| вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В |
| ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн |
| тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом |
| Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла |
| ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори |
| е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак |
| ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до |
| ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр |
| еби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у ре |
| то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} |
| е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, |
| лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки |
| а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — |
| гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њ |
| се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело |
| , искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај |
| и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.< |
| ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес |
| !...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе |
| о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка |
| други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се глав |
| епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене |
| ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да |
| та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи |
| восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш бук |
| п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Да |
| <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> |
| ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их |
| ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошт |
| авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Да |
| нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р |
| Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. |
| све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко |
| о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> < |
| Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове |
| жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв |
| и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир |
| подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач |
| у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ |
| ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч |
| нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и |
| </p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је |
| ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је |
| . »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе |
| је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и |
| <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дука |
| ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн |
| што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити |
| ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још |
| ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги |
| . »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и |
| од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план |
| S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи |
| у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни |
| ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из |
| p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе |
| жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још |
| о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани |
| сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та |
| S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр |
| уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл |
| но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би |
| оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину |
| тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> |
| гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис |
| паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као |
| сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно |
| зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног |
| не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> |
| е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако |
| окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о |
| ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат |
| онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни |
| Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет |
| ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни |
| па.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше |
| сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе |
| у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л |
| ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур |
| по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи |
| и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа |
| пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа |
| а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј |
| кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир |
| p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан |
| есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</ |
| ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура |
| рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле |
| него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S |
| Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав |
| крњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт |
| , наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме |
| а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господ |
| .{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из |
| у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче |
| је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ |
| чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле |
| ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша |
| читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог |
| вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н |
| д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла |
| да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мисл |
| придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како |
| , ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> |
| само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, |
| Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе |
| лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз |
| о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она неча |
| де, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај |
| омаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад |
| е, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед |
| га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап |
| нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја |
| а и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи |
| е га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} С |
| <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цр |
| редњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан |
| чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу |
| адан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па |
| упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у |
| вио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што |
| х је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— |
| ерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> |
| нако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не б |
| еки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p |
| нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан |
| е старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао. |
| до те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, |
| .. — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није |
| па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу |
| тан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ |
| један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ |
| вако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо |
| ет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја шт |
| идев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан |
| е по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо |
| дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p |
| кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде |
| спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас |
| јим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад |
| ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те |
| може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер |
| — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Даш |
| а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. |
| ; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, |
| »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко |
| ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д |
| а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре |
| ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до |
| ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к |
| о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р |
| ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл |
| </p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама м |
| велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! |
| ?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</ |
| понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— |
| рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б |
| <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту |
| не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. |
| еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по |
| петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с |
| т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу |
| — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре |
| и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан |
| па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр |
| ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак |
| агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н |
| нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав |
| ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е |
| Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » |
| то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да |
| ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај |
| , па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она |
| <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да |
| брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати |
| и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пред |
| идео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Е |
| им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по |
| с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож |
| своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт |
| мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш |
| е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез |
| ̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем |
| ву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни |
| ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из |
| снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — |
| сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — |
| у? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј |
| што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба |
| у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн |
| ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли |
| ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И свак |
| пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш |
| је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз |
| пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг |
| вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с |
| новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло |
| угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад |
| траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да |
| у — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — т |
| натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало |
| ?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни |
| вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш |
| а из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ |
| људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета |
| што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p |
| се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе |
| би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре |
| } Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш? |
| дало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— С |
| њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од |
| гу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па |
| по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нис |
| ела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн |
| д сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец |
| о — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући |
| кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в |
| црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и |
| закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се |
| то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н |
| , па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — |
| идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што |
| у жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p |
| ...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад |
| о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м |
| било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до |
| го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!. |
| обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— До |
| ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард |
| је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот |
| ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви |
| жи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш |
| ађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д |
| балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори |
| е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп |
| рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још ка |
| е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је |
| запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је |
| би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је |
| те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п |
| Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово |
| и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами |
| верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро |
| о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан |
| S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти |
| з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, |
| Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како |
| ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухв |
| н има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа |
| , баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пре |
| S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} К |
| и нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци |
| ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. |
| део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S |
| а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. |
| них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио |
| ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. |
| знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт |
| з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се П |
| овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или |
| о!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је |
| узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} |
| ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци |
| кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од |
| шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош |
| p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи |
| , ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се |
| стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п |
| у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже |
| што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, |
| тета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам |
| инара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни |
| нолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор |
| лазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је |
| ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска |
| мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн |
| чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар |
| и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. |
| е наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји |
| .</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек |
| е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет |
| о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п |
| /p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п |
| више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л |
| .</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м |
| .</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пић |
| у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи |
| тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п |
| опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К |
| Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се го |
| посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак |
| цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о |
| ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш |
| ...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> |
| ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> < |
| ћи се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p |
| оје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома |
| } А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би л |
| три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо |
| у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с |
| тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! |
| е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч |
| — Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете |
| еког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду |
| и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у |
| о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з |
| упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ов |
| ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш |
| ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа в |
| оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи |
| тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави |
| шу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на |
| ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први |
| ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см |
| није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S |
| преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по |
| м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену |
| абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам |
| у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више |
| т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад |
| ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ре |
| у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде |
| {S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет |
| ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти |
| на.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш |
| рђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т |
| прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — |
| а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда |
| родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр |
| шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и |
| у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи |
| петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п |
| аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т |
| те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали |
| ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен |
| не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија |
| лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе |
| јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје |
| ... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p |
| ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино |
| иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи |
| у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узло |
| бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли |
| ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта |
| се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ |
| Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те |
| и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси |
| рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— |
| човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О |
| га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, к |
| и дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> |
| p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, |
| му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес |
| би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. |
| шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз |
| } Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука |
| дмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му |
| то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} |
| естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа |
| с, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... |
| вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — |
| чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p |
| ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту тр |
| ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра |
| што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам |
| « — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш |
| p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, |
| !{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И |
| олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} |
| се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше |
| је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ |
| ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в |
| адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео |
| аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира |
| нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар |
| .</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље |
| О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук |
| или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так |
| љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра |
| {S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и |
| ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз |
| ли чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно |
| ине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће |
| мље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси |
| стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр |
| бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р |
| .{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко |
| осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> |
| Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа |
| <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе |
| :</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми пр |
| уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех |
| нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж |
| ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богам |
| н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка |
| ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет |
| ог Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} |
| ...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти б |
| у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. |
| а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те |
| век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала |
| е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како |
| о поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо |
| ...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а |
| дине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета |
| су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди |
| вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј |
| в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође |
| } Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста |
| сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју |
| сти« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће |
| је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не |
| са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ |
| S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, |
| .{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</ |
| е:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, госп |
| о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина |
| спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде |
| то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S |
| д њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас |
| смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је |
| шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов |
| тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> |
| — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Нег |
| о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, |
| асенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту |
| во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас |
| а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста |
| рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д |
| иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере |
| на... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис |
| S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — у |
| Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође |
| ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему |
| о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи |
| — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб |
| ? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му |
| да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго |
| ав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате |
| е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином |
| његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад |
| господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на |
| да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих |
| ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с |
| не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з |
| } Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр |
| бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год |
| ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис |
| . стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ |
| м, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп |
| корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу |
| та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — |
| јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето о |
| >— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно |
| ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј |
| ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и вета |
| ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — |
| е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с |
| немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо |
| ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл |
| па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко |
| едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ |
| изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта? |
| !...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — н |
| ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо |
| огађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, прив |
| Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ј |
| их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме |
| га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако стар |
| бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећ |
| ета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п |
| Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо |
| мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, |
| да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви |
| ... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, х |
| ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се |
| ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> |
| њена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр |
| рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и |
| а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Р |
| о, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? |
| ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p |
| ад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> < |
| стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем к |
| — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали |
| .{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт |
| оли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</ |
| есели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био |
| него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти |
| ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до |
| а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет |
| жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат |
| стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не |
| ут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш |
| ари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш? |
| ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни |
| ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в |
| богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек |
| равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима |
| у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не |
| то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— |
| обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> < |
| шо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући |
| празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с |
| а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио |
| ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, го |
| е, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих |
| о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув вол |
| пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об |
| прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — пр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу |
| и?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н |
| ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко приди |
| о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та |
| Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, |
| змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у т |
| — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо |
| го зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан |
| ли по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит |
| p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> |
| у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт |
| огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе |
| дан од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв |
| се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње |
| >Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би |
| тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, гос |
| трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци |
| во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље |
| а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Р |
| их...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо |
| , онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. |
| а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср |
| /p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом |
| идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше |
| те боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој |
| а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н |
| рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с |
| ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ |
| гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр |
| о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш |
| че Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући |
| како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврд |
| уде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да |
| ове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш |
| ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане |
| вани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Врти |
| шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се |
| стук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким им |
| једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин |
| а стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрда |
| {S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј |
| дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — р |
| дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде! |
| Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он |
| .{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу |
| очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ |
| ло бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год |
| и узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми |
| Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ |
| вори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је |
| онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али |
| толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се |
| > <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— |
| упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. |
| та један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} |
| е и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Ра |
| етаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капет |
| д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер |
| а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат |
| добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо |
| не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако |
| зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати |
| ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к |
| продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се |
| p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн |
| ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.< |
| оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр |
| верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за |
| машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само |
| Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб |
| се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж |
| говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели км |
| врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат |
| тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој |
| ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не |
| нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био |
| еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им |
| ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.< |
| мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће |
| ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. |
| знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S |
| хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем |
| могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита |
| го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! |
| мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кме |
| воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код |
| х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> < |
| оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену |
| , поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла |
| ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан |
| ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него |
| } Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так |
| — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... |
| све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упи |
| о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се му |
| има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а |
| а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска |
| ..{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— |
| рише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд |
| ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем |
| е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе |
| ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т |
| љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи |
| олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. |
| акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне го |
| а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! |
| .</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р |
| то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, |
| вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама |
| Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један о |
| екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. |
| иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост |
| , Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад |
| само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би |
| ! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! |
| о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј |
| узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p> |
| од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом |
| ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш |
| па...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил |
| а је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. |
| бићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде |
| то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети |
| виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је п |
| во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, |
| што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде |
| S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, н |
| још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да |
| Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин |
| , он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поч |
| те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми |
| ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. |
| , а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда |
| Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао |
| А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не |
| чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг |
| опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Т |
| p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p |
| о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ |
| тиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — п |
| велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче оп |
| ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш |
| Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја |
| господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја |
| « а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг |
| наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о |
| звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у |
| из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути |
| је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели |
| Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, |
| и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в |
| ољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да пон |
| соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p |
| ворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓ |
| Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, |
| руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли |
| купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти |
| и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите |
| ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и |
| ит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун |
| буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — |
| ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та |
| о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за |
| кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг |
| .{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би |
| ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као дос |
| узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну ј |
| »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон |
| д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим |
| ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко |
| ...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом |
| а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S |
| гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци |
| } Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он |
| ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. |
| ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск |
| <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да |
| ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како |
| не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе |
| је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д |
| его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље инт |
| то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не |
| писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук |
| ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, н |
| Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их |
| знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М |
| сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. |
| а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр |
| ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н |
| ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст |
| шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода |
| е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго |
| Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п |
| ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није т |
| <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка |
| цу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, |
| та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни |
| } Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м |
| спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — |
| годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да |
| /p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с |
| во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи |
| мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера |
| — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се |
| камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћат |
| трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б |
| опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« |
| ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д |
| м је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав |
| уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о |
| премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се |
| мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова |
| ти најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — п |
| еднемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо |
| кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} |
| х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се |
| тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви |
| емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</ |
| аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к |
| захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за |
| ..</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и |
| богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели |
| .</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не |
| бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. |
| капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се |
| ко празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се |
| што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси |
| анџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к |
| ?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са |
| ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник |
| сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>У |
| петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише |
| љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце |
| им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го |
| е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани |
| авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге |
| ао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали |
| ао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, мо |
| гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господи |
| је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, |
| ј куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом |
| о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з |
| даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ |
| рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општинск |
| !...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и |
| тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: |
| Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров |
| тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви |
| — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> |
| казио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа |
| ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У |
| шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да |
| оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S |
| Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр |
| дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> |
| е не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по |
| некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар |
| у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.< |
| варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па |
| ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} |
| да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ |
| у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! |
| шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господин |
| идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в |
| мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » |
| ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил |
| ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека |
| што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она |
| му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — |
| а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј |
| право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли |
| а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб |
| али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда |
| е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} |
| ри... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи |
| .</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз |
| о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поч |
| але и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила |
| а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни |
| .</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не |
| се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли |
| аничној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку |
| опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у |
| јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. |
| и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S |
| некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде |
| дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и |
| {S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сео |
| о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, т |
| то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о |
| ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капе |
| рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им |
| здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с |
| е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг |
| годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп |
| рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, пева |
| и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, |
| лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе |
| — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет профес |
| ?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> < |
| , брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:< |
| не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је |
| на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као |
| а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракн |
| !« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити |
| ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Н |
| а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> |
| тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит |
| ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави |
| Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</ |
| земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку |
| а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; |
| е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил |
| и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{ |
| во свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа |
| се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти п |
| капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана |
| рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке |
| ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц |
| а?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин |
| гатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, бо |
| о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде |
| — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! |
| раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— |
| ...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко |
| ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази |
| н.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> |
| ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, х |
| p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из |
| Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни |
| рет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> < |
| н оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То |
| ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја теб |
| не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он |
| Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра |
| адане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д |
| вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и о |
| е уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш |
| поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да |
| иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг |
| е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а |
| паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. |
| {S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г |
| тимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их |
| опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез |
| и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале |
| и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с |
| гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к |
| капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на |
| але? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> |
| ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је бр |
| Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о |
| Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам |
| е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л |
| м није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми кази |
| е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г |
| едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... |
| шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш |
| вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако |
| ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу |
| ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба |
| к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако |
| чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ |
| глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: |
| и шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед |
| и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S |
| пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе |
| аду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле |
| е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна |
| /p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш |
| нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в |
| е?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако |
| адевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани |
| чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд |
| рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи |
| дати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј |
| огледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш с |
| p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> < |
| одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p> |
| ејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани |
| страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу |
| дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксуз |
| S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од |
| Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, бра |
| оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Жи |
| ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије |
| маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа |
| ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша |
| заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то |
| трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом |
| {S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и |
| ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини |
| петане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да |
| лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. |
| — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти |
| издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му |
| падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... |
| на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш |
| мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око |
| да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » |
| иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« |
| копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, госпо |
| ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако |
| ке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, |
| {S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград |
| е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош |
| е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упи |
| p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се |
| е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле |
| м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, |
| а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну |
| »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у |
| опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима |
| орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекид |
| мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част с |
| ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи к |
| шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, |
| {S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш |
| и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал |
| а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ |
| их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из ва |
| стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква |
| Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> |
| дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! |
| тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са |
| један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак |
| ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи |
| Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли т |
| е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој |
| зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз |
| по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад |
| S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, |
| ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истин |
| људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} |
| абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} |
| капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере |
| најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде |
| го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако |
| </p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св |
| давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не |
| о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на |
| сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да |
| и добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м |
| децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим |
| ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р |
| у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек |
| тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал |
| па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто |
| о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а |
| но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које |
| петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на |
| ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де |
| поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то |
| нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} |
| ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је |
| и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере |
| <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта |
| пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S |
| !{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали |
| S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те |
| главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме |
| ..</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p> |
| ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из |
| p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело |
| ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</ |
| кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па |
| отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — за |
| урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме |
| — А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — |
| >— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А |
| {S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал |
| ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим |
| Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче |
| недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ |
| но јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину пров |
| че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи |
| м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п |
| че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а |
| бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св |
| сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње |
| да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на |
| му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка |
| ...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} |
| у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се |
| ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, |
| <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад |
| га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По |
| Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> |
| чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д |
| како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — |
| ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њи |
| !...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узвериш |
| ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве |
| иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр |
| еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци |
| и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем |
| из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ |
| ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да |
| левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену к |
| «.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, |
| иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка |
| традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} |
| н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви |
| леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет |
| о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> |
| p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот |
| е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S |
| окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да |
| ној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — |
| и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја |
| ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан |
| ва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Де |
| уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше к |
| ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се |
| досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до |
| ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које |
| не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ |
| во да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ |
| у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошл |
| траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: |
| Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, |
| врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд |
| амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш |
| тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан |
| осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да |
| намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи |
| , седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста |
| тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев |
| ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос |
| радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р |
| ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц |
| } Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са |
| етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... ре |
| ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо |
| ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у |
| н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима |
| >— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора |
| згубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В |
| /p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо |
| ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче |
| о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. |
| м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Сте |
| сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре |
| ану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл |
| .{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли |
| ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с |
| ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б |
| капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д |
| рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се |
| Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — од |
| ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у |
| доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез |
| — Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојно |
| све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима |
| и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се рас |
| ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т |
| ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко |
| здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима |
| — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — |
| } Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му |
| о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — |
| ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И |
| кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још |
| у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, д |
| наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— |
| овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж |
| та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат |
| веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн |
| викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва |
| Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти |
| ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ |
| Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре |
| е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он |
| брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта т |
| да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш ст |
| ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати |
| Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о |
| кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала |
| де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н |
| е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г |
| зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један о |
| аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — |
| види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј |
| ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада |
| знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче |
| етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б |
| облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с |
| у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, |
| ..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S |
| једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр |
| ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — |
| оранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл |
| <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих |
| ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд |
| сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно |
| пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела |
| Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од прода |
| био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи |
| ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите |
| вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви |
| пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана з |
| адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од |
| , баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчал |
| > <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мен |
| и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште |
| , хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка |
| нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, с |
| дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; |
| ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » |
| друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, |
| дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето |
| еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и |
| ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да |
| чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г |
| дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О |
| де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити д |
| } Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ |
| година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч |
| тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес |
| ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} |
| и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дет |
| .{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н |
| је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете |
| јо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал |
| је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к |
| с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т |
| и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што |
| ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам |
| {S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост |
| Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још |
| небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам |
| и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе |
| један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в |
| већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук |
| о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди |
| тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео |
| У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу |
| а!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, с |
| оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед |
| ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p |
| } Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S |
| — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнем |
| ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом |
| Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес |
| е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш |
| по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра |
| о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар |
| тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио |
| у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ |
| говара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку |
| зију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај |
| рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м |
| ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе |
| скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто |
| кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с |
| му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има та |
| } Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, з |
| ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог |
| — Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам |
| тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не |
| извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из |
| ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра |
| дећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То |
| та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и |
| ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска |
| 751" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Ра |
| анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на |
| им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с |
| затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се |
| коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр |
| S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу |
| даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек |
| ..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него |
| а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ |
| , па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ |
| укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к |
| адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да |
| и кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип |
| море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м |
| одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну |
| } Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} |
| ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с |
| ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш |
| па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о |
| му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није |
| има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај |
| реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид |
| рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S |
| сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов |
| т тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине |
| из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на |
| пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто |
| нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши |
| господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — реч |
| ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, |
| сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » |
| арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је |
| д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по |
| тише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан к |
| троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓т |
| и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо |
| нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ |
| то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи |
| огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се |
| он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи пот |
| ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле |
| меха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? |
| Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где |
| да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р |
| сад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је доб |
| он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта вели |
| изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> < |
| ; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу |
| онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо |
| е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ |
| И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци |
| Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка |
| с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м |
| ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу |
| , па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећ |
| ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. |
| лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних |
| торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глав |
| шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к |
| ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити |
| > <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав |
| а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађен |
| окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у |
| ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све |
| о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. |
| ога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љуб |
| шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос |
| гавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т |
| чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита |
| — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете |
| отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа |
| Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог |
| односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} К |
| осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање |
| ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац |
| м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би |
| ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним |
| } Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о |
| ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн |
| шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ |
| Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с |
| аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве |
| н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господин |
| е, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да с |
| пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у |
| ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к |
| е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок |
| ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна |
| о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем |
| акојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S |
| ог Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст |
| па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— |
| етан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу |
| нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, го |
| о да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р |
| а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр |
| прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама |
| ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина |
| ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова ви |
| Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...< |
| .{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да |
| с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако |
| пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к |
| .{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде |
| ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако |
| иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак |
| м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље |
| p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени п |
| ?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p> |
| > <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да |
| богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и ј |
| о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— |
| спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} |
| о.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан |
| бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> |
| /p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш |
| рода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п |
| {S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале |
| е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и |
| оси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као |
| S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи |
| стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете |
| ката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. |
| а се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ам |
| ћа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се |
| капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен |
| онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви |
| а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о |
| батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — |
| уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти |
| ше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ |
| ти иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— |
| о неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам ба |
| нас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас н |
| ов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид |
| им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капета |
| а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S |
| еши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није |
| жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши |
| го већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад |
| пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с |
| Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без |
| једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ј |
| та велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр |
| , колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десе |
| ма...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к |
| накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако г |
| море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е |
| већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр |
| мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а |
| да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета |
| било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с |
| два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на |
| е ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим |
| олове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.< |
| реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син |
| се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј |
| е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к |
| и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку |
| ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — |
| те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј |
| Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни |
| вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али |
| учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар |
| али их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капет |
| слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се |
| кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр |
| Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п |
| е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск |
| ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба |
| Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу |
| Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу |
| изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, |
| гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн |
| већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци |
| p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас |
| чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове |
| фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три |
| } У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев |
| ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је |
| певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако б |
| ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н |
| о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из |
| ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! |
| Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај |
| и деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, |
| .{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! |
| ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те |
| је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А |
| реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с |
| ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к |
| Section" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу |
| Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} До |
| /p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код |
| <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> |
| оорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — р |
| !</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — |
| у.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Ха |
| оље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела |
| кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно |
| торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у |
| S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. |
| тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, је |
| вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от |
| као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — ви |
| } Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. |
| ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S |
| и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале |
| ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш |
| ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.< |
| хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу |
| ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н |
| би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, |
| пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре |
| м столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п |
| >— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан град |
| зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка |
| старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов |
| ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> |
| већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр |
| > <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т |
| што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! |
| а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об |
| огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти |
| не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него |
| е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић |
| ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н |
| е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. |
| о је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у |
| шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо |
| ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел |
| ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и |
| а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И |
| оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп |
| ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком |
| алко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома |
| читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак |
| то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч |
| ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату |
| а у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве |
| аставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен |
| трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па |
| ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи |
| — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ет |
| ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо |
| од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи |
| </p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве |
| — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож |
| } Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! |
| <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се |
| p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. |
| тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п |
| арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, |
| вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед |
| верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не |
| мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли в |
| — Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ |
| </p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес |
| је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То |
| ?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} |
| <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.< |
| сор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, бр |
| ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што |
| же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин |
| се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с |
| ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко |
| !{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама |
| а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и |
| аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера |
| ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с |
| признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање |
| знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на |
| те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком |
| > <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вол |
| на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да |
| апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, |
| у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у |
| ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ |
| {S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља |
| и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар |
| не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, |
| а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је |
| спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван |
| у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му |
| Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> |
| се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, |
| о те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, |
| руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} |
| , Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид |
| инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук |
| {S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад |
| шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта |
| другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва |
| Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с |
| целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ |
| а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. |
| и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — |
| а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да |
| њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна |
| ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н |
| знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку |
| <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зо |
| боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу |
| окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још |
| р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн |
| Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца |
| , оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт |
| них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он |
| това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц |
| а господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин од |
| расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки |
| и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити би |
| ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ |
| о се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме |
| — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p |
| поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п |
| црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. |
| д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. |
| х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на |
| и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит |
| ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из |
| већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По нек |
| д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур |
| те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир |
| вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар |
| а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} |
| <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— |
| главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А ш |
| а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед |
| ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — |
| или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је |
| промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз |
| е до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите |
| их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор |
| тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао |
| о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте |
| ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с у |
| ради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат |
| потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн |
| ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али |
| доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове |
| {S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако |
| изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се |
| енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко |
| и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита оп |
| зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м |
| ругога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи |
| ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> |
| а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — уп |
| етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед |
| А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра |
| рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p |
| ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег |
| и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд |
| оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет |
| ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по |
| И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т |
| авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн |
| а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т |
| нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то |
| а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S |
| а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с |
| ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б |
| , »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С |
| дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем |
| овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо |
| ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ |
| га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол |
| ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. |
| е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м |
| и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он |
| оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко |
| мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом |
| ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се |
| где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко |
| баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј |
| шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже |
| и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко |
| } Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не на |
| е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна |
| столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ |
| однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д |
| пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо |
| овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г |
| ..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ |
| тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, |
| неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг |
| да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један к |
| није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч |
| шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете |
| откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — |
| Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од |
| екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн |
| него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, |
| о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о |
| у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о |
| исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ј |
| — Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз |
| S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе |
| ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут |
| <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! |
| о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек поне |
| вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Пр |
| е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он |
| оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече |
| макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис |
| колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S |
| тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа |
| ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о |
| Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — |
| га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! |
| га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p |
| груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} |
| али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист |
| дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече је |
| } А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б |
| Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова |
| и што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на |
| аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл |
| чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам |
| ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к |
| рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи |
| данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо |
| ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију |
| си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јет |
| ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако |
| есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у |
| ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па |
| , па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, |
| и?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти |
| и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка |
| } Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди |
| </p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{ |
| ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат |
| окопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре |
| та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прес |
| ?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — |
| воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При |
| ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само |
| ... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п |
| , бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, |
| ом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се |
| тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упит |
| онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњ |
| сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ј |
| ла.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини |
| дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да |
| Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во |
| се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио |
| је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не |
| натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... |
| тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад |
| си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор к |
| сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм |
| сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу |
| зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је |
| и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра |
| и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му |
| {S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату |
| ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. |
| ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези |
| ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, |
| говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рек |
| здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — |
| малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ |
| — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — ода |
| иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им |
| о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св |
| еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости |
| м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p |
| ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, |
| ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н |
| оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип |
| уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к |
| изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О |
| упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!. |
| рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга |
| Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са |
| чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} |
| да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута |
| Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо |
| душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну |
| и, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб |
| јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем |
| Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се |
| ! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет |
| им помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће |
| жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п |
| е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до |
| Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ |
| ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом |
| а с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> |
| та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали доб |
| шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр |
| гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко |
| ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н |
| асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто |
| деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к |
| <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Не |
| /p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— |
| бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв |
| а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно |
| изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му д |
| неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав |
| уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави |
| та, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, |
| погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече она |
| митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од |
| букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р |
| оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша |
| ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет |
| а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заи |
| <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Мо |
| ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там |
| и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи |
| да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г |
| Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља |
| наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад |
| {S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о |
| још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн |
| бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво |
| ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа |
| ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради |
| из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален |
| ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> |
| весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па |
| какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос |
| и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се |
| у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо |
| онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани |
| их.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Пет |
| , Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј |
| е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета |
| барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по |
| га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног |
| руштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} |
| дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} За |
| ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн |
| аље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу |
| ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. |
| нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама |
| ... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену |
| он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једн |
| ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ |
| S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће |
| Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не |
| ..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први изми |
| иш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли |
| ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква |
| — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по |
| еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по |
| х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д |
| чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше |
| и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з |
| еш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.< |
| и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по |
| е! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ |
| са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — |
| да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш |
| то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка |
| док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми |
| ! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. |
| мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката |
| /p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...< |
| о ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ |
| ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр |
| — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поч |
| почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру |
| е за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Леп |
| отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г |
| га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију н |
| то је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интере |
| ша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, |
| са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п |
| а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ |
| те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. |
| ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са |
| д је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде |
| ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да |
| о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з |
| је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> < |
| ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О |
| луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све |
| целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х |
| <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит |
| паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к |
| прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти |
| шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко |
| мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши |
| и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима |
| иретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто |
| свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош |
| етан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та |
| и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет |
| S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк |
| т и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... |
| па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, ве |
| па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — поч |
| {S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в |
| ̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад |
| кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један роби |
| <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла |
| на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав |
| н што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шп |
| неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д |
| во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр |
| Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} |
| стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се |
| а.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећ |
| кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д |
| хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко |
| Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка |
| е растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој в |
| броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр |
| е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, |
| г капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре |
| а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше |
| и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине |
| ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Б |
| шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у |
| куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну |
| ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран |
| гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... |
| оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н |
| иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и |
| т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господин |
| p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заист |
| вид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити |
| о ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{ |
| пет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га |
| »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја |
| ла! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на тав |
| да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује |
| сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну |
| ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал |
| ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет |
| и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво |
| /p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господи |
| том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали |
| пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м |
| ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је |
| чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта |
| — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће |
| е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к |
| ни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... |
| еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл |
| е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не |
| Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли |
| вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу |
| се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » |
| да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га |
| у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као |
| ме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по |
| > <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, о |
| и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу д |
| — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није с |
| А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде |
| че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха |
| S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> |
| то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не |
| дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к |
| <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} |
| у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет |
| излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте ње |
| ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он |
| доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке |
| не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп |
| <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај |
| главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено |
| епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече |
| {S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им |
| за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де |
| ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј |
| им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да |
| од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја |
| овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се |
| би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце |
| где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу |
| , мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p |
| } Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св |
| а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта ра |
| >Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дел |
| p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши |
| опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн |
| диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ |
| лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с |
| по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у |
| се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Дед |
| } Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра |
| дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов |
| м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пај |
| имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга |
| е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би |
| оду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили |
| здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст |
| } Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м |
| а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вун |
| и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин |
| а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти |
| пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш |
| воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — о |
| печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т |
| овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо |
| ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S |
| о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост |
| ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци |
| ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п |
| није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а |
| ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан |
| еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти |
| и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. |
| еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу |
| Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p> |
| како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један< |
| ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, |
| и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, |
| и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ |
| , па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој |
| решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет грак |
| Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бо |
| му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац |
| срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о |
| ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад |
| богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? |
| н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне |
| Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр |
| ашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако |
| слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по |
| жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, |
| па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. |
| Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напо |
| S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Ут |
| е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар | <