита, — или управ |
| о, на то велиш?</p> <p>Сима је био врло зловољан.{S} Није му било до разговора.</p> <p>— Шта ме |
| ам ли погодио?</p> <p>— Заиста сам врло зловољна — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докл |
| се с њима ништа радити — тврдио је Сима зловољно.</p> <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја зн |
| цина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зловољно. — Сад смо баш изишли мало на свеж ваздух.</p> |
| ога поступања; али сад је тако.{S} Људи злоупотребљавају свој положај и силу; место разлога изн |
| задатак, да покажу маси, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још пон |
| борба за парче леба, која води свакоме злу.{S} Потпуно такмачење у племенитом виду може се пој |
| је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који в |
| ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у свету једни падају, а други се диж |
| акон, — то је просто насиље...</p> <p>— Зна господин све то — умеша се Даринка, — али неће да п |
| на ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким ј |
| ки непознат човек — одговори Жарко. — А зна ли он, да ће нас овде наћи?</p> <p>— Зна.</p> <p>Ма |
| мати жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женск |
| краја; а време богме пролази.{S} Е, шта зна човек...{S} Трговачки послови, па не иде друкчије.. |
| седне где год у крај, па ћути...{S} Не зна човек, шта да почне онда с њоме.{S} Више пута...</p |
| е упише, док не положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, |
| им шпијуном?</p> <pb n="135" /> <p>— Не зна се, где је сад.{S} Тек он је своје учинио.{S} Мисли |
| се, као да би хтела нешто да каже, а не зна како да почне.{S} Она је, истина, одговарала на пит |
| е се непрестано тако понашао, као да не зна ништа о целој ствари и као да очекује од ње ближа о |
| еба!{S} Хоће човек да ради нешто, па не зна, шта ће; него дај прави на памет планове, како треб |
| на.{S} Дабогме, није ни чудо, кад се не зна човечија природа...{S} А то се не ће тако скоро ни |
| крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли има што год у ствари, или не.</p> < |
| зимали ствар озбиљно, или не — то се не зна.{S} Но циришка дружина очекивала је од тога сјајан |
| во узбунила полиција?</p> <p>— То се не зна поуздано.{S} Чује се само толико, да хоће да улове |
| томе злу.{S} Он тежи за добром, али не зна прави пут, који води добру.{S} Он не указује нигде |
| осећа зло — говорио је Милан, — али не зна права лека томе злу.{S} Он тежи за добром, али не з |
| са свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врло добро, да у |
| <p>— Баш зато, што мислите, да се то не зна унапред, немате права доносити закључке, који би би |
| реч?“ промуца Марко. — „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што |
| иховим умним способностима.{S} Пошто се зна, да су те способности у њих слабије него у мушкога |
| о налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске послове.{S} Но, нећу м |
| разуме се, сасвим ненаучан.{S} Жил Верн зна сам најбоље, да се ништа не може бацити са земље на |
| га — боље је, што сам се вратила.{S} Ко зна, шта би могло бити...</p> <p>У разговору су оставил |
| у ширем кругу, а дотле не.</p> <p>— Ко зна, како би испала та проба...</p> <p>— Баш зато, што |
| а што год у ствари, или не.</p> <p>— Ко зна, можда ће у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и |
| — примети она, смешећи се.</p> <p>— Ко зна...{S} Можда сам баш добро расположен.</p> <p>— Па к |
| ду, па по томе немају ни снаге.{S} А ко зна, да се успешан преображај не може створити никаквом |
| ити и то што савршенијим начином; па ко зна, можда ћемо ми то, што је одоцњено у времену, не са |
| у оно, што му треба; или би иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад јо |
| ће сигурно и Иван...{S} У осталом, како зна...</p> <p>— Тамо ћете — прихвати Радоје — моћи заце |
| p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове неприја |
| та је Милан на један пут.</p> <p>Она не знаде у први мах, шта да каже на то.</p> <p>— Јесам — о |
| није упознала с тим човеком.{S} Она не знађаше скоро ништа о томе, што је тетка-Перса звала „к |
| Сад је први пут назва само но имену. — Знајте, да до сад нисам ниједну женскињу волео; али од |
| ични људи, који имају толико свести, да знају разликовати добро од зла, те да према томе поступ |
| иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — проговори Војин п |
| а би отклонио сваку сумњу од себе: — не знају ни они сами, него само тако говоре у ветар.</p> < |
| о само тако говоре у ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, ш |
| ветар.</p> <p>— Не знају, дабогме да не знају...{S} Дакле свако би имао, што му треба...{S} А к |
| о је иронија на сама та начела, која не знају ни-за-какве поклоне и тако даље“ Тако је Никола г |
| сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до новаца!...</p> <p>— Може бити.{S |
| да нисам музикалан...{S} Ето, ови људи знају, да ја за то не марим...{S} Слушам до душе по кат |
| ржи све конце у својим рукама, а остали знају тек по нешто од целе ствари, — који мање, који ви |
| ледају као анђели, а како мисле, то они знају.{S} Ја ти опет кажем, да је тај господичић (ту ре |
| м то слушао од људи, који га врло добро знају, дакле је свакојако истина.{S} Говорили су ми, да |
| дам прилике за....{S} Олга престаде, не знајући, како да сврши.</p> <p>— Чујте, Олга, мој одгов |
| је врло вешто нацртана — настави он, не знајући управо ни сам, зашто о томе говори, а међутим ј |
| поче откопчавати дугмета на капуту, не знајући ни сам, зашто.</p> <p>Међутим дођоше до једне к |
| о којечему, но набрзо примети на Милану знаке нестрпљења.{S} Међутим је Мита с Јелицом већ стао |
| ива иза тих саразмерно слабих спољашњих знакова њене нерасположености, што их није могла угушит |
| онај телеграм, па потписала Л., јер је знала, да на њен потпис не бих отишао...</p> <p>— А заш |
| а га је још чуднијим погледима.{S} Није знала, шта да мисли о том човеку.</p> <p>— Ви мене без |
| речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам знала, да ми оне госпе немају ништа интересантније каза |
| то одарена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није мо |
| ебе; но пошто је само неколицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није |
| у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што смо морали учити за школу! |
| ама.{S} То су у доцнијим годинама добро знали његови познаници, који су га виђали на клиници у |
| друштвене трулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу оств |
| пристаде на наш предлог.</p> <p>Сви су знали, о чем је реч.{S} Та вест их јако обрадова.</p> < |
| из Цириха; куда је отишао, — то се није знало.{S} Кости се узмути сва крв, кад га опази; но опе |
| о побегао из затвора; куда — то се није знало.{S} Од талијанских другова такође је већини испал |
| !{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, па се к |
| ме питању поведе правим путем.</p> <p>- Знам ја — одговори Ђока, — да су у твојим очима све те |
| и пажљиво у њу.</p> <p>— Та наравно!{S} Знам ја њих добро...{S} Све да буде опште!{S} А шта каж |
| — Она је тамо код једне пријатељице.{S} Знам адресу.{S} Телеграм ће је још затећи тамо.{S} Али |
| ети Пера. — Али све је то маленкост.{S} Знам ја једнога, што је умео по неколико месеци хранити |
| можда <pb n="8" /> за том сиротицом?{S} Знам, да имаш добро срце, особито у таким приликама...{ |
| Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то је диван човек!{S} Ја <pb n=" |
| пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам ја — смешио се домаћин добродушно, — да ви хоћете |
| а сам се имала вратити натраг?</p> <p>— Знам.{S} Ја сам вам и телеграфисао у име Ане Василијевн |
| данас заслужује добар адвокат?</p> <p>— Знам; заслужује толико, да може сјајно живети и времено |
| S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да је шпијун.</p> <p>— Шта?{S} Јесте ли в |
| пусти руку.</p> <p>— Но, уверите ме, да знам ваш одговор...{S} Јелица га у тим речима опет узме |
| само против бесмислених стихова.{S} Ја знам, да се у стиховима дају изнети племените мисли и о |
| ленкост?</p> <p>— Не мислим тако.{S} Ја знам, да је то по себи голем задатак и да мора бити од |
| </p> <p>— Не брините се ви за то.{S} Ја знам, да би је њени родитељи дали за вас, само кад вас |
| <p>— Видећемо, видећемо...</p> <p>— Ја знам, да од тога не ће бити ништа.</p> <p>— Не може се |
| ..</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зацело, да њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња |
| ије — проговори Милан.</p> <p>— Него ја знам — поче опет Стева, — да би Жарков суд о овом конце |
| ти, бранећи н. пр. сиротињу и т. д. „Ја знам“, говорио је он својим пријатељима, „да ми морамо |
| .{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи лакше.</p> <p>— Разу |
| је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бога, тетка сам јој.{S} Али |
| у биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та знам, знам; али њих двоје седе лепо једно до другога, п |
| ало ћемо чути тамо.</p> <p>- Та сад шта знам друго чинити, него с вама <pb n="88" /> заједно на |
| ; дабогме, живим доста оскудно, али шта знам, наука...{S} Он престаде, погледа на Радоја, који |
| ло боље стајала, него овако.{S} Али шта знам, кад сам и сам тако доцкан чуо о томе.</p> <p>— Ол |
| чути и сад...{S} Ви још ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње р |
| /p> <p>— То бар није твој обичај.{S} Не знам, каква је то невоља наишла на тебе, те ти тако нем |
| ли одмах?</p> <p>— Не ћемо одмах.{S} Не знам, јесу ли и код куће; него мало доцније.</p> <p>— Е |
| ад, Олга Петровна?</p> <p>Шта ћу?{S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су |
| , моћи ћете удесити лечење.</p> <p>— Не знам управо ни сама, шта ми је...</p> <p>— Мислите, па |
| ом. — Зашто сте се вратили?</p> <p>— Не знам управо ни ја — насмеја се она.</p> <p>— Како то?</ |
| е и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно га нисам ни видео.</p> <p>- Тај брбљава |
| то не играте?</p> <p>— Кажем вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} |
| „Ето га, већ не зна!“ — „Дабогме да не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте |
| А тако и треба васпитати децу.{S} Ја не знам, каква смисла може имати ограничавање дечије слобо |
| шире по нашем добру!...</p> <p>— Ја не знам, али они говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао |
| ене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни певати — смејао се Милан.</p> <pb n=" |
| нка, тако ми се не верује!{S} Зар ја не знам, шта кажем?{S} Зар ја не желим добра вашој кући?{S |
| Да.{S} Сад сам баш чула...{S} Узрока не знам.</p> </div> <pb n="126" /> </div> </div> <div type |
| о болесна...{S} Већ од неколико дана не знам шта да радим.{S} Не могу да спавам, не могу да сед |
| та мисли он управо с тим, то дабогме не знам; али толико стоји, да је њему јако стало до тога, |
| сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девојка, к |
| ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни сам, зашто бацам новце...</p> <p>— Та је |
| ни ми се, да имам ноћу грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима. |
| да се како год промените, јер овако не знам, какве ће асне бити од вас...</p> <p>Мита хтеде да |
| ...</p> <p>— Мораћу изићи...{S} Само не знам, како да нађем други стан.{S} Бољи станови су скуп |
| а, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да говорите о Јовано |
| ису могле допасти, ма да их није баш не знам како могао разумети...{S} Бар по Јовиним речима из |
| ма?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне на |
| врата затворише.</p> <p>- Ја га управо знам само из виђења одговори Мита; — састао сам се с њи |
| ба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку.</p> <p |
| а се ода озбиљним студијама...{S} Ја то знам из свога искуства.{S} Није ди тако?</p> <p>— Ко хо |
| сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испре |
| а.{S} Отишао је у Женеву...</p> <p>— А, знамо већ — прекиде га Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда |
| ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> < |
| а, што јој је живот постао несносан.{S} Знамо уопште и узроке томе.{S} Али њене белешке без сум |
| авите свет...</p> <p>— Нећемо ми то.{S} Знамо ми добро, да је то немогућно.{S} Него хоћемо да о |
| p>— Иди молим те — насмеја се Радоје, — знамо ми већ ту вашу радикалност...</p> <p>— Ја ти каже |
| Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло добро...</p> <p>— Немате још искуства. |
| те васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, шта радимо — проговори домаћица увређено.</ |
| и сама!</p> <p>— Али за бога, Персо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа |
| чињеност, каква је некад владала.{S} Та знамо ми, да се све усавршава, па тако и ропство добија |
| и.{S} Како ће се то учинити — о томе не знамо ништа.</p> <p>— Не може се ваљда свуда остати при |
| е најсталнији.{S} Ми имамо своју мету и знамо, који пут води њој, па то је доста.</p> <p>— Знам |
| е правилно мислити и осећати.{S} Ми сви знамо, како се данас деца тиранишу, особито код куће.{S |
| то ваљда не ће нико тврдити.{S} Ми сви знамо, да свету треба неизмерно много просвете.{S} Како |
| збијати.{S} Иначе чинићемо своје.{S} Ми знамо, да је наш рад нуждан, те с тога морамо напред.{S |
| в.{S} Сад свеједно.{S} Главно је, да ми знамо, у чем је ствар.</p> <p>— Треба јој одмах телегра |
| азда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, да тај чист приход постаје неплаћеним радом.{S} |
| а — то ће тек ту бити могућно.{S} То ми знамо и за то се и боримо.</p> <p>После неколико дана с |
| анијим и необразованијима.{S} Исто тако знамо ми, да најпосле нисмо сви ни способни за рад у ма |
| којој ваља тежити.{S} Ми сви врло добро знамо, да иоле разборити и искрени људи не могу доводит |
| ди Олгин пут кући, с којега се, као што знамо, још из Прага вратила.{S} Пре њенога поласка били |
| н и у томе само титра е њом.{S} Као што знамо, Станоје беше већ начисто са својом женидбом; а о |
| човек радио и да није радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све т |
| {S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота.{S} Он се бав |
| } Својом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часови |
| ан живот и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране |
| а него што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по |
| тко.</p> <p>Радоје се насмеје.</p> <p>— Знао сам напред, да ћеш то казати.</p> <p>Милан је ћута |
| се с њиме пре неколико дана.{S} Враг га знао, шта ће од њега најпосле изићи.{S} Наопако је тврд |
| шао сам. „Ко тражи, нађе.“ Само ђаво га знао...</p> <p>У томе уђе у собу млад човек, смеђ, сред |
| ио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад тога — про |
| њавати целу ствар.</p> <p>— Кад би Мита знао за то — рече Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда |
| епирку с Даринком.{S} Зашто?{S} То није знао управо ни сам.</p> <p>— Моја је полазна тачка — од |
| ликом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један пу |
| жно за сасвим добар живот...{S} Враг би знао, како би то изгледало — дода одмах, да би отклонио |
| ни говоре друкчије...{S} Најпосле ко би знао, шта они управо мисле...</p> <p>— Та тако је, к’о |
| и сте управо мени доћи.</p> <p>— Да сам знао...{S} Али сад већ свеједно. </p> <p>Станоје поседи |
| н то исто рећи“...{S} Марко није управо знао, ни о чем је реч.{S} Он је стајао ту задубљен у св |
| и никакав други излазак; он је то добро знао.{S} Колико ће времена проћи, док се осећаји у Јели |
| оникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало по мало навикавао на ново |
| све да буде опште?</p> <p>— Браг би их знао!{S} Говоре, да тако мора бити, јер док има приватн |
| одело је особито пазио; на то је трошио знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противн |
| {S} То је скупо, опет вам кажем“. — „Е, знате“, удари књиговезач најпосле у шалу, „ја не могу р |
| о зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би јој се могло јавити, што је |
| сте читав човек, висок па крупан...{S} Знате ли, где седим?{S} Морате ме посетити још данас.{S |
| Не треба да вам говорим даље о томе.{S} Знате, да је тај одношај постао доцније обичај, а из об |
| а сте учили права, боље би погодили.{S} Знате ли ви, шта данас заслужује добар адвокат?</p> <p> |
| — Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о њему?</p> <p>— Знам само то, да ј |
| о воде. — Каква је данашња породица?{S} Знате и сами, како је јадна слика садашњег породичног ж |
| знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огромној већини пада у део несретан, патни |
| ериода.{S} Како је сада са својином?{S} Знате врло добро, да се она опет гомила исисавањем радн |
| толико изостао.</p> <p>— Шта је то?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — за |
| о то може бити?</p> <pb n="228" /> <p>— Знате — одговори му кума тихо, — то је кућа трговачка, |
| пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знате јој и име... прекиде га она замишљено.</p> <p>— Д |
| ла.{S} А као зашто да не пође?</p> <p>— Знате, како је...{S} Можда се њој већ ко год допао...</ |
| би се лако и без великих узрока...{S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — за |
| војом личношћу, како ти је воља...{S} А знате ли ви, колико има таких људи?{S} Знате ли, да огр |
| н случај.{S} Дакле она је у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, зн |
| ам.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се имала вратити нат |
| ње, које траје од памтивека.</p> <p>— А знате ли ви, како се развило то стање?{S} Је ли вам поз |
| оложени.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— А знате ли — умеша се Стева, — зашто је тако рђаво распол |
| ?{S} Знате ли ви тог човека?</p> <p>— А знате ли га ви? — запита је он.</p> <p>— Ја га данас пр |
| ту има доста развијених женскиња.{S} Да знате, како су мени несносне женскиње, које неће да рад |
| о живели!{S} Али он наскоро умре.{S} Да знате, како ми је онда било...{S} Сад живим тако сама.{ |
| , шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, не би то чинили!</p> <p>— Мани се ти нас; што си |
| ум — настави затим, шалећи се; треба да знате, да сам и ја парче песника.</p> <p>— Ја вам сасви |
| , прелазећи на друге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, к |
| — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, госпођице, баш сасвим енергично зах |
| сав је дрхтао. — То... ви хоћете то да знате...</p> <p>— Да, реците ми љубав није никакво зло. |
| Шта?{S} Јесте ли ви уверени?{S} Од куда знате то?</p> <p>— Видео сам га на једној радничкој ску |
| и своје пријатеље од непријатеља?{S} Па знате ли, да ће и вашу партију без сваке сумње уврстити |
| оклевајући.</p> <pb n="212" /> <p>— Па знате ли, какав је то комад, што га сад свирају?</p> <p |
| <p>— Е, онда ви седите, па радите, шта знате; само мирујте, док ја не свршим још ово мало...</ |
| ерсо, та знамо ми то...</p> <p>— Па кад знате — прекиде је гошћа, — што ме не слушате, кад вам |
| гу на столицу, на којој је седео. — Сад знате све... понови она страсно, гледајући му у очи пог |
| је говорио врло нежно.</p> <p>— Па сад знате све — прекиде му она реч нагло; — пре сте можда и |
| вам, да не знам...</p> <p>— Дабогме, не знате...{S} Пробајте!..{S} Он отиде даље, задовољно тар |
| о главом.</p> <p>— Још сте млади.{S} Не знате ви још, шта је свет.</p> <p>— Знамо ми то врло до |
| роговори домаћица увређено.</p> <p>— Не знате ви, шта радите! — повиче опет гошћа. — Да знате, |
| Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не знате ништа о том човеку и његовим делима?</p> <p>— Слу |
| оје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само штета, |
| овости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како сам ј |
| не знам“. — „Та то и јесте зло, што не знате!{S} Како сте пазили на своје речи, кад сте их так |
| о је могућно...{S} Ту и лежи.{S} Зар не знате, како се обично измајсторише већина, која предста |
| е бојите, да ће и њу окужити?{S} Зар не знате, да је то права куга?{S} Тако ми бога, то је куга |
| закона, може проћи много времена.{S} Ви знате, како то иде у Русији.{S} Зато се не сме оклевати |
| у и иду у редове пропалога света.{S} Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашње |
| угова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="162" /> уплива има тежња за поштова |
| ло и хтети <pb n="174" /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како може |
| сти главу, но брзо је опет подиже. — Ви знате — продужи после тога <pb n="238" /> тихо, — да са |
| Сима се само јетко насмеши.</p> <p>— Ви знате — рече Милан, — да наша воља није увек господар н |
| владао целом економском радњом.{S} А ви знате и то.{S} Шта дакле излази из свега?{S} Увиђате ли |
| е сетим, из какве је опере.{S} Можда ви знате.</p> <p>— Даринка је вештија у том од мене.{S} Он |
| својину — примети Лаза.</p> <p>— Па ви знате — одговори Милан, — да покретна својина непрестан |
| едате ми сувише невољни.</p> <p>— Па ви знате, да на мене наилази каткад суморно расположење.</ |
| сумње расти број претплатника.{S} Та ви знате, да је нама самима највише стало до тога, да нам |
| нису то приповетке, као оне, за које ви знате.</p> <p>— Него какве су?</p> <p>— Па ви заиста не |
| е послушали телеграм.</p> <p>— Дакле ви знате за то?{S} А знате ли и разлог, због којега сам се |
| слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и ми, |
| ницу и ево ме сад овде.{S} Као што и ви знате из новина, један од тих мојих познаника пуцао је |
| а природа осудила на ово стање; — то ви знате врло добро, али нећете да знате.</p> <p>— Ви, гос |
| а питате: „Да какве су?“ кад ето и сами знате, да нису као друге, него да су у њима смештене и |
| , не појављује.{S} Ви и сами врло добро знате, да између мушких и женских личности може постоја |
| на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно стисне руку.{S} Даринка му не |
| ам природе... </p> <p>— А од куда ви то знате? — запита он кроз смеј.</p> <p>— Та ето, видим и |
| историја својине обележена је, као што знате, отимањем и пљачкањем; познато „право песнице“ иг |
| мпар.{S} Будала!{S} Пристао је, као што знате, на наш предлог, па је сад одустао, кад смо већ х |
| о.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" /> другом.{ |
| ободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, устаје сасвим одлучно против садашњега трулог по |
| е незадовољна, поче опадати.{S} Као што знате и ви, на њу је имало <pb n="7" /> ванредна уплива |
| мо их ми пораздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква ми |
| ?“ — „А зашто не?{S} Зар није тако?“ — „Знате ли ви, ко сам ја?“ жестио се онај без невоље. — „ |
| Јова тако суди о тим стварима.{S} Треба знати, да он за толико година још није био ни један пут |
| , да ли он заиста живи или не.{S} Треба знати, да се наш млади „филозоф“ био уопште задубио у т |
| и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш Мита био славан са своје тврдоглавости |
| та; у којој мери — то се не може напред знати.{S} При остварењу наших начела мораће се пазити, |
| дали професуру.</p> <p>— То се не може знати унапред.</p> <p>— Да, да — рече домаћин, подигнув |
| а свет и друштво.{S} Ти нараштаји не ће знати ни-за-какве глупости, којима се данас свет кљука |
| те ће се свет томе прилагодити, више ће знати и уопште биће развијенији...{S} Да, то је сасвим |
| и, да народ најпосле не ће прогледати и знати разликовати своје пријатеље од непријатеља?{S} Па |
| још што год, то се најпосле не може ни знати.{S} У осталом ја држим, да би се ваљало пожурити |
| уна на то, <pb n="106" /> да ће читаоци знати разликовати оно, што је утврђено у науци, од оног |
| ћутите.{S} Сад знам све...{S} Могла сам знати још пре...{S} Последње речи једва су се чуле.{S} |
| еја се Мита, — да нико други није могао знати, куда си ти отишао?{S} Ала си безазлен!{S} Но нај |
| вештија у том од мене.{S} Она ће зацело знати...{S} Те речи изговори тако поругљиво, да им је с |
| ти зависе од околности, које се не могу знати унапред.{S} Људи ће их већ удесити, како буду мог |
| е немогућно уложити у начелни рад какву знатнију суму због неких приватних узрока; него обећа, |
| кад би се на пример исељавањем радника знатно смањила конкуренција међу њима.{S} Зашто се то н |
| " /> радити.{S} Ви знате наше намере: а знаћете на сваки начин и како можете у то дело уложити |
| b n="176" /> време приметише се на њему знаци, који доказиваху, да је јако попустила његова бол |
| ном насељењу“ у <hi>таком</hi> друштву, значи одавати се празним сликама маште и сањарије.</p> |
| јом, т. ј. борбом свакога против свију, значи несрећу за друштво.{S} На тај начин се имање скуп |
| ју имају данас људи.{S} Но та „слобода“ значи благовање и тиранију једне шаке људи, а патњу и р |
| им стројем.{S} Садашња друштвена зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње дру |
| зграда значи пропаст слободе, а слобода значи смрт садашње друштвене форме.{S} Пошто бар међу н |
| а просто немогућна.{S} Приватна својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хо |
| p> <pb n="209" /> <p>— Разумете ви, шта значи та пословица...</p> <p>— Та разумемо ми сва та уп |
| рулежи.{S} Они су врло добро знали, шта значи борити се за начела, која се могу остварити само |
| доноси људима невољу и ропство.{S} Шта значи то, заклањати се за лепе фразе, те тиме скривати |
| p> <p>— А ја други пут.</p> <p>— Па шта значи то?{S} Разјасните ми.{S} Знате ли ви што год о ње |
| Он је посади на диван.</p> <p>— Али шта значи то?{S} Зашто ви... зашто се не изјасните?...</p> |
| трана људске природе.{S} Истинска љубав значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А |
| тога награђивати раднике по привреди не значи, награђивати по заслузи, него по нечем, што није |
| е развити у већим делима; али то још не значи, да њихова садржина не може имати толико једрине |
| чини радницима, дајући им посла.{S} То значи: газда има права на чист приход.{S} Но ми знамо, |
| сак једне таке личности на другу.{S} То значи просто, да тај утисак, ма како да је пријатан, ип |
| и и иначе растуривати таке ствари, — то значи, бити кандидат за Сибир, само ако паднеш шака пол |
| нагу (иначе не би били најамници), а то значи, да морају неки део свога рада поклањати газди, и |
| м још један пут. — Ја не појмим, шта то значи — рече затим и остави телеграм на столу.</p> <p>— |
| даље то пријатељевање и дружбу с њоме, значило би одржавати и подрањивати у њој осећај, који ј |
| вити у масу, а друго забацити.{S} То би значило, везати себи руке.{S} Према томе се види, какво |
| а књижевност за нас као раднике не може значити ништа.</p> <p>— Моје мишљење — проговори Милан |
| ти дођу му Стева, Иван и Сима.</p> <p>— Знаш ли, зашто смо дошли? запита Стева,</p> <p>— Казаће |
| аћица.</p> <p>— Дабогме, миран....{S} А знаш добро, да се каже: „Испод мире“....</p> <p>— Не да |
| ити — титрао се Стева с њим. — Треба да знаш, да природа човечија захтева таке промене.{S} Не м |
| да и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз који дан биће „цијунг“, па да вид |
| на срцу.</p> <p>— А шта то?</p> <p>— Та знаш ти добро, шта мене пече.{S} Тај млади господин...< |
| .</p> <p>— Дабогме.{S} Како ти то да не знаш?</p> <p>— Па знам...{S} Од сад ће ти зацело ићи ла |
| ља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} Кроз к |
| овима, што су спојени с њоме.{S} Али ти знаш, да нису ни сви бакунинци у сваком случају пријате |
| се не прима боја.</p> <p>— А како ти то знаш? — запита Милан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилик |
| p> <p>— Не мораш ти баш све казати, што знаш о мени — смејала се Даринка, прекинув јој реч.</p> |
| p>— Глупост — прекиде га Мита. — Ти бар знаш, да смо ми увек имали најбоље намере; па ако нам о |
| век остати доктринар...</p> <p>— Ти већ знаш — примети му Сима раздражено, — да је он доктринар |
| мучећи се целога века...{S} Из њиховога зноја, из њихове крви гради се богатство милијонара: а |
| ти и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање тим, што су по |
| грозницу; али не знам зацело.</p> <p>— Знојиш ли се ноћу? — запита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> |
| ћи?</p> <p>— Болестан ми је деда, па ме зове.{S} Послао ми је телеграфски путни трошак с позиво |
| {S} Певајте, играјте!{S} То се код мене зове бити весео.</p> <p>— Али ја не знам ни играти ни п |
| Ко ти то пише?{S} Ваљда онај... како се зове...{S} Лео... заборавио сам му презиме...</p> <p>Ми |
| управо побуђује људе на све то, што се зове именом напретка.{S} Па како да се ње одречемо?</p> |
| јим гледиштем...{S} А ипак хоћете да се зовете народњак“... — „Ваљда ми не ћете то одрицати“... |
| {S} Не знам управо ни сама.{S} Зашто ме зову натраг?{S} Шта су то могли дознати?</p> <p>— Ићи ћ |
| не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање т |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ПРЕД ЗОРУ</p> <p>РОМАН У ДВА ДЕЛА.</p> <p>НАПИСАО.</p> <p>ЉУ |
| авала у Цириху.{S} Далеко су озбиљнији, зрело гледају на целу ствар, а не одају се на којекакве |
| иште <pb n="118" /> врло много пажње за зрело читање и схватање и још више ума за јасан преглед |
| могли живети.{S} У томе положи и испит зрелости, те отиде кући.{S} У септембру добије неку већ |
| о, видела су се два реда великих, белих зуба.{S} Имађаше пуну браду и бркове. — Радо је куповао |
| ав, жив; особито је пазио на одело и на зубе, које држаше увек врло чисто.{S} Упознао се с Мила |
| <p>— Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признаје |
| ваца...</p> <p>Сима промрмља нешто кроз зубе.</p> <p>— Питали га неки — настави Јова, — шта би |
| Узме је под руку (или управо она њега) и ишао је, не видећи и не чујући неко време ништа. — „З |
| да копају језера (дабогме, где их нема) и у исти мах да од ископане земље дижу брегове.{S} То б |
| уги би га ухватили (било их је ту више) и, разуме се, онда би и он и остали далеко горе прошли. |
| лазио за добро, говорио је врло много), и није му бивало нимало досадно, ћутећи седети у друштв |
| позатвараше више ђака (већином руских), и то све због похватаних писама, у којима је било таких |
| рњој забави у разговору са грофицом Ч., и који је био лично познат и с Митом, да одмах дође у Ж |
| науми, то мора бити...{S} Хајд’, хајд’, и тако су сад први пут у Бечу, па нека поседе, имају гд |
| , да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Нашао сам баш јуче, што сам тражио.< |
| оме ће свако уживати, што год му треба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А |
| емо доћи до више снага, више средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном |
| а.</p> <p>— Имамо и тога, а имаћемо га, и више.{S} У осталом наш је темељ наука, а тај темељ је |
| идеја, као у већем делу, него и с тога, и то је управо главно, што се уопште забава не да сложи |
| олицина од њих знала језик тога народа, и то рђаво, то им наравно није остало ништа друго, него |
| ма пуно научних дата, научних хипотеза, и то поглавито из природних наука, бар у оним делима, к |
| и познаници од краја пређашњега течаја, и то понајвише у <pb n="110" /> Милановом стану.{S} Држ |
| рачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но пошто се ту још већ |
| мора довека трајати, или јој има лека, и какав је тај лек.{S} До душе и по другим државама рад |
| кад те нисам видела -— проговори тетка, и метне руку Даринци на раме. — Нисам била код вас већ |
| о је дошао у Беч, чује да се она удала, и то највише по наговору и присиљавању родитељском.{S} |
| му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био задовоља |
| ђају то зло, као и иначе сва друга зла, и који свему томе знају лека.</p> <p>— За женскиње је — |
| ужега говора узме Милан албум са стола, и поче га прегледати.</p> <p>— Гле — проговори он, — им |
| видели, како ми је драга дружба с вама, и то не само као са начелном, него и личном пријатељицо |
| ио је тај опор начин у говору с људима, и непрестано се спремао, заједно с другима, за рад.</p> |
| е народњака не слаже са вашим начелима, и у том случају ви сте глуп човек; или разумете то, па |
| м Јова је њој говорио о нашим стварима, и она га је радо слушала.{S} Кад је посвршавао послове |
| а основ друштвеном животу и поступцима, и кад се сви чланови буду својевољно управљали према то |
| елика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш због тога претрпавања здравих мисли шареном за |
| — Од кад ја то говорим — понављаше она, и не слушајући домаћицу; — али шта вреди говорити ономе |
| </p> <p>— Није ми ништа — одговори она, и окрене се за часак на другу страну.</p> <p>— Изгледат |
| а страна, при склапању брачнога живота, и која ће му доцније бити једини основ, кад сасвим прес |
| радио узалуд.{S} Знања је стекао доста, и то основна знања.{S} Али све то нема код њега живота. |
| .{S} Говорила сам с њоме неколико пута, и јако ми се допала.{S} Није било прилике, да се добро |
| кад би хтео, шта је он?{S} Није ништа, и не ће никад ништа ни бити!“ — „Па може бити гдегод из |
| ев правичности, по коме је земља општа, и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којо |
| погледајући на лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шал |
| као чиновничка <pb n="150" /> удовица, и од ђака, који беху код ње; стан и храну издавала је с |
| о се уместо старога реда мора дићи нов, и износимо начела, на којима се има подићи ново стање, |
| енергије, да се реши на озбиљнији рад, и који ће по свој прилици увек остати доктринар...</p> |
| ли земљу, уложили су у њу известан рад, и тај рад им после даје право на уживање обрађене земље |
| ћина, која представља бајаги цео народ, и заступа само привидно интересе свију грађана?</p> <p> |
| а те ствари, које сте задржали за себе, и то наравно већином опет само за привилегисане своје ч |
| мати вредности.{S} Погледајте око себе, и видите, како се сад ради.{S} Утврђују се општа начела |
| и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим врата.{S} Погледим, — видим женскињу.{S} У |
| ла.{S} Сваки час је ковао нове планове, и често се кајао због непромишљених поступака.</p> <p>Ж |
| ма згодна материјала за њихове планове, и задржаваху се у њима који дуже, који краће време.{S} |
| ови имају и непосредне асне од задруге, и уједно да се при томе не заборави на крајњу нашу цељ, |
| друштвено стање.{S} Доћи ће дан победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— |
| е.{S} Доцније се упозна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} О |
| ја, да ме дочекују ладно, чујем шта је, и изостанем.</p> <p>— Да се нисте завадили с попом, то |
| амога.{S} Ја им дођем, да чујем шта је, и чујем од њих, да је то шпијун.{S} Доцније ми то исто |
| <p>— Није баш често.{S} Али бивало је, и онда сам постајао „крајзлеров“ гост по недељу дана... |
| мери употребила на то, да се образује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је |
| она доиста побуђује људе на изналаске, и на тај начин стоји далеко више патријархалнога стања, |
| вала богу, има красних...</p> <p>— Гле, и Перса је ту — примети Даринчина мати, прекинув јој ре |
| м погледу није ништа друго него насиље, и то насиље, које ванредно смета напретку, угушујући је |
| да је неко други потписивао његово име, и тако га одмах после тога пусте.</p> <p>Дође реч и на |
| пунктова.{S} Држаћу се најкраће форме, и у том сасвим збијеном облику изнећу само језгру или у |
| наше потчињености и више ништа.{S} Не, и ја сам уверена, да то није све, за чим се може и мора |
| ције између капиталиста с једне стране, и међу радницима с друге, тај ће у том уверавању видети |
| оглавито Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било |
| ојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са Симиним или М |
| за поштовањем од стране своје околине, и каква би утицаја морали имати прекори и осуда околине |
| а се мањина покорава закључцима већине, и да се повлаче на неку одговорност они, који се огреше |
| цама донело нашој ствари тим више асне, и да се ова не би можда већма оштетила тим, што би ми и |
| ла, на којима се има подићи ново стање, и то зато, што опет необориви разлози кажу, да се једин |
| пиркама често је сасвим губио стрпљење, и тада је обично говорио: „О тим лудоријама нећу више д |
| дижу; да се ови после између себе боре, и то тако иде непрестано.{S} Само можда не би таки чове |
| ије учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да је напусти и д |
| рло често заједно.{S} То су, разуме се, и други приметили, те га у шали задиркиваху. — „Та од т |
| — запита га Радоје.</p> <p>— Разуме се, и то још данас.</p> <p>После два дана нађу се они опет |
| а научна основа унапред читаве рецепте, и особито још рецепте чак и о таким предметима, <pb n=" |
| д продуженога крова виноградске кућице, и почну најпре јести воћа, а затим пређоше и на остала |
| год натерао на то.{S} Нешто је мучаше, и она је хтела то да угуши.{S} Споља се опажао само сла |
| маше новине, што се ту случајно нађоше, и књиге, па ућуташе.</p> <p>Од прилике после једнога са |
| руком.{S} Запамти хотел, у који уђоше, и дозна после тога од вратара, да ту станују.{S} Премиш |
| еде за гласовир, који је стајао у соби, и наскоро се удеси певање са свирком.</p> <p>Сими је св |
| са Јовановићку.{S} Нађе је саму у соби, и после кратког уводнога разговора пређе одмах на ствар |
| есним условима да постане извор љубави, и наведе ту за пример Стеву и Љубицу. <pb n="239" /> — |
| ме, што не да људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жало |
| мо све јачи, а непријатељи све слабији, и то тако мора да буде.{S} Наша, је победа дакле извесн |
| услови бивати све јаснији и познатији, и то разуме се најпре општији, па онда специјалнији.{S} |
| ега строја остане у новој организацији, и да се ова од њих што пре сасвим ослободи, те да буде |
| тем рачуну, него по личној спекулацији, и што огромна већина сиротиње постаје услед ње све већа |
| видео.{S} Питао је за њу и у полицији, и то одмах, чим је дошао, али узалуд.{S} Један пут је с |
| с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> <p>— Ми сад треба да удесимо |
| е...{S} Уђите унутра“... каже она мени, и то некаквим меким гласом.{S} Сад сам је већ познао.{S |
| ру; при томе се врло неспретно поклони, и гледаше и лево и десно, само не у њу.{S} Поглед му је |
| ега ово стање тако исисавати и убијати, и цело друштво ће непрестано патити од трулежи, која је |
| илана, којега никако није могла трпети, и да уједно задовољи ону познату потребу такога беспосл |
| се после неколико дана почињао ведрити, и тада је бивао опет онаки, какав је био пре те болести |
| {S} Истина, не треба их баш распустити, и мора се наравно пазити, да, не учине себи или другима |
| ти, а можда у некој мери и унутарњости, и која временом изветри, не заслужује име љубави.{S} То |
| азвијање свију од младости до старости, и у коме би поред свега тога, могло бити оскудице у поб |
| Париз.{S} Одседне у једној гостионици, и почне по цео дан тумарати по вароши, не би ли је где |
| .{S} Борићемо се, постајаћемо све јачи, и на послетку победа нам је извесна...</p> <p>Међутим ј |
| акшица, људ’ма би се мало замазале очи, и то је све.{S} Друштвена економија, као строга наука о |
| ња не можемо да савладамо какав осећај, и често нас муче мисли, које хоћемо с крајњим напором д |
| .</p> <p>— Да, а дотле ће трајати мрак, и у мраку трулеж....</p> </div> </div> <pb n="175" /> < |
| .{S} Тај је човек наш ужасан противник, и то само с тога, што се поплашио, да ми хоћемо да униш |
| који пролази тај његов грдни пројектил, и да би после исто тако могао представити читаоцима, ка |
| у...{S} А док год он мирно сноси јарам, и не помишљајући, може ли се тај терет збацити; док год |
| зато сам и гледао, да што пре измакнем, и то ми је, као што видите, <pb n="68" /> сретно испало |
| је прекидох.{S} Кажем јој, кога тражим, и приметим, да сам се сигурно забунио у нумери од собе, |
| множава туђом муком, најамничким радом, и то, као што смо видели, неплаћеним радом, — да то пра |
| о ова је то звала сасвим другим именом, и беше јој тешко, што свет тако споро увиђа, шта је доб |
| тога говорио је Стева с њеном матером, и ствар беше свршена.</p> <p>— Примећујете ли — питаше |
| начела.</p> <p>Чај је већ био преливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Рад |
| их стиже Милан; он беше тек сад дошао, и то с друге стране, а не с оне, с које су обично полаз |
| редаваћу предмете, који ми падну у део, и то је све.</p> <p>— Ви сте данас расположени, да сами |
| капут и прслук скинуо, кошуљу раздрљио, и држи у једној руци велик кишобран, да га чува од сунц |
| ја бих вас, разуме се, пре и известио, и онда би ствар зацело боље стајала, него овако.{S} Али |
| офије.</p> <p>Сима се непрестано љутио, и често се осецао на оне, с којима се није слагао, т. ј |
| ли руски?</p> <p>Разумеју њих неколико, и то сасвим добро; али не говоре.</p> <p>Пред вече отид |
| је и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање приповедака, о којима је реч, трошити сам |
| тега разлога.{S} А иначе важи, наравно, и за њу оно, што стоји уопште за приватну својину, т. ј |
| лазио јој је, обично с Радојем заједно, и у стан.{S} Каткад им је испало за руком, да поведу са |
| - Шта је то? — проговори Олга зачуђено, и прочита телеграм још један пут. — Ја не појмим, шта т |
| </p> <p>— Али — продужи Лаза замишљено, и не одговарајући на Војиново питање — не могу никако д |
| ше цељи, уколико је то могућно и нужно, и уопште поступајући онако, како ће се најбоље одговори |
| имо што год, што је по себи непријатно, и <hi>тада</hi> задовољавамо свој лични интерес, ма да |
| говорите немачки — рече домаћица на то, и понови своје питање немачким језиком.</p> <p>Сими је |
| ају можда попели на диктаторски престо, и тада би свакојако тиранисали свет, да би уништили сво |
| ера... само ако може — дода затим тихо, и намршти се.</p> <p>— А зашто да не може? — запита Љуб |
| употребили неки део времена, на пример, и на свирку?{S} Зацело ће и тако уживање бити у новом д |
| , а инструктор да учи бесплатно и кћер, и то да је учи стварима, које се њему никако нису могле |
| сад немамо новаца, обраћамо се на вас, и апелујемо једино на ваш рачун као човека спекуланта.< |
| атељима био договорио, да покрену лист, и то што пре.{S} Лист вије могао бити политичан, јер ни |
| кући био је он непрестано редован гост, и бавио се скоро само с Даринком.{S} С њеним оцем или м |
| арко отрчи, баш управо отрчи, по торбу, и не врати се више.{S} После једнога сата опет га ухват |
| орио од електрицитета покретачку снагу, и то тако ужасну снагу.{S} Али доћи ће време, кад ће та |
| ложише.{S} Реше, на коју страну да иду, и углаве, у колико сати у јутру да се крену.</p> <p>Сим |
| , — она је доиста пошла у јужну Русију, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затвор |
| а има ствари таман згодних за полицију, и — што је најглавније — у којима има имена!{S} Каква ј |
| у свом досадашњем историјском развитку, и у садашњости оснива на исисавању радничког сталежа; и |
| општа начела на строго научном темељу, и шире се тако прекаљена на све стране.{S} А појединост |
| дотле никад ни видео ни чуо што о њему, и ма да је имао одмах у почетку довољно разлога, да га |
| вари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и њихов положај различ |
| зар ви нисте наишли на то у Жил-Верну, и то у његовој приповеци, у којој описује пут са земље |
| војина непрестано прелази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непок |
| тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким заједљивим или опори |
| ну у уречено време на одређеноме месту, и пођу пешке путем, који води на Каленберг.</p> <p>Беше |
| ућевни лечник долажаше им често у кућу, и тада би обично дуго седео с Љубицом, разговарајући се |
| ицу, у којој је пре Мита нашао грофицу, и дозна од вратара, да је она отишла у Париз.{S} Коста |
| кима од тих људи, о којима је била реч, и ниједан му се није допао.{S} Но он је ишао за тим, да |
| у томе бити мало и истине...{S} Видиш, и то би најбоље могла расветлити каква њена белешка.</p |
| хоћете; бирајте.{S} Ето можемо ићи.... и он поче ређати још нека имена, гледајући непрестано у |
| — „Уморна сам“, рече она; „извините“... и хтеде да га ухвати испод руке. — „Уморни сте?{S} Па д |
| p> <p>— Него за коло, „шалај, шалај“... и т. д.</p> <p>— Бадава се ви смејете...{S} То је мени |
| и изазивају таке појаве?</p> <p>— Да... и сувише — примети Даринка као за себе.</p> <p>— Само п |
| дужност, што ми је налаже поштење и... и... начелна солидарност са извесном личношћу, која је |
| ела, о уређењу локала за једење и т. д. и то тако, да новом друштву не би остало ништа друго, н |
| елу доказују, да смо ми способне н. пр. и за медицину и т. д.</p> <p>— То су само изузеци — при |
| <pb n="98" /> <!-- Недостају стране 97 и 98 --> <pb n="99" /> <p>Једнога лепог пролетњега дана |
| тво потпуним нацртом новога устројства; и не само то, него пишете већ и рецепте, како ће будући |
| етку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће вештином су |
| оснива на исисавању радничког сталежа; и она се уопште, докле год буде трајала, мора оснивати |
| непријатељ тих ствари — примети Радоје; и што се тиче завера, ту имаш сасвим право; оне су заис |
| што му је нужно за одржање и развијање; и исто тако ако се уједно уништи и свака друга неправда |
| жемо ипак изложити и у делима те врсте; и што у њима има више и у бољем облику изнесене науке, |
| а дивану; био је веселе, жустре нарави; и он беше родом из Србије; слушао је у Цириху технику.< |
| его ће у њему бити све више таких људи; и народ ће постајати свеснији...</p> <p>— Али нашто вам |
| то да чините, али далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лак |
| оста празнина, које је ваљало попунити; и најпосле при дружењу увек се опажа уплив једнога на д |
| едмета?{S} Очевидно немаш доказа за то; и не можеш га ни имати. — Да би се дошло крају, ја ћу с |
| уго, него да од те 2 фор. закине нешто; и што више закине, т. ј. што већи део рада најамничког |
| а једни да слушају, а други заповедају; и на послетку би дошли до једнога, који је најпаметнији |
| м руским језиком. — Учим овде медицину; и вас сам виђао на предавањима....{S} Он је изгледао зб |
| е сматрала за пробисвета <pb n="211" /> и развратника, од тога доба је непрестано овога грдила |
| да разгледају машинерију <pb n="41" /> и иначе сву радњу.{S} Ту је било радника сваке врсте: љ |
| ти је — то је немогућно; <pb n="193" /> и сам покушај, да се тако стање представи као добро и п |
| S} Били су на Каленбергу <pb n="104" /> и Леополдбергу, посматрали су околину, уживали у лепим |
| ореде с другим стварима, <pb n="116" /> и то баш због те своје основне мане, т. ј. због тога, ш |
| </hi>, <hi>сиротиње</hi>, <hi>беде</hi> и <hi>грабежи</hi> долази <hi>опште благостање</hi>.</p |
| а, да су њихови лекови <hi>површни</hi> и <hi>ништави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге |
| која ствара <hi>неред у производњи</hi> и <hi>несрећу у економској подели имања</hi>.{S} Ваљда |
| невољу, па сам мислила: од куда је то? и упоређивала сам тако стање са својим...{S} Така сам б |
| е и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да прочитате бар једно иди д |
| чећи слогове. — Но, то ми се допада!{S} И ви знате васпитати своје дете!</p> <p>— Ваљда знамо и |
| Гледајте само, како је диван изглед!{S} И Беч се сасвим добро види.{S} Удесите само као што тре |
| тога нема ваљда нигде, само код вас!{S} И од кад ја то говорим, па све бадава!</p> <p>— Кад вид |
| обично ниски рачуни, спекулација....{S} И већина не само да не осећа, како је то гнусно, него н |
| Али за те ствари градити правила...{S} И он се засмеја.</p> <p>— А не верујем — започе опет Ра |
| с тако тврдоглавим људма, дабогме...{S} И он запали цигару, коју је дотле непрестано држао у ру |
| олности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја сам се надао, да ће се ту моћи што год урадити, ал |
| .{S} Доцније.</p> <p>— Уморни сте...{S} И ја сам уморна, па опет гледим.</p> <pb n="96" /> <p>О |
| реците ми љубав није никакво зло...{S} И кад је нестане, нема се шта рећи, ако није умешано не |
| мука, осуда <pb n="42" /> на смрт...{S} И то ће трајати све дотле, док тај патнички свет не осе |
| p>— Хоћу...{S} Она га сетно погледа.{S} И он је био нерасположен.</p> <p>После краткога времена |
| е: човек не може живети без осећаја.{S} И ја то велим.{S} Али морају ли се ти лични осећаји пој |
| колико не може остати без најамника.{S} И најпосле за земљу важи и то, да она не би требало да |
| упусте у игру, но већина је седела.{S} И Олга беше међу онима, који су играли.</p> <p>— Зар ви |
| основана је наша економска система.{S} И тако се својина у данашњој, капиталистичкој, системи |
| ледајући на њега својим црним очима.{S} И глас и осмех јој био је тако нежан... — Видите, треба |
| много мирнија него јучерашњега дана.{S} И при Милановом доласку није показала никакву узбуђенос |
| азмећем, али што је истина — истина.{S} И данас кад видим сиротињу, тешко ми је...{S} Тако сам |
| уклањају само болесне форме осећања.{S} И најпосле с којим се правом уопште намећете ви, који т |
| теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа о теорији конкуренције, зна врл |
| сталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе даљи разговор, који би био нужда |
| осле и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, друго се ништа не може ни очекивати.{S |
| лима уништава исисавање радне снаге.{S} И не само то, него она у исти мах уклања и ропски полож |
| ироди, је ли тако?</p> <p>— Тако је.{S} И сами ћете признати разлику у -способностима...</p> <p |
| је, изражавајући разноврсне осећаје.{S} И сам Сима уживаше у тој свирци.</p> <p>При повратку, б |
| опине речи, којима се и тако верује.{S} И тако је он дотле мутио, док није извео свој „осветни |
| ц морао слушати те њихове разговоре.{S} И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леб |
| ђа друго и прави од другог зла горе.{S} И тако је с неколико речи означено наше становиште и пр |
| је Платкин доцније.</p> <p>— Јесте.{S} И она слуша те исте, већином приватне курзове на медици |
| !{S} Наша природа није гора од ваше.{S} И на послетку с тим смо већ начисто, да не би требало д |
| ру и на материјално стање, на мираз.{S} И сами сте се једном приликом тако изразили....</p> <pb |
| део је Милан опет сам у својој соби.{S} И нехотице му је излазила пред очи Јеличина слика са из |
| — Ви сте према мени сасвим искрени.{S} И ја ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, како ја м |
| ли другим реч’ма, дати се исисавати.{S} И тако је приватна својина очевидно неправилна установа |
| огу оне саме што год више захтевати.{S} И оне су живи створови, који мисле, осећају и имају вољ |
| вашем правцу не може ни упоређивати.{S} И — што је најгоре — ви либерали нећете да промислите о |
| p> <p>— Ви ћете и овако моћи радити.{S} И сами ћете сматрати за своју дужност, да ширите своје |
| звана натраг, то ћемо тек овде чути.{S} И сама сам радознала, шта то може бити.</p> <p>У томе д |
| и бога, то је куга!{S} Ја вам кажем.{S} И само ћете видети, да ће се то и ње сасвим прилепити.. |
| ћи ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали, и разговор се отпоче.</p> |
| угима, који се не баве овом струком.{S} И ви ћете се, као и ја, морати владати према извесним д |
| ам јемчити својом чашћу, да је тако.{S} И ако ваша пријатељица, Олга Петровна....</p> <p>— Знат |
| ли тек оправдати се не даје ниједно.{S} И зато се треба према томе равнати, а не кварити и даље |
| за пријатним, а избегава непријатно.{S} И кад чинимо што год, што је по себи непријатно, и <hi> |
| а Станковић био је такође медицинар.{S} И њему је требала само још једна година, па да буде сас |
| ива; а од осталога нема асне за нас.{S} И тако се види, да забавна књижевност за нас као радник |
| лностима удесити појединости у раду.{S} И ја бих радо ишао с вама; али не може се, кад је тамо |
| сетљиве нарави; родом из К. у Срему.{S} И он изучаваше медицину. — Из његовог пређашњег живота |
| ке сумње уврстити међу ове последње?{S} И како ће вас онда гледати, вас, који се бајаги заузима |
| з.{S} У осталом и нашто таки докази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога |
| верен, да се никако не може извести?{S} И што је још најлепше, ви се ни после те лекције још ни |
| ти, да није така, као што вам кажем?{S} И сами сте је видели.{S} Та лепа је, боже мој!{S} Па је |
| у Прагу.{S} А знате ли ви то зацело?{S} И, што је још најглавније, знате ли адресу, на коју би |
| — рече она тихо.</p> <p>— Али зашто?{S} И докле ће то трајати?</p> <p>— Проћи ће... проћи ће... |
| ти под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи, који мисле ка |
| зане руке, ми смо бесправне личности, — и то све зашто?{S} Просто зато, што се у тако звану цив |
| си и боју“... — „Па добићу је опет“. — И други су га запиткивали, шта му је. — „Ништа“, одгова |
| има, које их доведоше и на то питање. — И ви би дакле хтели, да женскиње и даље остану у потчињ |
| а.</p> <p>— Прима се — повикаше неки. — И тако нисмо при новцу.</p> <p>- А сад настаје питање, |
| м ја против забаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла |
| квој „хармонији“ може ту бити говора? — И зар уопште тежиште радничког питања лежи у томе, да л |
| е онај без невоље. — „Знам, па онда?“ — И тако се они посвађаше и добро испрескакаше.{S} Одатле |
| .{S} Нама су само натоварене дужности — и то је све, што нам је дато.{S} За нас је јаван живот |
| а.</p> <p>— Ви сте се — настави Милан — и пре слагали с научним правцем новога васпитавања.{S} |
| Сувише су тврдоглави — настави Милан — и много више говоре, него што мисле.{S} Језик као да им |
| збило.{S} Но сад што би, би.{S} Него — и при томе се окрене домаћину, — ја вам још не рекох, з |
| у снагу...{S} Утицати на малу околину — и то је нужно, кад год се да прилика за то.{S} Али веза |
| и остали далеко горе прошли. </p> <p>— И тако се ви сретно уклонисте — рече Радоје. — Шта све |
| ди, крива је неразвијеност....</p> <p>— И ја сам хтео сам да напоменем ту примедбу, но ви сте м |
| лих последица такога живота...</p> <p>— И кад дође к себи, као на пример ти — прекиде му реч Ст |
| ја љубав сасвим други облик...</p> <p>— И само је тај облик — дода Милан — достојан људи, који |
| ему дођу до правилних појмова.</p> <p>— И то је све?</p> <p>— То је све.{S} Од професора се не |
| слушалаца Срба, већином ђака.</p> <p>— И у стању смо — одговори Милан ватреније — доказати сва |
| то је већ твоја стара навика.</p> <p>— И ти доиста мислиш — насмеја се Мита, — да нико други н |
| ј се по мало стара добра воља.</p> <p>— И сама каже, да је мислила, да ће је далеко дуже мучити |
| абављање игром, песмом и т. д.</p> <p>— И то је истина — потврди Стева. — Свашта има своју меру |
| реме ми је најудесније за рад.</p> <p>— И ти си ми медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не |
| и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши он — шта видимо?{S} Видимо то, да право |
| ом и порумени; — ви се варате.</p> <p>— И још никако средстава за рад... проговори Даринка опет |
| чекамо на то, да њени попусте.</p> <p>— И свему је томе, као што велиш, крив тај ваш поп....</p |
| смешила.</p> <p>Војин ћуташе.</p> <p>— И најпосле — настави Љубица кроз смеј — каквим би се ме |
| тетка-Перса поче опет викати.</p> <p>— И том човеку ви поверавате своју кћер!{S} Том човеку!{S |
| еба, да се ту рачуна с новцем.</p> <p>— И кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање м |
| вати, да то начело није добро.</p> <p>— И тако — заврши он — видимо ово.{S} То начело би се дал |
| ероватно — смејао се техничар.</p> <p>— И то плови са ванредном брзином и у каквој хоћеш дубљин |
| ује, и то у напредноме правцу.</p> <p>— И мислите, да јој је то пошло за руком?</p> <p>— Рекао |
| ни! — упаде му она опет у реч.</p> <p>— И зато — настави Станоје — веле, да га треба сасвим про |
| ја, „кад тражим једно, а нађем друго?!“ И тако хтедох да изиђем, да видим шта је.{S} А она вели |
| Није могао добро да изговори глас „р,“ и то даваше његовом говору неку мекост, која је годила |
| је од социјализма, као „ђаво од крста.“ И само име „социјалиста“ беше за њега нешто страшно и г |
| er</foreign>“.{S} Редовно је „сецовала“ и никад ништа није добила; али живљаше у нади, да ће ма |
| тив крајњег непоштовања слободе говора“ и т. д.{S} Но то је обично само изазивало смеј.</p> <p> |
| димо, да је начело: „свакоме по заради“ и неправично, јер зарада — као што сам показао — зависи |
| азвратници“, „богохулитељи“, „назарени“ и шта ти ту још није наговорио!{S} Њен отац, прост сеос |
| одмах поверовали, да сте ви „назарени“ и „богохулитељи“?</p> <p>— Све је он то лепо удесио.{S} |
| гим питањима.</p> <p>Мита је „званично“ и „достојанствено“ разлагао своје мисли.{S} Он је у так |
| чи на столицу, изговори кратку „беседу“ и заврши је громким гласом овако:</p> <p>— Друкчије нем |
| е положи предиспит.{S} Не зна језика, а и у предметима, што долазе на том испиту, доста слаб; н |
| будем могао.{S} Али имам много посла, а и стан ми је далеко одавде.</p> <p>Разговор пређе на др |
| вно.{S} Вас сам виђао на предавањима, а и иначе слушао сам о вама од својих пријатеља...{S} Ви |
| — заиста врло вешто црта праву љубав, а и друге ствари, које претреса....{S} Тих неколико речи |
| па су биле дошле у Беч, да се у томе, а и иначе даље усавршавају, не толико ради праксе, него у |
| ријатеља...{S} Ви нисте чули за мене, а и ако сте ме кад год видели, заборавили сте, не сећате |
| p>— Будите уверени — умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... |
| с тим, али мислио сам, да није нужно, а и време нам је кратко.{S} Но другом приликом моћи ћемо |
| био дужан издржавати Миланову матер, а и њега потпомагати.{S} - Затим се опет врати у *.{S} Ту |
| знајете ли Л.?{S} Он је био у Паризу, а и овде све до скора.</p> <p>— Знам се к с њим.{S} О, то |
| и што разуме, нити се меша у што год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...< |
| год. А и како ће?{S} Није му до тога: а и да хоће, не може...</p> <p>— Види се, да се ни ту не |
| ки свој говор свршавао са: „То јест“; а и писма је обично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и |
| нас могао разумети као што треба.{S} А и иначе околности су за сад сасвим неудесне...{S} И ја |
| лас и збуњено, грозничаво кретање.{S} А и на Милану се могла опазити промена.</p> <p>— Шта је т |
| чин џеп јој је ипак далеко пунији.{S} А и спољашњост није јој непријатна.{S} Као што видиш, Кос |
| ама.{S} Ја вас не смем обмањивати.{S} А и нашто?{S} Рећи ћу вам чисту истину.{S} Ја вас ценим; |
| учајно дође до нужде, научиће већ.{S} А и они, који раде у народу, дужни су не само у интересу |
| нуо с тим људма скоро сваку свезу.{S} А и остали његови пријатељи све су слабије долазили с њим |
| је можда баш мило, што не долазим?{S} А и шта ће ти моје посете?{S} Имаш ти других...</p> <p>— |
| смртна пресуда.{S} Она су сувише слаба и трошна, да би се у том случају могла дуже борити са с |
| аслугу, те се тако отимају о парче леба и умножавају и без тога ужасну утакмицу међу радницима. |
| тања Ђока, — да према околностима треба и појединости издаље испитивати и одређивати.{S} Ту зац |
| пта; али опет, или боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржи |
| ко силније напредовање унутарња потреба и тежња за развитком, солидаран живот, свест.{S} Можете |
| кад уједно буде могућна потпуна дружба и упознавање међу мушким и женским светом, а не као дан |
| омрзац, него их напротив често избегава и у њином друштву ћути баш због великог поштовања, да и |
| вим право; оне су заиста болесна појава и по свом строју и по плановима, што су спојени с њоме. |
| јпосле се известан део рада употребљава и на забаву и т. д.{S} Но зато се не треба бојати, да б |
| Ваљда ме не ћете одбити... промуца Сава и блесасто се насмеје.</p> <p>Даринка га погледи и засм |
| би што више урадили са што мање жртава и невоље.{S} Њихов је задатак, да покажу маси, где лежи |
| а је реч, трошити само толико средстава и радне снаге, колико нам се по рачуну покаже потребно |
| оћу даљих наставника, учевних средстава и т. д.; а најпосле им, као одраслима, стоје на располо |
| <pb n="49" /> да непосредно обавештава и задобија људе за нашу ствар?{S} Зар не можете и ви пр |
| начин морало изићи још неколико бројева и без <pb n="182" /> довољно претплатника, којих би се |
| глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... тек“...</p> <p>Они св |
| рен.</head> <p>Други дан седео је Стева и Јова с Миланом у његовоме стану.</p> <p>— Та није ни |
| .</p> <p>— Да седнемо и ми — рече Стева и седне, оставив Љубици места поред себе.</p> <p>У тај |
| а је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу поглед, који она примети, ма да није г |
| увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да се наметне Марку, те да је |
| т гледао, да пружи бар што више градива и практичних упутстава људма, који буду израђивали те п |
| {S} Јелица беше црномањаста, лепа, жива и умна млада девојка.{S} Отац јој је био чиновник у вар |
| а и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Слободна женскиња друкчије ће утицати на |
| о ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само очекивање тог рада |
| , да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да то нема смисла |
| {S} Неки до душе веле, да је томе крива и нека несретна љубав, али се не зна поуздано, да ли им |
| и између гладних и ситих, између робова и господара?{S} Први либерални учитељи политичне економ |
| о за нужно, да доказује потребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, к |
| је опширније говорио — о дизању брегова и грађењу језера.{S} Није налазио за нужно, да доказује |
| морали обзирати на пажњу својих другова и на јавну контролу уопште.{S} Ви знате, каква <pb n="1 |
| х се оснивају групе за све врсте радова и уопште почиње се нов живот.{S} Солидарност и општи ек |
| дне групе, што је састављаше Сава, Јова и Стева.{S} Последња двојица смејаху се у тај мах, а Са |
| група, у којој беше Стева, Марко, Јова и Олга.</p> <p>— Ала јако светли месец — проговори Олга |
| е седео поред Даринке.{S} Сврши се прва и друга радња.{S} Њих двоје се живо разговараху.</p> <p |
| а према томе распоредили своја средства и снагу.{S} Но свакојако таке приповетке заузимају и по |
| е, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могле подмирити потребе свију др |
| и требало.{S} Зато су нам умна својства и закржљавила; не даје им се потребна храна.{S} Дајте н |
| правилан због рђавог брачног устројства и због друштвеног поретка уопште.{S} Вама је добро позн |
| S} Истина, међу њима је било познанства и пре, а упознавали су се они и оне и иначе.{S} Но опет |
| ли права.{S} Могли би доћи до богатства и до имена, премда до имена можете доћи и овако, али до |
| } Тај ужива у вама.{S} Спомињали сте га и у Цириху.</p> <p>— А ви сте ваљда све до сад били у Ц |
| остану већма индустријалне, искусиће га и оне у потпунијем и јаснијем облику.{S} Онда ће и ту п |
| му никако нису дали мира.{S} Неки су га и озбиљно нападали због те његове гадне стране.</p> <p> |
| овече — упаде му Радоје у реч, — још га и не познајеш, а већ доносиш таку пресуду.</p> <p>— Поз |
| а и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само свој џеп.{S} Али други ће мислити и доцн |
| која је пре више пута наилазила на њега и по дуже времена чинила га неспособним за сваки озбиљн |
| ји беше и неки Јеличин рођак, а уз њега и чиновник Војин Илијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њи |
| она примети, ма да није гледала у њега и ма да је било доста мрачно.</p> <p>Она осети, да је п |
| од њих.{S} Види ту између осталих књига и неколико немачких броширица тога правца.{S} Почне их |
| волите музику и песму? — запита га Олга и приступи му ближе.</p> <p>— Не... одговори Сима збуње |
| едне на столицу, не гледајући ни-у-кога и не говорећи ни-с-ким.{S} И остали су међутим поседали |
| им, што свима осигурава између осталога и потребне земаљске плодове.{S} И тако престаје о томе |
| и будућност, у којој ће између осталога и ваше педагошке наследнице моћи уживати плодове нашега |
| кази?{S} И без тога има довољно разлога и то необоривих разлога против оних, који говоре, да су |
| далеко, да се и сама та природна улога и природан положај женски забаци и презре.{S} На основу |
| на својина значи старање за себе самога и борбу с другима, а ми хоћемо солидарност и добро за с |
| 7" /> преживелим правилима бесмисленога и управо детињастог естетичарскога рецепта; али опет, и |
| средстава, и што је главно, до сталнога и сложног рада у одређеном правцу.</p> <p>— Ту не ће ра |
| елног програма може доћи до задовољнога и за све доброга живота.{S} Дужност им је, да избију љу |
| друштвени живот, него сам само рад, да и својим слабим силама допринесем тој цељи, колико сам |
| а материјал за даљи рад, учећи ђаке, да и сами мисле, да не примају све, што се затекло, као до |
| рећу и слободу...{S} Не виде будале, да и кад би им испало за руком, да се дочепају силе, опет |
| ли предавачица.{S} Ето видите дакле, да и као учитељица можете бити од користи, упливишући у до |
| е било досадно...{S} Она се потруди, да и на лицу изрази, како јој је било досадно.</p> <p>Зати |
| га кадра <pb n="69" /> била навести, да и он сам промисли мало о своме стању и о томе, да ли ње |
| , да опет дођем у тај немио положај, да и ручам и вечерам код „крајзлера“, и то на веру...{S} Н |
| унеколико оправдана, ипак ја мислим, да и велика дела те врсте нису за нас згодна, и то баш збо |
| е што мање и уопште ваља ићи за тим, да и у животу и у раду што ређе долазимо у сукоб са својим |
| премда им наравно није падало на ум, да и њу обавештавају.{S} Али то је било и пре познанства < |
| уста, хотећи употребити ту прилику, да и сама што год каже, — а тетка-Перса поче опет викати.< |
| твар, која није уједно и корисна, ма да и није тако штетна.{S} Истина, забавно дело, које нема |
| имају права на потпуну накнаду, а не да и даље могу задржати ту земљу, ма да она треба даје опш |
| ма упознати колико-толико; али зашто да и нас избегавате?“ — Тако му је она подуже читала лекци |
| је је труло?{S} О кућевном васпитању да и не говорим...{S} Кад погледамо само на школу, видимо |
| сменом и усменом договору о начину рада и т. д., а не мора за ту цељ имати ни писаних статута, |
| ази у непокретну, и то куповањем зграда и поглавито земље.{S} Дакле непокретна својина, која се |
| се уједно уништи и свака друга неправда и тиранија.{S} Кад већина једанпут буде у тим стварима |
| а не одговори ништа.{S} Само га погледа и насмеши се осмехом, какав се обично виђа у оних, који |
| љиво; али из увела лица, мрачна погледа и целога утученог створа им могла се читати прерана, ту |
| а о законима друштвено-економскога реда и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере |
| — Друкчије не може бити.</p> <p>— Можда и може.</p> <p>Милан се насмеши и не одговори ништа.</p |
| > <p>— Зацело; кроз две недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете л |
| екиде му она реч нагло; — пре сте можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али |
| да се не ћу тим подузећем увалити можда и у дуг...</p> <p>— Зар ви не увиђате, да су изгледи за |
| ао какву слушкињу у овој кући!{S} Ваљда и ја треба ту што год да вредим, а не да је моја реч по |
| p> <p>— Па кад напредује, доћи ће ваљда и до тог степена.{S} Будите уверени, да тај степен није |
| е Радоје, — изео би се жив.{S} Ви ваљда и не знате, да он већ одавно обилази око Јелице; само ш |
| — Збиља, Симо — говораше он, — ти ваљда и не знаш, да ја имам лоз, па још да знаш какав...{S} К |
| ега раширити на ђачку омладину, па онда и на остале присталице.{S} То ће бити квасац за даљу ор |
| жива, да се дира у моје!...{S} Па онда и жене да буду опште!...{S} Ју!...{S} Она чисто устраше |
| ј ми идемо, то је потпуна општа слобода и једнакост.{S} Дакле не само да ми треба да се у прави |
| то ми хоћемо...</p> <p>— То је слобода и једнакост, што је ми тражимо — поче опет Даринка. — О |
| еба, и у коме ће уопште владати слобода и сретан живот.{S} А да таких људи буде што више, то за |
| томе не бојите за људе?{S} Зар слобода и рад <pb n="195" /> може штетно утицати на осећаје?{S} |
| ће се и кад ће се посветити више труда и пажње једној или другој грани, или ће се може бити об |
| а трагове.{S} Затвори неколико коловођа и поче тражити и остале заверенике.{S} Чланови циришке |
| ву, а Милан дође.</p> <p>Ту беше и Лаза и Војин, те обојица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође |
| } Тако ми она рече, да долази из Париза и још је нешто говорила, али ја је прекидох.{S} Кажем ј |
| ог ћутања.</p> <p>— Али нашто?{S} Та ја и тако видим...{S} Само морам чути из ваших уста...</p> |
| те, треба да ми кажете: да...{S} Али ја и тако знам ваш одговор...</p> <p>Милан јој пусти руку. |
| ље — прихвати Јова. — Какви смо били ја и моји другови, кад смо били у тим годинама и тим школа |
| тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мислити...{S} Ја сам увек живела у и |
| стан радник, - зацело кориснији него ја и ти!</p> <p>- Може бити - одговори Мита; - али ће бити |
| п напунио тим људ’ма главу, како смо ја и други учитељ, мој врло добар пријатељ, „развратници“, |
| уништиће и последњи траг рђавих осећаја и навика, што их тако обилато негује данашњи поредак.{S |
| Сима донео и трећу чашу, те наспе чаја и за њега.</p> <p>— Ти би могао чешће долазити у вече о |
| — говорио је он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он |
| несе пред читаоце извесна основна идеја и да се и иначе пружи читалачкој публици што више здрав |
| е?</p> <p>— Зар она не треба да развија и срце и ум?</p> <p>— Ви хоћете да кажете, да она треба |
| ично, да би приповетка била занимљивија и да би иначе имала Форме.</p> <p>— Него — примети Стев |
| , која је међутим постала много блажија и сасвим расположена, да окрене разговор на друге ствар |
| ам невину, узвишену љубав измећу Марија и Козете.{S} Наравно, њихова љубав је идила, а код озби |
| на.</p> <p>Љубица је била нешто старија и виша од ње.{S} Дуга плава коса јој доликоваше њеном у |
| Али ја питам: да ли вештачка сценерија и уопште забавни облик заиста мора, тако рећи, прогутат |
| Ви знате и сами, да то тврди и теорија и пракса свакидашњег живота.{S} И онај, ко не зна ништа |
| смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нисте решили, да |
| .{S} Ту има врло много научних података и разлога, на основу којих он долази до закључка, да се |
| он — уплив такога одношаја и на човека и на женскињу, то врло добро знате...{S} Он јој нежно с |
| в значи потпуну хармонију између човека и женскиње.{S} А за то се наравно иште узајамно признав |
| е своју куму.</p> <p>Она га лено дочека и почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му |
| е за вас нема опасности.{S} Ако публика и не поздрави наш лист у први мах онако, као што би тре |
| е постоји у самој ствари велика разлика и по телу и по уму, и да према тој разлици мора бити и |
| лан.</p> <p>— Чуо сам; а у више прилика и сам сам приметио.{S} Шта мисли он управо с тим, то да |
| узајми нешто мало од једнога познаника и поче водити особиту економију.{S} Доручковао није ниш |
| ечера спреми се Даринчина мати, Даринка и ујна јој из В. (која им беше дошла у госте), да иду у |
| неколико месеци после тога.{S} Даринка и Љубица беху већ у *.{S} Милан осећаше после њихова од |
| чу.{S} Кроз цело време, које су Даринка и Љубица тамо провеле, долазио им је он често с Миланом |
| еду, у којој се огледаше његова жестока и енергична природа.</p> <p>Милан се већ настанио са Ст |
| есеље — примети Стева. — Чује се свирка и ларма.</p> <p>— То је нека светковина славенских ђака |
| одлучно против садашњега трулог поретка и говори одушевљено о светлој будућности.{S} Он износи |
| што их буду познали у историји развитка и образовања).{S} Строго научно, стварно образовање ума |
| тране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с друге.{S} Но п |
| руге разлоге — треба да знате, да наука и данас указује на средства и начине, којима би се могл |
| је само запуштен, јер му се није давала и не даје му се никако прилика за веџбање и усавршавање |
| су; брци му беху слаби, брада врло мала и ретка.{S} Израз лица му бијаше озбиљан, скоро оштар.{ |
| рена; она је то и сама врло добро знала и високо је ценила то својство. — Даринка није могла да |
| бро упознамо.{S} Из Цириха ми је писала и, као што знате, дописујемо и сад једна с <pb n="173" |
| ше од узбуђења.{S} Неко време је ћутала и само га гледала.{S} Рука јој је још била у његовој.</ |
| чености.</p> <p>Домаћица је само ћутала и слушала, док се тетка-Перса у својој превеликој ревно |
| .{S} Али она није учинила, што је могла и, разуме се, и требала да уради; није ни покушала, да |
| еђу женскињама њихово стање, није могла и не може остати без развратна уплива и на људе.{S} Сло |
| ико пропада у нама снаге, која би могла и морала послужити општој користи...{S} Баш и да је ист |
| .{S} Она му угађаше, како је само могла и умела, и уживала је потпуно блаженство, кад је он био |
| ш непрестано сећа њихових јуначких дела и спомиње очајну им борбу против угњетача.{S} А то пока |
| у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="229" /> с Даринчином матером нај |
| ни очекивати.{S} Маса их не би разумела и према околностима била би и сама пре или после против |
| с кога треба да гледе на њихова начела и иначе на појаве у свету.{S} Осим тога политичан лист |
| анцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у свези.{S} У политичном листу би дак |
| а.{S} Истина, између најопштијих начела и најдубљих појединости постоји читав низ специјалних н |
| ти постоји читав низ специјалних начела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљат |
| чајно упала баш у околину, која је била и сувише обична.{S} Чудно је, како није потражила друкч |
| а одмах у почетку упала, заиста је била и остала рђава.{S} Али она није учинила, што је могла и |
| ствари познаницама, а нешто је оставила и својој газдарици.{S} На питања је одговарала само тол |
| ом.{S} Тако се међу њима полако развила и сасвим утврдила љубав, коју они обоје дубоко осећаху. |
| се и у прошлости и у садашњости градила и гради туђим знојем.{S} Људи су почели гомилати имање |
| их је наука о васпитању до сад утврдила и што ће их још међутим утврдити.{S} Ново васпитање спо |
| 7" /> само уопште био познат, остварила и то у свима појединостима.{S} Природно је, да је човек |
| зала ту ствар, али се никад није љутила и горопадила у такој мери.</p> </div> <div type="chapte |
| .{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматрала је неку слику.</p> <p>- Је л те, да је леп |
| ли већ јео?</p> <p>— Та јесам... масла и леба...</p> <p>— Е, на пићеш чаја.</p> <p>— Како сад |
| ад.{S} Без тога би они остали без посла и могли би комотно поумирати од глади.{S} Он им је дакл |
| ојекакве лудорије; имала је често посла и полиција...{S} Доцније сам већ дошао до уверења, да з |
| офица Ч., која се на један пут ту нашла и чула последње речи Миланове. — Тражим вас.{S} Да сам |
| ико дана извести ме, да је криза прошла и да је она изван сваке опасности.</p> <p>Поведе се раз |
| посла!{S} Баш ћемо њих питати, шта ваља и шта не ваља!{S} У џепу њих жуљи, знамо ми то!</p> <p> |
| чела и крупнијих појединости, које ваља и унапред расправљати и решавати.{S} Али треба увек има |
| са изванредном брзином, дајући најживља и највернија израза њеној огорчености.</p> <p>Домаћица |
| обова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и сретан живот за све.{S} С |
| ада!{S} Шта велите, ако се нешто пољуља и моја вера у либерална начела?</p> <pb n="233" /> <p>— |
| ко честитог младића, као што сте ви, ма и не био баш у не знам каквом стању.</p> <p>— Ви кан’да |
| е ствар, освртати се на то по нужди, ма и поред најплеменитијега карактера, а друго је, водити |
| ица, која је позната свакоме, ко има ма и најповршнија појма о историји.{S} Док није било робов |
| а радим, ако добијем сто хиљада, или ма и што год мање...</p> <p>— Добићеш ђавола — прекиде га |
| глава у тим стварима могла себи дати ма и приближна рачуна о осећајима, што се колебаху у Марко |
| етко; њега је уопште било врло тешко ма и за врло кратко време спријатељити са женским друштвом |
| ве ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају то зло, као |
| и тако, како би се у броширама, књигама и листу пружило доста грађе за читање, учење и мишљење |
| уштва, што ће се водити листом, књигама и т. д.?</p> <p>— То је истина; али опет нама све то ид |
| <p>Коста је викао и размахивао и ногама и рукама све дотле, док није сустао и промукао.</p> <p> |
| а напретка?{S} Свет тоне у предрасудама и незнању, а ви га забављате песмама, приповеткама и т. |
| роману, о њиховим карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту |
| а ви га забављате песмама, приповеткама и т. д., у којима нема поуке, нема корисне цељи, ма да |
| Душан — озбиљна садржина у приповеткама и романима лакше се превиди и заборави баш због забавне |
| рода за бољим стањем; у његовим песмама и причама о тим догађајима потпуно се огледа симпатија |
| ји другови, кад смо били у тим годинама и тим школама!{S} Нисмо знали баш ни врага, осим што см |
| а себе две собе.{S} Беше већ у годинама и доста ружна, а хтела је, да је држе за лепу.{S} Језик |
| вско огледало са околним шумама, горама и долинама.</p> <p>Иза других заостаде мало једна група |
| говорила о Паризу, о опери, играчицама и т. д.{S} За то време се Радоје с Костом уклони.</p> < |
| штвеном стању уопште тих изузетака нема и не може бити много.{S} Кад се жени и удаје по рачуну, |
| а то — рече Милан. — У осталом зар нема и сувише узрока, који изазивају таке појаве?</p> <p>— Д |
| уги радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекулирају, нити им је стало |
| итих начина за обогаћење; међу њима има и таких, на које се не бих могао никако решити из разни |
| вом захтеву одговори.{S} Тог начина има и пружа га система производње по нашим начелима тим, шт |
| о привлачи и одушевљава човека; али има и других страна, које одбијају.</p> <p>— Какве су то ст |
| е ни чудо, што је тако.{S} Али опет има и у самој маси људи, који премишљају о невољи и који су |
| кле не само да ми треба да се у правима и дужностима изједначимо с вама, него се мора цело друш |
| у годинама, просед, са дебелим брковима и обрвама; био је жив, окретан; радо се шалио.</p> <p>— |
| х се могао решити под извесним условима и тако даље{S} И — што вама мора бити најчудније — људи |
| у школе, уређују их по својим појмовима и интересима горњих сталежа.{S} Прост народ нити што ра |
| , ситним броширама, на јавним зборовима и т. д.{S} Узмимо, да се све то даје лепо извести.{S} А |
| и су околину, уживали у лепим изгледима и одмарали се најпосле на трави, гледећи дивну природну |
| н победе, и тада ће бити добро и људима и женскињама...</p> <p>— Ја сам — прихвати Љубица, окре |
| исаји за којекаквим преживелим идеалима и т. д.{S} Дакле ја сам само против бесмислених стихова |
| ваљда свуда остати при општим начелима и општим захтевима — примети Ђока неодлучно.</p> <p>— Т |
| ати према извесним друштвеним правилима и законима, с којима се никако не слажемо, него шта виш |
| аша воља није увек господар над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања н |
| е него сад.</p> <p>Олга слегне раменима и отиде.</p> <p>У јутру се састану у уречено време на о |
| медицинар.</p> <p>Сима слегне раменима и не рече ништа.</p> <p>— Пише ми Рада из Цириха — поче |
| ни програм, па...{S} Он слегне раменима и ућути.</p> <p>— Па шта си пронашао? — питаше га Војин |
| с, који је текао по непознатим законима и без икакве контроле од стране наше воље.{S} Ако има о |
| лијћ.{S} Прва два вечера ишла је с њима и Даринчина мати, али после изостане.{S} Јелица такође |
| ош неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло неугодно.{S} Седне на ст |
| све већма изравнавати разлика међу њима и капиталистама.{S} Коме је познат уплив конкуренције и |
| лога друштвеног стања.{S} Има међу њима и таких, који разумеју и усвајају наша начела, па их св |
| се с њиме неколико пута на предавањима и то је све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама |
| аће време, према различитим карактерима и другим околностима.{S} А за сад је то богме реткост.< |
| било, наћи у нашем животу, разговорима и т. д. доста црта, које су у очима тих људи довољан до |
| у Бечу од Срба Милан, Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту |
| аиста у Костин стан Милан, Радоје, Сима и Иван.{S} Ту затеку Миту.</p> <p>— А где је Коста?</p> |
| т једнога вечера.{S} Стева, Милан, Сима и Жарко отидоше да га чују.{S} Сима није марио за свирк |
| во друштво у гостионици.{S} Милан, Сима и Стева одредише сутрашњи дан за одлазак у *, а остали |
| /p> <p>— Узалуд је сав труд — рече Сима и одмахне руком љутито.</p> <p>— Сувише су тврдоглави — |
| ата.</p> <p>На његове речи прсне и Сима и Радоје у <pb n="13" /> смеј.{S} Ваља знати, да је баш |
| длазак. </p> <p>Међутим уђе у собу Сима и Радоје.{S} Одмах после поздрава отиде Јелица, опрости |
| лица, опростив се са свима.</p> <p>Сима и Радоје се згледаше.{S} Морала им је упасти у очи Јели |
| /p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цириху, а после се прес |
| , да се промени према новим околностима и према правим потребама...</p> <p>- Није нужно - преки |
| Истина је, да се у данашњим околностима и таки људи често морају да обзиру на мираз, али друга |
| у строго научним и популарним чланцима и дописима износили своја начела и што с тим стоји у св |
| них догађаја бистрили појмове читаоцима и водили их поузданом становишту, с кога треба да гледе |
| нити се скоро непрестано самим чварцима и то ладнима.{S} Најпосле је дугом праксом дошао до тог |
| опао, изнемогао, са упалим тавним очима и увелим цртама на полу-мртвачкоме лицу, стајаше он још |
| ара... </p> <p>Јелица му читаше у очима и у целоме кретању страсну оданост томе раду.{S} Он је |
| аздавали, па онда — што већ знате писма и т. д.{S} До народа не сме доћи никаква мисао, која би |
| развиле све лепе и племените стране ума и срца.{S} А еманципација, која се проповеда, мора се у |
| пришао.</p> <p>Набрзо се врати задувана и загрејана.{S} Узме своју мараму и пребаци је преко ра |
| ати, да је наша потчињеност неоправдана и жалосна појава, ма с које стране посматрали ту ствар. |
| ихову данашњу шетњу, на Даринку, Милана и тако даље</p> <p>— Познајем ја добро тог човека — гов |
| бично.</p> <p>Даринка погледа на Милана и хтеде нешто да каже али јој Милан не даде доћи до реч |
| ржи.</p> <p>Уђу сви унутра, осим Милана и Симе, који отидоше управо у Беч.</p> <p>У једној двор |
| и даље. — Горњи разговор између Милана и Шарлоте био је на неколико дана после тога, кад је он |
| — Познаници су поштовали у њему ваљана и карактерна човека.</p> <p>Пре неколико дана био је с |
| доцније, кад се излечио од својих мана и постао ваљан члан у колу својих начелних другова. —</ |
| ..</p> <p>— Тек ту је свакојако умешана и нека врста спекулације — прекиде га она и застане мал |
| најем од малена.{S} Увек је била вредна и честита девојка.{S} Та знам је, као себе саму; за бог |
| енскињама.{S} А Олга беше увек слободна и несташна.</p> <p>Стева и још неки наговоре Олгу, да с |
| оцније на срамоту цивилизацији утврђена и самим законима, те се тако одржала као нешто обично и |
| је било радника сваке врсте: људи, жена и деце.{S} Неки их погледаху радознало; други бацише са |
| нанством и додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска |
| Вила је узрујана; узме мараму с рамена и сасвим се заогрне њоме.</p> <p>— Хоћете ли да се мало |
| орио истину.</p> <p>— Ако имате времена и воље — рече доцније Лаза Милану, — можемо данас наста |
| да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот није правилан због рђавог брачног |
| .</p> <p>— Па то ће зацело имати снажна и добра уплива и на наше расположење.{S} Већ и само оче |
| жену, каква се ретко налази.{S} Па зна и радити.{S} Та вам зна шити, кројити и друге женске по |
| /p> <p>После краткога обавештаја призна и Пера, да је тако. </p> <p>— А они — настави Милан, — |
| b n="134" /> пријатељи.{S} Ту се упозна и с Јовановићем и с девојкама, које пре познаваше само |
| </p> <p>— Мани се ти, Марија, господина и мене, кад баш нећемо да вам правимо друштво.</p> <p>— |
| оду се није изгубила успомена на Разина и Пугачова; он се још непрестано сећа њихових јуначких |
| /p> <p>— То не ће бити тешко.{S} Истина и сам сам тек два пута с њиме говорио, али свеједно...< |
| лазио у кућу и више пута тешио домаћина и домаћицу.{S} Но највише је, разуме се, бивао с Даринк |
| и несносан наш положај; па опет већина и не помишља на ту неправду и не узима на ум, колико пр |
| на самога Миту због тога његовог начина и држања у говору, и сваки час га је прекидао кратким з |
| додиром.{S} У њој је спојена и морална и физична страна људске природе.{S} Истинска љубав знач |
| год што ће моћи усавршавати и сва умна и морална својства.{S} По рачуну и добровољно склопљене |
| нека врста спекулације — прекиде га она и застане мало.</p> <p>— Јесте, али због тога не можете |
| .{S} То би био живот!...{S} Тако је она и даље говорила, док се није уморила.</p> <p>Пре него ш |
| но.</p> <p>— По свој прилици — рече она и замисли се.</p> <p>— Вас боли то, што нисте изучили н |
| недеље, а можда и раније — одговори она и замисли се.</p> <p>— Хоћете ли ми писати, кад се наст |
| због нечега, за што она није одговорна и што се појављује уопште, а не само ту.{S} Кад је дело |
| висна; а они кажу: можеш бити независна и без тога, имаш новаца.{S} А ако нестане новаца, шта о |
| Та лепа је, боже мој!{S} Па је паметна и фино одгојена, као ретко која.{S} Истина, сад је сиро |
| ари.{S} Корист од њих зацело је могућна и то у такој мери, да их морамо уврстити у ред доста уд |
| ности с једне стране, кад се ту урачуна и строга наука и популаризација, и забавне литературе с |
| оме правцу, завели су редовна предавања и дебате о таким предметима.{S} Уопште чинили су све, ш |
| рема томе одговара потреби обавештавања и убеђивања, а то је наравно наша непосредна цељ.{S} Ду |
| — настави он — само путем обавештавања и спремања људи за ту цељ.{S} Вољом друштвених чланова |
| клонити последице толикога ограничавања и затупљивања.{S} Но узмимо баш, нека је истина, да је |
| ати све ређа.{S} Узалуд сва пребацивања и молбе девојчине.{S} Он јој на последње писмо и не одг |
| не само то, него она у исти мах уклања и ропски положај, понижење, које је скопчано са продајо |
| а за то.{S} Продам неки део свога имања и <pb n="16" /> дођем овамо.{S} Остало ми је још нешто |
| ом вредноћом стекао је себи доста знања и важио је као бистра глава.{S} У одморним часовима рад |
| от и уопште све, што захтева више знања и разума, напустити људима.{S} Али с друге стране налаз |
| што су данашња. — Још много више знања и вештине изискује се за његов предлог, да се по потреб |
| Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} Наступиће миран и с |
| буде могло строго научно, без препирања и гласања, одредити све, што има да служи за основ друш |
| S} Она је, истина, одговарала на питања и уопште није била расејана у говору; али опет би Милан |
| свачем, али се из целога њеног понашања и говора могло видети, да јој је највише стало до тога, |
| то се сад не ће тражити богат младожења и не знам шта још, него ће бити задовољни и они и девој |
| иније; мени треба сваки дан мало печења и колача“... — „Та не ћете ви дуго јести печења“, преки |
| њих ту жуљи!{S} Све је то сама сиротиња и којекакве вуцибатине, па не знају, како да дођу до но |
| правилно подмиривање свију потреба, па и физичне љубави....{S} Он поче и даље разлагати тај пр |
| абаве — смејао се Милан; — и забава, па и комедијашење и лакрдија има свога смисла, наравно, у |
| таких, који би могли доћи до новаца, па и богатства, кад би хтели; али они то неће, него шире т |
| } Ту лежи тежиште целога друштвеног, па и специјално радничког питања.</p> <p>Лаза ћуташе.</p> |
| ствара стање, у коме се све потребе, па и полска, подмирују све правилније; у коме се живи и ра |
| општим радом подмирити све потребе, па и потреба забаве.{S} Рад ће ту бити пријатан, јер ће се |
| ва на нашем захтевању, да се за све, па и за децу, брине цело друштво.{S} Али наравно то <pb n= |
| на, он напада све назадније странке, па и либерале, премда не толико с начелне стране, колико з |
| ремена читао неке књиге од те врсте, па и сам после усвојио тај правац.</p> <p>Прошла је већ по |
| на гради неплаћеним радом.{S} Сваки, па и најмањи предузимач узима најамнике само с тога, што х |
| д се иста цељ може постићи и лакшим, па и сигурнијим начином?</p> <p>— Видим већ, да морам поче |
| осле рада свакојако је нуждан одмор, па и забава.{S} Каже се до душе: промена рада је одмор; ал |
| ете.{S} Народ пати у сваком погледу, па и у политичном. <pb n="158" /> Но доћи ће време, кад ће |
| змеђу њих, која се показује у свему, па и у узајамном потпомагању у озбиљном раду...{S} С том д |
| ористи.</p> <p>— Има, али врло мало; па и међу трговцима има неколицина, што ће се дати обавест |
| } А овде се не да ништа радити...{S} Па и за осветљење мора се много трошити, јер се не види ни |
| о и школа друкчије стајала!</p> <p>— Па и учитељство је сувише успавано — настави Станоје. — Св |
| је већ прати и у позориште!</p> <p>— Па и ми смо ваљда ту биле!{S} Како то говориш?</p> <p>— Та |
| у и из францеског језика...</p> <p>— Па и то је нешто — примети Милан,</p> <p>— Нешто јесте; ал |
| S} Но то није ваша кривица.</p> <p>— Па и та педагогија — поче Јелица опет мало после — тако је |
| да ће свадба бити наскоро.</p> <p>— Па и не треба да се одуговлачи.{S} Нашто?</p> <p>— Обоје — |
| /p> <p>— Милутин Јовановић.</p> <p>— Па и ја се сећам тог човека — рече Милан.</p> <p>— Мораш г |
| </p> <p>— Ако их баш мало и нажуљимо па и одеремо, не ће то проћи без асне.{S} Не ће свет остат |
| вети задовољно.{S} Не ће бити господара и робова, расипања и глади; нестаће насиља и патње.{S} |
| с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа.</p> <p>Они седну на столице, не говорећи ништа. |
| {S} Неколицина ће зацело постати „мудра и практична“, па ће се оставити свега и гледаће само св |
| цао је на једнога полицаја из револвера и то два пута, али га на срећу није погодио, јер опет с |
| еду, пију, да се носе, да копају језера и таке ствари!</p> <p>— Заиста — поче опет Милан — ја с |
| , него пре.{S} Пише код једног инжењера и има лепу плату.</p> <p>— Но, доста се и напатио — рећ |
| Ане Василијевне.{S} С њом је ишао Пера и још неколицина.</p> <p>— Ево нас — одговори Марко зло |
| аво догодило.{S} Седим ја једног вечера и читам.{S} На један пут чујем пуцањ у соби, што је бил |
| S} Један више мисли, други радије свира и т. д.</p> <p>— А има и таких, који нити дубоко спекул |
| повикаше други; — најпре нека се свира и пева.{S} Имамо кад отићи.</p> <p>У друштву беше једна |
| реливен, и њих двојица већ су јели сира и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он с |
| д другога.</p> <p>На столу је било сира и масла.{S} Сима је лепо изрезао швајцарски сир на парч |
| а су имале доста.</p> <p>Било је говора и о другим Русима и Рускињама, које су пре биле у Цирих |
| це.{S} Али човек хоће после рада одмора и уживања; има часова, у којима се тражи баш чиста заба |
| о да ми иштемо, да људи раде без одмора и уживања.{S} Не виде будале, да баш општи рад, па још |
| вима, допушта свима много више и одмора и времена за друге послове.{S} Кад се подмире друге важ |
| давања, гледиште, са којега се посматра и претреса цела ствар.{S} Тај дух је на сваки начин раз |
| и ако могу да се склоне од зиме, ветра и кише...</p> <p>— Па докле тако? — рече Јелица тихо, у |
| гоше до неке велике куће.{S} Уђу унутра и пођу нуз степене у први спрат.{S} Ту је седео трговац |
| оја се ма како тавори од данас до сутра и увек жељно очекује ма какву прилику за заслугу, те се |
| уде сасвим готов.{S} Беше средњег стаса и црномањаст. — Родитељи су му живели у вароши С., у Ба |
| ревиђати разлику између личног интереса и себичности. <hi>Лични интерес</hi> увек остаје основ |
| Јова, Стева, Сима и Марко.{S} А од Руса и Рускиња обично су скоро сви ту остајали.</p> <pb n="9 |
| затеку осим домаћице још неколико Руса и Рускиња, а међу њима и Олгу.{S} Сима се осећао врло н |
| кује.</p> <p>Шта хоће она управо?{S} Та и тако зна, како стоји ствар.{S} Па нашто тражити нове |
| није у пракси грабе, што год могу, — та и тако је све „сан“...{S} Међутим таких је мало.{S} Огр |
| вник — примети опет Радоје.</p> <p>— Та и овако је све јасно.{S} Живот јој је постао досадан, п |
| е ли сад о томе премишљали?</p> <p>— Та и о томе...</p> <p>— Видите примети Милан, — кад се нађ |
| јем прописан за мушки свет?</p> <p>— Та и ви морате то да чините, али далеко мање него ми; и по |
| .</p> <p>Мало после куцне неко на врата и у собу уђе повисок човек, доста млад, с риђом брадом |
| до Радине собе.{S} Радоје откључа врата и обојица се нађоше у мрачној собици.{S} Светлост допир |
| на нумера.{S} Попнем се ја, нађем врата и куцнем.{S} Изнутра ми се неко одзове, и ја отворим вр |
| знајете.</p> <p>— Да, врло је разборита и вредна.</p> <p>Поћуташе неко време.{S} Даринка замишљ |
| ве се и науком.{S} Ето сам Бакунин чита и пише књиге...</p> <p>Иван се особито у почетку јако д |
| жицу, која се иначе по целом свету чита и продаје, само ако државна власт види у њој што год „п |
| имати на њу уплива.{S} А тако је заиста и било.{S} Ма да њу и Љубицу није требало из основа оба |
| ру и да се одмах ожени.{S} Он се заиста и упише на одељење природних наука, али се још за време |
| оказало свету, да су наша начела доиста и остварљива и ваљана.{S} Бадава сам му доказивао, да т |
| боље, баш зато треба и она да је чиста и здрава, те да је прилагођена садржини.{S} Она не сме |
| жина, којој су били на челу Мита, Коста и неки Руси.{S} Цељ јој беше „непосредан рад за ослобођ |
| ично тако завршивао.</p> <p>Мита, Коста и неколицина уз њих захтеваху само „рад“ по што по то, |
| нагло бити. <pb n="109" /> Отвори уста и хтеде нешто казати, али не нађе згодне речи.</p> <p>О |
| р над мислима и осећајима.{S} Више пута и поред највећега усиљавања не можемо да савладамо кака |
| но готов на смеј; али се умео више пута и ражљутити ма због чега; но љутина га је брзо прелазил |
| ред машине, јер — мора се јести, ма шта и ма како.</p> <p>Симу је та појава јако дирнула.{S} Уо |
| о баш мора бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увиде |
| ћина сиротиње постаје услед ње све већа и борба за кору леба све ужаснија...{S} Закључак је дак |
| тужна озбиљност, што је доноси несрећа и јад.{S} Цела та слика представљаше страшан протест пр |
| таде му дакле још само презадужена кућа и мала трговина.</p> <p>Несрећа та дубоко је дирнула ст |
| представио) помагао, дајући му и новаца и храну и т. д., ма да га није дотле никад ни видео ни |
| говорио, т. ј. пропадање једних такмаца и богаћење других на њихов рачун.{S} Друкчије не може н |
| дечије васпитање тако, да се науче деца и сама мислити и према томе поступати; она не треба да |
| аринком, којој је често долазила Јелица и Љубица.</p> <pb n="234" /> <p>Једног дана затече је о |
| асно...{S} При тим речима устаде Јелица и дође до Милана.{S} Једну руку метне му на раме, а дру |
| намештај неки олупан сто, једна столица и кревет.</p> <pb n="43" /> <p>— Па како ти ту, море, ж |
| ану, на којој стајаше наслов, име писца и т. д.{S} Међутим се Јелица одмакла од стола и посматр |
| а на гласовиру, а било је такође певача и певачица, те свирачица одмах седе за гласовир, који ј |
| надзором и упутством стручних васпитача и васпитачица, затим помоћу даљих наставника, учевних с |
| му наведох те разлоге, а он мирно слуша и најпосле опет остаје при своме.{S} Говорио сам му и о |
| ни непријатни.{S} Но ако се права љубав и започне пријатним спољашњим упечатком, она се даје ра |
| ек са једнакошћу настаје истинска љубав и поштовање међу њима...</p> <p>— Нисте ме добро разуме |
| ширно у намери, да покаже, како је рђав и опасан за опште благостање.</p> <p>— И тако — заврши |
| дио тога „практичног комунизма“, увидев и сам, да човек може бити социјалиста, па да ипак не мо |
| е на тој лађи, он даје осветљење, огрев и тако даље</p> <p>— Ала би дивно било, кад би Жил Верн |
| у којој развијају свој благодетни уплив и сладе живот...</p> <p>— Опет сте упали у појезију — п |
| нерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ће или превидети, шта управо хоће |
| на ствар, да морамо раширити свој уплив и на друге слојеве, који ће нам давати све нове и нове |
| } Само је био у то доба врло раздражљив и суморан.</p> <p>— Шта ручаваш обично? — запита га опе |
| e xml:id="SRP18780_N2">Прим.{S} Лопухов и Кирсанов су особе у истом роману.</note> </div> </bac |
| алима ствар, — да се одмах врати натраг и да никако не путује даље; разлози су врло важни.{S} К |
| рну штету.</p> <p>Они се враћаху натраг и беху већ близу клупе, на којој је остало друштво још |
| вори Милан — разликује се и од Жарковог и још већма од Душановог.{S} Ја признајем, да се у мањи |
| да у том погледу постоји између мушког и женског света голема провала?</p> <p>— Допуштам.{S} А |
| ређе специјално на дружбу између мушког и женског света; примети, да та дружба може под извесни |
| та Радоје, чистећи рукав свога упрљаног и старога <pb n="6" /> капута. — Какво писамце, или так |
| ну.{S} Но од сталних присталица Митиног и Костинога програма не разуверише ни једнога.{S} Кад в |
| оба са гледишта санитетског, естетичног и т. д.{S} Између тих дворова постојала би, наравно, на |
| а.{S} Можемо ићи исто тако на Каленберг и Леополдберг; то је већ јефтиније.{S} Ако нам је воља, |
| лину...{S} Све ће то бити друкчије, кад и међу вама и међу нама буде доста таких, који увиђају |
| тале.{S} Али закон остаје закон.{S} Кад и ове назадније земље постану већма индустријалне, иску |
| лана, да би волела, да се Даринка никад и не уда, него да пође за њега. — „Та несрећа да се сро |
| же се увек радити; мора се човек каткад и провеселити.{S} Али тим се не губи ништа.{S} После то |
| иваше.{S} Истина, наилазио је по каткад и на људе, који су га боље разумевали.{S} Али у главном |
| не марим...{S} Слушам до душе по каткад и ја каквог свирача или певачицу, ади не знам управо ни |
| ула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима, премда им наравно није |
| ноћу, на изналажење нових начина за рад и т. д. — укратко: зар она није неизмерно силна напредн |
| ако друштво, постајао неспособан за рад и тако, разуме се, бивао несносан и себи и другима.{S} |
| толико смотреније, уколико је њихов рад и положај опаснији.{S} А међутим код њих се баш више пу |
| себичности покретаће људе на сваки рад и на далеко силније напредовање унутарња потреба и тежњ |
| одакле је био родом, две куће, виноград и много земље.{S} Све му то остаде после смрти очине; а |
| сам се известио о њему, па зато је сад и побегао, да не би дошло до каквих објашњења, која за |
| та да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње несносан уну |
| итељство имало би сасвим друкчији углед и глас би му се морао узимати у обзир на меродавним мес |
| а чујем.</p> <p>— Они кажу, да овај ред и ово стање, у коме ми живимо, ништа не ваља...</p> <p> |
| очевидно трудила, да доведе мисли у ред и да с пажњом учествује у разговору.{S} Као пре неколик |
| а, нема конкуренције, која доноси неред и пропаст тиме, што се под њеном владом не производи по |
| Него имам бунду, а купићу овде што год и за ноге, па ће ваљда бити добро...</p> <p>Он још мало |
| можда и превидели, а можда сте што год и приметили...{S} Али сад је све јасно...{S} При тим ре |
| ам ја баш неспособан, да метнем што год и на коцку за љубав <pb n="180" /> напретку.{S} Истина, |
| ј реч.</p> <p>— Добро, оставићу што год и за други пут.</p> <p>Милан чупкаше браду, а Сима је г |
| ска, науме, да између осталога употребе и на бар једну тако звану „партију“, т. ј. шетњу изван |
| вором и кретањем обратиле пажњу на себе и одговориле болесном укусу већине мушкога света.{S} Сл |
| како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писма обичн |
| раво најлакоумније упропашћивање и себе и других...</p> <p>— А има ли каква рада међу јужним Сл |
| штави</hi>.{S} Шта вреди, варати и себе и друге којекаквим крпарењем, које само одуговлачи неср |
| о.</p> <p>- Тај брбљавац измами од тебе и новаца.</p> <p>- Да, дао сам му мало у зајам.{S} За с |
| оја се овако слабо осврћу на ваше жалбе и протесте.</p> <p>— Та наша организација имала би у пр |
| и на послетку не иде то нигде без борбе и труда; и после од самих бораца зависи, с каквом ће ве |
| о Русе и Рускиње с једне стране, и Србе и Српкиње с друге.{S} Истина, међу њима је било познанс |
| Лепи предели... проговори он кроз зубе и с досадом.</p> <p>— Шта?{S} Ви ваљда не признајете, д |
| смо ми какви начелни противници забаве и уживања!{S} Та ми се баш боримо зато, да свима буде д |
| штење само оних установа, које су рђаве и убитачне за друштво.{S} Те установе састављају основ |
| раксу, кад мораде набавити нужне справе и т. д. —</p> <p>Једнога дана после подне крене се њихо |
| д трулежи, која је заразила све слојеве и све установе...{S} Глас му беше нешто жешћи; у очима |
| воје „саизвољење“. — Љубав између Стеве и Љубице почела се развијати још у Бечу.{S} Кроз цело в |
| о, природно. — Очи су му биле врло живе и светле, нос правилан, уста мала.{S} Имађаше танке брк |
| да, него само игре и то ужасно шкодљиве и опасне игре.</p> <p>Против њиховога правца највише је |
| лан, уста мала.{S} Имађаше танке бркове и врло лепу браду, коју је често гладно и намештао.{S} |
| S} То се види...{S} Он је гладио бркове и браду.</p> <p>— Кад већина захте нов ред, онда се про |
| а из главе особито оне погрешне појмове и предрасуде, које им не допуштају, да се отргну од заб |
| ге слојеве, који ће нам давати све нове и нове борце, што ће радити било као поглавито умни рад |
| д могао дубље прозрети осећаје Миланове и Јеличине при том састанку, видео би, да су им <pb n=" |
| од кад се он бацио на те своје планове и спекулације!{S} Има томе већ неке две године; па није |
| ворим о томе, како та претпоставка, све и кад би стајала, опет не би могла важити за све женски |
| , па да се ту ипак не појави љубав, све и да постоји можда ванредно <pb n="59" /> пријатан утис |
| не би требало да смо вам потчињене, све и да смо заиста неспособније од вас за те ствари, које |
| кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намере нису испале за р |
| ају им та писма ваљда за спомен!{S} Све и да имају какве трајне вредности, опет би их сваки иол |
| послуже као нека жалосна утеха.{S} Све и нека је истина, да ће се радничка плата временом пови |
| у, и то сасвим приватним послом.{S} Све и кад би је затворили, не би нашли у ње ништа сумњиво.{ |
| и?{S} Нашто јој баш усмен исказ?{S} Све и ако хоће да чује од њега самога баш последњу реч, зар |
| елиш: није то наша кривица...{S} Па све и да је тако; све и да није ваша кривица, што вам намер |
| ва основа?</p> <p>— Та да...{S} Али све и да је та опасност могућна, у том случају могло би се |
| а треба да је општа својина.{S} Јер све и да су власници њени само <pb n="155" /> свој рад улож |
| да се нађе човек са довољно умне снаге и енергије, те да ту ствар покрене, па би она после већ |
| тровала, пораздавала је све своје књиге и друге ствари познаницама, а нешто је оставила и својо |
| ли су сви, који беху позвани, осим Олге и Лазе, који неколико дана пре тога отпутова из Беча.{S |
| ад још већу потребу, да буде близу Олге и да говори с њом.{S} Али кад год би покушао, да јој се |
| S} Ви сте већ више пута чули те разлоге и у краћој и у опширнијој форми...</p> <p>— Па опет нис |
| њеном трошку, а нешто од његове заслуге и т. д.{S} У Бечу нађе одмах неке инструкције, те је до |
| и, где лежи основ злу, што дави и друге и <pb n="112" /> њу, а њу још понајвећма.{S} Они су дуж |
| пред очи Јеличина слика са изразом туге и бола.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter" xm |
| ни несносне женскиње, које неће да раде и да мисле!{S} Ја сам увек волела мислити..</p> <p>Тако |
| ба, дакле оруђа за радњу, земља, зграде и т. д.{S} Задруге радничке имају сва нужна средства за |
| јство не бих трпео, ма...{S} Он застаде и махну руком, као да би хтео рећи, да нема тога на све |
| престано живела.{S} Њихова земља остаде и даље у његовим рукама; а он је зато био дужан издржав |
| а некако тесно...</p> <p>Даринка устаде и наглим корацима изиђе из собе. </p> <p>Милан остаде с |
| умириваше је он, а и сам међутим устаде и пође к њој, — да ћете наскоро... ако хоћете, одмах су |
| осматрати предео.</p> <p>Међутим устаде и Марко.</p> <p>Она му одмах пружи дурбин.</p> <p>— Гле |
| с њоме мало по винограду.{S} Он устаде и пође с њом.</p> <p>Полако се попну сасвим на горњи кр |
| .{S} Он не појми борбу за начела правде и слободе.{S} Напротив Чернишевски, као што знате, уста |
| и још у детињству!{S} Па осећање правде и поштења!{S} Уопште нама је тешко и замислити, како се |
| која показиваше дубоко осећање неправде и крајње неправилности садашњега друштвеног устројства. |
| ени мора бити по вољи, да се они ма где и у ма каквом облику изразе.{S} Писати само ради тога, |
| иначе, како зна, осигурао од сваке беде и себе и друге.{S} А кад још узмемо у обзир, да та писм |
| и, па не може у њему ништа да се изведе и развије, као што би требало.{S} Али премда је та тврд |
| , и уједно да се у могућној мери изведе и накнада, о којој је реч.{S} А овако све то отпада. — |
| аринка, да свирамо заједно.</p> <p>Седе и Даринка, те почеше свирати.</p> <p>Милан слушаше њихо |
| а друго, него само светла слика слободе и среће.</p> <p>— Наравно, ви сте тог уверења.</p> <p>О |
| мало за рад на остварењу начела слободе и једнакости.{S} Од тога доба се отресао скоро свију ма |
| боде и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до које се може доћи само под условом, да |
| датак човештва: остварење опште слободе и благостања.</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chap |
| ељ наша лежи једино у остварењу слободе и једнакости, али истинске слободе и једнакости, до кој |
| , не слушајући позив људи, који га буде и зову на борбу за нов живот, — дотле ће њега ово стање |
| довољно прилике, <pb n="235" /> да буде и говори с њом.{S} Тако се међу њима полако развила и с |
| е и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвила, те се на <pb n="72" /> тај начин мн |
| и економски рачун односи се на све људе и групе, које састављају социјалистичко друштво.{S} Опш |
| {S} Умела бих се и жртвовати за те људе и за те ствари...{S} Видите ли ону црномањасту женскињу |
| а је њихова намера то, да обавесте људе и да их увере, како садашње стање није добро и како тре |
| и масла, кад им дође Радоје.{S} Понуде и њега, али он се поче устезати.</p> <p>— Јеси ли већ ј |
| карактерима, идејама и делању.{S} Дође и на љубав, како ју је Чернишевски ту изнео.</p> <p>— С |
| ку често и расејано; но умео је да дође и у ватру.{S} Са женскињама беше врло пријатан.{S} Био |
| и?</p> <p>— Зна.</p> <p>Мало после дође и Сима.{S} Каже им, с ким је био.{S} То беше трговац из |
| лица осталих слушалаца, и најпосле дође и сам до уверења, да се с њим збија шала.{S} Поче удеша |
| таки — примети Сима.</p> <p>У томе дође и петроградски гост са неколико циришких Руса.{S} То је |
| а, шта то може бити.</p> <p>У томе дође и Стева с Јовом.</p> <p>— Ми смо се мало задоцнили, али |
| се преселиле у Беч.</p> <p>У томе дође и подне.{S} Отиду сви заједно у гостионицу на ручак.</p |
| пита Сима.</p> <p>— Каткад.</p> <p>Дође и Мита.</p> <p>— А гле Мите! — рече Радоје. — Од куда т |
| ника текао је као и обично.</p> <p>Дође и време разиласку.</p> <p>Једног вечера седело је њихов |
| ица приступе њиховом столу.</p> <p>Дође и штампар, али не приђе њима, него испије каву у другом |
| аничи на унутарњост, те да се не покаже и спољашње у свом правом облику.{S} Прво јој никако не |
| ог истог зла.{S} А кад се ти људи сложе и озбиљно потраже промену, онда је ствар свршена...</p> |
| вољи и који су уверени, да тако не може и не сме дуго остати.{S} Ти људи буде и друге из мртвил |
| аво онај део еманципације, који се може и сме одобрити; а остало се има одбити као неумесно зах |
| уверена, да то није све, за чим се може и мора тежити.{S} Мета, којој ми идемо, то је потпуна о |
| о, да неке користи од таких ствари може и мора бити, само ако су добро удешене.{S} По себи се р |
| од којима се лични и општи интерес може и мора сложити, па је себичност уништена.{S} Ту и само |
| S} А знате ли ви -— поче она затим брже и јачим гласом, — зашто сам вас о томе питала?{S} Зато |
| ава с путницима, који беху дошли, опазе и Олгу.{S} Она изиђе последња из влака.</p> <p>— Од куд |
| другова...{S} Он нагласи уплив те свезе и дружбе уопште, затим пређе специјално на дружбу измеђ |
| ли му то није ништа помогло:{S} Јова је и даље говорио о свачем, смејао се и лупао.</p> <p>— Зб |
| почасти добром вечером.{S} Питала га је и говорила му о свачем, али се из целога њеног понашања |
| шао у себи љубави.{S} На основу тога је и поступао.{S} После целога објашњења било је јасно, да |
| природном развитку...{S} Је л’те, да је и он мајстор у томе?</p> <p>— Он је заиста фини психоло |
| м тачкама.{S} А пошто сам дознао, да је и ваша једна пријатељица јуче отишла у Русију и пошто ћ |
| Тек свакојако толико је извесно, да је и вама отворен пут за рад.{S} Што је тај пут ужи и незг |
| рим о тој ствари.{S} Види се већ, да је и данашња породица рђаво удешена и да породични живот н |
| егов отворен изглед, а рекао бих, да је и начитан.{S} Само штета, што није довољно радикалан... |
| ј са шпијуном.</p> <p>— Може бити да је и слагао — примети Сима.</p> <p>— Не верујем.{S} У оста |
| , није тражио од ње одговора, као да је и без тога знао, шта је мислила.</p> <p>— Маните се сад |
| знамо ми то!</p> <p>— Најпосле можда је и тако...</p> <p>— Та нема ту „можда“, него ја знам зац |
| и т. д.{S} Најпосле се врати од куда је и дошао.{S} Није се ништа аснио.{S} Она остаде у у Пари |
| p>— Али то је опет мало чудно.{S} Ја је и не познајем.</p> <p>— Па видели сте је.{S} Останите о |
| ли далеко мање него ми; и после вама је и то мало правила, што за вас важе, лакше прекорачити, |
| ст.</p> <p>— Реткост је, али тек има је и сад, је л’ те? - проговори Стева и баци на Љубицу пог |
| Ненадовић, био је у добром стању, па је и њима оставио прилично имање.</p> <p>После онога конце |
| } Ја се тргнем и почнем слушати, шта је и хоће ли што даље бити.{S} Пуцање се понови још један |
| воја рамена, а свет ће остати, какав је и пре био.{S} Хоћете да обавестите народ...{S} Јест, ка |
| ез асне.{S} Не ће свет остати, какав је и био, него ће у њему бити све више таких људи; и народ |
| сто.</p> <p>Милан погледа књигу, узе је и прочита наслов, ма да је одмах видео, каква је књига. |
| Радоје. — Вија грофицу.{S} Можда ће је и стићи.</p> <p>— Тај нема шале — проговори Милан. — Он |
| о.{S} Промену ту опази Олга, а опази је и он сам.{S} Постаде дружевнији и поверљивији с њоме.{S |
| и што лакше свршио тај процес, који је и тако сасвим природан.{S} Кад већ нема изгледа за пово |
| , у коме ће свима бити добро.{S} Али је и сам увиђао, да његов говор нема онога уплива, који он |
| неки Руси.</p> <p>— По свој прилици је и он вас видео на тој скупштини.</p> <p>— Дабогме.{S} В |
| публике не буде повољан....{S} Милан је и даље наваљивао на њега, док најпосле није рекао, да п |
| е најпосле мало зауставио у *.{S} Он је и сам траљаво стајао с новцем у то време, али је опет о |
| рдити наше пријатељство...</p> <p>Он је и даље говорио у томе смислу.{S} Она скоро непрестано ћ |
| да му каже, нити да га запита, него је и сама ћутала као заливена, гледајући му крадом у натуш |
| озна с њоме изближе, и шта више, био је и у кући им врло добро примљен.{S} Отац јој беше занатл |
| се састали још неколико пута.{S} Био је и на два-три састанка.{S} У последње време постаде им р |
| да — упаде му она опет у реч, — тако је и код мене било.{S} Зато сам ја и почела тако рано мисл |
| itle>Шта да се ради?</title>“ — тако је и сад и то још у већој мери осећала јак и крајње неснос |
| јој је дотле шарао. — Али опет добро је и то.{S} Може човек да живи.{S} Каткад заслужим поред т |
| , — то је у Русији смртан грех, а то је и наша сва кривица, што смо радили за начела, како смо |
| је су ми као слушаоцу педагогије (то је и пре и сад изговорио јачим гласом) преко нужне.{S} Ја |
| све.{S} Чуо сам од њега то исто, што је и вама сад приповедио.{S} Иначе га не знам.{S} Одавно г |
| сад беше ствар сасвим свршена, пошто је и њена мати дала своје „саизвољење“. — Љубав између Сте |
| ије улазио дубоко у појединости, јер је и сам увиђао, да „нема темеља за то.“ Но утолико је опш |
| .. кад није ладно...</p> <p>Разговор је и даље текао.{S} Даринка беше непрестано расејана, ма д |
| најбоље видите, да то сувише дуго траје и да вам сувише досађује.{S} Кад сазнате узрок, моћи ће |
| свет и специјално на друштвене одношаје и на општи човечански развитак, стоје зацело у реду нај |
| о к њој и говорио с њоме далеко смелије и одрешеније.{S} Више пута су се обоје смејали, спомињу |
| адну снагу, дакле фабриканти, занатлије и уопште сви други мањи и већи предузимачи, који употре |
| трговци, фабриканти, сељаци, занатлије и т. д. падају и иду у редове пропалога света.{S} Ви зн |
| да симпатија са борцима против тираније и уједно вера у бољу будућност.</p> <p>После неког врем |
| што се учини најпре оно, што је важније и нужније.{S} С тога ће се, наравно, и на издавање прип |
| што боље наоружају, те да тим снажније и с већим успехом могу рушити трулеж.{S} Ми ћемо до душ |
| Затим ту се дају многе ствари удесније и лакше казати него иначе; а има их и таких, о којима с |
| „практичан комунизам“, — то је доцније и сам сматрао као будалаштину. — „Ми проповедамо соција |
| отпуним одушевљењем одао на те сањарије и то тако, да га његова обична памет, укалупљена у те с |
| ржина мора завити у којекакве сценерије и шаренило, те изгуби свој уплив и важност.{S} Већина ћ |
| ућуташе.{S} Радоје извади парче артије и поче на њој нешто рачунати.{S} Милан погледи и види с |
| е употребити и на друге, далеко општије и важније ствари.</p> <p>— Тако је.{S} Доцније ће завис |
| ао избећи.{S} Неке несретне спекулације и друге неприлике, што их је претрпео у својој радњи, д |
| ве на основу што савршеније комбинације и употребе свију радних снага, — у таком друштву зацело |
| И тако је он сад остао без инструкције и уједно без леба, јер је ту имао стан и добру плату.{S |
| м дохвати столицу, метне је поред своје и посади ту Јелицу.</p> <p>— Ви сте јако узбуђени — про |
| азити, да се то поштовање слободе своје и свачије утврди још у детињству!{S} Па осећање правде |
| отиде заиста у фабрику он, Сима, Радоје и Јелица, која такође пристаде уз њих.</p> <p>Чим уђоше |
| head> <p>Једнога дана пође Сима, Радоје и с њима Иван Платкин у Миланов стан.{S} Радоје говораш |
| </p> <p>После подне дође му опет Радоје и Сима.{S} Он није ни чекао, да га опет питају, него им |
| ином приватне курзове на медицини, које и ја слушам.</p> <p>Обадве су у Цириху свршиле бабичлук |
| форме, неку поправку тог стања, за које и сами велите, да није добро...</p> <p>— У извесном сми |
| тњи, — то је детињаста игра, поред које и даље непрекидно труне друштвени живот у незнању, ропс |
| ошло је после тога два дана.{S} Станоје и Никола пођу после ручка у кавану, где су се имали сас |
| а кажете, да она треба уједно да негује и племените осећаје.{S} Па добро.{S} Књижевност може чи |
| борбу против угњетача.{S} А то показује и несвесну тежњу народа за бољим стањем; у његовим песм |
| ово мишљење о терету, што их притискује и уопште о целоме друштвеном стању, уколико и како га о |
| еде све ствари у ред.{S} Затим отпутује и он.</p> <p>Кад је Шарлота отишла, Милану беше врло не |
| м данашњи наш положај, који нас упућује и гони на то, да свакојако удешавамо своју спољашњост, |
| е кварити и даље укус читалачке публике и место здраве језгре у забавној љусци давати јој празн |
| и куће.{S} Куће морају бити врло велике и са свих страна окружене зеленилом.{S} До најмањих сит |
| тишли би на друго поље.{S} Биће прилике и за то.{S} Свакојако толико стоји, да производња по на |
| и уништила услове, што стварају јаднике и уопште труло друштвено стање; а не указује на ту помо |
| један пут пољуљају под ударцима критике и нових начела, одмах им је потписана смртна пресуда.{S |
| S} Ја сам навео главне тачке те критике и извео сам на послетку из свега тога логичан закључак, |
| , висок, смеђ човек; усне му беху танке и упијене; главу је држао мало на лево; ход му беше „ве |
| ала „куга“; но нешто је чула од Даринке и Љубице, које су каткад и њој спомињале о тим стварима |
| вога у ономе, што беше слушала од ћерке и Љубице; само јој се није баш допадало то „мудровање о |
| бранио до краја, ма се у току препирке и сам уверио, да заступа просту глупост.{S} Међутим то |
| а и развитка, не износи таке полутанске и бесмислене мере, што их препоручују ваше политичне ек |
| раду у свима гранама производње, науке и т. д.{S} Напротив то натицање у добру моћи ће бити ут |
| да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} И ви се ипак нист |
| } Хируршке операције (сечење ноге, руке и т. д.) гледао је напротив доста мирно.</p> <p>Пођоше |
| саобраћају између <pb n="194" /> мушке и женске половине.{S} Слобода не квари, него још уништа |
| те и рећи ћу вам одмах, да између мушке и женске половине постоји у самој ствари велика разлика |
| твари нису их занимале.{S} Они се удале и седну за други сто, те се почну картати.</p> <p>Међут |
| ли Милановим и т. д.{S} Много су читале и размишљале.</p> <pb n="130" /> <p>На Симин позив крен |
| иле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније, да савршеније испуне свој позив ка |
| да признаш, да су се те неприлике могле и морале предвидети.{S} Ти велиш: није то наша кривица. |
| нас важи тај други случај; нисмо могле и не можемо да радимо мозгом, како и колико би требало. |
| ад би се оне на тај начин већма развиле и умно и морално, те уједно постале и далеко способније |
| и вредност произведених предмета, дакле и радничка привреда.{S} Али за умне радове, као што смо |
| које је противно свакој промени, дакле и напретку.{S} Али имајте на уму и то, да та иста конку |
| знатан део своје плате.</p> <p>— Дакле и ви сте противник еманципацији женскиња? — запита га Љ |
| и Симом из друштва кући.</p> <p>— Дакле и Иван ће с нама зацело у Беч — доче Милан. — Јуче ми ј |
| им је он често с Миланом; било је дакле и ту доста прилике, да се упознају и приближе.{S} Њихов |
| даје израдити?{S} Ништа.{S} Они ме воле и чине ми, иначе све по вољи, остављају ме на миру и не |
| дода Милан — достојан људи, који мисле и раде....</p> <p>— А зашто ви не играте? — прекиде им |
| њиме најпре у шалу и заједање, а после и у озбиљну препирку због тих ствари.</p> <p>Ђока се да |
| је непријатеље, док не би пре или после и сами пали.{S} То би било све.{S} И што је главно, дру |
| писма, па на основу тога хватају после и људе.{S} Зар то није до крајности жалосно и смешно?{S |
| мисли, које су ту изражене?{S} Најпосле и искуство нас уверава, да је тако. „Али одмах ће се св |
| ости са женском природом.{S} А најпосле и не може се из корена променити стање, које траје од п |
| из пријатељске љубави поникла најпосле и полска?{S} - Ко би то знао?...</p> <p>Милан се мало п |
| овори...</p> <p>— Па ето су се најпосле и свршили — примети Илија.</p> <p>Међутим поседаше сви |
| бити, да он само трпи, плаћа и најпосле и гине, кад га изведу на кланицу...{S} Увидеће он, да о |
| ка, али се још за времена испише одатле и ступи на медицински Факултет.{S} Но зато није он још |
| вно било, кад би Жил Верн изнео формуле и за то!...{S} Него што он није учинио и што према сада |
| крупнијима се слаже.{S} Но ја идем даље и држим, да би ми требало <pb n="114" /> да одбацимо св |
| ло љуљао.{S} Лице му показиваше здравље и једрину.{S} Био је добре нарави, обично готов на смеј |
| ребу брегова и језера за људско здравље и уживање.{S} То је ствар, која се и по себи разуме.{S} |
| но живети и временом купити кућу, земље и тако даље</p> <p>— Говорите ви што год хоћете, али би |
| гове смрти остаде јој кућа, доста земље и нешто готова новца.{S} Кућу изда под кирију, задржав |
| војој описати, шта све има између земље и месеца у простору, кроз који пролази тај његов грдни |
| родицом тамо пресели, да купи још земље и да економише и тргује с храном.{S} На то се решио упр |
| с тетка-Персин.{S} Станоје погледи боље и позна у њој некакву своју куму, коју одавно није виде |
| покаже, како би се тој потреби што боље и што лакше могло <pb n="29" /> одговорити. „Новим људм |
| уг женскиња човеку, кад нема своје воље и достојанства?{S} Тек са једнакошћу настаје истинска љ |
| ћ развила, од мање или више снажне воље и т. д.{S} Свакако треба да се према околностима са обе |
| оље.{S} Али, молим вас, доста је невоље и у томе, ако је само привремено баце у истражни затвор |
| родној невољи и о леку против те невоље и против свију садашњих друштвених зала?“ — „Не могу од |
| аквих је он начела.{S} Затим се накашље и отиде даље.{S} Већина погледа за њим, смешећи се.</p> |
| ј реч.</p> <p>— Ту сам дабогме, а ви ме и не видите.</p> <p>— Заговориле смо се мало...{S} А шт |
| о готовости за говор.</p> <p>Ви дабогме и не знате ништа о моме досадашњем животу.{S} Ах, како |
| лима?</p> <p>— Слушао сам за његово име и знам толико, да је мешао у своје приповетке природне |
| ојака света.{S} Што је могућно у маломе и то при извесним условима, то не мора бити могућно у в |
| великом пажњом, али тек је остао с њоме и знао је у главноме, о чем она говори. — „Једва један |
| се већ саме морале управљати према томе и без туђега туторства, као што се и људи морају равнат |
| њег друштвеног строја, те су према томе и поступали.{S} Трудили су се, да приберу што више снаг |
| људ’ма, да живе као људи, и што по томе и ту вашу слободу износи у смешној и жалосној боји...{S |
| начела: само у спореднијим стварима сме и мора <pb n="167" /> се у прво доба опажати уплив стар |
| и најтврђим убеђењем, да победа не сме и не може изостати.</p> </div> <pb n="37" /> <div type= |
| вели: „Та она има јак глас...{S} Па уме и да шара...{S} Пева и ниско и високо...{S} Али тек... |
| — Обадве девојке беху доста образоване и развијене, и имађаху поглед на свет сасвим сродан са |
| сам слушао — поче он, — да се они бране и говоре, да не иду за отимањем, нити хоће да деле што |
| свој програм у претрес са сваке стране и са строгошћу, каква се за то изискује.{S} У томе лежи |
| би се њоме уништиле баш те лепе стране и што би жена дошла у положај, који никако не одговара |
| ици плаши, да у новом друштву не остане и сувише слободна времена за неговање вештина поред ост |
| илан.{S} Сима се разбуди сасвим, устане и почне се облачити.</p> <p>— Ти сигурно дуго седиш ноћ |
| је тако загушно...</p> <p>Марко устане и изиђе с њом из дворане.</p> <p>Ноћ беше ведра и лепа. |
| поред онога вештачког увијања у љубавне и друге догађаје у најбољем случају приметити цељ и поу |
| а помогло.{S} Опет настави своје дневне и вечерње шетње, да би је ма где спазио.{S} Једног вече |
| вери, да је отишла сама.{S} Одмах седне и он на жељезницу, те за њом у Париз.{S} Одседне у једн |
| <p>— Масла...</p> <p>— Па то и у подне и у вече?! — прекиде га Милан. _</p> <p>— Остало ми је |
| и; у свој стан одлазила је само у подне и у вече; непрестано је седела и саветовала се <pb n="2 |
| Ви велите: доста је, да буду добре жене и матере.{S} А ја питам: зашто да се оне ограниче само |
| а савршеније испуне свој позив као жене и матере.{S} Шта се од женскиња може више захтевати, ка |
| икакве енергије, а женскиње неразвијене и услед запуштености већ и неспособне за развитак.</p> |
| оћи, док се осећаји у Јелице не промене и не пређу у просту, мању или већу пријатељску привезан |
| в предрасуда, што су по народу раширене и што сметају усвајању разумнијих појмова.{S} Ја не гов |
| у као друге, него да су у њима смештене и природне науке и географија и друге таке ствари?!{S} |
| што су их до сад изнашале толике учене и неучене главе у дебелим књигама, ситним броширама, на |
| сваком пољу.{S} Место приватне својине и конкуренције, место <hi>милијонара</hi>, <hi>сиротиње |
| а садржина не може имати толико једрине и науке, колико је нужно, да се оправда издање и тих ст |
| ације дају читаоцима просте будалаштине и отров.{S} Но на жалост далеко их је мање, који су дош |
| {S} Него непокретно имање, затим машине и све друго, без чега могу бити поједини људи и што им |
| тва и пре, а упознав |