• А 61
  • а 85
  • авлије 1
  • адвокатисање 1
  • адужи 1
  • аја 2
  • Аја 2
  • ако 11
  • Ако 2
  • акт 1
  • акта 2
  • актима 1
  • акту 1
  • ал 2
  • Ала 1
  • алал 1
  • Алал 1
  • алали 1
  • али 18
  • Али 7
  • Ама 13
  • ама 3
  • амин 1
  • амо 4
  • Аох 1
  • Асли 1
  • асталу 1
  • атим 1
  • Ах 1
  • Аха 1
  • бадемом 1
  • бајаги 1
  • баксуз 2
  • Баксузи 1
  • бар 2
  • барата 1
  • барем 3
  • баталио 2
  • баталите 1
  • батли 3
  • бацао 2
  • Баци 1
  • баци 4
  • бацим 1
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бачена 1
  • баџу 1
  • Баш 11
  • баш 30
  • бденије 2
  • бе 1
  • Бе 1
  • беда 1
  • беде 1
  • бежали 1
  • беже 1
  • без 3
  • безбрижно 1
  • бекрији 1
  • бекријо 1
  • бела 1
  • белегу 1
  • бележио 1
  • бележити 1
  • бели 1
  • белу 1
  • Београд 1
  • Београду 3
  • бери 2
  • берићета 3
  • беседе 1
  • бесмо 1
  • беспослен 1
  • беху 2
  • беше 16
  • Би 1
  • би 33
  • бију 2
  • била 2
  • били 3
  • било 12
  • Било 2
  • Био 2
  • био 8
  • бисмо 1
  • бисте 1
  • бити 14
  • биће 1
  • Биће 1
  • бих 12
  • благодет 1
  • ближе 1
  • близне 1
  • близу 3
  • бог 14
  • Бог 3
  • бога 4
  • Богами 2
  • богами 7
  • Богати 1
  • богати 4
  • богатом 1
  • богзна 2
  • богме 10
  • Богме 2
  • бого 1
  • богу 7
  • Боже 1
  • боже 4
  • божем 1
  • божија 1
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојимо 1
  • бојите 1
  • болан 2
  • Боље 1
  • боље 10
  • бољег 1
  • борио 1
  • боси 3
  • Босна 1
  • боцу 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • брале 10
  • браним 1
  • брат 3
  • брата 1
  • брате 10
  • браћо 3
  • браћом 1
  • бре 1
  • брже 3
  • брзо 2
  • брига 1
  • Брига 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брини 2
  • брк 1
  • брод 1
  • броду 2
  • бројеве 1
  • броју 1
  • бруји 1
  • Бубњају 1
  • бубњеви 1
  • буде 6
  • буди 1
  • буду 3
  • букагије 9
  • буљавих 1
  • бургијаша 2
  • бушите 1
  • ва 1
  • вазда 1
  • ваздан 2
  • ваздух 1
  • вајат 3
  • вајата 1
  • вајату 1
  • вајде 5
  • вајка 1
  • вајкаше 1
  • Вала 3
  • вала 4
  • Ваља 1
  • ваља 4
  • Ваљало 1
  • ваљало 4
  • ваљано 2
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 8
  • вам 10
  • вама 2
  • Варалицо 1
  • варош 3
  • вароши 3
  • вас 2
  • Васкрсу 1
  • ватре 1
  • ватру 1
  • ваша 1
  • вашар 1
  • ваше 1
  • вашег 1
  • вашем 1
  • ведрим 1
  • век 1
  • веку 1
  • вели 15
  • Вели 2
  • велика 2
  • велики 1
  • великим 1
  • велико 3
  • велим 2
  • велимо 2
  • велиш 5
  • веома 6
  • вера 1
  • Вере 2
  • вере 5
  • верни 2
  • верним 1
  • верних 1
  • верног 1
  • верном 1
  • веру 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • весели 3
  • весело 1
  • весеље 3
  • весељу 1
  • весео 1
  • ветар 6
  • ветрењак 1
  • ветрењаци 2
  • ветрина 1
  • Већ 2
  • већ 52
  • веће 2
  • вече 3
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечерње 1
  • ви 18
  • Ви 8
  • Виде 1
  • виде 4
  • видев 1
  • видео 5
  • видети 1
  • Види 1
  • види 4
  • Видим 1
  • видим 2
  • видите 3
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • виђали 1
  • вијала 1
  • вика 1
  • викну 8
  • викнувши 1
  • вику 1
  • вина 4
  • Вино 2
  • вино 3
  • Виноград 1
  • виноград 7
  • винограда 2
  • вину 1
  • вир 1
  • вира 3
  • вирауни 3
  • вираунски 1
  • виргаз 1
  • Виргаз 1
  • вири 1
  • Виру 1
  • виси 1
  • виче 2
  • вичући 1
  • виш 1
  • Виш 2
  • више 8
  • владају 1
  • Владимираца 2
  • владимирачке 1
  • Владимирцима 3
  • власт 2
  • власти 2
  • Влахе 1
  • вода 1
  • воде 3
  • воденице 2
  • воденицом 1
  • воденицу 1
  • воденични 1
  • води 1
  • воду 9
  • вођице 1
  • вола 2
  • воле 4
  • волове 8
  • волови 1
  • Волови 2
  • воловима 1
  • воља 1
  • воље 3
  • вољи 3
  • вољу 1
  • восак 1
  • воће 1
  • врага 1
  • враже 1
  • врана 1
  • врану 1
  • врат 2
  • Врата 1
  • врата 5
  • врати 1
  • вратима 1
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • вратити 2
  • вратница 2
  • вратове 1
  • вребајући 1
  • вредан 2
  • вреди 1
  • вредним 1
  • време 4
  • вреће 1
  • врзмају 1
  • врло 2
  • врљоки 1
  • врсног 1
  • Вртим 1
  • врућ 1
  • Врх 1
  • врх 2
  • вршила 1
  • Вуксан 1
  • Вула 1
  • вуне 1
  • вуну 1
  • Вучевици 1
  • Вучевицу 5
  • вучевичко 1
  • Вучевчане 1
  • Вучевчани 6
  • вучемо 1
  • га 75
  • Газда 1
  • галама 1
  • гамиже 1
  • гвожђе 1
  • где 18
  • Где 2
  • гдегод 1
  • гибанице 1
  • гимназију 1
  • ГЛАВА 1
  • глава 9
  • главе 3
  • глави 4
  • главице 1
  • главно 1
  • главом 15
  • главу 27
  • главчине 1
  • гласови 1
  • гле 1
  • Гле 3
  • гледај 2
  • гледајући 1
  • гледали 3
  • гледао 1
  • гледати 1
  • глуво 2
  • глувог 1
  • говори 1
  • говорио 2
  • говорити 1
  • говору 1
  • год 7
  • годена 1
  • година 8
  • године 5
  • големи 1
  • голуждраве 1
  • горе 5
  • горопадно 1
  • господа 2
  • господе 2
  • Господин 1
  • господин 12
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 31
  • господину 1
  • господски 1
  • господу 2
  • Госпођинудне 1
  • госта 1
  • госте 2
  • Гости 1
  • гости 11
  • гостима 2
  • готово 5
  • град 1
  • града 1
  • граде 2
  • гради 2
  • градите 1
  • градити 1
  • градиш 1
  • граја 2
  • гракну 2
  • гракнуше 5
  • гранама 1
  • граница 1
  • грдну 1
  • грех 1
  • грехе 1
  • грехотом 1
  • грм 2
  • грмље 1
  • грмну 1
  • грохотом 1
  • гроша 1
  • груди 1
  • груну 1
  • гуњац 1
  • гуњцу 1
  • гурабије 1
  • гусеница 1
  • д 2
  • Да 13
  • да 243
  • дабогда 1
  • Дабогда 1
  • дабоме 1
  • давало 1
  • давид 1
  • Давид 8
  • Давида 1
  • Давидовој 2
  • давно 1
  • Даде 1
  • даде 7
  • дадоше 1
  • даирета 1
  • даиретима 1
  • дај 2
  • Дај 8
  • дајде 1
  • Дајде 1
  • даје 2
  • дајте 1
  • Дају 1
  • дакако 1
  • Дакле 2
  • дале 1
  • далеко 4
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 6
  • даљне 1
  • Дам 1
  • дам 2
  • дама 1
  • дан 5
  • дана 7
  • данас 7
  • данашњи 3
  • дангубу 1
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарова 1
  • дасе 1
  • дате 3
  • дати 4
  • даш 1
  • Дашо 11
  • два 6
  • двадесет 2
  • Две 1
  • две 5
  • двоје 1
  • двојици 1
  • двојицу 1
  • Де 1
  • Девет 1
  • девет 2
  • деда 1
  • деде 4
  • Деде 4
  • деду 1
  • Дела 2
  • дела 3
  • демократију 1
  • део 1
  • дерта 1
  • Деру 1
  • десет 4
  • десио 2
  • десише 1
  • десни 1
  • десној 1
  • Дете 2
  • дете 5
  • детенце 1
  • детета 1
  • Деца 2
  • деца 7
  • деце 3
  • деци 10
  • децом 2
  • децу 2
  • дечици 1
  • дешавало 1
  • дивани 2
  • дигао 1
  • Дигао 1
  • дигну 1
  • дигоше 2
  • диже 1
  • Диже 1
  • дирај 1
  • дланом 1
  • дно 1
  • до 21
  • доба 6
  • добар 2
  • Добар 2
  • добио 5
  • добити 1
  • Добош 2
  • добош 3
  • добоша 1
  • Добра 1
  • добра 4
  • добре 1
  • добрих 1
  • добро 16
  • Добро 3
  • добровољна 1
  • добру 1
  • довео 1
  • довити 1
  • Догорчало 1
  • додаде 4
  • додуше 2
  • дође 5
  • Дође 8
  • дођемо 1
  • Дођи 1
  • дођу 2
  • доиста 1
  • дојури 1
  • Док 11
  • док 12
  • докле 3
  • докопа 2
  • докопају 1
  • докопао 1
  • докопати 2
  • долазили 1
  • долазио 1
  • доле 3
  • доликују 1
  • дом 2
  • домаћина 2
  • дому 1
  • донела 1
  • Донесе 2
  • донесе 4
  • донеси 1
  • донећу 1
  • допада 1
  • допаде 1
  • допола 2
  • доручкује 1
  • досад 4
  • досетивши 1
  • досетку 1
  • доскочицу 1
  • дослужује 1
  • дослужујући 1
  • доспео 2
  • доста 4
  • дотерам 1
  • дотерао 1
  • дотле 1
  • дотрчаше 1
  • дотури 1
  • доћи 2
  • дохака 1
  • дохвати 1
  • дохитају 1
  • дочека 1
  • дочекавши 1
  • дочекали 1
  • дочекан 2
  • дочекати 3
  • дочеку 2
  • дошао 5
  • дошли 1
  • Дошли 1
  • Драге 1
  • драго 1
  • Драгојевац 1
  • дрангулија 1
  • дрва 1
  • дрекнемо 3
  • дрекну 1
  • дрема 1
  • држ 1
  • држао 1
  • држасте 1
  • држећи 2
  • држи 4
  • друга 1
  • друге 1
  • други 10
  • Други 2
  • другим 2
  • друго 2
  • другог 3
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 1
  • друкчије 4
  • друкчију 1
  • друмом 1
  • друштво 1
  • дубрави 1
  • Дубрави 1
  • дуг 3
  • Дугајлија 1
  • дугајлија 3
  • дугачак 1
  • дугачко 1
  • дугачку 1
  • дуго 1
  • дугољетно 1
  • дужници 2
  • дужност 3
  • дужности 4
  • дук 1
  • дукат 5
  • дуката 11
  • дупло 1
  • дућана 1
  • духнем 1
  • духнула 1
  • душа 1
  • душмана 1
  • ђаволства 1
  • ђаке 1
  • Ђука 5
  • Ђуке 3
  • Ђуки 1
  • Ђукине 1
  • Ђукино 2
  • Ђукиној 2
  • Ђуко 54
  • Ђуком 2
  • Ђуку 11
  • Ђурађ 1
  • Ђурђевдан 2
  • е 1
  • Е 14
  • ево 2
  • Ево 3
  • елбет 1
  • Еле 9
  • ено 2
  • Ено 5
  • ето 12
  • Ето 14
  • Ех 1
  • Ехе 1
  • жагор 1
  • жале 1
  • жали 3
  • жалостиво 1
  • жандарм 2
  • жао 1
  • жар 1
  • жаром 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 2
  • женом 1
  • женскиње 1
  • женскињем 1
  • жестока 2
  • жестоко 1
  • жетва 1
  • жетвом 1
  • жешће 1
  • жива 1
  • живеж 1
  • живи 1
  • живио 1
  • Живио 1
  • живота 1
  • жила 1
  • жиле 1
  • жиљу 1
  • жита 1
  • жито 1
  • житу 1
  • жишке 1
  • Жње 1
  • жњеш 1
  • журбе 1
  • жуте 1
  • За 3
  • за 62
  • забо 2
  • забога 3
  • заборавем 1
  • заборавио 2
  • завадисте 1
  • завали 1
  • завара 1
  • завезао 1
  • завију 1
  • завијутака 1
  • Завири 1
  • заводни 1
  • заврши 1
  • загледа 3
  • загледасмо 1
  • заговарао 1
  • загојаћена 1
  • загребу 1
  • загризе 1
  • загрће 1
  • загрћи 1
  • задевен 1
  • задиви 1
  • задовољан 1
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • задужи 2
  • зађе 1
  • зажелели 1
  • зажмурим 1
  • Заиска 1
  • заиска 2
  • заиста 3
  • заиште 1
  • заједно 3
  • закачене 1
  • закачи 1
  • закачио 1
  • закиде 2
  • заклањајући 1
  • заклети 1
  • закључа 1
  • закокоташе 1
  • закон 1
  • законе 1
  • залију 1
  • залогаја 1
  • заменио 1
  • замери 1
  • замерити 1
  • замке 1
  • замотач 1
  • замочи 1
  • занео 1
  • заносио 1
  • запали 1
  • запева 2
  • запевку 1
  • запели 2
  • запело 3
  • записао 1
  • записати 1
  • записивати 1
  • записује 1
  • запитати 1
  • заплете 1
  • заплетен 1
  • запне 1
  • зар 5
  • Зар 8
  • зарадили 1
  • заранка 2
  • зарасло 1
  • Зарони 1
  • зарони 4
  • заронио 1
  • заседну 1
  • заседоше 1
  • засипље 1
  • засладе 1
  • заслуге 1
  • застидио 1
  • засуче 1
  • затеже 1
  • затежући 1
  • затезати 1
  • Затим 3
  • затиру 1
  • Затрча 1
  • затури 1
  • затурио 2
  • заудара 2
  • захвали 2
  • захире 1
  • захори 1
  • зацену 1
  • зацрни 1
  • зачамао 1
  • зачуди 3
  • зачудим 1
  • зачудио 1
  • зачуђено 1
  • зашто 1
  • збивају 1
  • збиља 2
  • због 1
  • званична 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званичнога 1
  • званичној 2
  • званичност 1
  • званичну 1
  • звања 1
  • Звезду 1
  • звижди 1
  • Звижди 1
  • згађају 1
  • згоди 1
  • згодније 1
  • згодно 2
  • згоду 1
  • згранован 1
  • здрава 2
  • Здравице 1
  • здравице 2
  • здравицу 3
  • здравље 13
  • здрављу 1
  • здрпимо 1
  • земана 2
  • земље 3
  • земљи 2
  • зец 3
  • зеца 1
  • зими 3
  • зинуо 1
  • зла 1
  • злату 1
  • зле 1
  • зло 5
  • зловољнији 1
  • змија 1
  • зна 4
  • знаде 1
  • знаду 2
  • знају 1
  • знам 15
  • Знам 4
  • знаменито 1
  • знамо 1
  • знанце 1
  • знанци 1
  • знању 1
  • знао 2
  • Знате 1
  • знате 3
  • знати 1
  • знаш 5
  • Знаш 6
  • зној 1
  • зноја 1
  • зове 2
  • Зовем 1
  • зовнемо 2
  • зовните 1
  • зовну 3
  • зову 1
  • зоооорт 1
  • зооорт 3
  • зорт 3
  • зору 1
  • зубима 1
  • зурлају 1
  • зурле 1
  • И 29
  • и 366
  • иако 1
  • Иван 1
  • Иве 1
  • Ивића 1
  • Иво 5
  • игда 4
  • игра 1
  • играју 1
  • игре 1
  • игри 1
  • иде 13
  • Иде 4
  • Идем 1
  • идемо 3
  • идете 3
  • иди 1
  • иду 2
  • Из 1
  • из 44
  • иза 2
  • избору 1
  • Извади 1
  • извади 4
  • извадило 1
  • извалио 1
  • извиди 1
  • извидио 2
  • извиђао 1
  • Извињује 1
  • Извири 1
  • извирити 1
  • изволева 1
  • изволите 1
  • извраћено 2
  • изврљивши 1
  • изврну 1
  • изврћу 1
  • извршена 1
  • извршила 1
  • извукоше 1
  • извуче 1
  • изгамбуља 1
  • изгледа 3
  • изговара 1
  • изговори 1
  • изгубили 1
  • Изгубио 1
  • изгубио 2
  • изгубих 1
  • издера 1
  • издржао 1
  • изеде 1
  • Изиђе 2
  • изиђе 3
  • изиђем 1
  • изиђеш 1
  • изићи 3
  • изишао 1
  • изјутра 3
  • излазећи 1
  • излази 3
  • излете 1
  • измакоше 1
  • измахну 1
  • између 1
  • измерише 1
  • измирном 1
  • измисли 2
  • измиче 1
  • изнесем 1
  • износи 1
  • изобилије 1
  • Изопачио 1
  • израза 1
  • израчуна 1
  • изувао 1
  • изучи 1
  • изучио 1
  • Или 1
  • или 7
  • Илијинадне 1
  • им 14
  • Има 1
  • има 11
  • имаде 1
  • имају 1
  • имам 2
  • Имамо 1
  • имао 1
  • имате 1
  • имати 1
  • имаш 1
  • Инглиз 1
  • интережџији 1
  • интерез 7
  • интереса 1
  • интересом 1
  • ионако 1
  • иска 1
  • исказати 1
  • искобељати 1
  • ископати 2
  • искоси 1
  • искочи 1
  • искренувши 1
  • искрмачи 1
  • искупили 1
  • испизмио 1
  • испит 1
  • испита 1
  • исплатим 1
  • исплатити 2
  • испод 1
  • испратимо 1
  • Испребијали 1
  • испред 1
  • испретурано 1
  • истим 1
  • истина 4
  • истинкту 1
  • исто 2
  • иструне 1
  • иструнути 1
  • исту 3
  • иступи 1
  • истура 1
  • ићи 1
  • их 24
  • Их 5
  • ишао 1
  • ишла 2
  • Ишли 2
  • ишта 1
  • иште 1
  • иштеш 1
  • ишчупа 2
  • ишчупају 1
  • ишчупам 1
  • ишчупамо 1
  • ишчупано 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • Ја 31
  • ја 52
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јавила 1
  • јавити 1
  • јављају 1
  • јагње 1
  • јагњенце 1
  • јада 2
  • јадан 1
  • јаде 1
  • јадни 2
  • јадник 1
  • јадно 1
  • јајетом 1
  • јакако 1
  • Јакако 1
  • Јаков 1
  • Јаковљевић 1
  • Јаковом 1
  • јала 1
  • јали 5
  • Јаловика 1
  • јамачно 2
  • јањци 1
  • јарац 1
  • јаренце 1
  • јаретом 1
  • јариће 1
  • јармењак 1
  • јармове 1
  • јарца 1
  • јастук 3
  • јастуке 3
  • јастуку 1
  • јастуцима 1
  • јатаганима 1
  • је 241
  • Је 6
  • Један 1
  • један 30
  • једанпут 4
  • Једва 2
  • једва 6
  • једвите 1
  • једе 1
  • једин 1
  • једна 3
  • једнако 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 8
  • једног 2
  • једнога 1
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 6
  • једну 8
  • језиком 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јеменијама 1
  • јер 3
  • Јеротије 2
  • Јес 16
  • јес 5
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • Јест 1
  • јесте 2
  • јесу 1
  • јетко 2
  • јечећи 1
  • Јешић 1
  • јој 1
  • јок 5
  • Јок 6
  • Још 1
  • још 40
  • јурну 1
  • јутро 3
  • јутрос 2
  • к 4
  • кава 1
  • кавану 1
  • каве 2
  • каву 4
  • Кад 21
  • кад 48
  • кади 1
  • кадре 1
  • каже 3
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • кажу 2
  • каза 3
  • казати 1
  • Казаћу 1
  • казивали 1
  • казну 2
  • казуј 1
  • Казују 1
  • каиш 9
  • каишару 1
  • каишу 1
  • кајмак 1
  • кака 3
  • какав 6
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 1
  • какву 1
  • Каки 1
  • каки 3
  • каких 1
  • Каких 1
  • Како 15
  • како 28
  • Какој 1
  • камен 1
  • камење 1
  • камо 1
  • камоли 4
  • кантар 1
  • кантарске 1
  • канцеларија 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларијама 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 3
  • канцеларијом 2
  • канцеларију 5
  • канџе 1
  • Као 3
  • као 59
  • капа 1
  • капе 1
  • капетал 1
  • капетан 65
  • Капетан 9
  • капетана 16
  • Капетана 2
  • капетане 1
  • капетани 2
  • капетанија 1
  • капетаније 1
  • капетанији 3
  • капетанијом 1
  • капетаница 1
  • капетаници 1
  • капетанов 1
  • капетанова 1
  • капетаново 4
  • капетановој 1
  • капетаном 2
  • капетански 1
  • капетанско 1
  • Капетану 1
  • капетану 9
  • капитал 1
  • капу 2
  • карте 1
  • карти 1
  • карту 2
  • кастиле 1
  • кафани 2
  • кафану 4
  • квара 1
  • квит 1
  • квочке 1
  • келнер 1
  • Келнер 1
  • кер 1
  • керина 1
  • керину 1
  • кесе 1
  • Кеца 1
  • ки 1
  • ким 1
  • китњастије 1
  • китњастијих 1
  • кићанком 1
  • кише 1
  • клањајући 1
  • клечиш 1
  • климну 3
  • клиси 1
  • клупко 1
  • Кмет 2
  • кмет 8
  • кмета 3
  • кмету 3
  • кмече 1
  • књиге 2
  • ко 14
  • Ко 4
  • кобељао 1
  • Кобељао 1
  • ковиље 1
  • ког 1
  • кога 2
  • код 13
  • Код 4
  • коже 1
  • кожу 1
  • козе 1
  • која 1
  • Које 1
  • које 6
  • којекаке 1
  • којечему 1
  • којешта 2
  • који 13
  • којима 1
  • којој 2
  • коју 2
  • кокаш 1
  • кокице 1
  • Кола 1
  • кола 20
  • колале 1
  • колика 1
  • Колико 1
  • колико 10
  • колима 3
  • коло 1
  • кољу 1
  • ком 1
  • коме 1
  • комедија 1
  • комедије 1
  • комуну 2
  • коња 1
  • коњу 1
  • корака 1
  • корен 1
  • корети 1
  • користан 1
  • коса 1
  • косом 1
  • кости 1
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијашем 1
  • кошари 2
  • кошташ 1
  • крај 2
  • крају 2
  • Красни 1
  • кратким 1
  • крену 1
  • кренуо 2
  • крив 1
  • кривећи 1
  • криво 4
  • крмача 1
  • Крнић 1
  • Крнића 1
  • крнићкој 1
  • Крнићу 4
  • крова 1
  • кроз 4
  • крушац 1
  • крштеној 1
  • кубурим 1
  • Куд 1
  • куд 7
  • куда 1
  • Кујавици 1
  • куке 1
  • кум 1
  • Кум 1
  • куме 18
  • Куме 3
  • кумих 1
  • купао 1
  • купи 1
  • Купи 1
  • купили 3
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 2
  • купише 1
  • купује 1
  • куражи 1
  • кућа 2
  • куће 2
  • кући 11
  • кућицу 1
  • Кућу 1
  • кућу 7
  • куцну 3
  • куцнуше 1
  • л 4
  • лађе 1
  • лажем 1
  • Лако 2
  • лако 4
  • лампа 1
  • лане 1
  • ласкаво 1
  • латише 1
  • леве 1
  • леви 1
  • левој 1
  • левом 1
  • леђа 3
  • лези 1
  • лек 1
  • лело 1
  • леп 1
  • лепа 2
  • лепе 1
  • лепи 4
  • лепо 17
  • Лепо 5
  • лепог 4
  • лепом 1
  • лепу 1
  • лепше 2
  • лети 1
  • летина 1
  • лето 1
  • летос 1
  • ли 34
  • ливада 1
  • ливаду 3
  • лимун 1
  • лица 1
  • лице 1
  • лицејисте 1
  • лицитирају 2
  • личности 1
  • локумиће 2
  • лола 1
  • Ломи 1
  • ломи 2
  • Лопове 1
  • луд 2
  • луда 1
  • луди 1
  • лука 1
  • лупа 1
  • лупају 1
  • лупежима 1
  • Лупежу 1
  • лупи 1
  • луци 1
  • љета 3
  • љубав 2
  • љубави 1
  • љубазније 1
  • љубимца 1
  • људе 3
  • људи 15
  • Људи 2
  • људима 1
  • људма 1
  • љутина 1
  • љутине 1
  • љутито 1
  • ма 1
  • магли 1
  • Макар 1
  • макар 2
  • макну 1
  • Максим 1
  • Максима 3
  • Максимова 1
  • малене 1
  • маленим 1
  • малено 2
  • мали 1
  • малко 1
  • Мало 2
  • мало 38
  • малочас 1
  • марва 1
  • мари 2
  • масна 1
  • масно 1
  • масног 1
  • Мате 1
  • Мати 1
  • Матни 1
  • Мато 7
  • Мату 1
  • маћи 2
  • мах 2
  • махала 1
  • махну 2
  • махнувши 1
  • махнуше 1
  • махом 1
  • маче 1
  • Маџар 1
  • маше 1
  • маши 1
  • машив 1
  • ме 7
  • Међеднику 1
  • међу 5
  • међутим 1
  • мезетисање 1
  • мене 5
  • Мени 1
  • мени 9
  • мерећи 1
  • мери 2
  • мерио 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • месечина 1
  • Месечина 1
  • места 1
  • место 1
  • мети 1
  • метни 1
  • метнувши 1
  • мећава 2
  • мећете 1
  • механе 2
  • механи 2
  • механом 1
  • Мехе 1
  • мешина 1
  • Ми 1
  • ми 47
  • Милета 1
  • милина 1
  • милити 1
  • мимо 1
  • мину 1
  • Миокус 1
  • Миокуса 3
  • мирна 1
  • Мироча 1
  • мисле 2
  • мислећи 2
  • Мислим 1
  • мислим 3
  • мислио 1
  • мислити 1
  • мислиш 5
  • мит 8
  • мита 1
  • митимо 1
  • митите 1
  • мито 1
  • млад 1
  • младићем 1
  • младићу 1
  • млађи 2
  • млатарајући 1
  • млеко 1
  • многаја 3
  • Много 1
  • много 5
  • мном 1
  • Мо 1
  • мо 3
  • могао 4
  • могли 1
  • могло 4
  • могу 11
  • могуће 2
  • модар 1
  • може 19
  • можете 2
  • можеш 2
  • Мој 1
  • мој 17
  • моја 2
  • моје 2
  • мојим 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • Моли 1
  • моли 4
  • Молим 2
  • молим 6
  • молих 1
  • Молих 2
  • мом 1
  • мора 2
  • мораћу 1
  • мораш 1
  • Море 2
  • море 8
  • Моћи 1
  • мош 2
  • мраку 1
  • Мрдне 1
  • Мрђеновац 1
  • Мрка 1
  • мрмољи 1
  • мрмољио 1
  • мртви 1
  • му 86
  • музиканте 1
  • музици 1
  • мука 1
  • Мука 1
  • муке 4
  • Муратовца 1
  • мучећи 1
  • мучити 1
  • Мучно 1
  • н 4
  • на 120
  • На 6
  • набавим 1
  • набавио 4
  • набра 1
  • набрао 1
  • Навали 1
  • навали 3
  • навише 3
  • навраћа 1
  • нагази 1
  • нагло 1
  • наговести 1
  • Нагрдио 1
  • над 4
  • надамо 1
  • надмећу 1
  • надомак 1
  • нађе 2
  • наже 1
  • назва 1
  • наздрави 4
  • Наздравиде 1
  • наздравити 1
  • наиђе 1
  • наизменце 1
  • Најближе 1
  • најбоље 2
  • највећем 1
  • највидније 1
  • најглавније 1
  • наједи 1
  • најзгодније 1
  • најлак 1
  • најмањем 1
  • најмилијег 1
  • најму 1
  • најновија 1
  • Најпосле 1
  • Најпре 1
  • најпречи 1
  • најприличније 1
  • најсигурнији 1
  • најширих 1
  • наказио 1
  • накарада 2
  • накараде 1
  • накараду 1
  • Накити 1
  • накићен 1
  • наклопе 1
  • накрај 2
  • накривио 1
  • накуповао 1
  • Налазио 1
  • налик 1
  • Наложи 1
  • наљуте 1
  • нам 2
  • нама 1
  • намиг 1
  • намигне 1
  • намигну 1
  • Намирисали 1
  • намирисану 1
  • намргођен 1
  • наниже 1
  • наново 1
  • наочиглед 1
  • Напија 1
  • напија 3
  • написао 1
  • напише 2
  • наплело 1
  • Напољу 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 3
  • напред 1
  • наравно 1
  • наразговара 1
  • Нарачуни 1
  • нараштај 1
  • нареди 1
  • наређују 1
  • народом 1
  • Наручи 1
  • наручио 2
  • нас 5
  • насетова 1
  • насетује 1
  • насип 1
  • насипом 2
  • наслоним 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 2
  • насмехну 1
  • насред 2
  • наставише 1
  • наставља 1
  • настала 2
  • натакла 1
  • натера 1
  • натоварен 1
  • натоварено 1
  • натраг 1
  • натрпа 1
  • натрунили 1
  • наћи 2
  • научи 1
  • начелника 1
  • начине 1
  • Начине 1
  • начини 1
  • Начини 1
  • начиним 1
  • начинимо 1
  • наш 6
  • Наша 2
  • нашао 1
  • нашег 3
  • нашем 1
  • наши 2
  • нашли 1
  • Не 21
  • не 97
  • неба 2
  • небом 1
  • невесео 1
  • невешт 1
  • невоље 1
  • Негде 1
  • негде 5
  • него 18
  • Него 8
  • недара 1
  • недељу 1
  • незгодно 2
  • неисцрпљиву 1
  • Нек 2
  • нек 4
  • Нека 3
  • нека 9
  • Некад 1
  • некака 1
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаки 1
  • некаким 1
  • некако 14
  • некаком 1
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 10
  • неких 1
  • Неко 1
  • неко 9
  • неког 4
  • некога 1
  • неколико 4
  • неком 3
  • неку 5
  • нема 11
  • Нема 5
  • немате 2
  • Немац 1
  • немаш 3
  • немиран 1
  • немирних 1
  • Немој 2
  • немој 4
  • Ненад 1
  • ненаређено 1
  • необрисано 1
  • непроветрена 1
  • нерад 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећу 1
  • Нестаде 1
  • нестаде 4
  • нестало 2
  • нестане 1
  • несташна 1
  • Неће 1
  • неће 8
  • Нећете 1
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • нећка 1
  • нећу 2
  • Нећу 3
  • нечастива 1
  • нечастивом 1
  • нечему 1
  • нечувеним 1
  • Нешто 1
  • нешто 22
  • Ни 1
  • ни 47
  • Нигде 1
  • није 34
  • Није 8
  • ниједан 1
  • Никад 2
  • никад 4
  • никако 3
  • нико 1
  • Нико 1
  • никога 1
  • ником 1
  • никуд 2
  • нипошто 1
  • нисам 1
  • Нисам 2
  • ниси 1
  • Ниси 2
  • нисмо 2
  • нисте 4
  • Нису 1
  • нису 5
  • Нити 3
  • нити 4
  • нише 1
  • Ништа 4
  • ништа 9
  • Но 1
  • новаца 2
  • новинама 1
  • новине 1
  • новог 1
  • новом 1
  • ногавице 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • ногом 1
  • ногу 3
  • нокте 3
  • нокти 1
  • нос 2
  • носа 1
  • носе 1
  • Носи 1
  • носи 2
  • носили 1
  • ноћ 2
  • ноћи 2
  • ноћу 2
  • нуди 5
  • нужда 1
  • Нужда 1
  • нумере 1
  • нуто 1
  • Нуто 3
  • њ 10
  • Њега 1
  • њега 14
  • његов 4
  • његове 1
  • његови 2
  • његово 1
  • његовог 1
  • његовом 3
  • његову 1
  • Њему 1
  • њему 15
  • њим 11
  • њима 6
  • њих 16
  • њихов 1
  • њихове 1
  • њихово 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њом 3
  • Њу 1
  • њу 3
  • О 3
  • о 7
  • оба 1
  • Обазре 1
  • обалу 3
  • обе 2
  • обезочио 1
  • обиђе 2
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обићи 2
  • обишли 1
  • облак 1
  • Облета 1
  • облигације 1
  • облигацију 3
  • оближњих 1
  • облику 1
  • обојицу 1
  • обојком 1
  • обори 1
  • Обрад 1
  • обрадовао 1
  • образ 2
  • обрве 2
  • обре 1
  • обрецну 1
  • обрече 1
  • обрни 1
  • обузе 1
  • обуће 1
  • Ова 1
  • Овај 1
  • овај 6
  • оваквих 1
  • Овако 2
  • овако 3
  • Овамо 1
  • овамо 4
  • овде 5
  • ове 4
  • Ово 4
  • ово 8
  • овом 2
  • овошчију 1
  • ову 8
  • овуда 1
  • овце 1
  • огласи 1
  • огледа 1
  • огорела 1
  • огорео 1
  • ограду 1
  • Од 1
  • од 58
  • ода 3
  • одабране 2
  • одабрани 1
  • одабранији 1
  • Одавно 1
  • одавно 2
  • одазва 1
  • одакле 1
  • Одакле 2
  • одатле 1
  • Одатле 2
  • одбија 1
  • Одбише 1
  • одвео 1
  • одвећ 1
  • одвојила 1
  • одвратише 1
  • одвуче 1
  • одговара 2
  • одговараше 1
  • Одговараше 1
  • одговор 1
  • одговори 10
  • оде 10
  • оделих 1
  • одем 1
  • одеће 1
  • одеш 1
  • Оди 1
  • одигра 1
  • Одкако 1
  • одлаже 1
  • одломи 1
  • одломио 1
  • одмах 10
  • Одмах 2
  • одметнуо 1
  • однекуд 1
  • однесе 1
  • односе 1
  • одовуд 1
  • одонда 2
  • одоше 2
  • одречне 1
  • одрину 1
  • одсео 1
  • Одскочи 1
  • оживео 1
  • озго 2
  • Ојађено 1
  • ока 1
  • окани 1
  • оканицу 2
  • окитити 1
  • Око 1
  • око 17
  • окопати 1
  • окрајак 1
  • окрене 1
  • окренеш 1
  • окрени 1
  • Окрени 1
  • окрену 1
  • окренуше 1
  • окрепе 1
  • окретао 1
  • окрете 2
  • Окрете 2
  • окретосмо 1
  • окреће 1
  • окрњена 4
  • окрњи 2
  • округлим 1
  • окуси 1
  • олакша 1
  • олово 1
  • омален 2
  • Омане 1
  • омезете 1
  • омезетио 1
  • Он 14
  • он 38
  • она 11
  • онај 32
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 11
  • онаког 1
  • онаку 2
  • Онамо 2
  • онда 17
  • онде 1
  • оне 3
  • Они 1
  • они 7
  • оним 3
  • оних 6
  • оно 26
  • Оно 6
  • оног 7
  • онога 1
  • оној 1
  • Онолико 1
  • Онолику 1
  • оном 4
  • ономаде 1
  • ономлане 1
  • ону 7
  • онуде 1
  • оооде 1
  • опажа 1
  • опазе 1
  • опазивши 1
  • опазити 1
  • опали 1
  • Опанака 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • Опет 3
  • опет 52
  • опија 1
  • опијен 1
  • опкладити 1
  • оплести 1
  • опомену 1
  • опрасила 1
  • опремио 1
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опсова 1
  • опучи 1
  • опште 1
  • општинара 6
  • општинаре 1
  • општинари 1
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинског 1
  • орлушине 1
  • ороспију 1
  • Осамдесет 2
  • осамдесет 3
  • осветласте 1
  • осврте 1
  • Осврте 1
  • осече 1
  • осим 1
  • Осим 1
  • осмејкујући 1
  • осмехну 1
  • осмехује 1
  • основне 1
  • особито 2
  • оста 1
  • остави 1
  • Остадох 1
  • остала 2
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталих 2
  • Остало 1
  • осталом 1
  • остане 1
  • останеш 1
  • остарешини 1
  • остати 1
  • осташе 2
  • оствари 1
  • остраг 1
  • осу 2
  • осуди 1
  • осуо 1
  • осуше 1
  • отарасити 1
  • отац 1
  • отворени 1
  • отворивши 1
  • отворише 2
  • отераше 1
  • отимао 1
  • отимљи 1
  • отиште 1
  • откако 3
  • откинуло 1
  • открњи 1
  • Откуд 2
  • откуд 4
  • отме 1
  • отпратише 1
  • отприлике 1
  • отресао 1
  • оценити 1
  • очевини 1
  • очеше 1
  • очешљан 1
  • очи 3
  • очију 1
  • очима 3
  • очину 1
  • очисти 1
  • очистила 1
  • очита 1
  • ошине 1
  • ошину 1
  • Ошину 2
  • ошинув 1
  • оштар 1
  • оштећена 1
  • оштрији 1
  • оштро 1
  • Па 13
  • па 133
  • Павловић 1
  • Павловића 2
  • падају 1
  • падало 1
  • паде 1
  • падне 1
  • пазар 1
  • пајанте 1
  • Пајо 10
  • пакост 1
  • Пали 1
  • пали 2
  • памет 1
  • паметан 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • Памтим 1
  • пандур 4
  • пандура 6
  • пандурских 1
  • пандуру 1
  • пањ 1
  • пањину 1
  • пара 2
  • Паре 2
  • паре 6
  • парничне 2
  • пару 3
  • парчадима 1
  • парче 1
  • парченце 1
  • пева 2
  • певајући 1
  • певанија 1
  • певање 1
  • Педесет 1
  • педесет 4
  • пењи 1
  • Пеповића 1
  • Пера 2
  • Пере 1
  • Перин 1
  • перо 1
  • Перо 6
  • Пером 1
  • Перу 4
  • перце 1
  • перчина 1
  • песма 1
  • песме 1
  • пет 1
  • петао 2
  • Петар 5
  • пете 1
  • пети 1
  • петла 4
  • петли 1
  • Петли 1
  • петних 1
  • Петрова 3
  • Петру 2
  • пећи 1
  • пецива 1
  • печене 1
  • печења 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкири 1
  • пива 2
  • пијан 2
  • пијаних 1
  • пије 2
  • пијне 2
  • пилетине 1
  • пилићи 2
  • пило 2
  • пио 1
  • пири 1
  • писање 1
  • писар 1
  • писарства 1
  • писати 1
  • писка 2
  • пискарање 2
  • пита 5
  • питај 1
  • Питам 1
  • питате 1
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пишти 1
  • пиштоља 4
  • пиштољи 1
  • пиштољима 1
  • пишу 1
  • плајвазом 1
  • плакати 1
  • пламењаче 1
  • план 1
  • планином 1
  • планину 1
  • планирању 1
  • планови 1
  • Платио 1
  • платио 2
  • платити 2
  • Платиће 1
  • плаћа 1
  • плаћају 1
  • плац 1
  • плаче 3
  • плачеш 1
  • плачу 1
  • плашило 1
  • плашити 1
  • племе 1
  • пљесак 1
  • пљуцка 1
  • пљуцкати 1
  • По 3
  • по 49
  • побију 1
  • побогу 1
  • повадите 1
  • поваздан 1
  • поверљив 1
  • поверљиво 1
  • повикаше 1
  • поводећи 1
  • Повуци 1
  • повуци 2
  • повуче 2
  • повучем 1
  • погађа 1
  • погађао 4
  • погађач 1
  • погађача 1
  • поганом 1
  • поганцу 1
  • поглед 2
  • Погледа 2
  • погледа 8
  • Погледајте 1
  • погледао 1
  • погледах 1
  • погледу 1
  • погодби 1
  • погодимо 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • под 7
  • подај 2
  • подићи 1
  • подлију 1
  • подлише 1
  • подмићујете 1
  • подне 1
  • поднесе 1
  • подноси 1
  • подозривих 1
  • подржи 1
  • подручја 1
  • подручје 1
  • подугачак 1
  • пође 11
  • пођемо 1
  • пођох 1
  • пођоше 1
  • пожали 1
  • позајмио 1
  • позајмице 1
  • позва 1
  • позеленио 1
  • позидаше 1
  • познаје 1
  • познајем 2
  • познанство 1
  • познати 3
  • познаћете 1
  • позориште 2
  • поизваљивано 1
  • појас 1
  • појасом 1
  • појасу 1
  • појурише 1
  • показа 1
  • показује 1
  • поклизну 1
  • покојног 1
  • покрету 1
  • пола 2
  • полази 1
  • полако 4
  • поласака 1
  • поласку 1
  • полића 1
  • полици 1
  • полицији 1
  • положне 1
  • помаже 1
  • помало 2
  • помамио 1
  • поменем 1
  • пометали 1
  • помињати 2
  • помињем 1
  • помисли 2
  • помичу 1
  • помишљате 1
  • помог 1
  • помоле 1
  • помоли 1
  • понајвећу 1
  • понајлак 1
  • понашање 1
  • понео 1
  • Понео 1
  • понесе 6
  • понесеш 1
  • понеси 1
  • Понеси 1
  • понети 2
  • понешто 1
  • понизно 1
  • поноћи 1
  • понудим 1
  • понудише 1
  • поодавна 1
  • поодмори 1
  • поп 22
  • Поп 7
  • Попа 1
  • попа 9
  • попе 6
  • попео 1
  • попије 3
  • поплаве 1
  • поплашено 1
  • Попне 1
  • попови 1
  • попову 1
  • попрети 2
  • попу 1
  • поранити 1
  • поред 2
  • порезу 1
  • посади 1
  • посао 2
  • поскупо 1
  • посла 4
  • послана 1
  • После 3
  • после 6
  • послеподне 1
  • послом 1
  • послу 1
  • послужи 1
  • посрћући 1
  • поставише 1
  • постарији 1
  • постати 1
  • постриженом 1
  • потанко 1
  • потапка 1
  • потврди 5
  • потврдио 1
  • потврђују 1
  • потегне 1
  • потегни 1
  • потера 1
  • потеса 2
  • потеци 1
  • Потеци 1
  • потише 1
  • потпазили 1
  • потркушица 1
  • потрудише 1
  • потрчаше 1
  • потукоше 1
  • потући 1
  • потуцају 1
  • потучени 1
  • поуке 2
  • Поустајаше 1
  • поучио 1
  • поучних 1
  • похаба 1
  • похабана 2
  • похита 1
  • похитајте 1
  • походио 1
  • поцрни 1
  • поцупкују 1
  • почасте 1
  • почашћен 1
  • поче 11
  • Поче 2
  • почека 1
  • почела 1
  • почели 1
  • почем 1
  • почео 2
  • Почесто 1
  • почетка 1
  • почеће 2
  • почињу 1
  • почитују 1
  • почне 1
  • почучну 1
  • пошали 1
  • пошао 2
  • пошло 1
  • поштен 1
  • поштене 1
  • поштени 1
  • поштеног 2
  • пошто 5
  • поштује 1
  • поштују 1
  • Права 1
  • правда 1
  • правници 1
  • Право 1
  • право 13
  • празне 3
  • празника 1
  • празним 1
  • празнина 1
  • практикант 1
  • пранга 2
  • прасаца 1
  • прасенце 1
  • прасци 1
  • пратио 1
  • прва 1
  • први 8
  • пре 10
  • преварити 1
  • Превоја 1
  • Превоју 1
  • преврте 2
  • пред 16
  • преда 2
  • предаде 1
  • предајући 1
  • предњем 1
  • предњи 2
  • пређа 2
  • пређу 2
  • презадужен 1
  • прекидало 1
  • прекиде 4
  • Прекјуче 1
  • преклане 1
  • преко 3
  • прекорно 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • према 2
  • преместио 1
  • премеће 1
  • препеченица 1
  • препеченице 1
  • пресвисла 1
  • прескупио 1
  • претпостављеним 1
  • прећавац 2
  • преша 1
  • при 2
  • прибивши 1
  • прибише 1
  • привали 2
  • привикну 1
  • придигнув 1
  • Приђе 1
  • приђе 3
  • призивају 1
  • признати 1
  • призову 1
  • пријатан 1
  • пријатеље 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • прилику 1
  • прилично 2
  • приљежним 1
  • пример 3
  • примети 2
  • прими 1
  • припијајући 1
  • природа 1
  • пристаје 1
  • пристао 1
  • присташе 1
  • приступише 1
  • притврдити 1
  • Притеже 1
  • притеже 2
  • притужила 1
  • прихватиће 1
  • прича 3
  • приче 1
  • пришав 1
  • пришао 1
  • Прљинама 1
  • проби 1
  • пробили 1
  • провесор 1
  • провесоре 1
  • проветрену 1
  • проглавио 1
  • прода 4
  • продавати 1
  • продај 1
  • Продаја 1
  • продаја 3
  • продаје 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продао 1
  • Продао 1
  • продати 2
  • продато 1
  • прође 3
  • Прође 3
  • прозор 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • проклетиња 1
  • прокопкају 1
  • променимо 2
  • промену 1
  • промисли 1
  • промишља 1
  • промукоше 1
  • пропадне 1
  • пропалици 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • пропио 1
  • прорачунавши 1
  • прорачунамо 1
  • прорачунасмо 1
  • просјак 1
  • прост 1
  • прости 1
  • просто 1
  • Просто 1
  • прострте 1
  • проћи 2
  • професор 4
  • процену 3
  • прошапута 1
  • прошле 1
  • прси 1
  • прст 3
  • прсте 1
  • прстом 2
  • пружи 2
  • пружити 1
  • Прхово 1
  • псује 1
  • пукне 1
  • пукнуо 1
  • пукнути 1
  • пулија 1
  • пун 2
  • пуне 2
  • пуно 1
  • пуну 2
  • пусти 1
  • пустим 1
  • пустио 1
  • пут 13
  • пута 12
  • путем 2
  • путујући 1
  • пуца 1
  • Пуца 1
  • пуцају 1
  • пуцњава 1
  • пуши 3
  • пушка 1
  • пушкомет 2
  • пушта 1
  • равна 2
  • равних 3
  • рад 2
  • Радан 47
  • Радана 2
  • Радане 12
  • Раданов 1
  • Раданова 1
  • Радановић 1
  • Радановој 1
  • Раданову 1
  • Раданом 2
  • Радану 1
  • Ради 1
  • ради 8
  • радили 2
  • радин 1
  • радите 1
  • радиш 2
  • радом 1
  • радостан 1
  • радошћу 1
  • раду 1
  • рађа 1
  • Ражањ 1
  • ражањ 2
  • ражљути 2
  • ражња 1
  • разбацује 1
  • разви 2
  • развише 1
  • развраћа 1
  • развраћао 1
  • разгледајући 1
  • разговарају 1
  • разговетно 1
  • разговор 3
  • разговора 2
  • разговоран 1
  • разговору 2
  • разгори 1
  • разгрејао 1
  • разгрте 2
  • раздрешио 1
  • разилазе 1
  • разишли 1
  • разлеже 1
  • разлепршале 1
  • разна 1
  • разнолик 1
  • разумевали 1
  • разумео 1
  • раја 1
  • ракија 1
  • ракијска 1
  • ракију 2
  • раме 3
  • рамена 2
  • раменима 1
  • раменом 1
  • рамену 2
  • рано 1
  • распетља 1
  • растаде 1
  • растану 1
  • расте 3
  • растопе 1
  • растресете 1
  • растурао 2
  • рачунање 1
  • рачуну 1
  • рђа 1
  • ревносан 2
  • ревносним 1
  • ред 3
  • редак 1
  • редом 2
  • реду 5
  • режњем 1
  • рекао 2
  • рекне 1
  • рекнеш 2
  • рекоше 2
  • репићима 1
  • републиканаца 1
  • републику 2
  • ретко 2
  • рећи 16
  • Реци 1
  • реци 4
  • реч 2
  • рече 36
  • речи 1
  • решето 1
  • рже 1
  • рибе 2
  • рибу 1
  • робијаш 1
  • Робијаш 2
  • робије 1
  • робији 1
  • робију 1
  • рогатима 1
  • родољубивом 1
  • ројеви 1
  • рока 1
  • роткве 1
  • рубље 2
  • руди 1
  • ружно 3
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукама 2
  • руке 14
  • руком 8
  • руку 3
  • руно 1
  • руци 3
  • руча 1
  • с 46
  • са 16
  • сабор 3
  • сабора 1
  • сабору 1
  • Сав 1
  • сав 3
  • сагори 1
  • Сад 11
  • сад 33
  • сада 1
  • сажали 1
  • сажаљиво 1
  • сазидао 1
  • саклони 1
  • салета 1
  • Салета 1
  • сам 35
  • сама 2
  • Само 11
  • само 26
  • самог 3
  • самом 1
  • саму 2
  • саопшти 1
  • Сармашевић 1
  • Сармашевића 2
  • сасвим 3
  • саслушао 1
  • сата 2
  • сатрео 1
  • сахат 2
  • сачува 4
  • сачувај 1
  • сва 1
  • свака 1
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свако 1
  • сваког 3
  • свакојако 1
  • сваком 3
  • свачије 2
  • све 37
  • Све 6
  • свеједно 1
  • свему 1
  • Свет 1
  • свет 7
  • света 1
  • светина 1
  • Сви 5
  • сви 6
  • свима 4
  • свињче 1
  • свира 1
  • свирају 2
  • свирање 1
  • свирка 1
  • свисне 1
  • свих 1
  • свог 5
  • Свога 1
  • свога 4
  • свој 5
  • своје 9
  • својим 5
  • својих 2
  • својој 6
  • своју 2
  • свом 3
  • своме 2
  • сврати 2
  • сврдо 6
  • сву 2
  • свуд 1
  • свуда 2
  • Свуда 4
  • Свуче 1
  • се 343
  • себе 1
  • себи 3
  • севте 2
  • седе 1
  • седећи 1
  • Седи 1
  • седи 7
  • седиш 1
  • седне 1
  • седнемо 1
  • седоше 1
  • секну 1
  • села 8
  • селима 2
  • село 1
  • селу 2
  • сељак 4
  • сељака 3
  • сељани 1
  • сељаци 2
  • сељачкога 1
  • сењаком 1
  • сео 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сеоског 1
  • Сервус 1
  • сести 1
  • сети 1
  • Сећаш 2
  • сећи 1
  • сехира 2
  • си 25
  • Сиђе 1
  • сила 4
  • силазих 1
  • силом 1
  • Сима 1
  • Симе 1
  • Симеуновић 1
  • Симо 1
  • Симу 1
  • син 1
  • синова 1
  • синџиром 1
  • сипљу 1
  • сир 1
  • сири 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 7
  • сиромаха 1
  • Сирочад 1
  • сит 1
  • ситном 1
  • сићани 1
  • сиџадету 1
  • сјајних 1
  • сјаше 1
  • скамени 1
  • скапавај 1
  • скаредне 2
  • ске 2
  • скинем 1
  • Скинути 1
  • скинути 2
  • скинуто 1
  • скинућу 1
  • склонити 1
  • скоро 2
  • скот 1
  • скоту 1
  • скочи 1
  • скромне 1
  • скромно 1
  • скрпим 1
  • скупа 1
  • Скупљена 1
  • Скупо 1
  • скупо 4
  • слави 4
  • славно 1
  • Славу 1
  • сланим 1
  • слатко 1
  • слегне 1
  • слежем 1
  • слична 1
  • слободно 1
  • словца 1
  • сложише 1
  • Слуга 1
  • служавнику 1
  • Служите 2
  • слушају 3
  • слушам 1
  • слушао 2
  • слушати 1
  • смахнув 1
  • смеје 4
  • смелости 1
  • смем 1
  • смео 1
  • сметлишта 1
  • смеха 2
  • смеху 1
  • смешећи 2
  • смеши 1
  • смирило 1
  • смо 7
  • Смотри 1
  • смотривши 1
  • снађе 1
  • снебивајући 1
  • снисхођењем 1
  • сну 1
  • снуждено 1
  • Снуждио 1
  • со 3
  • соби 2
  • собом 1
  • собу 1
  • совру 1
  • содом 1
  • солдати 1
  • соли 3
  • социјалну 1
  • спаде 1
  • Спаде 1
  • сподби 1
  • спомињати 1
  • спомињем 1
  • спор 4
  • спрда 2
  • спрдајући 1
  • спрдње 1
  • спрдњу 1
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спреман 1
  • Спреми 1
  • спреми 3
  • Спремим 1
  • спремимо 2
  • спремио 2
  • Спремите 1
  • спремна 1
  • спустио 1
  • спушта 1
  • сребра 1
  • среди 1
  • средства 1
  • срез 1
  • среза 1
  • срезом 1
  • срезу 3
  • среска 1
  • Среска 1
  • среску 1
  • Сретена 2
  • сретне 1
  • срећа 1
  • срећна 2
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срећу 1
  • сркне 1
  • српа 1
  • српом 1
  • Стаде 1
  • стаде 4
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стакло 1
  • стало 1
  • стане 1
  • станем 1
  • стани 2
  • Стани 4
  • станиде 1
  • Станка 1
  • Станоје 1
  • стање 1
  • стао 1
  • стара 1
  • старе 1
  • старешина 2
  • старешине 4
  • старешини 1
  • старешину 1
  • старије 1
  • старијега 1
  • старих 2
  • старо 2
  • стару 1
  • стасу 1
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварима 1
  • створила 1
  • сте 8
  • стегли 1
  • стегло 1
  • Стегни 1
  • стекао 1
  • Стенчића 1
  • Степан 1
  • Степана 1
  • стече 1
  • стигао 1
  • стигне 2
  • стигоше 2
  • стиже 1
  • стићи 1
  • сто 5
  • Стојан 1
  • стоји 4
  • Стојнића 1
  • стоку 1
  • столицама 1
  • столице 1
  • столове 1
  • столом 5
  • столу 2
  • стотине 1
  • страда 1
  • стражњи 1
  • стране 6
  • страни 1
  • страну 3
  • страха 2
  • страхом 1
  • страшније 2
  • страшно 2
  • стрвине 1
  • стресе 3
  • строга 1
  • стрпа 1
  • стрпљења 1
  • струк 1
  • су 30
  • суд 1
  • судио 1
  • суду 2
  • сукненим 1
  • сумња 2
  • сунце 1
  • супрет 1
  • суровом 1
  • сурутке 1
  • сустигох 1
  • сутра 3
  • Сутра 4
  • сутрадан 3
  • суше 1
  • та 1
  • Та 20
  • таван 1
  • тај 11
  • таквог 1
  • таке 2
  • таких 1
  • Тако 3
  • тако 55
  • таког 1
  • такоме 1
  • Талира 1
  • талира 6
  • Таман 2
  • Тамо 1
  • тамо 9
  • тапија 1
  • Тапија 1
  • тапију 1
  • тапшати 1
  • тачке 1
  • Твој 1
  • твоја 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • тврд 1
  • Те 1
  • те 66
  • тебе 3
  • теби 1
  • Теби 1
  • тегли 1
  • теже 4
  • тек 18
  • Тек 3
  • тело 1
  • теме 1
  • тера 1
  • терај 1
  • терета 1
  • тешка 2
  • ти 113
  • Ти 6
  • тим 4
  • тих 1
  • тише 1
  • тишина 1
  • тканице 1
  • то 69
  • То 9
  • тоболаца 1
  • тог 1
  • Тог 1
  • тога 5
  • тој 2
  • токорсе 1
  • Толи 1
  • толико 4
  • толикој 2
  • том 5
  • томе 2
  • торба 2
  • торбе 3
  • торби 2
  • торбом 1
  • торбу 8
  • точак 1
  • тражи 1
  • траљаво 1
  • трбух 1
  • тргнув 1
  • тргнувши 1
  • трговати 1
  • трговина 1
  • трговца 1
  • трговчићи 1
  • тргоше 1
  • тргује 1
  • треба 7
  • требају 1
  • требали 1
  • требало 4
  • трезан 1
  • трећа 1
  • трећи 3
  • трећу 2
  • трже 2
  • три 14
  • триста 1
  • трку 1
  • троје 1
  • трошкове 1
  • Трудом 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • Тссс 1
  • Ту 15
  • ту 27
  • туда 1
  • туку 1
  • тур 1
  • туробан 2
  • тутнеш 1
  • Туцнемо 1
  • туче 1
  • тучом 1
  • туш 2
  • тушта 1
  • ћарио 1
  • ћата 1
  • ћате 2
  • ћати 1
  • ће 44
  • ћевапчић 1
  • ћевне 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 7
  • ћете 2
  • ћеш 8
  • ћилими 1
  • ћрррр 1
  • ћу 12
  • ћуд 1
  • ћупић 1
  • ћуприје 1
  • ћупријом 1
  • ћуприју 1
  • ћутали 1
  • У 14
  • у 179
  • уабоноси 1
  • Уби 2
  • убрза 1
  • убрзо 1
  • убриса 2
  • уважити 1
  • уваљан 1
  • увек 5
  • уверава 1
  • уверавати 1
  • увиђати 1
  • увијао 1
  • уво 1
  • угазио 1
  • угарак 2
  • угледа 1
  • угљен 2
  • угосте 1
  • угрејао 1
  • ударен 1
  • Удари 1
  • удари 3
  • ударише 1
  • удела 1
  • удри 1
  • удуби 1
  • уђе 2
  • Уђем 1
  • уз 3
  • уза 4
  • узајмио 1
  • узалуд 1
  • узверише 1
  • узвикну 4
  • узгред 2
  • узе 9
  • узевши 1
  • узео 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узима 2
  • узимам 2
  • узимаш 1
  • узимље 1
  • узјазбен 1
  • узјазбио 1
  • Узловић 18
  • Узловића 1
  • Узловићево 1
  • Узловићу 3
  • узме 1
  • Узме 1
  • узмеш 1
  • узорвано 1
  • ујака 1
  • укварити 1
  • украде 1
  • укрутили 1
  • улагујући 1
  • улазиш 1
  • улете 1
  • улогу 2
  • уљудно 2
  • Умало 1
  • умедоше 1
  • уместо 1
  • Умећу 1
  • умеш 2
  • умивен 1
  • умири 1
  • унесе 1
  • униформа 2
  • униформе 1
  • униформисане 1
  • уноси 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • упада 1
  • упаде 1
  • упамтио 1
  • уписа 1
  • упита 33
  • упиташе 4
  • уплашио 1
  • уплетен 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управом 1
  • упрепашћено 1
  • упропастио 1
  • упусти 1
  • Упути 1
  • урадиш 1
  • уредили 1
  • усеве 1
  • уседе 1
  • ускакујући 1
  • усне 1
  • усниш 1
  • успремајући 1
  • Усред 1
  • усред 2
  • уста 2
  • устави 3
  • Устаде 1
  • уступити 1
  • устури 1
  • Утаја 1
  • утаја 2
  • утом 1
  • Утом 4
  • ући 1
  • ухвати 3
  • уче 1
  • учесташе 1
  • учи 4
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинити 1
  • учинише 1
  • учитељ 6
  • учитеља 2
  • учитељи 2
  • учитељима 1
  • учиш 1
  • ушију 1
  • уштипци 1
  • Ушушкао 1
  • фајерунт 1
  • фес 2
  • финог 1
  • флашу 2
  • фонда 1
  • ха 13
  • Ха 5
  • хааа 1
  • Хај 1
  • хајд 3
  • Хајд 4
  • хајде 1
  • Хајде 8
  • Хајдемо 1
  • хала 2
  • халачу 1
  • хале 1
  • хаљине 1
  • хапс 1
  • Хвала 2
  • хвала 4
  • хвале 1
  • хвали 1
  • хвалити 2
  • Хе 3
  • хеее 1
  • хеј 2
  • Хеј 5
  • Херцеговина 1
  • хита 2
  • хитро 1
  • хладне 1
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • хм 2
  • Хм 3
  • хода 2
  • ходају 1
  • Хоћаше 1
  • Хоће 2
  • хоће 8
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 2
  • хоћете 4
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 4
  • хоћу 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 3
  • хтедосмо 1
  • хтео 1
  • хуке 1
  • хукне 1
  • цванцик 2
  • цванцика 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • целој 1
  • целу 1
  • цените 1
  • ценка 1
  • цео 2
  • церека 2
  • Цигани 2
  • Циганима 1
  • циганској 1
  • цигару 1
  • цика 1
  • цицваре 1
  • циче 1
  • цичи 1
  • црвеним 1
  • црква 1
  • цркве 4
  • цркви 2
  • цркву 4
  • црн 4
  • црне 1
  • црни 3
  • црно 1
  • црну 1
  • чавака 1
  • чак 9
  • чакмака 1
  • чакширама 1
  • чарапе 1
  • чардаш 1
  • чаршији 1
  • час 2
  • част 3
  • частило 1
  • Частило 1
  • чаше 4
  • чашу 6
  • чварак 1
  • чека 2
  • чекао 1
  • чекаш 1
  • чељад 1
  • чест 1
  • честит 2
  • често 3
  • четири 2
  • чешће 1
  • чибука 1
  • чибучићем 1
  • чивит 1
  • Чивутину 1
  • чији 1
  • Чим 2
  • чим 4
  • чиме 1
  • чин 1
  • чинећи 2
  • чини 4
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чиновника 1
  • чиновници 1
  • чист 2
  • чиста 1
  • чисти 2
  • Чисто 2
  • чисто 9
  • чистом 1
  • чисту 1
  • Читав 1
  • читав 5
  • читава 2
  • читавих 1
  • Читаву 1
  • читају 1
  • читали 1
  • човек 9
  • човека 5
  • Човеку 1
  • човеку 3
  • чувају 1
  • чувао 1
  • чуда 1
  • чудевенија 1
  • чудећи 2
  • чудим 2
  • чудити 1
  • чудна 1
  • чудо 3
  • чује 4
  • чују 1
  • чуо 1
  • чуше 2
  • џумбус 1
  • Ш 1
  • ш 10
  • шака 1
  • шал 1
  • шала 2
  • шале 3
  • шали 1
  • Шалим 1
  • шаљем 1
  • шапа 3
  • шапћући 3
  • шапуће 1
  • шаренице 1
  • шевар 1
  • шеве 1
  • шездесет 1
  • шенуо 1
  • шест 1
  • шета 2
  • шећер 3
  • ШЕЋЕРА 1
  • шећера 32
  • шећером 1
  • шиша 1
  • шишам 1
  • шкиљи 1
  • школе 1
  • шљивар 1
  • шпага 1
  • Шта 17
  • шта 47
  • штедећи 1
  • Штета 1
  • штета 3
  • штете 1
  • штети 3
  • штетујем 1
  • штиклом 1
  • Што 8
  • што 96
  • штогод 2
  • штошта 1
  • штрудлу 1
  • штуца 1
  • шћера 1
  • шубари 1
  • шуми 1
  • шут 1
  • шушка 1
  • шушкају 1
  • шушнуло 1
11069 matches <
 вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В 
ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн 
тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом 
Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла 
 ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори  
е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак 
ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до 
ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр 
еби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у ре 
то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S}  
е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, 
лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки  
а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — 
 гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њ 
се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело 
, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај 
и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.< 
ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес 
!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе 
о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка 
 други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се глав 
епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене  
 ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да  
та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи 
восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш бук 
п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Да 
<p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p>  
ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их  
ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошт 
авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Да 
нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р 
Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. 
све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко 
о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> < 
Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове  
жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв 
и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир 
подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач 
у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ 
ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч 
 нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и 
</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је  
ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је 
. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе 
 је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и 
 <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дука 
ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн 
 што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити 
ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још  
ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги 
. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и 
од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план 
S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи 
у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни  
 ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из  
p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе 
жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још 
о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани  
сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та 
S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр 
уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл 
но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би 
 оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину 
 тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> 
гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис 
паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као  
сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно 
зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног  
 не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p>  
е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако  
окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о 
ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат 
онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни  
 Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет 
ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни 
па.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше  
сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе 
у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л 
ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур 
по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи 
и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа 
 пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа 
а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј 
 кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир 
p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан  
есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</ 
ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура  
рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле 
 него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S 
 Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав 
крњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт 
, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме 
а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господ 
.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из 
у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче 
је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ 
 чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле 
ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша 
читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог  
вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н 
д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла 
 да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мисл 
придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како 
, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p>  
само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, 
Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе 
лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз 
о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она неча 
де, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај  
омаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад 
е, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед 
га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап 
 нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја 
а и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи 
е га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} С 
 <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цр 
редњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан 
чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу 
адан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па  
 упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у 
вио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што 
х је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>—  
ерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> 
нако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не б 
еки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p 
 нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан 
е старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао. 
до те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, 
.. — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није 
 па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу  
тан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ 
 један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ 
вако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо 
ет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја шт 
идев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан 
е по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо  
 дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p 
 кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде 
 спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас 
јим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад 
ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те 
може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер 
— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Даш 
а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. 
; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, 
»Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко 
ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д 
а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре 
ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до 
ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к 
о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р 
ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл 
</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама м 
 велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! 
?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</ 
 понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>—  
 рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б 
<p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту 
не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. 
еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по 
петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с 
т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу 
— одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре 
 и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан 
 па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр 
ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак 
агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н 
нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав 
ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е 
Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » 
то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да 
ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај 
, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она 
<p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да 
 брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати 
 и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пред 
идео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Е 
им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по 
с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож 
своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт 
 мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш 
е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез 
̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем 
ву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни 
ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из 
 снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — 
сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — 
у? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј 
што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба 
у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн 
ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли 
ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И свак 
пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш 
 је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз  
пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг 
 вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с 
новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло 
 угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад 
траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да 
у — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — т 
 натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало  
?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни 
 вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш 
а из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ  
људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета 
 што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p 
 се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе 
би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре 
} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш? 
дало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— С 
 њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од 
гу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па 
 по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нис 
ела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн 
д сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец 
о — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући 
кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в 
црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и 
закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се 
то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н 
, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — 
идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што  
у жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p 
...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад 
о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м 
било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до  
го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!. 
обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— До 
ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард 
је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот 
ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви 
жи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш 
ађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д 
балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори 
е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп  
рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још ка 
е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је 
 запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је 
би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је  
 те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п 
Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово 
и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами 
верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро 
о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан 
S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти 
з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез,  
 Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како 
ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухв 
н има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа 
, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пре 
S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} К 
и нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци 
ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. 
део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S 
а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. 
них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио  
ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. 
 знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт 
з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се П 
 овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или  
о!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је  
узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S}  
ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци 
кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од 
шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош 
p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи 
, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се 
стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п 
у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже  
 што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст,  
тета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам 
инара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни 
нолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор 
лазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је 
 ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска 
мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн 
чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар 
и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. 
е наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји 
.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек 
е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет  
о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п 
/p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п 
више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л 
.</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м 
.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пић 
у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи 
тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п 
опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К 
Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се го 
 посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак 
 цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о 
 ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш 
...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p>  
ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> < 
ћи се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p 
оје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома  
} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би л 
 три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо 
у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с 
 тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! 
е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч 
— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете  
еког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду 
и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у  
о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з 
 упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ов 
ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш 
ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа в 
оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи  
 тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави 
шу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на  
ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први 
ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см 
 није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S 
 преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по  
м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену 
абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам 
у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више  
т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад 
ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ре 
у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде 
{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет 
ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти  
на.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш 
рђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т 
 прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! —  
а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда 
родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр 
шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и  
у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи 
петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п 
аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т 
те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали  
ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен 
не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија  
лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе 
јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје  
... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p 
 ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино 
иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи 
у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узло 
 бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли  
ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта 
 се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ 
 Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те 
и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси  
 рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— 
 човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О 
га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, к 
и дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p>  
p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола,  
му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес 
би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. 
 шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз  
} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука 
дмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му  
то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} 
естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа 
с, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко...  
вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца —  
чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p 
ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту тр 
ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра 
 што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам  
« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш 
p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, 
!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И 
олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S}  
се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше 
је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ  
ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в 
адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео 
аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира 
 нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар 
.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље  
 О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук 
 или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так 
љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра 
{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и 
ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз 
ли чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно  
ине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће  
мље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси 
стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр 
 бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р 
.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко 
осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> 
Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа 
 <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе 
:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми пр 
уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех 
нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж 
ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богам 
н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка 
ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет 
ог Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S}  
...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти б 
у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. 
а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те  
век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала 
е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како 
о поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо 
...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а 
дине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета 
 су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди  
 вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј 
в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође  
} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста 
сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју  
сти« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће  
је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не 
са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ 
S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, 
.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</ 
е:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, госп 
о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина 
 спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде 
 то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S 
д њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас 
 смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је  
шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов  
тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> 
 — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Нег 
о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек,  
асенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту 
во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас 
а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста 
рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д 
иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере 
на... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис 
S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — у 
 Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође 
 ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему  
о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи 
— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб 
? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му  
 да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго 
ав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате  
е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином 
 његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад 
господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на  
 да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих 
ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с 
не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з 
} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр 
бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год  
ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис 
. стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ 
м, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп 
 корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу 
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — 
јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето о 
>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно 
ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј 
ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и вета 
ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — 
е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с 
 немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо 
ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл 
па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко 
едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ 
изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта? 
!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — н 
ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо 
огађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, прив 
 Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ј 
их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме 
 га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако стар 
 бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећ 
ета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п 
Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо  
мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет,  
 да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви 
... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, х 
ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се 
ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> 
њена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр 
 рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и  
а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Р 
о, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? 
ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p 
ад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> < 
стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем к 
— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали 
.{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт 
оли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</ 
есели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био 
него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти  
ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до 
а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет 
жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат 
стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не  
ут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш 
ари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш? 
ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни 
ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в 
богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек 
равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима  
у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не 
 то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>—  
обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> < 
шо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући 
празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с 
а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио  
ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, го 
е, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих  
о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув вол 
пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об 
прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — пр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу 
и?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н 
ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко приди 
о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та 
 Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, 
 змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у т 
— нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо 
го зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан 
ли по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит 
p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p>  
у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт 
огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе  
дан од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв 
се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње 
>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би 
тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, гос 
трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци 
во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље 
а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Р 
их...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо 
, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. 
а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср 
/p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом  
идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше 
те боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој 
а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н 
рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с 
ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ 
гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр 
о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш  
че Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући  
како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврд 
уде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да 
ове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш 
ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане 
вани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Врти 
 шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се  
стук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким им 
 једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин 
а стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрда 
{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј 
дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — р 
дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде! 
Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он 
.{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу  
очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ 
ло бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год 
и узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми 
Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ 
вори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је 
онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али  
 толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се 
> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>—  
 упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. 
та један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S}  
е и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Ра 
етаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капет 
д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер 
а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат 
добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо 
 не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако 
зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати  
ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к 
 продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се  
p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн 
ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.< 
оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр 
 верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за  
машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само  
 Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб 
 се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж 
говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели км 
 врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат 
тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој  
ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не  
нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био 
еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им 
ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.< 
мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће 
ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. 
знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S 
хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем  
могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита 
го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! 
мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кме 
воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код  
х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> < 
оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену 
, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла 
ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан  
ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него  
} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так 
 — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... 
све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упи 
о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се му 
има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а 
а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска 
..{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>—  
рише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд 
ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем 
е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе 
ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т 
љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи 
олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. 
акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне го 
а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! 
.</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р 
то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, 
вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама 
Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један о 
екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. 
 иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост 
, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад 
само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би 
! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! 
о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј 
узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p> 
од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом 
ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш 
па...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил 
а је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. 
бићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде  
 то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети  
виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је п 
во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, 
 што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде 
S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, н 
 још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да  
 Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин 
, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поч 
те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми 
ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. 
, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда  
 Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао 
 А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не 
чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг 
опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Т 
p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p 
о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ 
тиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — п 
велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче оп 
ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш 
Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја 
 господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја 
« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг 
 наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о 
звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у 
 из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути 
 је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели 
Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, 
и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в 
ољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да пон 
 соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p 
ворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓ 
Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас,  
 руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли 
купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти 
и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите 
 ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и 
ит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун  
буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. —  
ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та 
о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за 
кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг 
.{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би  
ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као дос 
узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну ј 
»за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон 
д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим 
ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко 
...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом  
а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S 
гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци 
} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он 
ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу.  
ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск 
 <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да 
ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како  
не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе 
је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д 
его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље инт 
то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не  
писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук 
ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, н 
Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их 
знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М 
сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. 
а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр 
ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н 
ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст 
 шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода  
е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго 
Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п 
ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није т 
 <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка 
цу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок,  
та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни  
} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м 
спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо —  
 годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да  
/p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с 
во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи 
мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера 
— дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се  
камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћат 
трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б 
опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?«  
 ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д 
м је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав 
 уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о 
премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се  
 мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова  
ти најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — п 
еднемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо 
 кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} 
х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се 
тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви 
емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</ 
аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к 
захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за  
..</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и 
богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели 
.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не  
бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. 
 капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се  
ко празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се  
што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси  
анџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к 
?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са 
ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник 
сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>У 
петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише 
љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце 
им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го 
е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани 
авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге 
ао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали  
ао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, мо 
гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господи 
 је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, 
ј куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом  
о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з 
 даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ 
рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општинск 
!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и 
тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: 
 Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров 
тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви 
— откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p>  
казио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа 
ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У  
шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да 
 оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S 
 Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр 
дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p>  
е не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по 
некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар  
 у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.< 
варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па  
ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} 
 да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ 
у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! 
шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господин 
идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в 
мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » 
ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил 
ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека  
 што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она  
му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја —  
а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј 
 право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли 
а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб 
 али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда 
е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S}  
ри... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи 
.</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз 
о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поч 
але и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила 
а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни  
.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не 
 се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли  
аничној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку 
 опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у  
јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. 
и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S 
 некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде 
дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и  
{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сео 
о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, т 
то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о 
ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капе 
рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им 
здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с 
е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг 
годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп 
рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, пева 
и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, 
 лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе 
— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет профес 
?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> < 
, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:< 
 не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је 
на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као 
а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракн 
!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити  
ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Н 
а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p>  
тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит 
ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави 
Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</ 
земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку 
а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; 
е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил 
и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{ 
во свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа 
се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти п 
капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана  
рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке 
ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц 
а?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин 
гатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, бо 
о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде  
— и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! 
раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>—  
...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко  
ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази  
н.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p>  
ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, х 
p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из 
Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни 
рет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> < 
н оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То  
 ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја теб 
 не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он 
Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра 
адане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д 
вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и о 
е уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш 
поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да 
иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг 
е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а 
 паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. 
{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г 
тимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их  
 опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез 
и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале 
и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с 
гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к 
 капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на 
але? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p>  
ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је бр 
 Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о 
 Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам 
е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л 
м није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми кази 
е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г 
едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... 
шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш 
вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако  
ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу 
ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба 
к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако  
чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ 
 глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече:  
и шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед 
и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S 
 пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе 
аду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле 
е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна 
/p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш 
нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в 
е?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако 
адевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани  
 чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд 
рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи  
дати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј 
огледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш с 
p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> < 
 одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p> 
ејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани 
 страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу 
дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксуз 
S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од  
 Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, бра 
оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Жи 
ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије  
 маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа 
ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша 
заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то  
 трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом  
{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и  
ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини 
петане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да 
лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. 
— гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти  
издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му  
падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... 
на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш 
 мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око 
да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » 
иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.«  
копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, госпо 
 ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако 
ке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити,  
{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград 
е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош 
е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упи 
p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се 
е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле 
м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, 
а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну  
»многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у 
 опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима  
орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекид 
мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част с 
ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи к 
 шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, 
{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш 
 и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал 
а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ  
 их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из ва 
стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква 
Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> 
 дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! 
тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са 
 један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак 
ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи 
 Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли т 
е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој 
зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз 
 по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад 
S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме,  
ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истин 
људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S}  
абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} 
 капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере 
 најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде  
го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако 
</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св 
давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не 
о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на 
сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да 
и добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м 
 децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим  
ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р 
у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек  
тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал 
 па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто 
о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а 
но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које  
петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на 
ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де 
поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то 
нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} 
ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је 
и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере 
<p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта 
пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S 
!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали 
S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те  
 главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме 
..</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p> 
ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из 
p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело  
ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</ 
кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па  
отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — за 
урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме 
— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — 
>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А 
{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал 
ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим 
 Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче  
 недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ 
но јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину пров 
че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи  
м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п 
че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а  
бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св 
сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње 
да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на  
му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка 
...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} 
у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се 
ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, 
 <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад 
 га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По 
 Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> 
 чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д 
 како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — 
ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њи 
!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узвериш 
ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве 
иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр 
еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци 
и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем 
 из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ 
ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да 
левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену к 
«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, 
иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка 
традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} 
н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви 
леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет 
о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> 
p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот 
е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S 
окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да 
ној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — 
 и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја 
 ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан 
ва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Де 
уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше к 
ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се  
 досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до  
ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које 
не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ 
во да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ 
у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошл 
траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: 
Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, 
 врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд 
амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш  
 тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан 
 осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да  
намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи 
, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста 
тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев 
ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос 
радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р 
ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц 
} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са 
етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... ре 
ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо 
ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у  
н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима 
>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора  
згубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В 
/p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо 
ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче 
о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. 
м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Сте 
сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре 
ану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл 
.{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли 
ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с 
ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б 
 капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д 
рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се 
 Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — од 
ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у  
 доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез  
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојно 
све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима 
 и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се рас 
ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т 
ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко 
 здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима  
— поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — 
} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му  
о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али —  
ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И 
 кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још  
 у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, д 
наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>—  
овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж 
та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат 
веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн 
викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва 
 Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти 
ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ 
Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре 
е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он 
брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта т 
 да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш ст 
ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати 
Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о 
кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала  
де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н 
е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г 
зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један о 
аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — 
види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј 
ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада 
 знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче  
етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б 
облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с 
у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, 
..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S 
једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр 
ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо —  
оранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл 
<p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих 
ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд 
 сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно 
 пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела 
Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од прода 
био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи 
ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите 
вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви 
 пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана з 
адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од  
, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчал 
> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мен 
и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште 
, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка 
нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, с 
 дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје;  
ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » 
 друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек,  
 дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето 
еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и 
ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да 
чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г 
дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О 
де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити д 
} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ 
 година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч 
 тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес 
ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S}  
и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дет 
.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н 
је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете 
јо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал 
 је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к 
 с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т 
и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што  
ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам  
{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост 
 Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још 
 небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам  
и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе 
један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в 
 већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук 
о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди 
тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео  
 У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу  
а!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, с 
оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед 
ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p 
} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S 
 — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнем 
ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом 
 Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес 
е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш 
 по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра 
о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар  
тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио 
 у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ 
говара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку 
зију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај 
рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м 
ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе 
скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто 
кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с 
 му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има та 
} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, з 
ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог 
— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам 
 тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не 
извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из  
ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра 
дећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То  
та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и 
 ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска  
751" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Ра 
анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на 
им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с 
затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се 
 коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр 
S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу 
 даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек 
..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него  
а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ  
, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ 
укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к 
адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да 
и кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип 
 море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м 
одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну 
} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} 
ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с 
ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш 
 па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о 
 му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није  
има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај 
реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид 
рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S 
 сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов 
т тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине 
 из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на 
 пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто  
 нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши 
господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — реч 
ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, 
сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » 
арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је  
д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по 
тише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан к 
троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓т 
и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо  
 нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ 
 то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи 
огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се 
 он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи пот 
ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле 
меха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а?  
 Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где  
да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р 
сад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је доб 
он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта вели 
изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> < 
; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу  
 онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо 
е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ 
 И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци  
Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка 
с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м 
ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу  
, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећ 
ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. 
лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних  
торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глав 
шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к 
 ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити 
> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав 
а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађен 
окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у 
ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све 
о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. 
ога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љуб 
шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос 
гавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т 
 чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита 
 — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете 
отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа 
Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог 
односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} К 
осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање 
 ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац 
м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би 
ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним 
} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о 
ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн 
шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ 
Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с 
аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве 
н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господин 
е, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да с 
 пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у 
ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к 
е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок 
ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна 
о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем  
акојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S 
ог Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст 
па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>—  
етан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу  
нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, го 
о да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р 
а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр 
 прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама 
ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина 
ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова ви 
 Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...< 
.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да 
 с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако 
пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к 
.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде  
ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако  
иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак 
м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље 
p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени п 
?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p> 
> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да  
богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и ј 
о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— 
 спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} 
о.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан  
 бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> 
/p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш 
рода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п 
{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале 
е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и  
оси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као 
S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи  
стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете 
ката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети.  
а се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ам 
ћа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се  
 капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен 
 онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви 
а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о 
 батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. —  
уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти  
ше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ 
ти иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— 
о неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам ба 
нас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас н 
ов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид  
им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капета 
а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S 
еши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није  
жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши  
го већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад 
 пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с  
Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без  
 једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ј 
та велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр 
, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десе 
ма...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к 
 накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако г 
море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е 
већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр 
 мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а 
 да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета  
 било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с 
два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на 
е ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим  
олове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.< 
реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син 
се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј 
е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к 
и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку 
ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите —  
 те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј 
 Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни 
вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али  
 учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар 
али их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капет 
слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се 
кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр 
Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п 
е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск 
ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба 
 Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу 
 Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу 
изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, 
гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн 
 већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци 
p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас 
чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове 
фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три 
} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев 
ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је 
певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако б 
ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н 
о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из 
ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја!  
Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај 
и деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати,  
.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја!  
ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те 
 је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А  
реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с 
ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к 
Section" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу 
 Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} До 
/p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код  
 <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> 
оорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — р 
!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — 
у.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Ха 
оље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела 
кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно 
 торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у 
S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. 
тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, је 
вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от 
 као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — ви 
} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. 
ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S 
и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале  
ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш 
 ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.< 
хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу 
ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н 
 би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте,  
пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре 
м столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п 
>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан град 
зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка 
 старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов 
ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> 
 већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр 
> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т 
што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! 
а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об 
огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти 
не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него 
е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић 
 ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н 
е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. 
о је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у 
шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо 
ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел 
ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и  
а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И  
оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп 
ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком  
алко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома 
читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак 
 то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч 
 ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату 
а у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве 
аставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен 
 трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па 
ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи 
— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ет 
ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо  
 од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи 
</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве 
 — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож 
} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! 
 <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се  
p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. 
тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п 
арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, 
вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед 
верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не  
мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли в 
— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ 
</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес 
је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То  
?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S}  
 <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.< 
сор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, бр 
 ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што  
же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин 
 се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с 
ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко 
!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама  
а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и 
аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера 
ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с 
признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање 
знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на 
те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком 
> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вол 
на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да 
апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, 
у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у  
ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ 
{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља 
и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар 
 не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну,  
а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је  
 спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван 
у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му 
Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p>  
 се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду,  
о те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, 
 руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S}  
, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид 
инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук 
{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад 
 шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта 
другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва 
 Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с 
целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ 
а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. 
и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! —  
а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да  
њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна  
ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н 
знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку 
<p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зо 
боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу 
 окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још 
р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн 
Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца 
, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт 
них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он  
това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц 
а господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин од 
расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки 
и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити би 
ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ 
о се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме 
 — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p 
 поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п 
 црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. 
д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. 
х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на  
и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит 
ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из 
 већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По нек 
д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур 
 те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир 
вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар  
 а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S}  
 <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>—  
 главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А ш 
а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед 
ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — 
 или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је 
промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз 
е до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите 
их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор 
тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао 
о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте 
ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с у 
ради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат 
 потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн 
ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али 
доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове 
{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако  
 изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се 
енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко  
и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита оп 
 зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м 
ругога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи 
ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> 
а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — уп 
етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед 
А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра 
 рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p 
ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег 
 и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд 
оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет 
ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по  
 И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т 
авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн 
а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т 
нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то 
а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S 
а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с  
ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б 
, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С 
дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем 
овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо 
ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ 
га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол 
ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. 
е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м 
 и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он 
оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко 
 мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом 
ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се 
где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко 
баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј 
шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже 
и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко 
} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не на 
е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна 
столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ 
однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д 
 пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо 
овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г 
..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ 
тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице,  
неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг 
да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један к 
није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч 
шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете 
 откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! —  
Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од 
екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн 
него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, 
о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о  
 у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о 
исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ј 
— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз 
S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе  
 ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут 
 <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине!  
о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек поне 
 вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Пр 
е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он 
оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече 
макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис 
 колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S 
 тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа 
ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о 
Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то —  
га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме!  
га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p 
груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} 
 али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист 
дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече је 
} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б 
Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова 
и што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на  
аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл 
 чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам 
ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к 
рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи 
данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо 
ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију 
си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јет 
 ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако  
есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у  
ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па 
, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели,  
и?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти 
и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка 
} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди  
</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{ 
ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат  
окопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре 
та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прес 
?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — 
воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При 
ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само  
... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п 
, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле,  
ом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се 
тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упит 
онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњ 
сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ј 
ла.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини 
дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да  
Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во 
 се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио 
је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не 
 натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... 
 тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад 
 си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор к 
 сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм 
сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу  
зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је 
и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра 
и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му  
{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату  
ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. 
ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези 
ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, 
говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рек 
здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво —  
 малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ 
 — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — ода 
иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им  
о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св 
еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости 
м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p 
ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша,  
ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н 
оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип 
уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к 
 изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О 
упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!. 
 рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга  
Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са  
 чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S}  
 да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута 
Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо 
душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну  
и, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб 
јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем 
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се 
! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет 
им помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће 
 жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п 
е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до 
Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ 
ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом 
а с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p>  
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали доб 
 шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр 
гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко 
ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н 
асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто 
деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к 
 <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Не 
/p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— 
бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв 
а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно  
 изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му д 
неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав 
уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави 
та, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, 
 погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече она 
митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од 
 букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р 
оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша 
ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет 
 а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заи 
 <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Мо 
ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там 
и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи 
да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г 
Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља  
наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад 
{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о 
још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн 
 бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво  
ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа 
ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради 
из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален  
ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text>  
 весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па 
какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос 
и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се 
у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо 
 онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани 
их.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Пет 
, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј 
е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета 
барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по 
 га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног 
руштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S}  
 дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} За 
ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн 
аље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу 
ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач.  
 нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама 
... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену 
 он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једн 
ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ 
S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће 
Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не 
..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први изми 
иш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли 
ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква 
 — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по  
еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по 
х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д 
 чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше 
и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з 
еш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.< 
 и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по 
е! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ 
 са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! —  
 да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш 
то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка 
 док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми  
! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. 
мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката 
/p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...< 
о ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ 
ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр 
 — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поч 
почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру 
е за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Леп 
 отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г 
 га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију н 
то је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интере 
ша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, 
са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п 
а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ 
те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. 
ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са 
д је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде 
ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да 
о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з 
 је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> < 
ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О 
луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све  
 целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х 
 <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит 
 паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к 
прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти 
шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко 
мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши 
 и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима  
иретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто 
 свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош 
етан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та 
и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет 
S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк 
т и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... 
 па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, ве 
 па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — поч 
{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в 
̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад 
 кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један роби 
<p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла 
 на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав 
н што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шп 
 неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д 
во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр 
Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S}  
стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се 
а.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећ 
кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д 
 хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко 
 Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка  
е растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој в 
 броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр 
е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, 
г капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре 
а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше 
и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине 
ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Б 
шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у 
куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну 
ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран 
гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... 
оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н 
иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и 
т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господин 
p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заист 
вид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити 
о ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{ 
пет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га  
»републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја 
ла! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на тав 
 да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује 
сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну 
ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал 
ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет 
 и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво 
/p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господи 
том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали  
 пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м 
ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је  
чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта 
— упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће 
е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к  
ни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... 
еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл 
е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не 
 Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли 
вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу 
се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » 
да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га 
у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као 
ме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по 
> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, о 
и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу д 
 — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није с 
 А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде 
че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха 
S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> 
то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не 
дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к 
 <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S}  
у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет 
излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте ње 
 ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он 
доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке 
не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп 
<p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај 
 главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено 
епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече 
{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им  
за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де 
ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј 
им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да  
 од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја 
овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се  
 би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце  
где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу  
, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p 
} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св 
а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта ра 
>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дел 
p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши 
опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн 
диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ 
лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с 
по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у 
се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Дед 
} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра 
дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов 
м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пај 
имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга 
е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би 
оду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили  
 здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст 
} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м 
а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вун 
и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин 
а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти 
 пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш 
воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — о 
печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т 
овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо 
ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S 
о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост 
ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци 
ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п 
није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а 
ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан 
еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти 
 и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. 
еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу 
Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p> 
како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један< 
ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један,  
и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш,  
и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ 
, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој 
решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет грак 
Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бо 
 му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац 
срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о 
 ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад 
богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? 
н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне 
Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр 
ашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако 
слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по 
жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, 
па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. 
 Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напо 
S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Ут 
е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар