| вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В |
| ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн |
| тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом |
| Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла |
| ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори |
| е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак |
| ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до |
| ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр |
| еби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у ре |
| то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} |
| е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, |
| лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки |
| а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — |
| гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њ |
| се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело |
| , искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај |
| и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.< |
| ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес |
| !...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе |
| о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка |
| други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се глав |
| епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене |
| ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да |
| та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи |
| восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш бук |
| п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Да |
| <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> |
| ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их |
| ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошт |
| авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Да |
| нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р |
| Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. |
| све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко |
| о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> < |
| Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове |
| жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв |
| и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир |
| подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач |
| у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ |
| ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч |
| нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и |
| </p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је |
| ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је |
| . »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе |
| је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и |
| <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дука |
| ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн |
| што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити |
| ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још |
| ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги |
| . »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и |
| од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план |
| S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи |
| у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни |
| ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из |
| p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе |
| жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још |
| о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани |
| сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та |
| S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр |
| уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл |
| но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би |
| оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину |
| тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> |
| гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис |
| паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као |
| сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно |
| зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног |
| не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> |
| е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако |
| окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о |
| ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат |
| онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни |
| Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет |
| ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни |
| па.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше |
| сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе |
| у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л |
| ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур |
| по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи |
| и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа |
| пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа |
| а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј |
| кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир |
| p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан |
| есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</ |
| ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура |
| рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле |
| него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S |
| Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав |
| крњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт |
| , наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме |
| а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господ |
| .{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из |
| у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче |
| је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ |
| чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле |
| ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша |
| читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог |
| вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н |
| д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла |
| да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мисл |
| придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како |
| , ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> |
| само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, |
| Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе |
| лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз |
| о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она неча |
| де, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај |
| омаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад |
| е, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед |
| га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап |
| нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја |
| а и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи |
| е га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} С |
| <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цр |
| редњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан |
| чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу |
| адан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па |
| упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у |
| вио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што |
| х је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— |
| ерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> |
| нако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не б |
| еки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p |
| нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан |
| е старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао. |
| до те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, |
| .. — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није |
| па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу |
| тан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ |
| један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ |
| вако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо |
| ет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја шт |
| идев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан |
| е по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо |
| дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p |
| кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде |
| спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас |
| јим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад |
| ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те |
| може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер |
| — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Даш |
| а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. |
| ; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, |
| »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко |
| ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д |
| а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре |
| ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до |
| ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к |
| о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р |
| ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл |
| </p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама м |
| велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! |
| ?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</ |
| понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— |
| рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б |
| <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту |
| не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. |
| еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по |
| петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с |
| т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу |
| — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре |
| и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан |
| па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр |
| ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак |
| агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н |
| нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав |
| ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е |
| Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » |
| то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да |
| ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај |
| , па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она |
| <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да |
| брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати |
| и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пред |
| идео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Е |
| им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по |
| с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож |
| своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт |
| мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш |
| е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез |
| ̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем |
| ву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни |
| ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из |
| снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — |
| сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — |
| у? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј |
| што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба |
| у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн |
| ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли |
| ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И свак |
| пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш |
| је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз |
| пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг |
| вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с |
| новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло |
| угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад |
| траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да |
| у — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — т |
| натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало |
| ?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни |
| вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш |
| а из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ |
| људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета |
| што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p |
| се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе |
| би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре |
| } Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш? |
| дало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— С |
| њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од |
| гу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па |
| по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нис |
| ела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн |
| д сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец |
| о — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући |
| кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в |
| црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и |
| закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се |
| то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н |
| , па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — |
| идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што |
| у жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p |
| ...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад |
| о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м |
| било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до |
| го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!. |
| обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— До |
| ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард |
| је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот |
| ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви |
| жи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш |
| ађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д |
| балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори |
| е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп |
| рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још ка |
| е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је |
| запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је |
| би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је |
| те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п |
| Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово |
| и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами |
| верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро |
| о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан |
| S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти |
| з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, |
| Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како |
| ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухв |
| н има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа |
| , баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пре |
| S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} К |
| и нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци |
| ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. |
| део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S |
| а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. |
| них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио |
| ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. |
| знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт |
| з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се П |
| овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или |
| о!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је |
| узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} |
| ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци |
| кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од |
| шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош |
| p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи |
| , ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се |
| стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п |
| у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже |
| што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, |
| тета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам |
| инара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни |
| нолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор |
| лазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је |
| ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска |
| мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн |
| чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар |
| и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. |
| е наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји |
| .</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек |
| е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет |
| о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п |
| /p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п |
| више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л |
| .</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м |
| .</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пић |
| у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи |
| тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п |
| опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К |
| Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се го |
| посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак |
| цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о |
| ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш |
| ...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> |
| ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> < |
| ћи се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p |
| оје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома |
| } А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би л |
| три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо |
| у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с |
| тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! |
| е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч |
| — Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете |
| еког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду |
| и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у |
| о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з |
| упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ов |
| ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш |
| ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа в |
| оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи |
| тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави |
| шу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на |
| ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први |
| ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см |
| није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S |
| преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по |
| м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену |
| абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам |
| у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више |
| т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад |
| ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ре |
| у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде |
| {S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет |
| ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти |
| на.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш |
| рђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т |
| прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — |
| а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда |
| родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр |
| шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и |
| у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи |
| петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п |
| аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т |
| те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали |
| ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен |
| не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија |
| лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе |
| јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје |
| ... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p |
| ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино |
| иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи |
| у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узло |
| бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли |
| ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта |
| се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ |
| Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те |
| и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси |
| рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— |
| човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О |
| га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, к |
| и дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> |
| p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, |
| му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес |
| би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. |
| шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз |
| } Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука |
| дмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му |
| то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} |
| естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа |
| с, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... |
| вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — |
| чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p |
| ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту тр |
| ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра |
| што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам |
| « — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш |
| p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, |
| !{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И |
| олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} |
| се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше |
| је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ |
| ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в |
| адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео |
| аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира |
| нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар |
| .</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље |
| О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук |
| или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так |
| љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра |
| {S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и |
| ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз |
| ли чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно |
| ине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће |
| мље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси |
| стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр |
| бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р |
| .{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко |
| осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> |
| Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа |
| <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе |
| :</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми пр |
| уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех |
| нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж |
| ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богам |
| н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка |
| ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет |
| ог Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} |
| ...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти б |
| у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. |
| а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те |
| век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала |
| е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како |
| о поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо |
| ...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а |
| дине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета |
| су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди |
| вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј |
| в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође |
| } Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста |
| сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју |
| сти« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће |
| је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не |
| са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ |
| S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, |
| .{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</ |
| е:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, госп |
| о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина |
| спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде |
| то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S |
| д њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас |
| смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је |
| шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов |
| тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> |
| — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Нег |
| о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, |
| асенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту |
| во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас |
| а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста |
| рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д |
| иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере |
| на... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис |
| S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — у |
| Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође |
| ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему |
| о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи |
| — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб |
| ? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му |
| да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго |
| ав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате |
| е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином |
| његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад |
| господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на |
| да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих |
| ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с |
| не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з |
| } Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр |
| бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год |
| ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис |
| . стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ |
| м, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп |
| корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу |
| та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — |
| јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето о |
| >— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно |
| ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј |
| ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и вета |
| ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — |
| е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с |
| немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо |
| ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл |
| па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко |
| едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ |
| изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта? |
| !...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — н |
| ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо |
| огађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, прив |
| Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ј |
| их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме |
| га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако стар |
| бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећ |
| ета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п |
| Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо |
| мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, |
| да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви |
| ... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, х |
| ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се |
| ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> |
| њена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр |
| рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и |
| а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Р |
| о, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? |
| ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p |
| ад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> < |
| стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем к |
| — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали |
| .{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт |
| оли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</ |
| есели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био |
| него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти |
| ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до |
| а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет |
| жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат |
| стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не |
| ут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш |
| ари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш? |
| ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни |
| ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в |
| богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек |
| равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима |
| у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не |
| то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— |
| обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> < |
| шо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући |
| празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с |
| а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио |
| ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, го |
| е, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих |
| о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув вол |
| пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об |
| прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — пр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу |
| и?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н |
| ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко приди |
| о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та |
| Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, |
| змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у т |
| — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо |
| го зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан |
| ли по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит |
| p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> |
| у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт |
| огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе |
| дан од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв |
| се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње |
| >Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би |
| тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, гос |
| трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци |
| во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље |
| а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Р |
| их...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо |
| , онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. |
| а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср |
| /p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом |
| идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше |
| те боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој |
| а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н |
| рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с |
| ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ |
| гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр |
| о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш |
| че Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући |
| како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврд |
| уде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да |
| ове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш |
| ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане |
| вани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Врти |
| шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се |
| стук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким им |
| једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин |
| а стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрда |
| {S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј |
| дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — р |
| дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде! |
| Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он |
| .{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу |
| очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ |
| ло бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год |
| и узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми |
| Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ |
| вори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је |
| онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али |
| толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се |
| > <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— |
| упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. |
| та један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} |
| е и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Ра |
| етаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капет |
| д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер |
| а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат |
| добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо |
| не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако |
| зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати |
| ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к |
| продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се |
| p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн |
| ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.< |
| оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр |
| верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за |
| машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само |
| Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб |
| се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж |
| говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели км |
| врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат |
| тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој |
| ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не |
| нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био |
| еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им |
| ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.< |
| мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће |
| ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. |
| знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S |
| хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем |
| могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита |
| го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! |
| мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кме |
| воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код |
| х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> < |
| оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену |
| , поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла |
| ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан |
| ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него |
| } Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так |
| — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... |
| све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упи |
| о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се му |
| има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а |
| а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска |
| ..{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— |
| рише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд |
| ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем |
| е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе |
| ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т |
| љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи |
| олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. |
| акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне го |
| а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! |
| .</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р |
| то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, |
| вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама |
| Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један о |
| екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. |
| иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост |
| , Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад |
| само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би |
| ! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! |
| о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј |
| узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p> |
| од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом |
| ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш |
| па...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил |
| а је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. |
| бићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде |
| то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети |
| виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је п |
| во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, |
| што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде |
| S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, н |
| још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да |
| Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин |
| , он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поч |
| те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми |
| ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. |
| , а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда |
| Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао |
| А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не |
| чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг |
| опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Т |
| p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p |
| о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ |
| тиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — п |
| велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче оп |
| ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш |
| Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја |
| господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја |
| « а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг |
| наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о |
| звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у |
| из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути |
| је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели |
| Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, |
| и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в |
| ољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да пон |
| соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p |
| ворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓ |
| Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, |
| руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли |
| купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти |
| и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите |
| ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и |
| ит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун |
| буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — |
| ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та |
| о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за |
| кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг |
| .{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би |
| ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као дос |
| узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну ј |
| »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон |
| д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим |
| ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко |
| ...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом |
| а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S |
| гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци |
| } Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он |
| ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. |
| ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск |
| <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да |
| ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како |
| не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе |
| је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д |
| его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље инт |
| то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не |
| писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук |
| ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, н |
| Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их |
| знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М |
| сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. |
| а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр |
| ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н |
| ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст |
| шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода |
| е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго |
| Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п |
| ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није т |
| <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка |
| цу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, |
| та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни |
| } Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м |
| спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — |
| годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да |
| /p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с |
| во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи |
| мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера |
| — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се |
| камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћат |
| трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б |
| опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« |
| ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д |
| м је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав |
| уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о |
| премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се |
| мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова |
| ти најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — п |
| еднемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо |
| кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} |
| х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се |
| тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви |
| емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</ |
| аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к |
| захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за |
| ..</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и |
| богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели |
| .</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не |
| бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. |
| капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се |
| ко празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се |
| што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси |
| анџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к |
| ?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са |
| ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник |
| сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>У |
| петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише |
| љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце |
| им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го |
| е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани |
| авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге |
| ао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали |
| ао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, мо |
| гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господи |
| је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, |
| ј куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом |
| о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з |
| даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ |
| рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општинск |
| !...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и |
| тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: |
| Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров |
| тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви |
| — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> |
| казио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа |
| ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У |
| шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да |
| оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S |
| Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр |
| дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> |
| е не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по |
| некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар |
| у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.< |
| варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па |
| ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} |
| да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ |
| у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! |
| шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господин |
| идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в |
| мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » |
| ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил |
| ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека |
| што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она |
| му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — |
| а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј |
| право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли |
| а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб |
| али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда |
| е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} |
| ри... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи |
| .</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз |
| о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поч |
| але и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила |
| а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни |
| .</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не |
| се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли |
| аничној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку |
| опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у |
| јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. |
| и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S |
| некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде |
| дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и |
| {S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сео |
| о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, т |
| то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о |
| ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капе |
| рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им |
| здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с |
| е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг |
| годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп |
| рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, пева |
| и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, |
| лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе |
| — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет профес |
| ?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> < |
| , брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:< |
| не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је |
| на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као |
| а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракн |
| !« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити |
| ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Н |
| а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> |
| тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит |
| ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави |
| Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</ |
| земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку |
| а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; |
| е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил |
| и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{ |
| во свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа |
| се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти п |
| капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана |
| рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке |
| ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц |
| а?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин |
| гатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, бо |
| о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде |
| — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! |
| раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— |
| ...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко |
| ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази |
| н.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> |
| ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, х |
| p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из |
| Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни |
| рет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> < |
| н оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То |
| ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја теб |
| не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он |
| Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра |
| адане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д |
| вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и о |
| е уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш |
| поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да |
| иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг |
| е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а |
| паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. |
| {S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г |
| тимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их |
| опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез |
| и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале |
| и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с |
| гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к |
| капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на |
| але? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> |
| ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је бр |
| Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о |
| Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам |
| е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л |
| м није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми кази |
| е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г |
| едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... |
| шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш |
| вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако |
| ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу |
| ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба |
| к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако |
| чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ |
| глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: |
| и шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед |
| и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S |
| пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе |
| аду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле |
| е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна |
| /p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш |
| нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в |
| е?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако |
| адевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани |
| чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд |
| рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи |
| дати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј |
| огледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш с |
| p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> < |
| одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p> |
| ејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани |
| страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу |
| дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксуз |
| S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од |
| Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, бра |
| оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Жи |
| ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије |
| маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа |
| ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша |
| заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то |
| трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом |
| {S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и |
| ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини |
| петане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да |
| лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. |
| — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти |
| издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му |
| падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... |
| на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш |
| мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око |
| да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » |
| иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« |
| копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, госпо |
| ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако |
| ке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, |
| {S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград |
| е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош |
| е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упи |
| p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се |
| е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле |
| м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, |
| а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну |
| »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у |
| опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима |
| орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекид |
| мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част с |
| ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи к |
| шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, |
| {S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш |
| и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал |
| а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ |
| их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из ва |
| стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква |
| Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> |
| дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! |
| тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са |
| један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак |
| ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи |
| Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли т |
| е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој |
| зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз |
| по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад |
| S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, |
| ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истин |
| људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} |
| абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} |
| капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере |
| најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде |
| го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако |
| </p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св |
| давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не |
| о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на |
| сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да |
| и добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м |
| децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим |
| ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р |
| у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек |
| тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал |
| па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто |
| о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а |
| но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које |
| петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на |
| ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де |
| поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то |
| нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} |
| ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је |
| и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере |
| <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта |
| пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S |
| !{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали |
| S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те |
| главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме |
| ..</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p> |
| ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из |
| p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело |
| ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</ |
| кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па |
| отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — за |
| урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме |
| — А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — |
| >— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А |
| {S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал |
| ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим |
| Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче |
| недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ |
| но јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину пров |
| че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи |
| м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п |
| че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а |
| бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св |
| сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње |
| да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на |
| му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка |
| ...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} |
| у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се |
| ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, |
| <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад |
| га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По |
| Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> |
| чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д |
| како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — |
| ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њи |
| !...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узвериш |
| ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве |
| иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр |
| еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци |
| и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем |
| из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ |
| ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да |
| левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену к |
| «.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, |
| иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка |
| традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} |
| н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви |
| леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет |
| о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> |
| p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот |
| е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S |
| окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да |
| ној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — |
| и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја |
| ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан |
| ва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Де |
| уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше к |
| ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се |
| досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до |
| ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које |
| не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ |
| во да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ |
| у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошл |
| траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: |
| Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, |
| врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд |
| амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш |
| тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан |
| осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да |
| намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи |
| , седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста |
| тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев |
| ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос |
| радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р |
| ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц |
| } Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са |
| етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... ре |
| ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо |
| ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у |
| н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима |
| >— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора |
| згубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В |
| /p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо |
| ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче |
| о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. |
| м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Сте |
| сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре |
| ану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл |
| .{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли |
| ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с |
| ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б |
| капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д |
| рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се |
| Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — од |
| ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у |
| доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез |
| — Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојно |
| све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима |
| и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се рас |
| ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т |
| ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко |
| здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима |
| — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — |
| } Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му |
| о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — |
| ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И |
| кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још |
| у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, д |
| наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— |
| овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж |
| та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат |
| веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн |
| викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва |
| Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти |
| ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ |
| Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре |
| е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он |
| брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта т |
| да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш ст |
| ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати |
| Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о |
| кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала |
| де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н |
| е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г |
| зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један о |
| аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — |
| види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј |
| ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада |
| знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче |
| етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б |
| облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с |
| у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, |
| ..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S |
| једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр |
| ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — |
| оранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл |
| <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих |
| ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд |
| сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно |
| пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела |
| Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од прода |
| био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи |
| ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите |
| вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви |
| пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана з |
| адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од |
| , баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчал |
| > <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мен |
| и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште |
| , хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка |
| нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, с |
| дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; |
| ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » |
| друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, |
| дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето |
| еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и |
| ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да |
| чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г |
| дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О |
| де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити д |
| } Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ |
| година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч |
| тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес |
| ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} |
| и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дет |
| .{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н |
| је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете |
| јо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал |
| је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к |
| с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т |
| и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што |
| ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам |
| {S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост |
| Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још |
| небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам |
| и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе |
| један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в |
| већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук |
| о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди |
| тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео |
| У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу |
| а!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, с |
| оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед |
| ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p |
| } Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S |
| — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнем |
| ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом |
| Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес |
| е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш |
| по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра |
| о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар |
| тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио |
| у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ |
| говара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку |
| зију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај |
| рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м |
| ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе |
| скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто |
| кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с |
| му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има та |
| } Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, з |
| ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог |
| — Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам |
| тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не |
| извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из |
| ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра |
| дећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То |
| та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и |
| ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска |
| 751" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Ра |
| анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на |
| им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с |
| затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се |
| коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр |
| S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу |
| даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек |
| ..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него |
| а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ |
| , па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ |
| укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к |
| адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да |
| и кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип |
| море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м |
| одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну |
| } Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} |
| ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с |
| ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш |
| па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о |
| му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није |
| има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај |
| реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид |
| рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S |
| сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов |
| т тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине |
| из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на |
| пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто |
| нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши |
| господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — реч |
| ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, |
| сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » |
| арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је |
| д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по |
| тише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан к |
| троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓т |
| и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо |
| нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ |
| то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи |
| огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се |
| он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи пот |
| ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле |
| меха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? |
| Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где |
| да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р |
| сад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је доб |
| он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта вели |
| изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> < |
| ; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу |
| онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо |
| е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ |
| И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци |
| Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка |
| с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м |
| ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу |
| , па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећ |
| ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. |
| лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних |
| торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глав |
| шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к |
| ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити |
| > <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав |
| а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађен |
| окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у |
| ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све |
| о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. |
| ога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љуб |
| шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос |
| гавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т |
| чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита |
| — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете |
| отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа |
| Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог |
| односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} К |
| осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање |
| ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац |
| м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би |
| ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним |
| } Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о |
| ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн |
| шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ |
| Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с |
| аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве |
| н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господин |
| е, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да с |
| пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у |
| ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к |
| е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок |
| ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна |
| о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем |
| акојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S |
| ог Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст |
| па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— |
| етан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу |
| нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, го |
| о да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р |
| а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр |
| прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама |
| ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина |
| ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова ви |
| Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...< |
| .{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да |
| с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако |
| пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к |
| .{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде |
| ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако |
| иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак |
| м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље |
| p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени п |
| ?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p> |
| > <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да |
| богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и ј |
| о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— |
| спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} |
| о.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан |
| бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> |
| /p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш |
| рода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п |
| {S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале |
| е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и |
| оси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као |
| S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи |
| стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете |
| ката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. |
| а се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ам |
| ћа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се |
| капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен |
| онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви |
| а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о |
| батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — |
| уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти |
| ше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ |
| ти иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— |
| о неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам ба |
| нас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас н |
| ов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид |
| им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капета |
| а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S |
| еши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није |
| жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши |
| го већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад |
| пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с |
| Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без |
| једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ј |
| та велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр |
| , колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десе |
| ма...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к |
| накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако г |
| море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е |
| већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр |
| мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а |
| да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета |
| било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с |
| два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на |
| е ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим |
| олове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.< |
| реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син |
| се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј |
| е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к |
| и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку |
| ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — |
| те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј |
| Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни |
| вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али |
| учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар |
| али их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капет |
| слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се |
| кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр |
| Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п |
| е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск |
| ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба |
| Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу |
| Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу |
| изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, |
| гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн |
| већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци |
| p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас |
| чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове |
| фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три |
| } У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев |
| ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је |
| певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако б |
| ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н |
| о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из |
| ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! |
| Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај |
| и деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, |
| .{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! |
| ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те |
| је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А |
| реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с |
| ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к |
| Section" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу |
| Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} До |
| /p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код |
| <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> |
| оорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — р |
| !</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — |
| у.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Ха |
| оље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела |
| кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно |
| торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у |
| S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. |
| тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, је |
| вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от |
| као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — ви |
| } Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. |
| ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S |
| и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале |
| ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш |
| ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.< |
| хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу |
| ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н |
| би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, |
| пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре |
| м столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п |
| >— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан град |
| зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка |
| старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов |
| ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> |
| већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр |
| > <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т |
| што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! |
| а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об |
| огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти |
| не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него |
| е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић |
| ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н |
| е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. |
| о је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у |
| шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо |
| ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел |
| ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и |
| а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И |
| оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп |
| ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком |
| алко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома |
| читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак |
| то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч |
| ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату |
| а у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве |
| аставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен |
| трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па |
| ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи |
| — Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ет |
| ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо |
| од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи |
| </p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве |
| — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож |
| } Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! |
| <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се |
| p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. |
| тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п |
| арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, |
| вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед |
| верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не |
| мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли в |
| — Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ |
| </p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес |
| је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То |
| ?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} |
| <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.< |
| сор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, бр |
| ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што |
| же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин |
| се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с |
| ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко |
| !{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама |
| а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и |
| аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера |
| ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с |
| признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање |
| знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на |
| те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком |
| > <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вол |
| на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да |
| апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, |
| у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у |
| ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ |
| {S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља |
| и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар |
| не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, |
| а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је |
| спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван |
| у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му |
| Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> |
| се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, |
| о те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, |
| руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} |
| , Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид |
| инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук |
| {S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад |
| шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта |
| другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва |
| Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с |
| целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ |
| а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. |
| и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — |
| а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да |
| њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна |
| ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н |
| знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку |
| <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зо |
| боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу |
| окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још |
| р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн |
| Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца |
| , оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт |
| них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он |
| това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц |
| а господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин од |
| расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки |
| и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити би |
| ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ |
| о се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме |
| — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p |
| поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п |
| црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. |
| д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. |
| х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на |
| и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит |
| ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из |
| већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По нек |
| д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур |
| те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир |
| вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар |
| а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} |
| <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— |
| главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А ш |
| а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед |
| ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — |
| или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је |
| промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз |
| е до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите |
| их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор |
| тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао |
| о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте |
| ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с у |
| ради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат |
| потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн |
| ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али |
| доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове |
| {S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако |
| изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се |
| енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко |
| и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита оп |
| зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м |
| ругога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи |
| ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> |
| а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — уп |
| етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед |
| А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра |
| рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p |
| ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег |
| и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд |
| оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет |
| ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по |
| И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т |
| авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн |
| а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т |
| нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то |
| а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S |
| а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с |
| ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б |
| , »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С |
| дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем |
| овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо |
| ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ |
| га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол |
| ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. |
| е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м |
| и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он |
| оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко |
| мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом |
| ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се |
| где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко |
| баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј |
| шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже |
| и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко |
| } Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не на |
| е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна |
| столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ |
| однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д |
| пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо |
| овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г |
| ..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ |
| тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, |
| неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг |
| да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један к |
| није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч |
| шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете |
| откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — |
| Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од |
| екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн |
| него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, |
| о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о |
| у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о |
| исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ј |
| — Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз |
| S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе |
| ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут |
| <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! |
| о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек поне |
| вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Пр |
| е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он |
| оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече |
| макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис |
| колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S |
| тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа |
| ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о |
| Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — |
| га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! |
| га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p |
| груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} |
| али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист |
| дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече је |
| } А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б |
| Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова |
| и што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на |
| аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл |
| чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам |
| ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к |
| рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи |
| данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо |
| ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију |
| си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јет |
| ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако |
| есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у |
| ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па |
| , па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, |
| и?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти |
| и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка |
| } Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди |
| </p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{ |
| ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат |
| окопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре |
| та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прес |
| ?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — |
| воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При |
| ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само |
| ... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п |
| , бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, |
| ом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се |
| тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упит |
| онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњ |
| сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ј |
| ла.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини |
| дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да |
| Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во |
| се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио |
| је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не |
| натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... |
| тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад |
| си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор к |
| сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм |
| сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу |
| зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је |
| и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра |
| и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му |
| {S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату |
| ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. |
| ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези |
| ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, |
| говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рек |
| здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — |
| малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ |
| — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — ода |
| иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им |
| о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св |
| еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости |
| м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p |
| ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, |
| ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н |
| оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип |
| уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к |
| изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О |
| упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!. |
| рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга |
| Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са |
| чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} |
| да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута |
| Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо |
| душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну |
| и, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб |
| јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем |
| Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се |
| ! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет |
| им помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће |
| жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п |
| е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до |
| Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ |
| ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом |
| а с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> |
| та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали доб |
| шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр |
| гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко |
| ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н |
| асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто |
| деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к |
| <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Не |
| /p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— |
| бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв |
| а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно |
| изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му д |
| неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав |
| уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави |
| та, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, |
| погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече она |
| митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од |
| букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р |
| оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша |
| ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет |
| а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заи |
| <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Мо |
| ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там |
| и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи |
| да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г |
| Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља |
| наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад |
| {S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о |
| још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн |
| бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво |
| ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа |
| ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради |
| из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален |
| ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> |
| весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па |
| какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос |
| и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се |
| у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо |
| онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани |
| их.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Пет |
| , Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј |
| е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета |
| барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по |
| га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног |
| руштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} |
| дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} За |
| ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн |
| аље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу |
| ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. |
| нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама |
| ... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену |
| он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једн |
| ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ |
| S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће |
| Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не |
| ..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први изми |
| иш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли |
| ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква |
| — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по |
| еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по |
| х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д |
| чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше |
| и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з |
| еш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.< |
| и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по |
| е! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ |
| са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — |
| да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш |
| то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка |
| док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми |
| ! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. |
| мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката |
| /p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...< |
| о ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ |
| ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр |
| — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поч |
| почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру |
| е за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Леп |
| отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г |
| га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију н |
| то је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интере |
| ша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, |
| са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п |
| а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ |
| те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. |
| ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са |
| д је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде |
| ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да |
| о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з |
| је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> < |
| ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О |
| луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све |
| целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х |
| <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит |
| паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к |
| прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти |
| шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко |
| мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши |
| и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима |
| иретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто |
| свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош |
| етан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та |
| и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет |
| S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк |
| т и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... |
| па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, ве |
| па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — поч |
| {S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в |
| ̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад |
| кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један роби |
| <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла |
| на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав |
| н што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шп |
| неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д |
| во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр |
| Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} |
| стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се |
| а.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећ |
| кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д |
| хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко |
| Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка |
| е растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој в |
| броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр |
| е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, |
| г капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре |
| а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше |
| и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине |
| ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Б |
| шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у |
| куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну |
| ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран |
| гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... |
| оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н |
| иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и |
| т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господин |
| p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заист |
| вид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити |
| о ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{ |
| пет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га |
| »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја |
| ла! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на тав |
| да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује |
| сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну |
| ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал |
| ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет |
| и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво |
| /p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господи |
| том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали |
| пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м |
| ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је |
| чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта |
| — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће |
| е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к |
| ни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... |
| еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл |
| е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не |
| Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли |
| вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу |
| се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » |
| да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га |
| у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као |
| ме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по |
| > <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, о |
| и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу д |
| — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није с |
| А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде |
| че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха |
| S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> |
| то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не |
| дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к |
| <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} |
| у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет |
| излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте ње |
| ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он |
| доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке |
| не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп |
| <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај |
| главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено |
| епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече |
| {S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им |
| за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де |
| ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј |
| им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да |
| од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја |
| овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се |
| би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце |
| где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу |
| , мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p |
| } Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св |
| а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта ра |
| >Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дел |
| p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши |
| опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн |
| диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ |
| лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с |
| по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у |
| се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Дед |
| } Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра |
| дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов |
| м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пај |
| имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга |
| е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би |
| оду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили |
| здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст |
| } Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м |
| а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вун |
| и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин |
| а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти |
| пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш |
| воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — о |
| печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т |
| овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо |
| ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S |
| о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост |
| ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци |
| ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п |
| није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а |
| ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан |
| еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти |
| и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. |
| еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу |
| Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p> |
| како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један< |
| ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, |
| и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, |
| и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ |
| , па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој |
| решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет грак |
| Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бо |
| му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац |
| срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о |
| ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад |
| богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? |
| н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне |
| Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр |
| ашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако |
| слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по |
| жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, |
| па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. |
| Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напо |
| S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Ут |
| е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар |
| ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни са |
| е стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја |
| реврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа |
| сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино |
| ан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упа |
| жите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чист |
| > <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине |
| знајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!... |
| о измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој |
| вчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је мог |
| , бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан |
| и се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Рад |
| Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — реч |
| о, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смеш |
| ћ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне |
| међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио к |
| т извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали н |
| а стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати к |
| p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где |
| послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирн |
| , ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре! |
| само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Т |
| црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио с |
| подине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> |
| дан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је до |
| ило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздреш |
| ну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи |
| бар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је |
| обре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи с |
| е радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један |
| ија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим у |
| но, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ј |
| ачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децо |
| анас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несре |
| ого квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{ |
| — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Кол |
| бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит |
| моли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарад |
| н, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и бо |
| о њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. |
| де човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, |
| и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у |
| ије баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет |
| као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној |
| а како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужд |
| ослом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам |
| штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} |
| ом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи п |
| p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми |
| ка мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне |
| ла само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; д |
| .{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало к |
| ко ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет б |
| ?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, ж |
| акле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћет |
| госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту в |
| е Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} |
| е, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па ишт |
| нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам |
| е да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} |
| и, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете |
| олове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца |
| ак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро |
| а у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице |
| {S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу |
| , ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан љу |
| он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> < |
| опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже. |
| } Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је уз |
| хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а |
| волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари п |
| неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и у |
| еколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећер |
| орио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа |
| е, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се дон |
| и како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елб |
| а и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те |
| осто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а с |
| Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па |
| ргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара |
| рата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ бе |
| апетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису ви |
| их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} |
| } Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не |
| ве законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »шт |
| <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по |
| је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и тук |
| ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да с |
| >— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докоп |
| .</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« |
| ас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало |
| рви пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари |
| брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је |
| упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено |
| климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Кум |
| и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Кап |
| а, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно доче |
| и почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог |
| жно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, |
| колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени д |
| је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати ода |
| лите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали |
| лањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро |
| те.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће |
| Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капета |
| оду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се п |
| о седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чаш |
| воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па |
| д ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му |
| па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда |
| прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољ |
| с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{ |
| капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и |
| куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због то |
| умом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да |
| } Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду |
| — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p |
| ама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у см |
| утем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној |
| p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос |
| , ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, |
| ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а ка |
| кнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега! |
| а заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом ча |
| ићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па св |
| девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, по |
| мо да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад зат |
| дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је |
| {S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попиј |
| хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака год |
| десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је |
| нисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе б |
| p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођ |
| као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и |
| кочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове го |
| процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу |
| »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод дец |
| ом каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, |
| {S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али о |
| окти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још |
| </p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови |
| андарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи |
| дан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разгово |
| петан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту глав |
| једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, |
| ет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни |
| ше врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капе |
| у махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китња |
| </p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{ |
| е боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хв |
| они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и |
| овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина |
| тала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, |
| ате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, |
| их — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, |
| аву слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем од |
| до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један дру |
| Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p |
| бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши бр |
| се деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на |
| поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га |
| док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а |
| </p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се ка |
| аву.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прил |
| </p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запе |
| почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и |
| и гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна |
| лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад |
| им што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је » |
| пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну |
| ам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен |
| </p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Даш |
| е поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их |
| S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на |
| /p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радан |
| дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека |
| па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опуч |
| и почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по |
| >— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — не |
| о се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Д |
| ди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музик |
| је до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш |
| p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо бо |
| дужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни инт |
| век, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки |
| Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Т |
| вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Му |
| њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — |
| </p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô |
| S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говор |
| лицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женс |
| а нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан тур |
| се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детет |
| потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ с |
| ура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандур |
| ље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па |
| се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, |
| стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једа |
| а, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сех |
| била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне и |
| а једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столи |
| тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху |
| е...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> |
| е бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по сели |
| еће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> |
| ине бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно ме |
| јаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће ч |
| као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} |
| ра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео |
| већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује што |
| да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте ко |
| ве и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори |
| Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко |
| — Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Ње |
| > <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише г |
| о честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му л |
| р донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искрен |
| </p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему д |
| едним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, з |
| у флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа |
| {S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о |
| завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине |
| еди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија |
| анама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Кап |
| а у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све |
| а извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцелариј |
| погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како |
| е је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела |
| озривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ да |
| аша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приље |
| опа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за своји |
| наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио п |
| апетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надома |
| ш је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и |
| коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чин |
| па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна ш |
| крњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} |
| а му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и ал |
| А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Он |
| те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на |
| га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} |
| >— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} |
| рорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од он |
| је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду |
| угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Да |
| И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није |
| оменимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигациј |
| ош онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци |
| стури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, |
| овиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља |
| пати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивути |
| по...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им |
| а!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, з |
| е Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S |
| шао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело |
| ети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужују |
| и, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — |
| {S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е д |
| вима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S |
| теса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу |
| капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и он |
| ога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p> |
| Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— П |
| рди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Моли |
| ле су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у та |
| ечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били |
| ва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних |
| је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} |
| } Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет н |
| нуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу |
| само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, |
| тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разг |
| а Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко |
| све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капета |
| де онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибив |
| довољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, го |
| и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— |
| ш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе |
| ... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и в |
| ира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовн |
| ика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, |
| те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ у |
| бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше |
| зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се |
| иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јеса |
| она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио. |
| ла према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола и |
| . — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти с |
| и лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу оп |
| па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?< |
| једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чи |
| ишта...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда св |
| грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно |
| кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмет |
| ш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, за |
| елнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишл |
| су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је |
| ахну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ће |
| е, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> < |
| ожише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно и |
| гој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда |
| други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ни |
| Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S |
| али, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на |
| > <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили |
| р.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је |
| </p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и у |
| тинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> < |
| ако бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваш |
| Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Д |
| а!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за т |
| ој дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да |
| ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом св |
| Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба п |
| сте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знам |
| <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто з |
| оже: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђук |
| S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па |
| о без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, |
| ош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам ба |
| равити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на ст |
| е ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Ниј |
| њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Је |
| у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђ |
| ам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> |
| је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Шт |
| где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим |
| усти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све |
| то му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, |
| нуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према к |
| »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето м |
| — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — вино |
| ара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина |
| мет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти |
| и деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... |
| ај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут |
| а кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p |
| а ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли гла |
| оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији |
| ић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи н |
| — Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати пор |
| већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно |
| ћера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старе |
| азва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика |
| ами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кме |
| а.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га с |
| ека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати |
| Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао |
| ете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону дво |
| нара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас |
| те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> |
| ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} |
| говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га |
| >— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако |
| едан другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан |
| шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје ст |
| посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан ка |
| Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да н |
| нају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако ку |
| ...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира! |
| ..{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћ |
| ..{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом |
| Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи ка |
| цу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух |
| , а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их |
| да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</ |
| ет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила н |
| го све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{ |
| вали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страш |
| ако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — |
| да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак д |
| давна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно к |
| ...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — |
| што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре во |
| > <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше |
| е, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако г |
| кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве свако |
| — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— |
| ораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!.. |
| </p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек |
| а га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е |
| цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у |
| па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по д |
| ства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и |
| се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капе |
| ерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо? |
| ако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— М |
| узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Ја |
| љем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нарашт |
| мах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан од |
| ешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не о |
| !</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају |
| ма Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, шт |
| забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоће |
| си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} |
| попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, |
| и потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали |
| ола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!.. |
| p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беш |
| ати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај вин |
| ше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да див |
| ћу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуп |
| — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и |
| а после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет св |
| ове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па ви |
| авом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само шт |
| и на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опа |
| ачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} |
| без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— |
| сече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан р |
| уги те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: |
| : »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају |
| хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала пор |
| ма, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пођ |
| {S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни о |
| ћ, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка |
| ћи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не дад |
| окице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... |
| вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, |
| Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, |
| Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — м |
| ирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, |
| е оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш |
| ом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране ж |
| ије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циган |
| особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најп |
| вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи |
| с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооо |
| А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — од |
| петан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре |
| ти му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће |
| имо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то треб |
| це само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p> |
| подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропас |
| игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здрав |
| м био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, |
| вирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> |
| ине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ |
| на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видет |
| га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му н |
| каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам мук |
| ко добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Как |
| ве стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао так |
| и оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се в |
| њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Даш |
| ани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде не |
| Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степа |
| Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше с |
| >— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он |
| /p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, |
| p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији о |
| раше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о |
| гу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на |
| е униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пи |
| ренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у |
| пи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, |
| уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио |
| а страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркв |
| оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> < |
| уче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта ви |
| дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, |
| авид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрав |
| ув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрен |
| , те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он п |
| е, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. » |
| <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} |
| баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита госп |
| невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— |
| ротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Ци |
| ко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзн |
| а и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али |
| е ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднес |
| хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Как |
| езан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне вод |
| хвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима |
| алогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости |
| Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Је |
| <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће једа |
| /p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, |
| што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се и |
| Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад |
| ивота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то |
| х речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господин |
| ко се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад |
| ама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пи |
| те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи |
| Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не б |
| одина Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро |
| ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетан |
| ући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, |
| Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p |
| , нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, мо |
| .{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја |
| и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат |
| да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велик |
| задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, |
| на, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћ |
| и погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало ше |
| ити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени |
| ше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, п |
| е... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, б |
| столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако ж |
| p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите |
| шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасен |
| нув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља. |
| де.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише |
| разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу зви |
| S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гос |
| јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и |
| и »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме до |
| а нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— |
| си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ј |
| ука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и |
| си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погл |
| во доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погод |
| м му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих уп |
| десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој |
| нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша как |
| о сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи.. |
| шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</ |
| н тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.< |
| <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад с |
| а леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шап |
| ан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђук |
| а по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> < |
| о пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многа |
| учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вираун |
| ага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> < |
| ни пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт |
| мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто |
| — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... |
| а, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Ра |
| пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па |
| као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде |
| шем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочи |
| ић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што |
| жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>З |
| шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисл |
| жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, д |
| ва, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак |
| прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је.. |
| >— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Рада |
| да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Изв |
| е у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешин |
| димирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ |
| , могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{ |
| <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад |
| > <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p |
| свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> |
| ветно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— |
| !{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу погано |
| ћера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није ва |
| заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те бу |
| кагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! |
| мет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира. |
| богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећер |
| !...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, б |
| очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећ |
| женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је ча |
| ше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали ш |
| , опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити п |
| љу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две |
| ци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћ |
| скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p> |
| ем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у |
| упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је ба |
| уко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је ме |
| излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио |
| са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна к |
| у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих |
| етена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредн |
| арање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског |
| душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него |
| — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учи |
| ку: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак |
| Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Ј |
| се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости.. |
| у, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, |
| мо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, |
| у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — |
| уби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требал |
| куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан |
| лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па с |
| икако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— |
| рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно т |
| у.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} |
| нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет |
| тресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу и |
| Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зину |
| ајбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p> |
| рад у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема |
| место нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subS |
| ком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone |
| ли трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би |
| прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, с |
| упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— |
| } Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловић |
| , понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, |
| ра скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!. |
| гледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево |
| /p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај |
| цију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.< |
| апетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презад |
| а шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсо |
| али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако |
| ам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познаје |
| е ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи |
| и, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс |
| га и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта м |
| а усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш |
| а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један |
| неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја |
| рај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш |
| астило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и |
| добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и |
| {S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем! |
| ости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на н |
| ни у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости |
| вуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у во |
| куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ј |
| повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зар |
| глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој б |
| света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па с |
| Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и |
| Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијани |
| ! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али б |
| их синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грм |
| — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако н |
| ј да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво |
| није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, |
| стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и про |
| дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бис |
| а опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и нен |
| док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало |
| ! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</ |
| је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни |
| у да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... |
| пио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. |
| с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... |
| њцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном мл |
| арија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцел |
| акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} |
| чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних р |
| и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А |
| екао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте св |
| мукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској |
| о право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем с |
| ође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру |
| тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по зван |
| ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало чове |
| а је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта ми |
| је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потв |
| а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш ка |
| брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новина |
| > <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађ |
| тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке рад |
| живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави |
| кује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку ма |
| ећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павло |
| бриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> |
| ј капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди н |
| уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута ш |
| а да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити |
| о и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити |
| та је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко њег |
| наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и |
| ком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепо |
| их бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само сво |
| претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поук |
| ну тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске вод |
| Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш |
| } Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Н |
| ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћ |
| вало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра ч |
| попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави |
| Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — |
| о што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опреми |
| е долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} |
| му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би |
| те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, |
| понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{ |
| очекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћат |
| иже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — до |
| ећ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гос |
| поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. |
| {S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а м |
| Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што |
| ра н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли |
| а поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера. |
| а у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, п |
| иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, п |
| ајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понуди |
| е може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој п |
| и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају |
| ија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у |
| чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S |
| S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве |
| ! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши по |
| нуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} |
| Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше |
| ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече п |
| о бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Ва |
| етана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не п |
| а »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Бог |
| м његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити |
| {S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог г |
| м јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; |
| огађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали л |
| ју; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и а |
| е ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, |
| ње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није ста |
| Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! |
| ко лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо до |
| ори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} |
| а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла |
| {S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Зв |
| ко за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му з |
| } И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Хе |
| е...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> |
| " /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и |
| се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је |
| отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, |
| ћ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном! |
| } Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, не |
| оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робиј |
| можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту |
| говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> < |
| дине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S |
| нај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја |
| јама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а |
| господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва чет |
| тар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је |
| на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја ље |
| то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога |
| мократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би |
| тавља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, м |
| дин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, |
| ш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког пра |
| какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Ма |
| > <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дан |
| му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> |
| други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. |
| господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опа |
| на ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него х |
| о се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски |
| оменимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто д |
| e unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људи |
| ило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку глав |
| ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси т |
| уну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од |
| ро, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до |
| а ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш |
| е плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не зн |
| {S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно |
| кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли љ |
| пка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — р |
| ад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног |
| би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— |
| еба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке |
| аде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.< |
| ћера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад |
| <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што у |
| кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече |
| зи налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S |
| не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћу |
| и измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог |
| ом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша доб |
| закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак |
| ћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан |
| бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох је |
| дисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је поч |
| петан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, госпо |
| — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако о |
| ице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно к |
| ом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити о |
| !{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, |
| ије да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита |
| се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечаст |
| извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму з |
| ре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се |
| цика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду |
| е раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — н |
| питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђ |
| — Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовни |
| ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га н |
| ну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се |
| га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде |
| мо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако |
| гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар јо |
| стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком |
| у из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски ту |
| оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гост |
| авицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда ни |
| дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираун |
| па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати |
| тоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са см |
| ра волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" / |
| остриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> < |
| у?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било |
| убњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико |
| он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали ш |
| набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У |
| т слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, » |
| као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће о |
| ру — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао |
| целаријом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији прип |
| рецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сир |
| ић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> |
| пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће п |
| раз и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и |
| ах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ства |
| пе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни д |
| ра!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну гл |
| то.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи |
| емеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — |
| апетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погл |
| бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом |
| у оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут |
| само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: |
| м на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да се |
| ту и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пр |
| слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се |
| ош једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чу |
| Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој ка |
| се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званично |
| отврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави г |
| па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет |
| ли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрет |
| апетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа ст |
| ма мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачув |
| а један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај ш |
| њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — а |
| да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да п |
| ет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S |
| ага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београ |
| е.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дукат |
| ко лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по сре |
| ид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Сим |
| ише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{ |
| е ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начини |
| о више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да |
| право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — |
| њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград |
| шљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан |
| уда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из |
| е оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали |
| а браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе |
| е: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави |
| сом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, |
| их жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p |
| } Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из не |
| е главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.< |
| и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, р |
| у их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим к |
| а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишт |
| , где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их |
| , да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, х |
| , а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и г |
| <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па кли |
| — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p |
| гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао с |
| емо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете |
| p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. |
| p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста о |
| p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате бл |
| и ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни |
| као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капет |
| е деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у |
| ш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи д |
| внемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, |
| с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се |
| у ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ |
| же, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког |
| ли су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капета |
| ој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђе |
| — А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан оп |
| S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изиш |
| сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се у |
| кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољ |
| а понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало.. |
| е, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече нек |
| помињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накара |
| скарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у |
| е отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — |
| Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хо |
| мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се |
| карада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни |
| оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га |
| идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виногр |
| буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко при |
| ав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома в |
| рм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у |
| већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једно |
| друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи |
| е некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда вета |
| наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао по |
| стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте |
| прости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше та |
| — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом |
| а оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— |
| , и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је |
| већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не углед |
| ек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар |
| оже лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако доба |
| ше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет |
| еже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни п |
| униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш |
| но с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио |
| зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добо |
| огао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође |
| е то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало |
| и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљу |
| ан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учеста |
| риге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — р |
| шти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа д |
| , не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — у |
| његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пако |
| јде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он гл |
| ћу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се |
| егов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци.. |
| сао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти |
| сет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много. |
| изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} |
| екнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} П |
| што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше |
| ки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар |
| а, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, х |
| пог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом |
| — Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај |
| о, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног |
| ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај в |
| ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за |
| о, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — |
| авље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; п |
| , на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Б |
| одаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега н |
| ра у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђ |
| учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да м |
| српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде |
| евајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба |
| и припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако за |
| н и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даљ |
| ко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веом |
| аиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом слу |
| ије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих |
| људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— |
| некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p |
| ође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера о |
| е камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа проби |
| д тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та про |
| е капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетан |
| дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давид |
| би: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напр |
| јде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава |
| и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се ка |
| и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе нек |
| <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин. |
| </p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!< |
| разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, г |
| Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у к |
| авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш. |
| ву — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на б |
| ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто |
| вид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија ре |
| ремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« |
| капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се до |
| о се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Рад |
| големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једа |
| колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли |
| > <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до |
| ...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у К |
| брани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похаба |
| а, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њи |
| ише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Је |
| на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из зем |
| Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ве |
| па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба |
| среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику |
| ви општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу |
| што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{ |
| ање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој |
| натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту |
| код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p |
| адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарст |
| па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и по |
| вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на раз |
| , а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и од |
| и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вик |
| итњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и на |
| а то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доб |
| леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти б |
| цну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} |
| ћи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, ма |
| сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на каме |
| одине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако б |
| нас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чин |
| 3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се |
| овори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иак |
| те досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и нај |
| богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном кви |
| бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, |
| Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и |
| ...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће ра |
| те паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате |
| поду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија с |
| ану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као |
| рате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па ј |
| ред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{ |
| усеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни |
| спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>У |
| црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да т |
| ће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе.. |
| ла богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у н |
| ти рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.< |
| грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за |
| у, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, |
| и понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови д |
| е, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пе |
| кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва св |
| екоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, мах |
| и, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрав |
| еци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи |
| к, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му упле |
| огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у к |
| } Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И ка |
| качене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кан |
| осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је |
| аренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је |
| си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у |
| и — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово ду |
| — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешт |
| само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} |
| због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први |
| не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огоре |
| окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је |
| е — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, бра |
| евици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље сп |
| есет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узло |
| ј ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петл |
| обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се |
| ручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А |
| опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ п |
| ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно оп |
| } Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— |
| ећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали |
| богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, госпо |
| арства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па |
| а и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци кап |
| и једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S |
| вати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дођ |
| «, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на гла |
| е се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то |
| ао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те |
| и, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се |
| афану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, |
| анцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако ј |
| ву шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а поми |
| па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разн |
| ма некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске |
| тима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом |
| поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез |
| нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повуче |
| капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпоста |
| одам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, н |
| оји је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати |
| само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим доте |
| ен, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста |
| стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хо |
| устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем |
| их од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: |
| уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво ме |
| нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза стран |
| on" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими |
| таше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, ка |
| на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих о |
| ако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем |
| није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> < |
| > <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Рад |
| диш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; спод |
| е, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и до |
| сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је |
| је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се |
| >— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p |
| ино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу звани |
| ези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Радан |
| Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, го |
| бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвр |
| капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту гл |
| Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен |
| га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после |
| лужите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чи |
| ељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде |
| о добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разгов |
| путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукино |
| > <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад |
| доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало |
| у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни сам |
| ате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки |
| ..</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увија |
| ти што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек |
| живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан |
| знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочи |
| познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!. |
| секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, не |
| ву набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, зна |
| Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, ко |
| ности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ћ |
| } Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и о |
| Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту мах |
| војици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели |
| успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} |
| браз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, ка |
| одине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Уме |
| се кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и |
| <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, |
| вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцела |
| збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости |
| Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пи |
| пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино до |
| Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — реч |
| ца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од |
| н кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бден |
| ети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ет |
| зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, |
| Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господ |
| буке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} |
| као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опре |
| — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На |
| Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S |
| нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се |
| еда као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што |
| еј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone un |
| {S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пр |
| рбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разго |
| а је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњ |
| на.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкоме |
| кинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шт |
| и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико го |
| дан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном |
| уше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда |
| них речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господ |
| p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> < |
| воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале кап |
| да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Сед |
| Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: |
| оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се о |
| У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског |
| о... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан |
| остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и он |
| p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави п |
| јприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друк |
| ити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и |
| Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим |
| илетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом |
| , па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он |
| гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... |
| кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лак |
| све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу |
| поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опоме |
| још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S |
| ако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и |
| раво да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није ок |
| {S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; |
| чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« о |
| и то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђу |
| кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док д |
| вље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише |
| Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све |
| дмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{ |
| ћи главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окре |
| да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...< |
| ан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде |
| виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други |
| до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је |
| а, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а оп |
| ра, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погл |
| дановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се |
| p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— |
| ране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »че |
| ох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, ј |
| ом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млат |
| у коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдат |
| ослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, б |
| , ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада. |
| бликанаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност од |
| капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет изва |
| ебијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године |
| е рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p |
| а ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, к |
| у се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, |
| же се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се |
| <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд |
| .{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит нара |
| е, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, госпо |
| па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са свој |
| ојечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: нег |
| Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли |
| ељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с |
| о сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — нос |
| аздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво |
| умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Св |
| е учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовц |
| — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; |
| здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— |
| сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукну |
| страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под |
| па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — г |
| е барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе |
| смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у |
| пкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече де |
| ачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан |
| , хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, са |
| . ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S |
| о рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као |
| а рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде |
| у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за р |
| <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати |
| лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита с |
| и талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га |
| увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за сре |
| укино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута |
| ога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право к |
| е господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за по |
| е пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп |
| е и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рок |
| а носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} О |
| јкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа |
| {S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ћ |
| ма каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је са |
| ад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Н |
| осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад |
| нке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— |
| ут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се гово |
| ешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин |
| је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— |
| , кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одго |
| пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и к |
| . — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — уст |
| рећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног |
| љиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гран |
| де уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љ |
| лено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему |
| д сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати. |
| новић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је... |
| нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлиј |
| у, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке рад |
| } Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да |
| та узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викн |
| у.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнић |
| </p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у к |
| рштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у с |
| у.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невес |
| — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодниј |
| ер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — |
| оласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђу |
| Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га |
| Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и шт |
| т једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и т |
| Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине зави |
| и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретуран |
| амо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје |
| ; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трб |
| андура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пан |
| учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, |
| из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Је |
| Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта ј |
| а не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад та |
| далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па |
| о га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и |
| а, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и з |
| ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ иш |
| јим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— В |
| ећ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, |
| га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Пе |
| он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да |
| Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с |
| Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине в |
| љно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општ |
| гледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У к |
| ...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овак |
| као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загреб |
| механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко |
| је!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као само |
| ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих |
| тересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а |
| авно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: » |
| ћ, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог м |
| ..« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера |
| тврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снужд |
| аки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну гла |
| ао на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, |
| је да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у ру |
| ва! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један ок |
| о Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од |
| је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да |
| обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише |
| да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе |
| деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао по |
| p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже ч |
| о му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — |
| нога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачк |
| је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} У |
| а — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> |
| се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, |
| се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде! |
| но, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише |
| >— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му оч |
| т се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у глав |
| аја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пр |
| шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није |
| и.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, |
| ћ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа |
| Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ног |
| омедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве коме |
| ли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне рук |
| о и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљ |
| нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— |
| Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док м |
| Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто. |
| >— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад ин |
| у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде |
| »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« О |
| уку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћ |
| крајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла |
| уди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је доб |
| апавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он |
| не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, ал |
| ико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} П |
| »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето т |
| ачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а |
| е још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> |
| што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми ч |
| ..{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега |
| енад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине |
| се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много заради |
| помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше ко |
| да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан на |
| вом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бр |
| шина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за св |
| Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића преп |
| > <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— |
| а је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми |
| бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви |
| адили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази. |
| клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све |
| Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и н |
| одби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, |
| бога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате |
| Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал |
| на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се с |
| — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита он |
| Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који |
| це смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хи |
| ло?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не |
| е тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капета |
| е.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда о |
| — Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује стари |
| коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на про |
| ви; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: п |
| заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек |
| ри још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се |
| мињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио |
| ели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А ј |
| о!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам |
| едали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није |
| нице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, не |
| ети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« |
| мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан |
| виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска |
| ило од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да ла |
| већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику |
| ду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ћ |
| и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће |
| ине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, ал |
| којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква пр |
| — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знањ |
| ује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе н |
| еј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p> |
| сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без то |
| S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се |
| кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па |
| браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп- |
| и на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали |
| не да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу |
| у своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их д |
| е.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера.. |
| онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне |
| војих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу пом |
| додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и на |
| пљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу |
| ан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то |
| ле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као в |
| у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> |
| .</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај леп |
| « — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми пр |
| а господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако |
| p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапиј |
| погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... |
| ет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ при |
| вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и о |
| и. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му |
| де.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.< |
| 4 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, |
| ас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан в |
| њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се док |
| у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико |
| од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе в |
| пу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га |
| као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је пог |
| у.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вел |
| p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у к |
| попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију |
| г весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао поп |
| порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узлови |
| а у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а не |
| у је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације.. |
| ме земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по ч |
| ним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде |
| } Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пран |
| епе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је би |
| овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају |
| теци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа |
| ити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што |
| , Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да ни |
| е се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме вес |
| узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Е |
| нда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му |
| хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају |
| ију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић |
| е није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, си |
| и какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде |
| ију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели |
| интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме по |
| за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га ос |
| е давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају |
| један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче |
| летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао |
| трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} |
| кве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су т |
| прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива |
| ет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, кол |
| навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити |
| тану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужно |
| и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавн |
| зумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки ј |
| веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај |
| <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> < |
| си у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко ме |
| а па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако ос |
| о — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, не |
| н.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој |
| <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набав |
| а свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим прис |
| и загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, д |
| нији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољн |
| шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш |
| них десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука тол |
| н, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам к |
| ш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један и |
| е, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз |
| даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} С |
| учевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} |
| а их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, |
| внемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му т |
| ндур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може |
| њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је |
| уше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накара |
| } Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— |
| сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на |
| о те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни са |
| Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— С |
| <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пе |
| ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су м |
| викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хај |
| нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси |
| и...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао |
| >— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли |
| Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{ |
| ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— |
| огати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли |
| дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај д |
| ј руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узг |
| у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаш |
| Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S |
| ати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати? |
| јом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како! |
| > <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Ми |
| и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, |
| {S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизва |
| ут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду |
| о њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и |
| а ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не |
| ако не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све |
| ко те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита |
| вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш глед |
| како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А бо |
| p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То |
| > <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајми |
| его још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет |
| главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Н |
| ати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. |
| Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам би |
| тан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли о |
| локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не заме |
| lestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили ти |
| час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за неш |
| као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за т |
| е...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{ |
| — Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Влади |
| а продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђ |
| у исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно |
| ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар |
| оручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђук |
| дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Нег |
| жима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо |
| године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васк |
| стигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати |
| } Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, |
| анцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, |
| ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се зас |
| и здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало |
| , не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то она |
| мдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упа |
| си се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p |
| е требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p> |
| , мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову гла |
| . — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа |
| ћу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најпри |
| <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— |
| је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, н |
| и ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глув |
| гме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу |
| н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово ј |
| се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сил |
| ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју водени |
| о старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове |
| ере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и ваше |
| ра!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локуми |
| ех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S |
| те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провес |
| што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја |
| >— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</ |
| зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу н |
| и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још ок |
| ога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> < |
| едан између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, |
| па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити |
| о плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онак |
| узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза |
| да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред вин |
| ек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако |
| <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</ |
| ао досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетан |
| ори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако |
| ећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем |
| ш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет |
| <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{ |
| гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника |
| в леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима |
| — Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држ |
| озајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— |
| пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећ |
| оград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и т |
| ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> |
| у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је |
| је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{ |
| писивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу прев |
| Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим |
| а — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио |
| смо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам ј |
| сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај ваја |
| — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта |
| <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лол |
| гу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће |
| те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p |
| ад да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p> |
| д деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — к |
| уди потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} |
| вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди памет |
| . — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира до |
| не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. |
| мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У |
| апетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, до |
| ће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или |
| мам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{ |
| е; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, |
| им кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што тре |
| е и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну |
| , па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — |
| и ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓ |
| жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... |
| и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те |
| ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је |
| шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} |
| те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац |
| ion" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у н |
| орити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишч |
| ознати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и реч |
| плетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мери |
| — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« |
| ви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле |
| а. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре М |
| то, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима |
| р, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрен |
| , јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удар |
| вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у к |
| е знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S |
| ве да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци н |
| уд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплест |
| ика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него оп |
| Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јерот |
| ак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и |
| и — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p |
| и част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се т |
| Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.< |
| е крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, н |
| та?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко |
| и ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то |
| е господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па |
| пита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи госп |
| бају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, коли |
| адан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упит |
| гу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} |
| лики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — |
| один.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од |
| аву међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи |
| ете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцим |
| скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред вод |
| па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, н |
| иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар о |
| ку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, |
| слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У на |
| н добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу г |
| је...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући |
| те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, з |
| та господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А |
| <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој |
| интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> |
| ало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Кап |
| дњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан в |
| се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешт |
| д га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно |
| у био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и в |
| ом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Бога |
| у исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву неде |
| е бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у об |
| .. — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо јед |
| и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прх |
| пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, дај |
| о пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат! |
| ишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, |
| ок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасил |
| ог месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш |
| ка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се по |
| оче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе |
| есе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана |
| кинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не |
| ну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне |
| лима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} В |
| брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — р |
| им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слуша |
| сто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам... |
| унање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записат |
| етрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је |
| ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, |
| о извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што |
| /p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господ |
| шћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је п |
| м дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само иск |
| о 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спо |
| ако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуд |
| нај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код в |
| Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није бо |
| а је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — з |
| не на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад |
| те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као |
| га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај шт |
| де!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећер |
| подине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема |
| е у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред |
| другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је |
| тан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се |
| мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p> |
| Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по т |
| ома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности |
| , па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, |
| га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Т |
| {S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — |
| ловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па |
| астук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се |
| једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина ви |
| и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни нос |
| ема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владими |
| равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бац |
| ује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се г |
| о ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, бо |
| сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти |
| она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту она |
| , коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке |
| S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да |
| ајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође |
| S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише |
| зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Км |
| е Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} П |
| , ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гле |
| дним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила |
| вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</ |
| лико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, |
| ши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и на |
| . — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе |
| сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Ви |
| ! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној |
| из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ зн |
| мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова |
| , те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у |
| је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и та |
| ју, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одо |
| и је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пра |
| али онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брин |
| кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свим |
| пија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и з |
| ичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим сн |
| е да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p> |
| и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси нику |
| } Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка |
| ра, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И |
| t="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даире |
| — Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> < |
| уче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Х |
| рез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шеће |
| во окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки тргов |
| први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— |
| ноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Не |
| екнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама.. |
| е окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{ |
| де што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки |
| у са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто сп |
| уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече г |
| и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се в |
| »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите ја |
| На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} З |
| мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно |
| же, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се ње |
| лима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} А |
| ан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране куп |
| уда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ов |
| уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш |
| е ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити д |
| то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из |
| један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.< |
| главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете н |
| уме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> |
| е више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— |
| дине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто пла |
| > <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, г |
| подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ |
| по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заран |
| помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пус |
| тигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Ода |
| смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, |
| у спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушком |
| сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} |
| ише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу |
| ом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти |
| p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за |
| Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа пе |
| } Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, |
| трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} З |
| ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној ду |
| ој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори |
| з вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карт |
| А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише |
| S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи |
| га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше не |
| је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слу |
| ката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу пон |
| опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — |
| му довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд |
| туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут ко |
| {S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако доб |
| он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{ |
| бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа отк |
| овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и у |
| ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и о |
| људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p |
| н виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и ш |
| армашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали |
| кад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, оп |
| би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако с |
| у и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак стареши |
| вуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро |
| на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И |
| ирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече |
| слен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у |
| е, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру с |
| у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општи |
| петана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо |
| осте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који ј |
| том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза |
| оли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и |
| асетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вуче |
| рих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, |
| риче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{ |
| дмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још нек |
| одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа от |
| ушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</ |
| ш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико |
| асмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} |
| оле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{ |
| у л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се |
| их.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав ј |
| — Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p> |
| задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} П |
| а...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му |
| ав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог т |
| омишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> < |
| .. — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу |
| чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— |
| илику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше |
| лици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да ч |
| каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу ш |
| акав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не до |
| амена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћупри |
| и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја с |
| ји? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то че |
| петану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?.. |
| јетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— А |
| о да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} |
| Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, д |
| спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— |
| могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три тали |
| ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће н |
| а обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додад |
| аде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела |
| — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} |
| си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и ву |
| ерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интере |
| нтерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче он |
| p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е к |
| ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Рада |
| стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годе |
| <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад |
| проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — поче |
| д Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи |
| ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Н |
| ћи за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је |
| окрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, |
| Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му |
| ужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом |
| негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Не |
| немо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — |
| ред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мо |
| и опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — |
| ш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све |
| кључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све мо |
| руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, |
| људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и кол |
| ше од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши по |
| да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> |
| ови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те |
| о и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ов |
| — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Е |
| до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> < |
| сто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у |
| р извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понес |
| ко таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} |
| Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке |
| хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвој |
| и, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, пада |
| Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на вра |
| Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су оп |
| аиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти |
| понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро сас |
| та је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође ова |
| спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, ниј |
| ш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је |
| прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој в |
| аш« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче шти |
| господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. |
| !{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. |
| о су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре |
| зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се |
| шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега |
| ра.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи |
| споде.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасо |
| мо сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други |
| p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варо |
| аво велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезоч |
| ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{ |
| ки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S |
| мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, |
| .</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Ба |
| .</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне |
| е бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— |
| } За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио |
| у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се ве |
| пет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на |
| .{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — д |
| {S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, |
| леко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{ |
| о из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера с |
| ику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста г |
| Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, |
| оже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут доша |
| сет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слуш |
| ори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутр |
| а!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и П |
| не, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој |
| израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера |
| век води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је н |
| еговом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где |
| > <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаки |
| ја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} |
| пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S |
| ли — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} |
| </p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p |
| ђе; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето ка |
| ..{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} |
| у изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с |
| је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај кап |
| еша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кући |
| ико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игр |
| но ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не зн |
| иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} |
| .{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет н |
| дном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац |
| о печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демокра |
| Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: мален |
| , истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго |
| и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на ра |
| еш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гу |
| ре!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа т |
| било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} |
| еме...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, |
| а готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнол |
| си, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђук |
| а му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно в |
| децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у |
| — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Н |
| ти — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вир |
| о готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а |
| еп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Са |
| е у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеро |
| ко је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Не |
| оп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбац |
| даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што |
| ојеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нум |
| ли, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на |
| та.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам г |
| али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и е |
| видније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; |
| о се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келне |
| одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{ |
| м у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— |
| се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо ве |
| ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не м |
| дан, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри |
| да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње |
| ви шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а |
| о бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцну |
| асови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се д |
| је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред |
| </p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добр |
| > <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л |
| отегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрст |
| на...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут у |
| торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.< |
| лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{ |
| па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем |
| угог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, п |
| труне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихва |
| криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше |
| е Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— В |
| е, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</ |
| да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, мо |
| гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— |
| ети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте в |
| пћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— |
| трова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на т |
| да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — |
| богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њ |
| буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и |
| ти и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p |
| ло поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! |
| боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Не |
| сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељ |
| окумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то н |
| ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> |
| /p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онак |
| некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — |
| укчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, |
| та свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком |
| е пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} К |
| 'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао. |
| е једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубим |
| естаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, |
| рини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус ута |
| леда се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па |
| о Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја т |
| о своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господин |
| p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је мо |
| > <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— За |
| на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку |
| ужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други? |
| нице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану |
| ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је |
| у. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш с |
| лавом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му ук |
| лити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђук |
| — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На те |
| ојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један зам |
| премимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасац |
| као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, уми |
| зиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отв |
| јаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па б |
| ај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нит |
| већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности свој |
| ршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па |
| не — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери т |
| суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виногр |
| једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после раз |
| кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S |
| ера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« прив |
| укчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја |
| прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — |
| откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, п |
| уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, |
| могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек про |
| природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с |
| »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Е |
| шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо |
| {S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наста |
| асте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше |
| а опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни д |
| само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И |
| гледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> |
| е може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури |
| што с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спре |
| за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцн |
| рговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само д |
| роћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она |
| ак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде с |
| <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до пе |
| то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у ј |
| а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљав |
| лизу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, н |
| у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећа |
| а кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и |
| вини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све |
| да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре |
| ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није |
| шчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још о |
| /p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а с |
| врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А х |
| се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо |
| То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} |
| огу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} |
| аза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, м |
| и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се |
| {S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? |
| д ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спр |
| оју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ра |
| и се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох |
| днако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку н |
| рити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га |
| у спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси |
| треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, ру |
| чисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канце |
| а шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} |
| мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим пр |
| е каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрис |
| <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гур |
| <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите сл |
| нуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте |
| хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање.. |
| се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар |
| опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> < |
| кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му и |
| ба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапућ |
| у; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Вла |
| вали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се м |
| а попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра п |
| Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме |
| оју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у |
| ати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — |
| викну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну п |
| ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је |
| </p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео зап |
| , станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} |
| хвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, по |
| <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић т |
| шег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупај |
| р код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне в |
| лако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — н |
| Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко |
| не у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било |
| ш натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> |
| аписује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад |
| омену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у ра |
| и, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред |
| .« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је |
| начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} |
| , повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месец |
| Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на |
| ну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће те |
| мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једв |
| њем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не см |
| а жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, к |
| шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз |
| — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало проми |
| ему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је. |
| сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — з |
| ашније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Ма |
| дина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке |
| , јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте |
| е капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете |
| којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Госп |
| раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеш |
| аше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — уз |
| немо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> |
| браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине |
| ..{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту |
| {S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката! |
| амо сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} Т |
| брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд |
| сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с т |
| ине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејист |
| чена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту |
| аручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти што |
| врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакв |
| уко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — На |
| лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Исп |
| мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је м |
| ћера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, |
| ршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Т |
| ице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{ |
| азити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти це |
| ају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштено |
| у и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама приро |
| ачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, |
| ихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Ил |
| ица!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече |
| »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је ср |
| им, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где |
| творени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто |
| званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота |
| е им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некак |
| раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к |
| Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, б |
| е!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он глав |
| како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главо |
| је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процен |
| ш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S |
| </p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре |
| и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита |
| аљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен чо |
| нако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако |
| па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обр |
| а као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем |
| мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је |
| « — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, ј |
| паде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца |
| ита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако с |
| е чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о вла |
| да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом присту |
| скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Ка |
| а хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — б |
| p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — |
| , изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како с |
| клетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше н |
| т дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p> |
| је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изг |
| а — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да уср |
| и — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај |
| пита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну |
| о ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се от |
| некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до ш |
| ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{ |
| це, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од |
| би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не бран |
| ати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је |
| мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град поту |
| — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцел |
| нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над ово |
| о по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема ка |
| и поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног в |
| о Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао б |
| Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео |
| ооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли н |
| stone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, луп |
| лим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако |
| да као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафа |
| уда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан |
| е?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торб |
| } Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси |
| ...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} |
| пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{ |
| мешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не |
| егде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дуж |
| бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и О |
| ни продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај м |
| руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да |
| исла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! |
| јицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће |
| здан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први п |
| тана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео так |
| ко је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пар |
| кити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећ |
| и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те б |
| на и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни су |
| ађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воћ |
| њаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, жит |
| ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасви |
| откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не |
| А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вукса |
| Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо' |
| »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељ |
| и? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни |
| S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле т |
| анији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њи |
| ш.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да |
| одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживе |
| его опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} |
| а ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!.. |
| му опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохита |
| « А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мисли |
| — Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета |
| огу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет |
| </p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се |
| има Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га ви |
| д, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је л |
| {S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, |
| !...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Зна |
| гледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе |
| не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вуче |
| о је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарон |
| .. никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће с |
| > <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— |
| је; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја глав |
| ина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти |
| .{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна? |
| ек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, вел |
| рекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој ку |
| о сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину |
| а.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ |
| , па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђ |
| а ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весељ |
| аљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђу |
| {S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p> |
| {S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја |
| куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, к |
| па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са |
| е онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара н |
| искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај к |
| ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за |
| еку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — |
| и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и чес |
| н запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па |
| а она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сур |
| его сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла т |
| сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капета |
| ци.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле |
| танијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест |
| Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура |
| главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зач |
| ако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и к |
| <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радан |
| даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; |
| Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинар |
| па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и к |
| ега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хо |
| дети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узв |
| е као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту |
| у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капета |
| а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види доб |
| м разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећ |
| ајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S |
| да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се |
| ати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још љу |
| десет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђу |
| похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе |
| узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало д |
| ди у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже. |
| е их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрт |
| га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрд |
| о разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па з |
| етан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану |
| вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој ве |
| скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко кри |
| {S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и т |
| о шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама |
| ојим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђу |
| але, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и |
| S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе ј |
| до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође |
| ећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се |
| ав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује |
| је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а |
| кад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, в |
| } Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! |
| љи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво |
| док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша гл |
| ниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одг |
| ј другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, |
| — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— |
| {S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмеја |
| е за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да |
| одина.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, |
| .</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је |
| Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели ку |
| ум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, б |
| капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познаје |
| — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита |
| перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви |
| к се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај м |
| три га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p |
| <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем |
| p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јут |
| н. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што |
| а читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и пад |
| ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта т |
| расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни |
| о кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им б |
| јмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. |
| е ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вел |
| ију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се |
| онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p |
| ачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: |
| жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта м |
| тај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна ј |
| е нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све |
| век — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропа |
| е.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад |
| кија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се и |
| руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се |
| ого.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи |
| баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израз |
| у, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, |
| ио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за |
| ид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо |
| оним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Ш |
| — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих ва |
| а као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капета |
| А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешин |
| <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господин |
| мо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p |
| збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Ј |
| дине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамд |
| да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево |
| упо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не гос |
| о у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, ал |
| же им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шеће |
| ке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поу |
| х дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. |
| у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идем |
| е богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на |
| } Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што |
| ретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухв |
| неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем р |
| је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе |
| петанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу и |
| ...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p |
| {S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ |
| ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друм |
| абије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> |
| ?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола |
| <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се |
| Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, к |
| капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетаниј |
| читељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми |
| спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома |
| и нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се |
| стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> < |
| >И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} |
| годно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p> |
| Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« свој |
| тли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком. |
| . — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби |
| S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућ |
| заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очеш |
| да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, про |
| е још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не р |
| акве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате |
| да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капе |
| же само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И |
| че чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?< |
| ити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих с |
| .{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту но |
| т талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују о |
| по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то |
| ка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву тор |
| јом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајућ |
| људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог |
| томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се |
| и га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико |
| ивада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} |
| ли, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несре |
| ога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио |
| — Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ет |
| ву и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га |
| ди, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта |
| е. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја ч |
| с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. |
| ... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S |
| звињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> |
| нирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p |
| аш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два п |
| бу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Ш |
| у и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија уни |
| ом.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господин |
| о дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је вес |
| год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и |
| већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним рад |
| о је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Ја |
| вић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и |
| мер, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две |
| намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — |
| ало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} А |
| .{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гост |
| ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; |
| ала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ изл |
| о. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вај |
| равице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање |
| аш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју ч |
| ед поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрм |
| > <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине |
| му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује |
| о хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, вел |
| а, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p> |
| о свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: н |
| ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког в |
| ко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви |
| н Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију |
| код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудн |
| дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му |
| донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд |
| сио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задов |
| ротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} Посл |
| у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-П |
| и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздрави |
| наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S |
| једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« |
| мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> |
| равио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Изв |
| p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били |
| идите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се је |
| несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити« |
| пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — |
| , шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— |
| о предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спре |
| у на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} |
| ад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је |
| То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? |
| јем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више |
| ио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пит |
| и и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још |
| се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од ма |
| ли Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима под |
| ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок! |
| букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их та |
| икну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, из |
| држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н вич |
| а! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — |
| кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> |
| кну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се |
| ац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у |
| ије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не сам |
| е зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији |
| х двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, |
| и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{ |
| ћом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш |
| , Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прек |
| т« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепрша |
| дићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија |
| /p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо од |
| за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три д |
| ле вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове |
| ти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: с |
| ску да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, |
| и се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу |
| е: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> < |
| упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Од |
| дабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу |
| своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће ле |
| говори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном.. |
| а.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се зав |
| p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако пр |
| л̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, |
| и из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти т |
| о докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па |
| ита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, го |
| упише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испр |
| тав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на |
| око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стран |
| p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, до |
| поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Г |
| Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није |
| вом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке. |
| ге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећ |
| ици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требал |
| А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав м |
| си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поску |
| ду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— |
| у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било |
| где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их з |
| емо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, гд |
| и целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа дру |
| се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог |
| лал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, го |
| коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати. |
| азвраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — не |
| атрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту п |
| уци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— |
| .{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио д |
| останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде д |
| се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и с |
| ијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се |
| онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим г |
| к и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај |
| таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, |
| вље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« к |
| о пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не |
| дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? |
| што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам |
| иновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, бог |
| о остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће она |
| горео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каи |
| оче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да од |
| ? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја д |
| А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће |
| шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао не |
| по дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} |
| те, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још |
| им сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како ј |
| — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, |
| јаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остаре |
| њ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни |
| це и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку |
| позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p> |
| о проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и де |
| ћ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није |
| оре...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у |
| вчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо та |
| Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помол |
| хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор |
| и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их |
| Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да с |
| згодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш к |
| о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат |
| у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају се |
| — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео св |
| кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} |
| ти зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко го |
| е чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад таком |
| х шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеж |
| еш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не |
| годније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и п |
| ешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад от |
| носан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом |
| наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад ч |
| p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на |
| у торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама |
| пре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигац |
| горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Пе |
| закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема |
| лија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он кап |
| вараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?< |
| Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчин |
| о; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махал |
| званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и велик |
| гред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је н |
| а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многа |
| ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> < |
| поду; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угост |
| Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — уп |
| ићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то |
| — Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше п |
| Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — о |
| а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијск |
| уд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да |
| Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдего |
| на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из своји |
| е! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрз |
| купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из варо |
| анео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...« |
| аде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, п |
| него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно п |
| ш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђук |
| ритеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јаст |
| « Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на ко |
| у Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове |
| чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, из |
| се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и |
| »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p |
| ну их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар во |
| осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општина |
| .. — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са |
| ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочиј |
| уко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотл |
| кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да |
| во у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе ј |
| <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедо |
| у: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у |
| дану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта |
| каза му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господи |
| рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и ста |
| И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руко |
| притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што |
| ом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до кап |
| упо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да вид |
| е — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, |
| ио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{ |
| вају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље |
| кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> < |
| орачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p |
| епог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, х |
| аш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — рав |
| ко?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо с |
| м те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, |
| с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што |
| ико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што ј |
| с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да н |
| ан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко м |
| а се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење нат |
| нако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, цер |
| да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштип |
| зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} |
| угом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплаше |
| у »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да |
| да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Ко |
| ре да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И так |
| ба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још |
| комет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, |
| и поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не уп |
| владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јата |
| ла и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много |
| лија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана забо |
| Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p |
| ме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и |
| екрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одврат |
| да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови го |
| људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спре |
| ита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако ист |
| че капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао |
| каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! |
| јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} К |
| пчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар |
| погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну |
| зују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} |
| се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напо |
| ла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама |
| и се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учи |
| , буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на |
| ати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је и |
| руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако |
| ло је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао |
| се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће |
| кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, |
| зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да |
| ом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала |
| луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је |
| ео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — |
| .{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца |
| емим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом |
| се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине воло |
| ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, ма |
| Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног |
| ћера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред до |
| /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зу |
| адимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p |
| ај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупа |
| Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом |
| н као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око вр |
| полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе нек |
| ш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао |
| о у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па он |
| ганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пишт |
| ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> |
| икуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало |
| } Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити с |
| а обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, |
| тива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их |
| пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што ш |
| S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За |
| н, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њ |
| педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забог |
| рате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу. |
| ену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне с |
| уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав она |
| н.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се |
| к пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе |
| и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p> |
| уме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — в |
| оказује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет ре |
| к повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато у |
| Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек |
| Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — |
| ече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кућ |
| ати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — |
| > <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Рад |
| је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{ |
| упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. |
| а...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шт |
| ра, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она |
| екако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.< |
| ...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да |
| па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита |
| пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, |
| хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — |
| ова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па кли |
| сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет |
| } Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... |
| сплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам раки |
| туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијал |
| ем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капе |
| тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то |
| старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</ |
| је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради |
| двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, |
| ?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{ |
| капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад б |
| лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републи |
| сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} |
| хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— И |
| пор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за с |
| ени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жа |
| о у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А з |
| био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па |
| на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је |
| ћи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена м |
| дства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе |
| ђе коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва |
| {S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој |
| олима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један о |
| е! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Х |
| етли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја |
| им сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узлови |
| га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} |
| га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — |
| — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} К |
| и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сир |
| е ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих у |
| ри зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је |
| рају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} |
| н неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за |
| ени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мо |
| мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам ш |
| .{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа |
| енце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше к |
| <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и б |
| е пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса д |
| го нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</ |
| лужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бек |
| опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капе |
| атко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, |
| запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знат |
| господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опа |
| ме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, до |
| нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз |
| д где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, |
| паде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други п |
| .{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака... |
| таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Так |
| стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајла |
| Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све у |
| {S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!.. |
| рају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипљ |
| заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казн |
| <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Как |
| толу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јавља |
| насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мал |
| а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплете |
| ући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у то |
| м, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— |
| ве...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} |
| њаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетан |
| срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се |
| S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па п |
| а«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после |
| осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену |
| ене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома ф |
| им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се је |
| ањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, |
| о тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако |
| p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговор |
| о и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p |
| ..{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« |
| ду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђ |
| да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> < |
| н јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од п |
| о му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му за |
| д цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову |
| — Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. |
| се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидни |
| ани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Н |
| ес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Л |
| ле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хе |
| овека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако проко |
| нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, |
| деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за ж |
| м на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, си |
| поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде |
| и, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на |
| га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стиго |
| {S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар |
| — Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањ |
| мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> < |
| Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан |
| једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, ј |
| те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, ја |
| као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Ја |
| д Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог |
| на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Бић |
| ену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максим |
| орме и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад г |
| > <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој |
| петаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу то |
| учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која н |
| н јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими |
| азговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свак |
| ена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима |
| се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, |
| unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају да |
| д...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише |
| <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p |
| ао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што куп |
| ећ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте |
| екјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p> |
| о срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом ш |
| ам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме кап |
| , шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваз |
| тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, кум |
| обро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гост |
| ..{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући зг |
| — А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој бра |
| ерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p> |
| потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капета |
| и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ |
| е, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Д |
| ик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништ |
| пратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да |
| а је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад к |
| , а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвал |
| господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како |
| ан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p> |
| но јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</ |
| е — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али с |
| селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> |
| а више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — |
| г даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића п |
| муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пит |
| Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече ка |
| , велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретос |
| , Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, |
| свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби са |
| амом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чва |
| Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи |
| ов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} |
| и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</ |
| оша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — по |
| незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, |
| ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друк |
| д њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије |
| се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; |
| упује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} |
| ти — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође |
| т очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да помен |
| ву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће ка |
| лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Рада |
| оравем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако в |
| Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиш |
| ревоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она |
| ш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} До |
| богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежим |
| сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти ва |
| Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он ј |
| > <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p> |
| а му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега сти |
| ају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао лет |
| .</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то г |
| то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш |
| Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем т |
| : »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} |
| Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај шт |
| запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— В |
| заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђук |
| завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па те |
| « И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако гор |
| огледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећер |
| со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици |
| ани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана |
| ра.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; |
| ремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур с |
| избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Ст |
| , ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ет |
| т спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су па |
| цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна |
| д, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им б |
| а општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте |
| се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око т |
| њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године ле |
| те«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обила |
| она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p> |
| Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су |
| мерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачув |
| му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде |
| ећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Нами |
| уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити |
| .{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
| убио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе ср |
| ли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те |
| > <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће ос |
| ..{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, т |
| ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год |
| .</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у р |
| главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, мо |
| и пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набра |
| ал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах |
| ору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што |
| ока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« |
| тарешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав п |
| а — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да |
| еш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не |
| не се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен |
| редне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ та |
| г веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је доб |
| ић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док |
| у огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пр |
| етана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S |
| даше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, |
| У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и с |
| } Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може н |
| } Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излет |
| оже ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем ку |
| могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — |
| .{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Ра |
| <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти |
| ув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар |
| кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од он |
| још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири |
| p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката |
| дна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто мал |
| ц соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> |
| лу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ тре |
| гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови зап |
| на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокт |
| н — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> < |
| !{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови за |
| рију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад н |
| заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљив |
| господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S |
| Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, п |
| брави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ |
| из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаре |
| о некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгл |
| ...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и |
| етио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не |
| .{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и |
| ко славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као ве |
| е да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на |
| донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет п |
| Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скор |
| е на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, има |
| и се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта |
| живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогд |
| ачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако |
| . »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та |
| , па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} До |
| амог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у писка |
| и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко |
| а све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, кој |
| {S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш и |
| си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?.. |
| се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београ |
| као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бр |
| де, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и |
| уда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником д |
| одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> |
| што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није пр |
| о се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетис |
| сна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви с |
| ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за брад |
| да снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га не |
| ааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} |
| е, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и |
| ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растан |
| ам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Рад |
| Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви' |
| p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milesto |
| викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што |
| <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сут |
| p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало |
| огледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> |
| га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, |
| еђа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, за |
| азговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> < |
| камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљи |
| Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране |
| — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади |
| се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, м |
| сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштољ |
| један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Н |
| као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лици |
| мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уб |
| његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у |
| »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави в |
| мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А |
| ине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу |
| а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко |
| ло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетано |
| иђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да и |
| није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као |
| Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира да |
| рети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па о |
| трчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на |
| адне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм |
| рауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни |
| е за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио |
| шо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Циган |
| изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«... |
| ин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Рада |
| {S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђук |
| цива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били |
| ки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радит |
| гати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! |
| то петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестад |
| } Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем |
| узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за ча |
| све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да м |
| но давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} До |
| продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, |
| кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S |
| ов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{ |
| !...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> < |
| ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над |
| аш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљин |
| </p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу прода |
| Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола |
| ове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад |
| .</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он |
| стали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај ш |
| S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то |
| } Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрп |
| се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више је |
| време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па |
| ајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дођ |
| и Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбо |
| већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је |
| ћи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли но |
| купо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, |
| Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ ост |
| ине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог |
| ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и н |
| ми.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се |
| а, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледа |
| право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а |
| шину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало |
| .</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села |
| канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очи |
| неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Доб |
| ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— |
| , а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра треза |
| раво бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: |
| што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — бож |
| ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Са |
| ре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{ |
| о мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, прод |
| е начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И дад |
| авише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени ј |
| > <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере |
| узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, |
| ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p |
| /p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се |
| ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је |
| м да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узм |
| каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече т |
| евдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез |
| и колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{ |
| ог мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како |
| е обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па |
| лава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче.. |
| ега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану |
| Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена он |
| баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога |
| али то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад шт |
| <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може |
| ред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Ш |
| и се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од те |
| ћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита он |
| !{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} |
| сти, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се |
| егни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо |
| се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — |
| доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти з |
| суз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту сп |
| Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— |
| е чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид |
| се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета та |
| ице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? |
| — Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море д |
| и!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— До |
| там га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи |
| ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај |
| о ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, уз |
| кварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да |
| ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, упра |
| S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па |
| упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, так |
| куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А |
| винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине |
| а!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, |
| а; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да |
| оклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опи |
| а му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!.. |
| и врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти там |
| кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у с |
| амо да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да из |
| атовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што п |
| « пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих не |
| у, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види. |
| што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говори |
| и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба |
| уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једна |
| могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за |
| им јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та |
| се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« |
| . — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже |
| г ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радано |
| ине како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу |
| ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} |
| и пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не д |
| сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сази |
| ј што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше |
| ? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, |
| јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — У |
| ронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па ха |
| и ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе ч |
| чувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат д |
| људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја ми |
| човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ни |
| а — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети |
| да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет нек |
| ио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, диг |
| к, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па |
| ам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он |
| а.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко ве |
| село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да г |
| сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни сп |
| ибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препечени |
| {S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и реч |
| а млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донес |
| ици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спре |
| гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад с |
| чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи |
| цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико годи |
| свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја ље |
| стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрви |
| ја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише |
| ира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је св |
| та сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то на |
| што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек п |
| S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. |
| ћи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} |
| е чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад |
| до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и к |
| уксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим пом |
| а над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло. |
| ке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као |
| Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, |
| ш оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну |
| болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> < |
| љиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно уч |
| је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако? |
| дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера леп |
| овара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњ |
| е му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, |
| ао кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути |
| — Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> |
| о! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од ње |
| сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао |
| — Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, |
| ости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њи |
| молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платит |
| >— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те |
| иноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p |
| атежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скуп |
| ..{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку |
| нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; прав |
| једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем |
| ерина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се ја |
| а; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Час |
| гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; ал |
| а Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нит |
| а; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупри |
| да трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракну |
| ем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан |
| ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} В |
| И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и |
| сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па та |
| кагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог д |
| лаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изић |
| тенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита г |
| рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</ |
| свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина |
| оштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све |
| — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази нал |
| од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — ви |
| ље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по сре |
| сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим баде |
| говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} С |
| -Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, |
| се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, |
| е мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде она |
| но да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на |
| {S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Б |
| адан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане |
| Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па |
| сне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, |
| тио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад д |
| о да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде к |
| и?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео! |
| , мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише ста |
| ита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, |
| > <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав остан |
| и се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређ |
| брзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, |
| .</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> < |
| њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу он |
| упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. |
| е сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама |
| е даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви |
| у у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и сву |
| <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа с |
| ехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш |
| м пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде т |
| , јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље иско |
| есе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимирац |
| докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и |
| осили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачн |
| те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете |
| о пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прођ |
| раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако |
| лаву те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек |
| с чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, |
| и попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господи |
| наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста |
| у у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. |
| иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> < |
| ој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Неће |
| како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столи |
| ?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија? |
| икако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као |
| треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба |
| ква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како д |
| ̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напо |
| на, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад п |
| тране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже |
| злази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, |
| Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде ка |
| собито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... м |
| е, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи иско |
| нити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је |
| д...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај с |
| ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} С |
| се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца |
| р, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењако |
| етар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, |
| S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, о |
| се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, са |
| нглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S |
| , »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не да |
| нам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, вел |
| рдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још ка |
| е пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо |
| обош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се кап |
| малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали? |
| обили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Воло |
| Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко |
| нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Бо |
| {S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне |
| једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес т |
| већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том |
| главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ п |
| ећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је |
| Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — |
| аш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко |
| > <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, |
| да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма |
| сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не л |
| и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— |
| аву шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта |
| м само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их |
| ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него в |
| > <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} |
| Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и д |
| него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је |
| — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприлич |
| Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; |
| ки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{ |
| ад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} |
| те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испи |
| {S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаш |
| богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли п |
| ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете |
| ах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом |
| д Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој |
| Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Отку |
| ти и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово д |
| о се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ |
| се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се |
| да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му т |
| десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{ |
| ко!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато преко |
| улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка к |
| како уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташн |
| — Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек п |
| р ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S |
| у.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше го |
| до — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? |
| ...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{ |
| заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног чо |
| е?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатит |
| оп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скин |
| p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погоди |
| рете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом |
| е увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је наст |
| летен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кант |
| ељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које |
| и пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} |
| добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Радан |
| нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедо |
| кар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с |
| не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан |
| они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Пр |
| то си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И |
| } Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пар |
| е с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и |
| ано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S |
| {S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{ |
| да тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и |
| ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а |
| ресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово д |
| ок се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече |
| ико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</ |
| , ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад т |
| ата.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар ба |
| огод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу |
| пије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шет |
| ски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> < |
| е погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, п |
| наш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} |
| ет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у |
| не до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p |
| очесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господи |
| н се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ли |
| ет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скаме |
| етар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, по |
| чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пиј |
| не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши |
| Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза в |
| црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из ч |
| ваду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиром |
| ту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> |
| ажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уст |
| али.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чуд |
| има и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и ос |
| ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опе |
| обро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран |
| уди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш л |
| Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, оп |
| шља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— |
| — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред |
| куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се прод |
| плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље |
| ..{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном п |
| ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да |
| итељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што |
| ства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па с |
| е дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и по |
| Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела |
| е смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се |
| одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} |
| аскрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат ход |
| ро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из |
| еподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећ |
| би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана. |
| акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом |
| рмашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је |
| Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је |
| ни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема де |
| на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! |
| абор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане влади |
| нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера! |
| помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио |
| аду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја |
| оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ош |
| есе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! |
| уда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петр |
| ш се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, |
| на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, |
| е ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... |
| н лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође |
| што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловим |
| држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жут |
| на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну |
| увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и |
| ићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p |
| ко траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Ве |
| ке цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је |
| д старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му ни |
| је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{ |
| итирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{ |
| ан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} |
| седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се ц |
| под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије за |
| те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ н |
| Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, ра |
| ог сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци |
| град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ве |
| ње...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, |
| поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овош |
| ану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S |
| то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне. |
| ло које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек |
| углим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да |
| женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — сам |
| и који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нем |
| прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масн |
| ће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} |
| агризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се |
| } Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај ј |
| море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши |
| парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти н |
| апетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, м |
| } Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, |
| ш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим ка |
| зимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабонос |
| један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта |
| т Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{ |
| отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва и |
| ни, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове |
| гацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се от |
| и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капет |
| и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овам |
| х, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше |
| ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на |
| а на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан |
| едно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то« |
| е, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, |
| е нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећа |
| попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује за |
| је била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукн |
| зориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из |
| хори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{ |
| /p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо |
| и.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну бел |
| руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим ст |
| рећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи д |
| у!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих г |
| е му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера воло |
| Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако |
| и, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва из |
| ла.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пођ |
| воје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да с |
| рмисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима |
| ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што |
| да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Ј |
| кренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола прем |
| да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише чо |
| ред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај вин |
| цену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. |
| се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од |
| е, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Ил |
| тајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дук |
| ш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да ши |
| и Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!.. |
| на ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџиј |
| сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капе |
| преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону к |
| их ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} |
| Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два о |
| .</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу |
| егод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку фл |
| је се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо |
| «, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Д |
| у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет |
| олико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши |
| подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Уз |
| његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{ |
| — Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук пре |
| аки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде пла |
| неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и |
| Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо |
| чио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу ше |
| тете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан |
| из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета |
| и ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не |
| ћ, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало |
| амо даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их ниј |
| ен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарс |
| и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коњ |
| сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих дру |
| а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај |
| а мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, мо |
| н. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ет |
| д такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« |
| а!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Не |
| ти? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су |
| ле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су пос |
| .{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} |
| ак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили |
| за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на |
| — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на бро |
| а чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} |
| главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капета |
| ет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узлови |
| Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та кам |
| тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар ово |
| осподине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи см |
| е напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да |
| тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та прода |
| } Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћ |
| ањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ног |
| есели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSe |
| та.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, |
| већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. |
| екну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки |
| >Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те н |
| не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћ |
| се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати пар |
| вицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се уве |
| ше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у ка |
| ве!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духн |
| је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се н |
| је од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравит |
| својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задо |
| амке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да нова |
| у шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> |
| петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Ра |
| адан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} |
| је окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови |
| п-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти уме |
| ела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} |
| а пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше |
| ово!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здра |
| у се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали и |
| ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићко |
| где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набав |
| измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} |
| Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за |
| и их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као |
| } Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на |
| ишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу |
| ет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чу |
| љна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли |
| лије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш... |
| је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге |
| и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у |
| ровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, |
| а...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада.. |
| петана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке гос |
| да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узлови |
| ан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интерес |
| ава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно не |
| а понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе баја |
| ану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, је |
| то беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигош |
| а што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој бр |
| рада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за |
| ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S |
| пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити пошт |
| ...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли |
| лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Влади |
| шо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година До |
| свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз |
| и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одго |
| пет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p |
| дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича н |
| p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p> |
| овека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се |
| и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да ова |
| њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се доб |
| ако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, |
| Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без иш |
| ако није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако |
| о!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни д |
| Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, и |
| мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{ |
| кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разу |
| или шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта б |
| улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p |
| петана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку |
| што ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; |
| о се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с вра |
| ок му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им |
| те, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом с |
| вље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу |
| а, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; |
| , ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље госп |
| о плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја |
| понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да |
| а пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и д |
| .{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену |
| олом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозор |
| је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из тор |
| ао самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарач |
| .{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само |
| а, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући |
| ву шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто |
| , што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе де |
| се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скром |
| вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, |
| је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла |
| а посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и та |
| општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пи |
| јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како |
| е, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> |
| га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и |
| а музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да |
| ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капет |
| } А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све |
| очеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} |
| Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S |
| <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана |
| н ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насет |
| х много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, отк |
| ни се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте |
| .{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим |
| шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна |
| пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан она |
| под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p |
| отом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — |
| ц: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учите |
| е, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} |
| ку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се ка |
| сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Рад |
| затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш |
| /p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође |
| згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка. |
| о је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Ка |
| они ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче |
| ола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дет |
| {S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од |
| олови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа к |
| па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} Н |
| ако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте |
| не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} А |
| идио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала |
| ав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лиц |
| с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде ч |
| ко не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику гл |
| начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у с |
| трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрав |
| — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, |
| , куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш... |
| једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, |
| ата. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш |
| ргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих р |
| гачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; заг |
| и људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} |
| богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се |
| ди«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужно |
| т буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верн |
| свим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадил |
| ла деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте |
| т каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — по |
| чност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капе |
| н Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико ј |
| ... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, |
| ло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу! |
| ре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето |
| а би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те |
| кладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и |
| денице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшн |
| <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим |
| , кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под |
| ј што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар инт |
| ћи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S |
| а се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шал |
| знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту |
| мем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно |
| како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упи |
| а.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић п |
| че Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S |
| се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач |
| што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете н |
| општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, б |
| и се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он л |
| >— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вал |
| асред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраће |
| га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један |
| {S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — |
| рова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дуп |
| муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ |
| ло!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и к |
| аиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> |
| Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месе |
| где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слав |
| женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдит |
| ан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?< |
| нај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запев |
| ловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако |
| н. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за |
| е оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се |
| променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних ст |
| ли молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти пла |
| ан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — |
| та онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Нало |
| ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. |
| <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим |
| , а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Ј |
| ј виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. |
| демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао |
| ко — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бој |
| оче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — по |
| Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и с |
| јка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, поне |
| ок се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево |
| да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, |
| аријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, |
| е торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар пог |
| ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — уп |
| мисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне |
| но? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет |
| о да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и |
| друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескуп |
| опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{ |
| пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од |
| tone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим љ |
| сет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде |
| лашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку г |
| тан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донес |
| « упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде ка |
| Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — |
| их се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђу |
| и, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни заш |
| смо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић |
| укагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице |
| } Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се |
| овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механ |
| пе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па |
| њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — р |
| како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче |
| роз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, зн |
| комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било |
| корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — дода |
| перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му |
| уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љути |
| аво да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — и |
| , колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког та |
| а као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је |
| .{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет |
| шли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: н |
| е купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{ |
| жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака шт |
| ваца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти ка |
| букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бо |
| — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима и |
| д не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда |
| немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се |
| куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год ура |
| спео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мат |
| а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— |
| и да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није |
| д сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па |
| од петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села в |
| да!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим глав |
| мећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?< |
| > <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнес |
| е ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се мог |
| петан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурн |
| отапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? |
| петан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ј |
| мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} |
| ета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није |
| да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти п |
| ицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S |
| зиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан |
| И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и |
| у није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде з |
| а је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова т |
| нај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестан |
| е...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} |
| детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упит |
| ропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чи |
| Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{ |
| ла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пу |
| али!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није вољ |
| а одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: |
| за рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио.. |
| н даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скин |
| е књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им |
| је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те » |
| ала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше |
| стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслон |
| господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За |
| »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш |
| извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта в |
| ванична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаш |
| Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испи |
| и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </ |
| ета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он бу |
| вића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћа |
| } После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.< |
| ина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону лива |
| ћера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што |
| се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Н |
| сред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... |
| ца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш |
| им.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невољ |
| ни нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ј |
| цеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, в |
| чности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да м |
| се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи |
| е цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је та |
| апетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!... |
| ело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — к |
| !</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, б |
| пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? |
| педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, го |
| . — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — |
| арен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још |
| запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} |
| и немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини ш |
| } А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p |
| ју, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба вла |
| о — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати |
| му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му |
| т, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господин |
| {S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли |
| војој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по ср |
| је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице |
| е немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по м |
| капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које |
| ећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та ни |
| чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То |
| о!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— |
| > <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмет |
| и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управ |
| т.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па |
| осподине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понет |
| лим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро |
| мо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија к |
| и. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — |
| ше поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Т |
| ад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, к |
| су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад |
| ма што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: |
| ва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика ни |
| Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А з |
| ри дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви |
| ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и к |
| еће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод ру |
| »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то части |
| инџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио.. |
| горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, шт |
| ло ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Макс |
| узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под |
| разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уно |
| ш требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S |
| им столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све с |
| беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком |
| разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, |
| д оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо п |
| река; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша г |
| о искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човек |
| истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли дод |
| етаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају |
| >— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу д |
| дан од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се ч |
| и може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знат |
| у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му |
| аданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пај |
| </p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најми |
| по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном с |
| Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да |
| : — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — |
| } Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред кућ |
| о на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге |
| оће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канце |
| о ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда чов |
| је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало |
| м!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: |
| истао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задуж |
| уко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, госп |
| руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу |
| пћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опе |
| дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне |
| их из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} До |
| х села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кол |
| и још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко |
| ино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Вра |
| ош који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} |
| м.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« по |
| е старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет |
| ешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се |
| ође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људ |
| .{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... |
| д му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се |
| једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како |
| уо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— |
| оград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сиро |
| е би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p> |
| одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једн |
| еко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шар |
| капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе к |
| поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко |
| плете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је досп |
| ..{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, зап |
| ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} С |
| епо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође нав |
| на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дуга |
| ој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, и |
| >— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p |
| одине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S |
| S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је б |
| , и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу |
| капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш м |
| кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој б |
| д н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор к |
| х.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је |
| , господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, |
| ње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године ка |
| чно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко |
| е!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док |
| господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и ова |
| е...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који |
| ор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичн |
| отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари |
| ка што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Ка |
| аредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каж |
| екако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А мо |
| окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако |
| а би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море |
| ет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, |
| маш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда |
| на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, |
| жали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје и |
| ају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је д |
| гије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече П |
| ко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако ош |
| н, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људ |
| ; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и сак |
| јсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати з |
| тану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бек |
| рад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?. |
| и пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, |
| Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој р |
| вом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето и |
| видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брал |
| ча је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могућ |
| ги.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је по |
| Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од |
| о на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде |
| {S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита она |
| Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} |
| Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из неда |
| их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти |
| оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био пра |
| е се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усев |
| ако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе бук |
| адају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; у |
| капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давал |
| да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали |
| о ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — по |
| е, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва |
| јглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути к |
| и ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си с |
| , тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — |
| месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Пер |
| но прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{ |
| за Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Да |
| о — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти |
| .{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, |
| о!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.< |
| ва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се |
| е дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на |
| аћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио о |
| ећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ак |
| ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на |
| као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део |
| и...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} О |
| то каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра |
| .{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Уз |
| , повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као о |
| е видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам |
| главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти ј |
| ан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: |
| у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по |
| ла! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан з |
| затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} |
| мо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Мака |
| опе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p |
| — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно |
| ећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш |
| ка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним |
| рже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде |
| му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. |
| : негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље |
| иди.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, з |
| ако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, |
| мао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главн |
| а казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћин |
| својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде на |
| unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ак |
| да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући.. |
| шину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали н |
| ет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу |
| ема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије |
| ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде |
| игде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} С |
| ик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће |
| а, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!< |
| Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и |
| на ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога д |
| ш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то |
| S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се н |
| ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вал |
| и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране |
| имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Св |
| луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај п |
| их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — у |
| ге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не |
| Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{ |
| ребало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— П |
| захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштено |
| танији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га |
| ке цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н- |
| о затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је |
| , мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза |
| ет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, |
| па печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити |
| Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло.. |
| , као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Рад |
| поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као |
| од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке |
| крпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу т |
| није — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као ка |
| су били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту п |
| кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што |
| је знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да н |
| нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основн |
| воривши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко г |
| ста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена |
| ћ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони.. |
| дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и доб |
| нолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} |
| уно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су |
| од овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћ |
| де за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га |
| баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би напис |
| отврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Ник |
| уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и |
| дну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо. |
| те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у |
| више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни ха |
| нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до |
| и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошап |
| S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око |
| требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али с |
| Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан |
| -Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ва |
| али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је |
| е?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, |
| — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Ни |
| А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди.. |
| а и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да |
| >— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, |
| мет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p |
| } Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци јед |
| ера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па |
| ћи згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су дола |
| p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре куп |
| ој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p> |
| е! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочека |
| .. — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — р |
| ђу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој кој |
| кат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; пох |
| а и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токор |
| цима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руко |
| као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да ост |
| мо да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао с |
| диш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека |
| S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после с |
| ијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године б |
| ачиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде т |
| о украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Ра |
| рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у је |
| но воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{ |
| у зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је |
| сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици |
| канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те |
| ћера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је |
| пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли |
| ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Нек |
| ђу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај друг |
| .</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од ког |
| га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград ј |
| . — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали ва |
| јих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — |
| о главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио |
| ио над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у |
| зговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим с |
| егов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост |
| растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени |
| ни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S |
| »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао н |
| ро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брал |
| — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, |
| еко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прош |
| штује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву. |
| p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне |
| .« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} |
| } Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..< |
| коси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову |
| господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га неш |
| ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали.. |
| како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, на |
| Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, |
| ин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше не |
| прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик |
| авим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој со |
| , опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваз |
| се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, |
| м, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капе |
| о чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу. |
| > <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по |
| ису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутал |
| ћ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком |
| мету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не б |
| и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали |
| издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у т |
| аву шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} |
| , никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, пр |
| ет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, |
| га, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Ј |
| рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекн |
| ш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми |
| ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пишто |
| да може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше |
| ћи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, деси |
| ви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а м |
| .{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти |
| рте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, |
| ај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто |
| и.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не пош |
| а само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира |
| о упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим |
| вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате |
| ио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— |
| исташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</ |
| орсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, г |
| ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета. |
| сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде о |
| сто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сеља |
| ах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези вр |
| лавом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени |
| ад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехуј |
| толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одма |
| бране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Пав |
| м...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута про |
| зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, п |
| обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — |
| и хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, |
| пом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брж |
| мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува |
| има; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а |
| баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p |
| један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним окр |
| р још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу д |
| се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду на |
| авнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије |
| сти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим м |
| чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали ци |
| све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кож |
| ог сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да са |
| пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} |
| разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни |
| ана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, |
| где у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте |
| ног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што у |
| га пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега |
| ругу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — п |
| т закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на св |
| слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у каф |
| е, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Ву |
| испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очист |
| ед подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда |
| иш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месеч |
| и па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди |
| ив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог |
| доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — она |
| може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што |
| т се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако |
| илета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га |
| бија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не п |
| о тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са |
| а рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p |
| Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.< |
| погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ве |
| , куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ен |
| рије, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато! |
| е га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он посл |
| на Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и б |
| то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек по |
| изе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трж |
| е!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни |
| брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S |
| у.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} |
| длију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узлов |
| мотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:< |
| е, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и |
| доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов панд |
| .{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} И |
| и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих два |
| х — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог |
| </p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао |
| — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, |
| — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћем |
| учи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Пет |
| и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S |
| окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} |
| н сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се раз |
| осподине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор |
| ист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на |
| доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа |
| — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркуши |
| нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па с |
| И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запе |
| жности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је пр |
| Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће |
| као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују |
| и ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што |
| створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама оп |
| а сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и ск |
| угољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који з |
| мо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по |
| ћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора |
| аљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по |
| па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти |
| још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева.. |
| му купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани вол |
| пита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у с |
| р.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимир |
| амо не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— |
| — Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p> |
| за њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћ |
| д и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га зав |
| ше своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је в |
| н опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у рук |
| често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, |
| ако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не |
| ете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се ист |
| , требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, |
| о ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не |
| ниформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пишто |
| мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђу |
| ечи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — |
| сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану о |
| , далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, бра |
| тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зар |
| отово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ д |
| дном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Ду |
| е бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како |
| з пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу |
| рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче то |
| А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док д |
| } Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, |
| аци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, |
| ко где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узима |
| ађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, госпо |
| сниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не |
| поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек |
| ку, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан. |
| S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, п |
| одине летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних ста |
| <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми« |
| > <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p> |
| ко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал в |
| — Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...< |
| митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће в |
| јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се |
| .</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{ |
| је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ва |
| S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; н |
| као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да |
| се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку |
| } Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} |
| S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — |
| ека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише |
| ви тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као о |
| лушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републи |
| прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богам |
| аву шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се нек |
| каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала бо |
| ћи им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо с |
| ш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, п |
| к, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>ме |
| ђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пи |
| да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што |
| ли: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не м |
| упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиљ |
| ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти |
| с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чак |
| али ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је |
| могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти |
| ке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, |
| је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чи |
| да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. |
| азва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, |
| вши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали и |
| му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запе |
| о игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима о |
| ж рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте б |
| једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извук |
| . али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе д |
| ујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шеће |
| сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чу |
| ше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одб |
| села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3 |
| учевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пу |
| ешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор ок |
| та ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рога |
| се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ру |
| везао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече |
| иста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као уг |
| е букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру |
| ереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како |
| — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интере |
| ез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S |
| .« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш д |
| хани у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко пог |
| , познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек поглед |
| , бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан |
| ћ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуп |
| ма олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, |
| тали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они |
| не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како |
| м вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обој |
| угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата м |
| упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласк |
| е даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{ |
| сипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и |
| Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде н |
| како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му ниј |
| ачинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, |
| »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, |
| капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала с |
| ?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> |
| , богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог |
| ја му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо |
| екао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети |
| што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако |
| е браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све нак |
| с ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чинов |
| — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је |
| лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштуј |
| вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то м |
| гну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти б |
| — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до р |
| шао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће р |
| и по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их |
| граду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш |
| ва три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом п |
| мо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »ре |
| ави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се в |
| ола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино досл |
| а, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} А |
| ете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче ј |
| то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} |
| — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја |
| то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јарме |
| ди, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> < |
| вом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на |
| капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала б |
| д главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стр |
| и свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одгов |
| ад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној |
| и је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо ј |
| мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отараси |
| рима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући с |
| ог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, да |
| на — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку |
| .{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи н |
| Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући јед |
| т, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи по |
| ог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у ка |
| ер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера |
| апетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцел |
| ал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен |
| не »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »чест |
| } Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, |
| о Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узе |
| е, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново. |
| рете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, |
| шно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у вод |
| нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче ј |
| е досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је |
| >— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера. |
| Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом о |
| дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусе |
| део!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро |
| гледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашеви |
| а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— П |
| се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери |
| ре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, с |
| о рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди с |
| једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до |
| отврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— М |
| е године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних |
| абана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али |
| најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да с |
| знати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на |
| ш којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растре |
| сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта ра |
| млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте |
| откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се ка |
| сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајд |
| те своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће |
| ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов п |
| да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усни |
| денични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сах |
| ти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У сам |
| озидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукино |
| на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до м |
| и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може из |
| н, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, шт |
| ера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ г |
| н грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као |
| потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју ку |
| — Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта |
| олале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у |
| х отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде |
| аде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S |
| p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај |
| ало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Поне |
| ислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза как |
| е ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га |
| же и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} |
| гови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; на |
| би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих |
| </p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> |
| лиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и б |
| Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Ала |
| > <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко |
| <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђук |
| <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке. |
| дан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — у |
| што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, |
| рејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око уши |
| њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да |
| ед куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се п |
| у актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђе |
| ко је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже |
| .{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас с |
| во не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} |
| изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама |
| појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дра |
| ову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »лу |
| ским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с оста |
| у: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> |
| !...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд |
| </p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полици |
| — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{ |
| га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — нећ |
| чио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, т |
| д.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па п |
| и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да с |
| и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од |
| и све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитељ |
| општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њ |
| енице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ов |
| .{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за |
| зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, |
| кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у В |
| </p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за |
| , Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} |
| .</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше за |
| ју капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Ми |
| ера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миоку |
| реска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођ |
| лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Куј |
| капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изи |
| нину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Пре |
| мац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, кому |
| тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — од |
| лично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзм |
| глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах |
| е деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те |
| </p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и |
| /p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — м |
| </p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хл |
| </p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p |
| ивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко глед |
| главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда т |
| имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има |
| <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку |
| г љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до р |
| ита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста к |
| p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо ка |
| чиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — ре |
| први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то |
| дана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од п |
| /p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— |
| а не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, |
| нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да |
| .{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушну |
| ости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако |
| слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а т |
| растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх |
| ош како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да |
| на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... |
| ми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се |
| /p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити.. |
| зајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{ |
| лава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} Посл |
| ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> |
| дине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећ |
| си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скоч |
| на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију ул |
| , па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар |
| радан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S |
| оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шеће |
| {S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S |
| иге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним је |
| Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно |
| он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и на |
| и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију |
| сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје? |
| не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш |
| ладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мал |
| p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти јо |
| <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврд |
| ко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опр |
| — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем |
| људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинит |
| , чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канц |
| p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!.. |
| риличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчи |
| е се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је |
| кој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес т |
| је у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и |
| похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито |
| ета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан |
| ајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда |
| е, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој с |
| по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини |
| оше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно |
| ом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре с |
| иромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</ |
| рће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет |
| вадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« изд |
| .{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p |
| {S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће... |
| и ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — |
| највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води с |
| ијо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, |
| ате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђ |
| петан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се |
| лаву да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: » |
| ића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, њег |
| оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и го |
| а љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зор |
| з и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и ј |
| е, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на са |
| и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, |
| има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међед |
| ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и |
| рљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у це |
| Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше |
| прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Тама |
| .{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, |
| ала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наиз |
| } У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт |
| е беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливад |
| т, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи |
| и притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло |
| орбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ |
| рпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њем |
| етар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним мал |
| али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> |
| Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто |
| p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па мах |
| м...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај |
| у исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« |
| ћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће |
| га нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море |
| стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин о |
| у понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у к |
| , мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit |
| д пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S |
| му, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ |
| је вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао |
| бишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: |
| рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ћ |
| } Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу су |
| м!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика |
| м је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, |
| штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па |
| тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто |
| ђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да |
| стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће л |
| у је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј |
| н и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким ч |
| {S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му п |
| гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се п |
| капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише У |
| мо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти |
| .</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Та |
| ак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сј |
| вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јо |
| ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти |
| кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ј |
| S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад |
| ијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; сед |
| аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на об |
| те лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, п |
| не...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} |
| њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пуш |
| у галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпрат |
| или сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{ |
| тавише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучев |
| ога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу н |
| е трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се |
| писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загл |
| е одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па о |
| аволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу с |
| егни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето с |
| } То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му |
| ност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их мн |
| воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} |
| ема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изу |
| жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жа |
| уца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа о |
| а, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жи |
| наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу |
| п. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева пета |
| овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропа |
| то је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, |
| д њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели |
| кнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с л |
| уло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мар |
| довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд би |
| иде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта |
| пет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Даб |
| од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао |
| господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</ |
| олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда д |
| ...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— З |
| е купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да |
| <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и |
| ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни д |
| е други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од |
| лу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p |
| би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с |
| <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну |
| ..« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дука |
| .{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та |
| > <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм |
| {S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. » |
| рне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их |
| ек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држ |
| десет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем |
| не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Ни |
| гло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. |
| есет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују |
| о бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали. |
| тоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода |
| осподине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!. |
| ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— |
| , учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мал |
| ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p |
| нов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где и |
| , кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим |
| .{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је |
| се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, |
| како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— |
| тарих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад |
| S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ |
| <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бо |
| .</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих ша |
| >— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало |
| добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је са |
| есрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... |
| ти.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> |
| не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точа |
| а заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Он |
| ла хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећ |
| о и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда д |
| </p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ет |
| каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих |
| ој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му ув |
| те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгод |
| и је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвали |
| трашно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како има |
| интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у зе |
| диш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако.. |
| аме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никак |
| зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, |
| н се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес |
| Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си бакс |
| једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p> |
| у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у |
| дан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му ре |
| њи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па м |
| опије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко зд |
| ке, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некак |
| изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, как |
| је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да нав |
| зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је пр |
| — Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, сва |
| пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се |
| слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« |
| један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо |
| то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало? |
| стаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли |
| ији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уст |
| да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шт |
| дем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него са |
| те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао |
| ћи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се не |
| ад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја.. |
| >— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин ми |
| хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, ш |
| Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт |
| механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки |
| тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, |
| — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, |
| ече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се г |
| је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S |
| ина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљ |
| хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S |
| дмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет |
| о не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличниј |
| {S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Ид |
| Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ло |
| вој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само н |
| је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам |
| имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> < |
| м ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти пед |
| {S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право |
| > <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.< |
| доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се бог |
| и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да |
| .</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један под |
| ?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p |
| ко тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јеш |
| p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар т |
| ију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Н |
| богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти н |
| да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајан |
| Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А |
| њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне |
| > <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног |
| и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрд |
| p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко пр |
| ао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. |
| > <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији |
| чупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела |
| а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и на |
| ати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на пред |
| помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет |
| зе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Ра |
| {S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још |
| ко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће |
| ..</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викн |
| глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго једа |
| Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни |
| аш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он |
| сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечаст |
| попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну к |
| су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; |
| нце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S |
| о је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се бли |
| му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — |
| е, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде |
| у онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађ |
| се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикн |
| тиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијин |
| ваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са жено |
| аницу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и оп |
| бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} |
| ао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и |
| аш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочија |
| миже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S |
| онда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома бат |
| ече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — |
| ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у п |
| е? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, |
| се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић! |
| ода створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вам |
| нића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Вл |
| ријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну окан |
| о ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што иг |
| година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па |
| у чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чи |
| исто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак ил |
| {S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју он |
| е здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих љ |
| у из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разгове |
| >— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на ште |
| ника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду. |
| о дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и по |
| је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова |
| Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је |
| је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, н |
| о — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате ш |
| г таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и |
| Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онак |
| уко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече |
| добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци |
| јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра б |
| чекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе сво |
| торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман |
| ајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита |
| с̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окрета |
| насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдем |
| но; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ |
| немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, |
| овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људ |
| ед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где |
| оља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p |
| .{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у |
| p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркв |
| ј што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p |
| жете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, ве |
| је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани |
| авали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам с |
| да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> |
| , он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да |
| »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и ту |
| прављати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, ми |
| И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет |
| е јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви о |
| јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где |
| гао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом р |
| капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} О |
| ће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде не |
| о му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремај |
| } Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И |
| тише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид » |
| Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија нек |
| ао радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да ник |
| оћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар |
| } Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и |
| читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што |
| а никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он уз |
| Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! |
| умња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић |
| дрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало шт |
| вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ва |
| {S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — |
| } Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} |
| та се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пан |
| мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо. |
| сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што не |
| Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очи |
| у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом |
| омах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има оп |
| чијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да је |
| м Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила ка |
| несе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслуш |
| и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навал |
| да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— |
| онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, ист |
| а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гра |
| једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} |
| , попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од см |
| за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он |
| нима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га о |
| ш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино. |
| ај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих уп |
| ма молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ј |
| ш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве |
| ина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, |
| се деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слуш |
| срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ пром |
| уме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, ку |
| ипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од о |
| уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, |
| ад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— |
| сподине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепо |
| но понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог |
| ити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари |
| на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште |
| прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно ја |
| петанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси л |
| молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигац |
| већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучев |
| ш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби |
| а.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рук |
| а многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни у |
| зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере м |
| пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће |
| — Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, |
| бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде |
| Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они ни |
| и!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му |
| ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а |
| дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се ш |
| капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који д |
| </p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не |
| не и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и |
| : »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоо |
| зврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Ра |
| >— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра об |
| мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{ |
| го, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита |
| цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође год |
| .{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... |
| {S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и п |
| ва! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, |
| На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели |
| рдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја |
| ена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на поли |
| чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом |
| их два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао з |
| лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко са |
| .{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну |
| домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање |
| ј капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећ |
| туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — |
| се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде по |
| главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан |
| кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{ |
| p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, |
| дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! |
| ице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у је |
| > <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, |
| еси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па |
| — Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нис |
| с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у |
| врд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{ |
| S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њ |
| p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} |
| на униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек |
| вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома вол |
| чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабра |
| не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и |
| емљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узи |
| ! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас заду |
| е да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, |
| е.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак! |
| а свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати св |
| д се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узј |
| , а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је те |
| тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај |
| — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и зг |
| ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак |
| S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} К |
| зете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па |
| гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ п |
| но, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он п |
| арање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у оч |
| га су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирн |
| екаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</ |
| стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — |
| а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пери |
| нио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што |
| спео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, |
| ниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он |
| .. рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те г |
| Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он |
| ну, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак |
| има и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жит |
| ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пија |
| и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p> |
| узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} |
| добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капе |
| Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец д |
| где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено г |
| плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{ |
| асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни |
| а, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народ |
| ах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> < |
| ми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане |
| ећ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда ј |
| а земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет |
| д себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у п |
| {S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето посл |
| !{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандур |
| аговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је вр |
| платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај |
| ва.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S |
| е.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубим |
| сак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букаг |
| ест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до |
| о сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно ја |
| кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p |
| па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он за |
| и су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су в |
| авиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вел |
| а измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти |
| ! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубра |
| а.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обал |
| у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, |
| па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господи |
| еда капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и |
| ад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђ |
| ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опа |
| акле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потв |
| е међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно |
| арони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смело |
| S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ |
| ане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овд |
| S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни |
| м и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, |
| вати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварит |
| а, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још бољ |
| се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с ка |
| пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору сти |
| ри Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зоо |
| р не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} |
| ре, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и ве |
| руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је |
| </p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и |
| ом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шт |
| ири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мал |
| стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пр |
| стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готов |
| , а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај ш |
| есе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљес |
| ли уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатит |
| црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око |
| мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће в |
| га и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам |
| дно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не мо |
| шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети |
| ме, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почет |
| израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали |
| брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу ба |
| ла. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се пос |
| бијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се к |
| е.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд |
| а могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, п |
| ли?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде |
| вади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће т |
| нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо зн |
| као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш |
| лом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју к |
| се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пе |
| ... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита |
| совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес |
| не мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте ле |
| ог и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капета |
| ! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је сп |
| па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што |
| По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како |
| аци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио о |
| нути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p> |
| им чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што се |
| о у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи |
| S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо |
| {S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и |
| } Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у |
| су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад |
| е у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи св |
| дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе |
| ђе мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом зван |
| подин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је |
| ли: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима |
| е искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? |
| ру, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} |
| аво велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поуста |
| ше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек |
| е, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за ј |
| ијатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите |
| , изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с |
| варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја |
| д главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и п |
| ија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p> |
| д ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: ка |
| ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај за |
| му је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S |
| Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запит |
| >— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му п |
| ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, |
| м мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мора |
| на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо |
| S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се на |
| пет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере кол |
| беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— |
| е, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била ха |
| , господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи |
| стом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — до |
| узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на п |
| — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је ок |
| ро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неис |
| епо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце |
| } Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, не |
| кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она » |
| могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, |
| .{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као ка |
| о.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донес |
| ка тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје стареши |
| рад.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад |
| м не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Н |
| тра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има |
| се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</ |
| есео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капет |
| о увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ ј |
| ужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао |
| ј брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — |
| имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај |
| <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Шт |
| ко му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја |
| на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... з |
| па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај |
| е.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учит |
| овика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за жен |
| па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај ре |
| а глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парч |
| ма природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих с |
| и је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су ма |
| ду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да м |
| ло мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> |
| како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полак |
| е?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њем |
| ца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинит |
| >— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин |
| , опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе |
| беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да |
| частива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио |
| е задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је |
| звади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па в |
| и оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи |
| ра и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с |
| ог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре |
| еш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отим |
| друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти ње |
| астресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се |
| ирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зоо |
| тета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све те |
| и за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на |
| ругога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може |
| вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот |
| p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, |
| ју »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у |
| и. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— |
| ћ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета по |
| то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио |
| ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се н |
| до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, в |
| ашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учин |
| д се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам ба |
| ју и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако |
| и капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не |
| о ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Не |
| , који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развр |
| а Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око |
| сле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »кому |
| капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти |
| .{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће раст |
| ет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} |
| } Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три т |
| ; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја. |
| рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шеће |
| о се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. |
| а.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, |
| ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних дваде |
| е маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Ниј |
| спремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Г |
| ачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла ка |
| и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи |
| пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фај |
| зидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, оп |
| је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико в |
| прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним |
| у опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт |
| и.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине |
| Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да |
| кчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Х |
| а?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја |
| да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког |
| Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талир |
| је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица зан |
| е руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — |
| .</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за |
| им на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу |
| ад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, |
| p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одг |
| и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог срез |
| умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што м |
| еза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику њ |
| ију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи |
| д тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капета |
| шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме |
| тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи |
| доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али |
| S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захва |
| и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Д |
| } Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да |
| а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је ба |
| Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за |
| роцену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, |
| S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле з |
| ућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! |
| да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему |
| S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке мој |
| ици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, |
| ју власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе де |
| жности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чи |
| ио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, |
| /p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде м |
| још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући круш |
| ли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио |
| ште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служа |
| д Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редо |
| же за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту |
| доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једн |
| а све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у |
| познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе |
| и?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талир |
| тра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> |
| хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да |
| , »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му о |
| си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти м |
| уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p |
| отеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павлови |
| гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и на |
| ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже |
| и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље |
| ата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; |
| е и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црве |
| преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« |
| а за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ |
| ..{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетано |
| , па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан |
| се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је |
| дравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Н |
| тан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ј |
| око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Па |
| а јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — |
| S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ И |
| це и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пун |
| а.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а за |
| рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, |
| ипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
| ва заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} |
| рију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а с |
| S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли |
| е се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеј |
| опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет |
| ка дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букаг |
| и... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде |
| ш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је з |
| и«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Ј |
| ојешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресет |
| што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић с |
| чи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи ј |
| ваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, |
| је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У п |
| ловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се |
| бриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <mil |
| частивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. |
| о орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу о |
| ду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш |
| ..</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш |
| о, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — е |
| и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи |
| нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се п |
| {S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букаг |
| амо кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање ос |
| Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републик |
| ец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него |
| е, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоћ |
| естаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове |
| пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћи |
| ом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним м |
| дарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се заглед |
| ссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну |
| рче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништ |
| прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
| } Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије |
| неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у к |
| донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чист |
| нда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти н |
| смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као ја |
| о разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још г |
| е што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и |
| тим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се м |
| ивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости п |
| међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час и |
| гме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод |
| тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да проме |
| у Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се врат |
| е и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« |
| и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе? |
| а човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као |
| ...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он уд |
| лом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и по |
| не школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину |
| се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господин |
| да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине. |
| .</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, гос |
| , »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући |
| еће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — о |
| олико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке |
| з канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. » |
| ко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и слож |
| и су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је |
| .{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му |
| .{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једн |
| главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</ |
| едно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш |
| м се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијут |
| } Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку н |
| кнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко н |
| корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси ч |
| апетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи пер |
| д се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радил |
| воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете о |
| атиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на |
| их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S |
| е ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све |
| ад потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветре |
| најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је о |
| м верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна с |
| Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — р |
| вим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту ист |
| талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, ниј |
| треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и по |
| муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</ |
| дан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Ут |
| , некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца. |
| ке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се |
| ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} По |
| е једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми |
| омисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: |
| па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. |
| аку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не |
| играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу |
| о...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је |
| араде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп |
| о где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро д |
| може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: |
| епеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а |
| одно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану |
| званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} |
| д га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан |
| о чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и тр |
| унамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а |
| у излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклет |
| p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— |
| али вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га н |
| ит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам д |
| е бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капета |
| још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А |
| S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо не |
| ркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су дале |
| ра, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и |
| овић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из само |
| и капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог |
| {S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?< |
| гојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} |
| одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе д |
| } Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, |
| {S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти о |
| ћера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јад |
| викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно |
| } Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко |
| , пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да |
| ниформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш ка |
| да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гра |
| шчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чив |
| } А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао |
| ту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред кан |
| то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што м |
| прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису |
| е поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што раз |
| на рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Ј |
| аш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, бола |
| а зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се |
| глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо |
| ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А з |
| ио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том глав |
| а у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде |
| {S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, |
| ешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добр |
| мо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није |
| јинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један |
| опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве |
| ивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан та |
| тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно |
| — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да |
| оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, ку |
| иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опе |
| ише ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S |
| гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући с |
| је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио |
| Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лу |
| вутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће |
| ресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се по |
| гим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је раз |
| били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди нека |
| <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа |
| букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погл |
| Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане? |
| и пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуч |
| кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се за |
| бог тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први с |
| а неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега сте |
| село, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, ну |
| жити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прор |
| а.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пре |
| ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дан |
| рез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај |
| етрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Пе |
| криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не д |
| /p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, |
| .</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узви |
| па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преш |
| ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли т |
| да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити как |
| петан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се |
| есте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — |
| врши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав |
| узе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, к |
| и, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути н |
| а си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очим |
| уд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капет |
| један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што |
| о за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, |
| говом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила д |
| еца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу |
| ̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајд |
| е пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро |
| тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!.. |
| ана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга |
| по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Как |
| колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ража |
| у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> |
| Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е |
| } Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галам |
| ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати нек |
| ече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — |
| које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних |
| е оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те д |
| змахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, х |
| ви готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође в |
| Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, ска |
| де није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!.. |
| ћ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо |
| е?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а |
| , полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже |
| {S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате с |
| <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди она |
| {S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} |
| ћаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и м |
| иканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одма |
| дручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу |
| почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути ка |
| редан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под ро |
| згубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и св |
| учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</ |
| S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и ка |
| Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као |
| зговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с гла |
| ге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешт |
| твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан |
| дну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за об |
| <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан |
| нућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта |
| S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајд |
| Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га госп |
| демо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виноград |
| вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто ше |
| један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто |
| аслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да п |
| . — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Н |
| олико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од бра |
| ајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да |
| одају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} |
| рилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачк |
| дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јес |
| сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S |
| главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{ |
| ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се о |
| орт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирањ |
| то је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи неко |
| имираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све унифор |
| е преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S |
| и ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — из |
| ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ п |
| утрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред т |
| ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шт |
| ачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, по |
| пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакма |
| петан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се дору |
| ије то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p> |
| Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— |
| Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад |
| и.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако с |
| , и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима С |
| послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракну |
| и да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо |
| уго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, |
| зуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код |
| Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно ма |
| извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хо |
| оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли |
| појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Т |
| те и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат |
| тра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка |
| у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од гр |
| ојима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на с |
| двокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства |
| ио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова |
| мири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена |
| ма изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Са |
| у љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{ |
| то су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на вес |
| } Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако |
| екати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу |
| и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно ма |
| су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: ново |
| трани више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако. |
| »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и с |
| ош горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину |
| ао неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је јо |
| о! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га |
| сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и |
| тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра у |
| о! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здрављ |
| је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи |
| капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што го |
| апетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!< |
| и већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чуј |
| ише од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, ц |
| «, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор о |
| не стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао |
| сту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу |
| у.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће б |
| о, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, |
| p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — ве |
| ишта...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, н |
| узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Де |
| сладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам к |
| Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и реч |
| а се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— А |
| говори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} С |
| и ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из |
| би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније бил |
| апетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека назд |
| у мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што |
| , а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу |
| ! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово |
| p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово |
| } Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита г |
| у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p |
| /p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У |
| >Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо |
| Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп! |
| оп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — уп |
| етан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хе |
| једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни |
| е је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Д |
| и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетанов |
| ка; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женски |
| ије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друг |
| — Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Зн |
| Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Зн |
| е врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорв |
| оп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руц |
| ароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.< |
| вље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здра |
| ра!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капе |
| ...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учит |
| p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — |
| знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи |
| и већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облет |
| S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} |
| ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и кап |
| ако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у с |
| ини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S |
| х!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њег |
| запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је |
| не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у |
| вано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да н |
| брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, пр |
| моли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — |
| вали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било б |
| то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Уз |
| спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Срете |
| ко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механо |
| — Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу |
| ости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, |
| њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну окани |
| ице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити |
| </p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше |
| е.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешћ |
| {S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, |
| е дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда за |
| ву друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{ |
| а опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе |
| севе.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »б |
| беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивш |
| ш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пу |
| — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дуга |
| !{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па |
| уко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред ср |
| ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговор |
| ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији о |
| Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а је |
| на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Је |
| ођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов ви |
| а ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће м |
| ом на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко |
| ући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа кап |
| д оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као закл |
| упо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је т |
| е уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; и |
| сподин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је |
| ији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, нег |
| на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он |
| и, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са стра |
| у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дуж |
| и су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их |
| па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и о |
| еоград, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао |
| ло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још |
| трпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p> |
| дну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијал |
| удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи |
| позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље ид |
| ух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мо |
| аш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет |
| а их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »р |
| молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> < |
| ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — лива |
| к први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често |
| прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p> |
| ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла« |
| ђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га |
| и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах |
| аз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како |
| аници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћ |
| осподин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p |
| е сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вал |
| ажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре и |
| ?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли |
| Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се ка |
| тан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — |
| ма нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с р |
| p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко |
| шкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао |
| У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који |
| села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменц |
| те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} |
| некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се |
| понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — у |
| од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисал |
| андур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен |
| его да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — |
| да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине |
| додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све |
| еше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учи |
| с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла |
| озеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узл |
| .{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан |
| у, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се |
| оше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно |
| дио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и т |
| и им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим дв |
| е похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му пр |
| по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово ј |
| у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих ш |
| и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље |
| шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку |
| капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; н |
| у никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као цр |
| пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло |
| ду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се |
| ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио он |
| питал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торб |
| е.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и |
| милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу ше |
| на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној кап |
| година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Те |
| ао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од ст |
| екорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, |
| а оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно |
| омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана |
| празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их увера |
| >— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где |
| вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо п |
| воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него не |
| нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко св |
| се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она |
| — Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати |
| нам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће |
| о почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па |
| устио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ниш |
| из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} До |
| ље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док с |
| а с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празн |
| попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало |
| Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{ |
| напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и п |
| брисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Си |
| хово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петни |
| ими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне стар |
| ју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе дец |
| о из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? |
| ом и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и д |
| а — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљив |
| сати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан |
| на Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљу |
| теде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо |
| > <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налаз |
| онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишч |
| ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — ос |
| је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А |
| у дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господ |
| о — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете д |
| опачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} |
| азговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руц |
| Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу н |
| а ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да |
| ати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле т |
| кву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам |
| ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта б |
| у да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше |
| ма капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакош |
| онети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео д |
| Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не |
| године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сеља |
| гами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — р |
| де излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће |
| то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад з |
| и и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</ |
| клети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљ |
| и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смех |
| е страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они |
| да ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би с |
| т — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан к |
| њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур вео |
| ..{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда з |
| о, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, |
| ма неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је кап |
| ног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него д |
| опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад |
| {S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад н |
| о неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се |
| нако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду.. |
| ље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; |
| {S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још |
| т дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у |
| ади, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да г |
| дан ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> |
| .</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S |
| ише! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упи |
| ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је к |
| .</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.< |
| азговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — |
| во је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И |
| ате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сре |
| кну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника ту |
| {S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, |
| <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад по |
| се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капета |
| вљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре |
| и видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно ј |
| му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју |
| и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ва |
| {S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали о |
| и за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глав |
| њаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао |
| е...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</ |
| е, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава са |
| пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — за |
| гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жанда |
| ма, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако и |
| >— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Оноли |
| њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младић |
| «, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p> |
| и!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико ишт |
| оче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана. |
| ано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег |
| Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све м |
| капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредн |
| о је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што к |
| > <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{ |
| пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непров |
| > <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{ |
| е — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад |
| а ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не з |
| ед ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум |
| вет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, |
| ди из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А |
| <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: |
| јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше на |
| рдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговор |
| јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то ста |
| ..{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетљ |
| — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Да |
| олако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, |
| , али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад бац |
| пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« |
| туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна п |
| а вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} |
| ...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката |
| нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добр |
| ћера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, кум |
| p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје |
| — Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све |
| ало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад в |
| } Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се з |
| , Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по |
| p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, а |
| а шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, |
| ма с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узим |
| Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вуче |
| и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свог |
| ан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетан |
| уци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред |
| ајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу |
| док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца |
| ају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може |
| одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та са |
| осним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} |
| беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »К |
| лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се пес |
| ај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде |
| . — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес |
| их којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло |
| е ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви ње |
| закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве глави |
| дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p |
| , не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај шт |
| намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, госпо |
| > <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не |
| {S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом |
| че Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p> |
| алочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за с |
| веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> |
| ље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се |
| вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан |
| помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весел |
| и тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разго |
| богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у нај |
| ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцег |
| развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се ку |
| мињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Ср |
| ? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче ма |
| и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од |
| ко врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према |
| написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... |
| та и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S |
| шевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био |
| вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш |
| пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређен |
| две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ствари |
| ан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби |
| ек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово |
| е? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади го |
| толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p |
| на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, |
| грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из ц |
| ш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Ова |
| {S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу |
| Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му ј |
| воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет |
| тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па сам |
| о мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има |
| неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, |
| фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њ |
| ћем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} С |
| и...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право г |
| јд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише |
| е свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав ув |
| ома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине |
| висне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом |
| S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да |
| нате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — о |
| е и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Д |
| удио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог ка |
| паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S |
| осподин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах |
| , он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда |
| ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да |
| азар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... |
| на му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитира |
| продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> |
| </p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, ј |
| се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио |
| зловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, н |
| мају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да м |
| тпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за |
| ајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Кр |
| х да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му испла |
| онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, |
| <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</ |
| рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— |
| о?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> < |
| месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш мог |
| оња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у |
| сет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих |
| е с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може |
| апетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и |
| .{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу ше |
| ао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико |
| акоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но |
| ижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p |
| {S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади с |
| с̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш |
| ељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} К |
| е опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, |
| иђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окре |
| које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек вид |
| ако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа к |
| као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{ |
| ви тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се гр |
| } Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Пла |
| Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и ко |
| куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мат |
| адужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} |
| се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да |
| штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на |
| једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његово |
| духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> |
| са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи и |
| д њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких п |
| и, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!.. |
| рутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} |
| ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не |
| олико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и ода |
| но место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа |
| ку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, госп |
| с̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне |
| дину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Рада |
| тарије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, |
| спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд |
| ах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} |
| Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда |
| .« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изи |
| !...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p |
| се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> |
| улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало му |
| > <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јасту |
| ксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, |
| ба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — |
| оре у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа о |
| S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца |
| утем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, о |
| је?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у |
| одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то н |
| рнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, |
| и, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по с |
| еља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке с |
| ојој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, ник |
| и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његов |
| икад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} К |
| Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шу |
| мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ак |
| а их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати |
| свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревн |
| атимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, |
| се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један ду |
| то у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек в |
| бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бден |
| вчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту с |
| а неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слу |
| о мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и |
| — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам ку |
| да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га мит |
| од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— |
| о је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капета |
| <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> < |
| оран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита |
| сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доис |
| ги пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се |
| погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — |
| — Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — |
| слим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цр |
| one unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особит |
| е; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мо |
| да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жес |
| т нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље |
| батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!.. |
| по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера |
| лавом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; |
| д стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га |
| да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо |
| »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из кан |
| ану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели |
| више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Рад |
| н сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш т |
| у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки |
| ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Рада |
| жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само ш |
| едељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> < |
| он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако заг |
| ола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични |
| е — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да м |
| ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи они |
| му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па о |
| земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат |
| по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру |
| д!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни |
| руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини |
| из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му |
| онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, |
| би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио |
| Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— |
| одине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, |
| м дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да н |
| о.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она п |
| и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} |
| енаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеунов |
| <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није |
| у је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се |
| S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{ |
| ЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. |
| и добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији с |
| нити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш |
| /p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи к |
| ука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то |
| једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, ал |
| ред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима ск |
| {S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се у |
| маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљ |
| !{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи |
| ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали |
| ... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне |
| попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{ |
| p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред |
| p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу т |
| ћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп |
| </p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто |
| <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} М |
| ајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да |
| е брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је госп |
| , јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљ |
| p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. |
| да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио |
| ти.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> |
| о.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! |
| ес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не |
| цну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиром |
| </p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— С |
| ше пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погл |
| p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет |
| петана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце? |
| зи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</ |
| <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и |
| Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати |
| и заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А |
| ме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у |
| је, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!.. |
| , брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Изв |
| хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан се |
| не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха |
| моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате |
| и се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као поту |
| <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та |
| старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао |
| то већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи ка |
| треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Рада |
| чину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — од |
| — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку к |
| ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} |
| ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си |
| ш боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: |
| а свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, шт |
| се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Рад |
| ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Је |
| ну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{ |
| д!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један измеђ |
| није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући св |
| >— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.< |
| винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виногр |
| да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо п |
| /head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почес |
| м.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту |
| па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{ |
| и, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнем |
| хнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који |
| ди господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па виде |
| њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, |
| {S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учит |
| е, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општ |
| глед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед о |
| наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драг |
| оши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио оп |
| подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао |
| ну главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса |
| ине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капе |
| о љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> < |
| {S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је п |
| ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд п |
| <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они од |
| се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, |
| е, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп |
| ји је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним своји |
| А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубљ |
| е се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — на |
| е у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све |
| петан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестал |
| <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако л |
| окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења |
| p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдњ |
| и да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло |
| ећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S |
| ења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти о |
| рти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, оро |
| е шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планира |
| Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p |
| зговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средс |
| да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читај |
| ко Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињ |
| у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо |
| пили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита |
| јици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, |
| >И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише голем |
| азговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, гос |
| то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов |
| раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће |
| петан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје |
| обан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код в |
| се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p> |
| вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га ниса |
| у, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} |
| о вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичн |
| зго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш |
| вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бо |
| а се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу |
| еком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувен |
| јо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Са |
| па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћен |
| са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само пр |
| екидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно м |
| она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, н |
| били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођо |
| свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се све |
| да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не тр |
| млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у |
| руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изју |
| почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} |
| оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док ста |
| док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај |
| им столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да иг |
| га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једв |
| р смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци не |
| } Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда н |
| S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Оп |
| нас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, |
| тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиљ |
| зе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли |
| слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Е |
| натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто т |
| о тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, |
| ође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој к |
| се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега |
| Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ |
| ип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; доју |
| кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може ис |
| о перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — |
| оси ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Дон |
| тар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. |
| шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком |
| о смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не |
| још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> |
| а откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог |
| какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и доче |
| петана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављ |
| лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запев |
| во — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп |
| , вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој |
| дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се д |
| пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и о |
| етка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су зд |
| а — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — ист |
| етан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади и |
| ли шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, в |
| мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пр |
| >— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи г |
| >Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти с |
| отукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила пл |
| си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И оши |
| и словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јаб |
| де куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најла |
| мет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих в |
| икуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да с |
| ао људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за је |
| на: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на си |
| {S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозриви |
| одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</ |
| шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те |
| гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} |
| виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Ка |
| <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташ |
| <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некак |
| и одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак |
| петан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче да |
| ̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад |
| омак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, |
| Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Уср |
| Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље |
| p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако |
| вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили |
| дговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а? |
| /p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста |
| >— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појур |
| растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и |
| му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по |
| се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше |
| , а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да |
| а врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан усед |
| S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Ш |
| ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводе |
| Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ве |
| е брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, х |
| е, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S |
| лаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} |
| мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде ку |
| ће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што |
| Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп |
| одине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око |
| .</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S |
| нцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. |
| е он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— М |
| лали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетан |
| есор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; ч |
| </p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! |
| већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> |
| p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похи |
| .</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} С |
| господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари |
| а обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо? |
| јем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p |
| ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је |
| онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу |
| <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђу |
| вчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p> |
| але?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, шт |
| /p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у |
| Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута п |
| у општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.< |
| платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани! |
| ин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је гла |
| заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрње |
| — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут |
| <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само б |
| кога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— |
| д вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> |
| искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и поте |
| еђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би |
| то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко |
| с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврд |
| дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општин |
| — Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотри |
| п Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно с |
| што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се |
| } Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи |
| мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; |
| кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри |
| ката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају пр |
| вну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} |
| а...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад |
| ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Ш |
| а испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан те |
| же.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту мно |
| е нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних сино |
| д онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и ча |
| сом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а ова |
| едан, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали |
| о Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага |
| рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Зави |
| ола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код ко |
| е — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а кам |
| градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи |
| у што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што |
| же...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — |
| ешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шт |
| да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има |
| акривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим сто |
| обио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, |
| з вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извид |
| а га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут |
| ло наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} В |
| ао мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то мо |
| е баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чине |
| бивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома пове |
| {S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћ |
| апетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око по |
| е Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи |
| м округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, к |
| уцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина |
| ру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док |
| ин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу с |
| довољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па |
| . хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа |
| , Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, мол |
| подине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћ |
| рале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} |
| го ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли |
| а се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кол |
| вда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој вес |
| рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванци |
| зловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам |
| леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни |
| и, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошал |
| е старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се д |
| људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећер |
| готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ ш |
| тинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богм |
| риђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па г |
| онесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимир |
| сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што |
| боравио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — И |
| тана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на |
| ок му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — ниј |
| ак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође м |
| томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по |
| — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— |
| а се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захи |
| , има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по н |
| ити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекн |
| ед њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усн |
| званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли |
| ше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли |
| о, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала |
| ило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући |
| ушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо т |
| с дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцелари |
| урађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, гос |
| а не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање |
| жем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута п |
| једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} |
| есе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још как |
| ла.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у |
| е кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно |
| бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу |
| ј проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли.. |
| море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа |
| вео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</ |
| уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — мог |
| Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан пре |
| махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је ко |
| се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наст |
| рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговар |
| ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, |
| ри корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси |
| — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче |
| одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном |
| авље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док |
| може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту м |
| преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прек |
| о је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те |
| да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду |
| усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш |
| та.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармо |
| лане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта |
| је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже |
| и Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра п |
| } Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капет |
| ш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и за |
| а глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је посл |
| огорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} |
| у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо |
| је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло за |
| пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је |
| око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што |
| Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту с |
| ем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам |
| аш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови |
| сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> |
| ом до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше |
| цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је нај |
| <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се |
| сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на |
| ћа, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су т |
| оји пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема н |
| чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни |
| баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци |
| па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени.. |
| ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љу |
| таја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као уг |
| и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — |
| кну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом |
| годимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се |
| тосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи се |
| ти Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Д |
| ђе добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као |
| ако је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долази |
| го.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га постав |
| ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> < |
| ра опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с гла |
| ве пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази ка |
| ојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо |
| тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, п |
| по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; |
| наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје |
| скочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а |
| божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да с |
| Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зец |
| че неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и прија |
| ити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.< |
| ти неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дет |
| у.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ко |
| осади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад |
| и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вуч |
| на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и шт |
| на — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, |
| ост се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и |
| го, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи |
| т, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам |
| — Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако г |
| оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из |
| то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба |
| у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз је |
| и.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се са |
| је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали |
| Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохв |
| о, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; т |
| а торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, |
| чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S |
| м ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се |
| зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека |
| ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — |
| з, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педес |
| привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши г |
| ти је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже иско |
| тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети при |
| брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао позна |
| болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало |
| мињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду |
| је!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестад |
| ре, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу |
| рчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс... |
| и Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно свр |
| ш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо |
| о шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде |
| родаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у |
| сту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно де |
| упају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар ка |
| гох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, к |
| ој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу? |
| поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на |
| </p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор |
| досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, |
| па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело |
| први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} |
| давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе д |
| врди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га |
| некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћ |
| ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као |
| неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упит |
| ћу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год |
| ало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам бољ |
| зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он ви |
| где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} |
| да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А! |
| <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> |
| .{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p |
| то је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, |
| ле је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> < |
| климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p |
| ! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{ |
| плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче |
| практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, |
| олим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Рад |
| ега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш |
| виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку |
| а човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно ње |
| главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p |
| ере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само |
| »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећер |
| вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство |
| ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намириса |
| <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта це |
| а прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо |
| ...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да пот |
| ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божиј |
| ошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још |
| азда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и с |
| и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је д |
| о! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она р |
| е жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече з |
| и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред кан |
| се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море |
| та ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца прог |
| одине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета |
| дине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добо |
| о и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по в |
| амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари. |
| и ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један |
| е је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди т |
| жда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, |
| рио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда |
| ацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облиг |
| у дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисх |
| петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више |
| але и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве |
| Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омез |
| аго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господин |
| ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му |
| изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да |
| е поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као |
| Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо уч |
| који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака же |
| зда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу |
| у ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама |
| S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, |
| што ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне ш |
| копати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: » |
| та«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сат |
| потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSecti |
| рн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— |
| иде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сас |
| есме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — оп |
| финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин к |
| строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, ка |
| цим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> |
| е смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! х |
| ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у т |
| ђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учит |
| даш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто с |
| сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћев |
| одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три |
| } Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се ч |
| цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске |
| но се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је |
| не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно оно |
| појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још д |
| ој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека |
| и...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде |
| ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— |
| накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, го |
| и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи дру |
| оли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p |
| пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</ |
| а одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне |
| ећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако пров |
| ни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара к |
| а — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жес |
| ај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане о |
| ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па |
| би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато |
| ита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> < |
| зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и |
| и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност к |
| шине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чу |
| у се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко |
| ећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И |
| ..{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} |
| љине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па |
| он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не д |
| Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те х |
| одаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни испл |
| људно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, поп |
| > <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца |
| маш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико зема |
| а препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође |
| држи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачиј |
| де на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као ра |
| плаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчиј |
| скиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само б |
| тепан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} |
| ију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд |
| на керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да с |
| ..« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га о |
| Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се |
| Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се напле |
| .{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му |
| ти.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три |
| ига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече |
| диви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Плат |
| се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше с |
| пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинс |
| p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво д |
| ка сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, |
| з цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали |
| рн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти |
| ом ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да |
| за како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећ |
| овора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} |
| Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из |
| отучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају |
| и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видит |
| билије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревнос |
| , дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хо |
| као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних ш |
| беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизми |
| е богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на |
| се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака |
| ако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити |
| вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вр |
| а, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан |
| намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{ |
| ко баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш |
| > <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па с |
| једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечем |
| берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, |
| људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не м |
| о од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни о |
| .{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од |
| егне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав |
| а сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру |
| — О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Сам |
| тисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив |
| сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог н |
| ришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет с |
| е за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом. |
| као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... ба |
| глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој бр |
| .{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи ви |
| браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у |
| не!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да с |
| е, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} |
| још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд о |
| /p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одак |
| и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задов |
| ести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло д |
| је су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и |
| ји месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће |
| , ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напи |
| се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подн |
| емом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата |
| ираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна |
| <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово |
| арен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Чи |
| евац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Св |
| ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пан |
| о... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — |
| међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај нам |
| /p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! |
| ом суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите |
| {S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се та |
| врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на ст |
| остављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, как |
| седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одм |
| адовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обила |
| н, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и |
| о и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Сим |
| пита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први п |
| омаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може дана |
| « који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико ј |
| же данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; уч |
| да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, |
| онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба н |
| , па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, |
| ћи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!. |
| и̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили ст |
| још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет не |
| а!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, |
| .{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у свак |
| д среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је оп |
| лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; и |
| ликим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио |
| огатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — |
| ност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођење |
| штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочек |
| еној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом |
| тујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимир |
| ву шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана за |
| јила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је |
| шапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си |
| се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару з |
| даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична п |
| наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и да |
| ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — |
| опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} |
| оља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сад |
| симова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски |
| } Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} |
| где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вуч |
| учевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Ј |
| пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока |
| предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.< |
| p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</ |
| — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> < |
| убље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, уп |
| ај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не м |
| опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — реч |
| анпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући н |
| ште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у |
| и.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто |
| о почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, д |
| својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може са |
| у преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди как |
| зати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку |
| врди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду |
| е лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар |
| не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир.. |
| апетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид У |
| апа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови |
| >— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат.. |
| вић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њ |
| н већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онд |
| у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговар |
| {S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно |
| шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као |
| три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да |
| иде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... |
| шина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а |
| Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао о |
| е пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мо |
| Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад се |
| већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за |
| друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, |
| е дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међут |
| Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сас |
| ога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — |
| нов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа к |
| д кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> < |
| по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по њег |
| е Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна п |
| е: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то ча |
| зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ног |
| а, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо из |
| ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш |
| ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне с |
| лове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихо |
| мо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле |
| /p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} |
| о, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па |
| >— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — б |
| год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сва |
| данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брат |
| а већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, јед |
| — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па ш |
| </p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми |
| товарен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} |
| к је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му |
| користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањ |
| млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци |
| ом послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, нем |
| ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме |
| загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</ |
| шето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где ј |
| Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, пов |
| извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али ошт |
| еларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »ка |
| е на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог |
| — А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се ни |
| летку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечин |
| ико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао с |
| поде и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призи |
| е напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија |
| си. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад ид |
| ругим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на св |
| требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{ |
| Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p |
| мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — |
| S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месе |
| ише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од |
| еђу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жње |
| па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, |
| ру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, |
| »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима зат |
| скупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — п |
| велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаш |
| лаве шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и план |
| луд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на пром |
| до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрп |
| о: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан |
| .{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој |
| и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно |
| крсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У |
| Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо |
| ији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао |
| .{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета с |
| очио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А ба |
| воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окре |
| захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њи |
| ла, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу |
| {S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме |
| анем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад |
| Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају ка |
| д покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће |
| дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је в |
| ели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ват |
| је.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало с |
| петан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капе |
| Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...< |
| ки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве ск |
| а и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испреби |
| а, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек ј |
| певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} А |
| а сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са ж |
| званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска |
| те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{ |
| је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигр |
| вижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За јед |
| откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у |
| ла.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би о |
| } Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио |
| ећ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жет |
| не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, ка |
| г човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако пр |
| гда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеј |
| Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље к |
| ке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ |
| по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p |
| е, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша |
| јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо |
| ог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куц |
| једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« |
| засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
| дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије |
| е све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности |
| чекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици ј |
| селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а |
| улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и ј |
| .{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца она |
| е с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а т |
| одине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и том |
| А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што |
| а ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То |
| рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те бу |
| « и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, |
| госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. |
| њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Да |
| се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p |
| ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одло |
| азио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и |
| ве веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет о |
| .{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, |
| их неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слеже |
| ; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђук |
| Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицит |
| средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од гла |
| > <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у в |
| с̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући |
| Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаш |
| знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута на |
| дан. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у сод |
| дугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Ра |
| куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{ |
| нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине |
| века накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, |
| p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чуј |
| и шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако п |
| и као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљу |
| Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и ра |
| забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> |
| мах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не да |
| в столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се ја |
| у и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — ше |
| ни, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би с |
| {S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, к |
| при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе |
| м не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} |
| била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — |
| врдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Рад |
| ек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, |
| , него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гост |
| рају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом |
| м чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак |
| резом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по зго |
| на; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто р |
| ђе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — нек |
| сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позелен |
| уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамт |
| инећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, |
| ао олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онд |
| <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се до |
| а си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш |
| брадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дел |
| } Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сут |
| капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — мо |
| ста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ |
| , Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњ |
| ме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А дец |
| ан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{ |
| а на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се |
| о и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима |
| њ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; |
| струнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> |
| ашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p |
| вака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он |
| ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах |
| се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча с |
| њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, |
| како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{ |
| о брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из в |
| е... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — ш |
| , па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е |
| ...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето т |
| вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, |
| /p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p |
| ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград д |
| </p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте рад |
| језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, ка |
| м, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја |
| и...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају м |
| аћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p> |
| други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручи |
| рене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће |
| ти прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, » |
| г залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се го |
| и чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, |
| Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да |
| капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта |
| ви је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани ост |
| ..</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се разв |
| насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— |
| па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} |
| ан замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p |
| >— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} |
| ај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за ваја |
| ужи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— |
| у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хва |
| , добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је |
| пршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждра |
| p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; сам |
| тедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате |
| Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојк |
| у за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и |
| уга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на к |
| осподине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ак |
| ше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} |
| ет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} |
| о би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, |
| Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, |
| ами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачув |
| ст, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири |
| де — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— У |
| »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и |
| <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с |
| пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро саго |
| ми... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи т |
| насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице |
| се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па |
| три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те лич |
| њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отп |
| нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху с |
| ја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у нов |
| о, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале |
| же-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви |
| се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред |
| и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи |
| често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, ко |
| лава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зно |
| то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов в |
| рже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се на |
| у; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви |
| на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да и |
| — Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а в |
| пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборав |
| а, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре м |
| мдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамд |
| да — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се на |
| о мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких |
| племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спреми |
| ртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и |
| кненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу шт |
| веку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капета |
| основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац о |
| данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни |
| !...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко |
| танеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде друг |
| атише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па |
| дите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, до |
| /p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, ка |
| капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торб |
| уди који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Б |
| ка чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка. |
| о рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта |
| у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћи |
| м главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записуј |
| — Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?... |
| руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђ |
| <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да о |
| о из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних пр |
| сташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некак |
| та — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — |
| <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па |
| гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} |
| само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу |
| реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p |
| кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, п |
| ислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узл |
| ко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом |
| грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Ј |
| сли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окр |
| е плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; |
| ве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме |
| наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не |
| ајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да ј |
| и кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, |
| — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастук |
| {S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од о |
| оветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу а |
| истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана |
| д то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не и |
| чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по је |
| Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше |
| е у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и |
| т пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји |
| одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — |
| нпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да |
| шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка |
| драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, госпо |
| рх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — |
| нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и |
| има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Де |
| о уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{ |
| — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — у |
| е воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета с |
| у хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне |
| о саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, д |
| — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне д |
| и, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочека |
| пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом |
| вамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демо |
| Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Ци |
| .{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачи |
| ева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље г |
| е чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се |
| еде, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Н |
| е граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија |
| S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад |
| у се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Кап |
| ују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уш |
| разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и ср |
| велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н |
| ти!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. |
| могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу |
| тњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чи |
| човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је л |
| пим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лак |
| ово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад наш |
| диш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мора |
| !</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разго |
| а.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па посл |
| ..{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну |
| м канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом |
| доше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта с |
| тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу |
| рњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p> |
| к дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако н |
| и пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вуч |
| ла.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни шт |
| другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за др |
| све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...< |
| отркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је би |
| S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је кам |
| већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије ви |
| одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад |
| — Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама ш |
| и рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две ча |
| но.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накр |
| плести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склони |
| тра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хлад |
| ори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше |
| оше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махну |
| торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — |
| и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто зва |
| датле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе |
| чини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одм |
| о, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, з |
| ео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш |
| над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му б |
| ећ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — |
| брави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа |
| видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S |
| онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцел |
| е старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не в |
| ропадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбриж |
| , салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? |
| ј мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не ви |
| ко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p> |
| је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим друг |
| прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на |
| « одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда мо |
| есечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону ста |
| , господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и бата |
| </p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> |
| е продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека. |
| ли је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају ис |
| све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође |
| баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а |
| печеница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили |
| у је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој |
| Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Р |
| етнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да н |
| вицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке |
| здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогд |
| то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што |
| <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, |
| е што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и т |
| теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под н |
| мо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти |
| чије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније р |
| а подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, |
| >— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> |
| , да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажа |
| амо, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узима |
| Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} |
| гати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта |
| тали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изг |
| ком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</ |
| тану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, |
| о сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, ре |
| .{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да |
| адане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, |
| , знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да |
| чупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!.. |
| ...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!. |
| {S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> < |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати |
| а ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?... |
| та један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико |
| <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села оби |
| три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, |
| а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виногра |
| гледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па |
| што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај |
| оспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви |
| држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргн |
| — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Ка |
| ...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? |
| ш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у |
| бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са |
| х, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S |
| едан — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђу |
| ав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му д |
| д...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек за |
| ајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље |
| S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћ |
| >— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћ |
| самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног ш |
| истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, |
| управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и |
| врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је |
| а да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже |
| пци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколик |
| ој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко р |
| S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} |
| е човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми |
| лама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише |
| а деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледас |
| ле суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{ |
| не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Па |
| укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца |
| сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га с |
| ачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се |
| помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако |
| док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути с |
| рчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Нач |
| једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује |
| — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, |
| њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корет |
| итав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође |
| е може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео |
| S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти о |
| и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сарма |
| еру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни |
| датле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} К |
| крсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода |
| у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њи |
| а... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, п |
| о наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допа |
| чја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А да |
| кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вр |
| ли Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Поп |
| ошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} В |
| е настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало к |
| Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и см |
| угоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој |
| онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје |
| «, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натер |
| а отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слу |
| Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њи |
| кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да ок |
| >— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти |
| еко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Ста |
| о, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама |
| вић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се |
| продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, |
| х зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговара |
| равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — С |
| p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу ве |
| флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо |
| , каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је |
| чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све |
| та осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и |
| еба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гост |
| љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свира |
| p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p |
| укчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — |
| на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет |
| тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни |
| речи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и |
| , Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам м |
| <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осм |
| — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи о |
| ећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па о |
| милијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година |
| разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу о |
| ко неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне с |
| аш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз |
| вчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Да |
| канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштр |
| д тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се |
| е онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај |
| ква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, |
| p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</ |
| ед воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: |
| е ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад |
| ини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се нап |
| немо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп |
| у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти о |
| пита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казат |
| ш оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте |
| а се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закок |
| камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до меха |
| »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p> |
| аквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету ог |
| сет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесе |
| осподине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета ј |
| . — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — в |
| ead>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним к |
| <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записив |
| тинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, |
| о замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже с |
| вши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педе |
| их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрње |
| зом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да |
| ко колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачун |
| зе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га по |
| Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спуст |
| p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако за |
| оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> |
| м приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тог |
| ва и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака |
| S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главо |
| е из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, |
| а.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — |
| у жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њ |
| од нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо |
| по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није |
| сад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом ше |
| лави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после в |
| а.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и о |
| Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости |
| и се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су с |
| еца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, |
| шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима |
| .{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} К |
| о? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> |
| е једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не зна |
| та поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке п |
| т најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па |
| ко страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њо |
| ос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S |
| се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, н |
| ешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бу |
| ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пепов |
| и остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука |
| ци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају в |
| ристан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањају |
| уд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у ко |
| </p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало уд |
| ц још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама |
| .. — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право вели |
| нуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, на |
| једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у |
| и у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали |
| е капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и п |
| упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да бара |
| на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту |
| еба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике о |
| , спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путе |
| нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То нећ |
| би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</ |
| се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки |
| јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> |
| рибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђук |
| заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{ |
| крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло |
| лаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у |
| ережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути |
| д; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу |
| леми планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанп |
| ...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни |
| ма воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, позн |
| како га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешава |
| ити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан д |
| апетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пан |
| ачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ |
| пођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дак |
| атио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> |
| ан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђу |
| Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, |
| г учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо не |
| дина, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, |
| димирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од он |
| д нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави т |
| {S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у з |
| S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> < |
| с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уз |
| д родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслу |
| пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} За |
| да у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову до |
| асмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто ј |
| и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиром |
| д под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад |
| ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А |
| лим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти |
| <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, бо |
| погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Р |
| адане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" |
| уко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кол |
| .</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо т |
| цији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дуг |
| сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога |
| Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му |
| а га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, |
| н и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече |
| на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— |
| дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише во |
| е каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с |
| и па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан |
| едан омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком д |
| — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се М |
| бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побиј |
| онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљ |
| докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p> |
| о.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волов |
| поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... |
| Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право вел |
| . — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био |
| тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољет |
| заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</ |
| то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за в |
| пути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком пос |
| оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се |
| хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, о |
| ни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити о |
| >— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> |
| е и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се |
| је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, рас |
| — Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног бери |
| , од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти. |
| ажњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с |
| бом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би н |
| пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га чове |
| ог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. |
| узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и |
| до.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p |
| да, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично |
| е добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Гос |
| има изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан |
| Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде бата |
| не.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— |
| </p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци л |
| нски.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабор |
| <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> |
| ји ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по |
| човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим |
| е навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе |
| и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати |
| равље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те мо |
| етан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека |
| дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и н |
| > <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе ок |
| ј својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала б |
| лове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш |
| меха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} К |
| попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са свој |
| граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код к |
| здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од к |
| лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} |
| вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам |
| ст, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парч |
| а се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше |
| музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали |
| бу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо |
| ља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђу |
| вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, |
| као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са г |
| е...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — |
| м ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд с |
| места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га |
| у?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопа |
| е на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столо |
| ерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гост |
| ијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила не |
| зишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди |
| као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и |
| сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују |
| »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим |
| нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њ |
| дне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећеро |
| у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и |
| пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, |
| ..{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келн |
| — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале |
| е, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију... |
| е и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји |
| н, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту с |
| О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, |
| видио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је о |
| и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек ру |
| да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, |
| {S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што |
| чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општ |
| бима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?< |
| псова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измах |
| ох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће |
| азну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо кл |
| p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба |
| се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан |
| оје је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је по |
| станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу ш |
| та«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! з |
| али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} |
| ећ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва |
| Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда |
| и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, наш |
| : »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред |
| — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-тр |
| докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се куп |
| аздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу |
| му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Бео |
| ubSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пи |
| и, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци п |
| о дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и |
| бу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живо |
| стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — |
| ли.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Пр |
| ње осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...< |
| данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљ |
| ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила |
| ам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче |
| та ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан |
| ? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, |
| !...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш к |
| ите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} |
| и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакл |
| су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нест |
| ок се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљиван |
| ави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране |
| трудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво |
| а, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није т |
| шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да |
| ам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, кој |
| >— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак с |
| } Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне |
| дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колим |
| се два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по |
| ушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе |
| остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на |
| ити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржа |
| милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и н |
| исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није |
| е, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стран |
| у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатар |
| д дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се |
| Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што |
| dy> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с пра |
| , да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела |
| — Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег го |
| и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си јед |
| ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио |
| цу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дукат |
| алостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га |
| дамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би у |
| гађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад |
| »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали м |
| } Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p |
| о — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку |
| ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сут |
| послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за ве |
| се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано.. |
| ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у |
| да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачу |
| е, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> |
| оле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> < |
| ете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да с |
| с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша |
| Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пр |
| е него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педес |
| — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна |
| о'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.< |
| ј његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луц |
| аренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо.. |
| ошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се |
| жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се то |
| стуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му р |
| те му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући с |
| — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p |
| таде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не б |
| на!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па уз |
| ита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, |
| рве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде с |
| Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се |
| — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су љу |
| једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, |
| у.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: |
| лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу |
| } Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; ум |
| други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што ј |
| озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису |
| но није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и |
| ног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невеш |
| јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с |
| и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</ |
| »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза |
| и у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у пог |
| те, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих о |
| епана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет |
| егов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи бес |
| воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? |
| баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. |
| некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до зар |
| могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка |
| дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако леп |
| као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> |
| а, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно |
| беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно ју |
| и се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од |
| обу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко гла |
| <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> |
| } Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову гл |
| н неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би с |
| тен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао |
| > <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи ка |
| и у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— К |
| букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} |
| екаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, м |
| оветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда М |
| уке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме. |
| еђу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} |
| ; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год |
| а по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро ра |
| ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хај |
| еларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још |
| S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда |
| е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купи |
| ејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Д |
| то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да истр |
| и зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и пе |
| ручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не св |
| ако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац м |
| Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу трг |
| вчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се |
| рхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капе |
| »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, |
| ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним |
| ему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у |
| негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног к |
| S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразг |
| елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим |
| онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: |
| е, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро п |
| шати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали ду |
| ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} |
| ију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово |
| о и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, нај |
| се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је т |
| Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} |
| вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мисли |
| е кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капе |
| .</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.< |
| ко даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и р |
| евић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају |
| ана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p |
| би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и |
| ко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза ваја |
| >— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. |
| Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето |
| и од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чист |
| четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — з |
| лавом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, |
| б и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђук |
| не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетк |
| а није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викн |
| открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по |
| док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— |
| , што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, пр |
| S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни ви |
| ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{ |
| о Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио ј |
| па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један др |
| да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета |
| ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене |
| ајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе ра |
| а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »С |
| и трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S |
| Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу раз |
| ..{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — у |
| д.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци |
| , куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми |
| хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја |
| добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на |
| куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се р |
| : »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> |
| мо ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђу |
| демо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад |
| Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. |
| капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници |
| е »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би би |
| с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта |
| ру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не |
| е у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема уд |
| из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто |
| сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо нос |
| а трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Сам |
| о!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{ |
| ј поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} |
| кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета |
| S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од пр |
| уни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да пр |
| да.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што |
| p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће ј |
| цију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, |
| у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — д |
| очи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур |
| тио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге |
| знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па |
| ијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — у |
| о, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хва |
| итати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, |
| подин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке |
| балу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако |
| у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Рада |
| оге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава |
| и.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиг |
| и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господи |
| е ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао! |
| ало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро р |
| , ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчи |
| јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окр |
| на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне де |
| је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Ра |
| {S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, ш |
| е неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију в |
| {S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо.. |
| што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте ш |
| сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Оја |
| гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди слан |
| рак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, |
| и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — |
| ло што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде м |
| опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да по |
| сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би |
| <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} |
| — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затеж |
| ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени |
| пија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да баци |
| т, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш |
| читују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао |
| е проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти о |
| да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брат |
| а докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их нек |
| <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти ша |
| ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} |
| до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Ра |
| шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, |
| оћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако |
| оизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слуш |
| главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се |
| репе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све ст |
| нда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> < |
| како! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се |
| /p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.< |
| паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће |
| Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} |
| еде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држаст |
| т!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш |
| ћка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!... |
| се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не |
| ог сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оно |
| {S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи |
| навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на |
| ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се рук |
| да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа |
| камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили |
| огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, |
| у? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, |
| е весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто |
| уни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт |
| А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да |
| план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори јед |
| е иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата |
| месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе |
| у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се доп |
| добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговор |
| Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »м |
| се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, је |
| а разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор |
| ле капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор ок |
| то — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар |
| руги пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојит |
| љивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се не |
| лише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, |
| рос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан |
| xt> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измич |
| торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш |
| ај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и |
| у ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја д |
| , сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, и |
| с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале |
| ични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат |
| му; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да стра |
| ажљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га под |
| p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— |
| , Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... вид |
| } И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио ср |
| учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, по |
| сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, |
| S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо |
| ајзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — |
| е за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Д |
| , а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић |
| пе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно б |
| до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, ре |
| оље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви грак |
| ли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава |
| ледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих |
| си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака |
| а се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Да |
| ажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« |
| ло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од |
| ни како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом гл |
| ад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди про |
| пати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требај |
| о затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те с |
| скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је |
| Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> |
| ата!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p |
| капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} |
| присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих |
| дине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај све |
| кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш |
| ало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу |
| »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со |
| није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати. |
| , господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметн |
| а му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — иско |
| екиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Ка |
| орбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто |
| ћи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — реч |
| о год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај дру |
| заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па |
| загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се |
| р, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да |
| раћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита |
| у: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, |
| >Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му с |
| ка наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се |
| сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.< |
| ом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите |
| це?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандар |
| а.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Л |
| је. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пули |
| е?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је |
| p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст |
| таније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докоп |
| азне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ |
| не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико |
| <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... |
| закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих |
| зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а н |
| а година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он доб |
| етана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта рад |
| е још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвик |
| ш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди н |
| резадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{ |
| ом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта |
| ш маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> |
| амо да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »П |
| а, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду |
| кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се ок |
| ој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се д |
| је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњен |
| цкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комед |
| не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао |
| подин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу |
| ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, д |
| ош — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми |
| вид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ј |
| p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грд |
| вој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те |
| и, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си |
| у, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, гос |
| ам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече |
| } Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не |
| ћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па |
| ве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им нар |
| >— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S |
| опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се |
| окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... х |
| е он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у |
| а, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу |
| тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад |
| ужити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја |
| та!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, нико |
| њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p |
| аиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! |
| ка мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слобо |
| жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже |
| ве.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју |
| — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: |
| че и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово.. |
| су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му н |
| ловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино. |
| оводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — р |
| ким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, |
| новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти |
| е мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном н |
| ection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу |
| велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то т |
| два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по нек |
| /p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} По |
| а — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и |
| бије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда |
| . »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестад |
| .{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменија |
| сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми к |
| е га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они о |
| дах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Как |
| много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао кап |
| уди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам |
| на, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. |
| , откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек де |
| хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јаст |
| а су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко |
| .</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове |
| ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га к |
| </p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би јо |
| ели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, ал |
| а.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... |
| е, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не град |
| лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том чо |
| <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> |
| капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо |
| . — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S |
| т, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од зд |
| једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад им |
| шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си |
| читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бо |
| стока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште сл |
| искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити о |
| еци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{ |
| промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p |
| х!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону гла |
| !</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И град |
| јвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази |
| љиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не пом |
| ете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како н |
| се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{ |
| јмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Оса |
| — Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола о |
| а ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хв |
| е страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како |
| ље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у |
| ан.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти |
| /p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.< |
| као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p |
| штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Н |
| но, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли |
| еш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шт |
| } Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког ми |
| да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, |
| е и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заис |
| је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што ј |
| и лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледат |
| subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, |
| што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећ |
| а на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече госп |
| капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се влад |
| збиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш тв |
| Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се |
| а, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече так |
| што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се ј |
| и, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као |
| драва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе ка |
| што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком пре |
| ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једн |
| <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.< |
| чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} |
| ли сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради |
| масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Св |
| им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што |
| изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, рев |
| <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близ |
| шчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто н |
| мио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« сл |
| онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе б |
| нака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгл |
| з да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А |
| стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ вид |
| елим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо |
| могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не |
| и шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгуби |
| .</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> |
| — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће |
| ин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу пр |
| дећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече |
| згледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И ш |
| однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{ |
| бав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђ |
| <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима т |
| парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари н |
| >— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и ко |
| ле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »К |
| главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!... |
| шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам |
| ?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} За |
| дише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из |
| асом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангу |
| ака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог |
| ћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се уч |
| дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— |
| па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с |
| о зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виногр |
| према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне |
| да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопо |
| арту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала |
| осле се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку па |
| ебало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} |
| и право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки |
| се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> < |
| ми, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!. |
| иче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија |
| ма кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је ова |
| господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нек |
| зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зар |
| прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај чо |
| иш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као |
| дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију |
| проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{ |
| , па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> |
| д капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} |
| } Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{ |
| у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изј |
| p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше ви |
| свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«. |
| {S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, |
| ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загр |
| малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У то |
| <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та |
| ири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што ј |
| неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у сви |
| ; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одм |
| прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ов |
| задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојиц |
| уждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто т |
| ли посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан |
| ла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} |
| згрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре изв |
| под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га |
| раде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија пре |
| ло — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође |
| е — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бо |
| ато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богам |
| Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгуб |
| да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико |
| /p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S |
| и...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини |
| знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} |
| но »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно ра |
| , ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају |
| брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p> |
| и ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале |
| е републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш с |
| е је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Д |
| а је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и доб |
| остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало |
| једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— |
| опати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред к |
| Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. |
| је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <mi |
| <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не |
| ва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капет |
| несе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво ид |
| А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, |
| м!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — |
| м роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он |
| еме је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевча |
| то рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, |
| е мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било |
| о!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али за |
| махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« оп |
| у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене |
| цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се ц |
| нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме |
| тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још |
| а на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради |
| ом главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Е |
| сане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и |
| хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат |
| то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напос |
| све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет о |
| та да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — |
| рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једв |
| Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> |
| узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, |
| мо цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде н |
| рм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као пер |
| мињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а |
| <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</ |
| аја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на |
| се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире |
| } Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми час |
| ита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Ст |
| уме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се п |
| вић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у св |
| и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здрављ |
| сеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту |
| е једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здрављ |
| Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају |
| мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— |
| у се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи раки |
| ..{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи мл |
| ; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} |
| ређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, |
| S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на |
| носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и |
| .{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А б |
| асни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, уч |
| са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су |
| Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили |
| дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и |
| е, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира |
| гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... |
| атити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола ви |
| — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај М |
| во могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову гла |
| латио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам |
| ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јо |
| је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова |
| м главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза ме |
| призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, бог |
| рим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, с |
| ви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право в |
| изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!... |
| на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи |
| слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да пон |
| да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј |
| ше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као |
| а...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S |
| {S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога. |
| } Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама |
| где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће |
| обио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али |
| вника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, |
| и заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекр |
| p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и на |
| тина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана... |
| за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у ре |
| — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши |
| а, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и |
| subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то б |
| ије воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згод |
| ајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у |
| аџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим с |
| .</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Стан |
| вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, |
| гребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се сам |
| е ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за |
| та је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.< |
| сеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ |
| ксим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћа |
| њастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и назд |
| ко — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је |
| ораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита |
| ко кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, |
| >— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што б |
| баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврд |
| <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полак |
| од руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} |
| авио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хва |
| ио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод |
| ири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад ст |
| ићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви с |
| } Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли |
| е презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде. |
| Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај њег |
| кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим |
| , никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S |
| Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе ост |
| Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обе |
| овор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што |
| .{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђу |
| баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим |
| Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу |
| оју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред по |
| ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити. |
| о узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабо |
| Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао |
| ри један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Ш |
| p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да н |
| сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише д |
| рао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуд |
| му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У меха |
| онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, г |
| угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поч |
| већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се |
| макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше |
| је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{ |
| т одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много |
| упили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гр |
| х; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се кој |
| исто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што д |
| отврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те |
| метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.< |
| гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.< |
| ... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} |
| лавом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, |
| пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за |
| окуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне п |
| ви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда |
| деницу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мал |
| и у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ |
| море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} |
| до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} |
| му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</ |
| Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> |
| дај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p |
| да из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од |
| S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô |
| Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, |
| гме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар |
| те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу |
| м...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, ја |
| оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« |
| ! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало кро |
| ћанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окрен |
| пет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, |
| ке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Н |
| ш голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевениј |
| ...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} |
| >— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> |
| к.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} |
| међу њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћ |
| ин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали пр |
| ?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њ |
| тадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку |
| окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све |
| те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди па |
| одао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p |
| у ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Рада |
| а онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p |
| е згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи |
| о се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. |
| да на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> |
| ну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! |
| сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S |
| .{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко с |
| другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе попла |
| : малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мал |
| чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, н |
| , узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за |
| } Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући ј |
| едије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не с |
| крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне |
| ој, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</ |
| па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSec |
| шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред |
| p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капета |
| ак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих се |
| тану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске в |
| о ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ |
| авац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом |
| уде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурни |
| на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; |
| ах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; |
| >И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече |
| о га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му |
| карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја ва |
| .{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, т |
| рава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима как |
| ници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одак |
| Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, |
| >— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</ |
| Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну |
| оду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је виш |
| носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јама |
| n" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају |
| ним столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, |
| од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у |
| ко даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична |
| и одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа |
| смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а |
| ћи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом прис |
| га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме нику |
| сташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, |
| тит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи |
| па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечер |
| па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, |
| да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, |
| осла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{ |
| ерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све... |
| лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто |
| штоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш с |
| веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господи |
| Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — пону |
| ко, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије |
| p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што уме |
| ..{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш |
| аких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само с |
| е... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће |
| кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмех |
| петанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-ше |
| вих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе |
| с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацр |
| ине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни |
| ету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на |
| ди« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико |
| етру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, до |
| је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је д |
| у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни о |
| које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго |
| ну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, ку |
| звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.< |
| лове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмо |
| у, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви уск |
| грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, |
| талом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и |
| ку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина с |
| се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој |
| е и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивај |
| апија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се |
| /p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише |
| овне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одри |
| трена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу акти |
| триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као |
| до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако пр |
| н да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Рада |
| ло па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други |
| то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му |
| ку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ниш |
| и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући кр |
| оми се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су |
| викну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут суст |
| д малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У |
| ћу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде. |
| .{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог И |
| иђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продај |
| е и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност |
| таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету |
| етана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа стро |
| после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку |
| ајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у |
| досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најма |
| биђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и |
| и је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати о |
| аксимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господск |
| том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског С |
| иде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други с |
| апетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади |
| у, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неко |
| ји доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана унифор |
| уку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право |
| два се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење н |
| ? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их преме |
| кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код |
| досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом |
| ћава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно. |
| ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна |
| Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> |
| ј тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа гла |
| етана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.< |
| одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} |
| е даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као шт |
| ику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хај |
| , готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у ка |
| p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Не |
| р...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> < |
| се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — у |
| ућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{ |
| Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А ш |
| погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали |
| Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у |
| ти и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија |
| али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, |
| е мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш |
| е!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана д |
| лију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и |
| нула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини мног |
| решине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро |
| горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа |
| окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> < |
| , да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај ш |
| ом; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утај |
| е тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се бех |
| показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита госпо |
| постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> |
| } Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем панду |
| Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога к |
| по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометал |
| етла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакшира |
| шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако |
| ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја |
| било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи тр |
| под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Она |
| велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо |
| то ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« |
| на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу с |
| сет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> < |
| и је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је и |
| ира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да у |
| ери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му она |
| насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим с |
| оме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не |
| етану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из а |
| ко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. |
| ница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили пост |
| који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p |
| ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере т |
| мо бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока м |
| црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p |
| д идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, |
| ...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду бат |
| м главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало з |
| /p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је |
| ...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не б |
| ица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати с |
| {S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина |
| ади, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по |
| S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, |
| ате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</ |
| упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викн |
| премим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прст |
| и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и с |
| ко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши |
| уцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S |
| је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— |
| них шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе прит |
| Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити. |
| один одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу |
| оп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може леп |
| але! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — уб |
| ни толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, од |
| огао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као д |
| p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} |
| <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи |
| и: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде у |
| , јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} |
| о би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију |
| ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ража |
| еко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се |
| ај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне к |
| врте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Дого |
| <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остат |
| допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на |
| потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како |
| е с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, |
| се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе |
| е, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно општ |
| подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. |
| ирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима |
| нцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, про |
| ом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди |
| ицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закљу |
| еуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; оси |
| р веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бит |
| к!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам ј |
| ак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид ну |
| гне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, |
| готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канц |
| расити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, мил |
| це, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и д |
| богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита |
| орбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед |
| д после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — р |
| обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те |
| ују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; н |
| з механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича |
| јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си т |
| и...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да град |
| сор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече |
| у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прст |
| д на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у |
| љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом |
| одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још |
| пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке |
| ћи каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је н |
| ла пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свим |
| читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гв |
| Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на аст |
| који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било |
| рош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам |
| зна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} |
| аде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх гла |
| и...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, |
| и се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, не |
| аше поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само |
| један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам |
| љао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело к |
| .</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!.. |
| Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта |
| лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. |
| их у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ј |
| ?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?< |
| већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одгово |
| је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се п |
| — Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра гл |
| !{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p |
| добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако |
| ош две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допол |
| тан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној дв |
| паде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет |
| ..{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде |
| тни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости с |
| кло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш |
| е Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у |
| боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај |
| вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара |
| капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има од |
| и све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник |
| јајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душ |
| оге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој |
| ад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми |
| проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из ру |
| се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси |
| пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нем |
| амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што |
| нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш как |
| ало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ вета |
| иш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показ |
| , а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно |
| моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом |
| већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} |
| вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој |
| ико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S |
| ао што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, |
| ди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — |
| S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њим |
| иком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капет |
| — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби |
| — А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! |
| ве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> |
| <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још тре |
| и враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданов |
| новој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, |
| ла богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. |
| е господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Не |
| ашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та он |
| омињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се по |
| зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где т |
| у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{ |
| а ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А ње |
| о је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, |
| се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако пол |
| да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу вра |
| кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бдениј |
| , десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{ |
| пошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо |
| После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> |
| ловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан са |
| власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ћ |
| S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канце |
| запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} До |
| а — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{ |
| из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па |
| и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако |
| и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравиц |
| му: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од |
| , а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Од |
| м се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 |
| а капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сех |
| ок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— |
| тељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, |
| ође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога ч |
| утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад |
| , господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће |
| е лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} З |
| p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туд |
| з другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу |
| S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три кор |
| веним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти ч |
| ан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— |
| их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим ког |
| > <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Х |
| </p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. |
| адане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« |
| мо интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на |
| ири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето тор |
| да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — |
| ује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом |
| с...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> |
| , хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.< |
| о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и поглед |
| аво, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дуга |
| у!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао |
| е попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он |
| скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</ |
| ла.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, |
| е!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{ |
| Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — |
| шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сир |
| /p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам |
| ивали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да |
| тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко ј |
| p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јасту |
| ао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш |
| а онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Ди |
| резу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, госпо |
| а ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p |
| } Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> |
| !...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и |
| господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— |
| Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних |
| ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ј |
| се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио о |
| дом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти ј |
| да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си |
| се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало |
| главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени |
| а нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер |
| ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича о |
| адан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му с |
| , Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спр |
| p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако |
| а накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, до |
| сни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} |
| што отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стареши |
| и и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници |
| да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове |
| р баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да |
| скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти |
| носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па |
| зговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да |
| ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Р |
| један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па |
| еница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни гр |
| рену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко |
| ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали |
| ћем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било |
| читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посл |
| — Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} |
| н.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потвр |
| и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — |
| ро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде пис |
| човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, |
| чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</ |
| ође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти |
| и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом |
| њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очи |
| .{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколи |
| рада у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само |
| — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — ре |
| >Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} М |
| .{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад |
| обош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крни |
| <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи с |
| е ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скину |
| е да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид |
| мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави |
| шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> |
| ди се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у т |
| е тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи |
| пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци |
| о масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И св |
| S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печ |
| се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone |
| едан му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где им |
| ите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> |
| , где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> |
| трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, |
| ли, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Прево |
| зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} За |
| ен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде |
| онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо изврш |
| етине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом н |
| ехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p> |
| и своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака |
| ги Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Ми |
| тељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па |
| гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Ја |
| о спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у з |
| очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</ |
| </p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се ве |
| па Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон |
| људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића |
| наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њ |
| су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодниј |
| још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан настав |
| р.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори профе |
| а, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да |
| и, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко |
| исмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и |
| оже човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по к |
| ! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са |
| у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једн |
| S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p |
| , молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола ча |
| ји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се |
| S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: |
| но: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе г |
| о некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а |
| »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу |
| како сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно |
| а глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећ |
| — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се |
| су се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јама |
| скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пил |
| кну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један др |
| ро. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову ос |
| ву осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми |
| му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја |
| — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају једа |
| п Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попов |
| попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти |
| о ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног зало |
| ом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође |
| ар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају |
| а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса |
| апетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. |
| <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — |
| Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу |
| ањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену |
| е чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капета |
| али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забог |
| рате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — ниј |
| да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пре |
| то чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — п |
| авише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато |
| .</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И км |
| .{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} |
| ли куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> |
| еле деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ |
| а, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки по |
| јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спре |
| ога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам |
| </p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратн |
| , беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда |
| тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растур |
| кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, |
| ваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао |
| аћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у д |
| е и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја |
| ку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље. |
| ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинар |
| Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> |
| Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... |
| већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и ма |
| не, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, ула |
| ти одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично |
| довао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела к |
| .</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан |
| осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само |
| хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу она |
| јде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Ка |
| Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је дос |
| ти се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца |
| ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, |
| ом као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Ха |
| дин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрет |
| ј кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се п |
| и ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по л |
| пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навиш |
| у руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. |
| ..{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми |
| ним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим је |
| дговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упит |
| десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пи |
| ој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе н |
| ца од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постар |
| ко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао с |
| дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен к |
| велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то |
| ине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти ње |
| бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накић |
| аво велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би |
| а главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће не |
| {S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве |
| , неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од м |
| лане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на пл |
| S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама |
| да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А |
| са да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{ |
| ему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, ка |
| ио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — вирг |
| , да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћ |
| ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита |
| отури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— |
| Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката |
| им му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — |
| н другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узл |
| м мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха |
| ету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — |
| од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па п |
| смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и |
| ате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што ва |
| д нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.< |
| погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p |
| онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, гос |
| макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти |
| мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право б |
| е распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли нан |
| ...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех. |
| оштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то нек |
| кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно од |
| пом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:< |
| едно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човек |
| и ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не |
| чи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита о |
| анета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камол |
| беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала! |
| одио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај шт |
| опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! |
| је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме кап |
| и, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти у |
| мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката |
| е, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни он |
| Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим пота |
| да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан при |
| Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже |
| гу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једн |
| « слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} |
| мо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Ел |
| д беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим |
| тељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог да |
| ма грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, |
| кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам кап |
| и се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} |
| } Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне ка |
| Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загр |
| јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се из |
| бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и |
| брао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах ра |
| ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те |
| ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личнос |
| знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле бо |
| е.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капет |
| или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одат |
| творише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и |
| удо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три н |
| у: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко |
| {S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! |
| па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускак |
| па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други п |
| идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, др |
| као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и |
| } Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Д |
| полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло |
| ени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво м |
| ри.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива |
| та к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што пл |
| Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, к |
| дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} |
| набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па дев |
| упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у црк |
| е.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пла |
| на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Пр |
| вет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет |
| ог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и |
| ганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општи |
| жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не |
| арише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се |
| гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш с |
| ена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу |
| се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је |
| виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура |
| седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рук |
| пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко р |
| ећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то |
| ји хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— |
| ди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У |
| рди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у м |
| и и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучев |
| ма треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприл |
| стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се град |
| у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се пол |
| евенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Не |
| ужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше ос |
| столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с о |
| узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају глас |
| у! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здрављ |
| за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах дон |
| ема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим |
| вид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, по |
| ве чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола уб |
| м.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара |
| капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{ |
| ата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само » |
| премна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Уст |
| вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на д |
| ио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан ј |
| сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врат |
| ођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S |
| инути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се ра |
| га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се је |
| « И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подруч |
| да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу об |
| припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако зане |
| ере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода |
| .{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е п |
| — Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p> |
| о је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ћ |
| е прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, |
| х очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну с |
| д се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и |
| Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« В |
| згубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола |
| Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и |
| прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти |
| га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други |
| пше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учит |
| ћ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја т |
| ургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом ос |
| х десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињат |
| а.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте б |
| зумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе |
| а му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p |
| онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се |
| и баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите |
| > <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, |
| о и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А батал |
| !...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за |
| авити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} |
| у деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не би |
| у љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети г |
| {S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу мол |
| би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управља |
| капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заишт |
| просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеп |
| ра се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. |
| м служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док п |
| па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} З |
| га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: бо |
| А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло |
| мирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чист |
| љу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај |
| а донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је |
| е ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки ми |
| то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пе |
| е ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин м |
| — Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} |
| нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, бо |
| Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра ва |
| ченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокт |
| сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код т |
| ета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} До |
| узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} |
| не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, |
| таганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих па |
| Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се дана |
| антарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био |
| чува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се упл |
| Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће |
| ...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану је |
| онесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујућ |
| еду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је |
| етурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{ |
| ику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа ство |
| боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око т |
| у облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{ |
| ако ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли |
| шка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну ј |
| а га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вер |
| } Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Нем |
| у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз о |
| ромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном ка |
| саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а |
| лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена |
| продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељат |
| јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и т |
| } Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обр |
| .« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, |
| из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки д |
| копкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек |
| ајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ве |
| њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и п |
| ише нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад |
| .{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крн |
| ...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пи |
| о доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате! |
| зви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! |
| ма ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми |
| нај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде |
| танија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узло |
| алеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутра |
| талио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, |
| богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или и |
| приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све |
| знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му п |
| — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет так |
| S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед |
| авац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> |
| — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци. |
| ић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... |
| кнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љу |
| тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па на |
| ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се |
| ић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} |
| ено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хај |
| /p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p> |
| <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Вл |
| о узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се |
| де не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, |
| ан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало |
| — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— |
| ет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгод |
| ад главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} |
| моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као са |
| о, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчуп |
| ?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. |
| че:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута М |
| дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као про |
| е мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше д |
| качио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — п |
| астурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, |
| > <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се |
| ! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, б |
| нцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је д |
| г.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте |
| ме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у ко |
| е...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне ма |
| оле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, кум |
| и — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{ |
| нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, |
| зјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Ј |
| ина.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији љ |
| отом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« |
| у, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те |
| амтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. |
| опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштен |
| изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све п |
| целарији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је |
| кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и ш |
| > <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе гла |
| та ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брз |
| један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чис |
| о је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву |
| е:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за кав |
| мтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади |
| о!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; |
| ml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Раданови |
| о на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи |
| ндура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} |
| је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајв |
| пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцелар |
| ни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као |
| ну?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</ |
| олева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му с |
| ђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у р |
| т неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а ж |
| , па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што ј |
| бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаш |
| А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива |
| бро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, мет |
| им.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја о |
| чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину вол |
| идим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и |
| се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дир |
| е стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос |
| тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, |
| ..</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то |
| буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Куп |
| } Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили |
| к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кр |
| Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже |
| м, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е |
| су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опе |
| сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђ |
| послетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек р |
| а бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан суди |
| и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам пе |
| ...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара |
| дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани |
| што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоск |
| се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе ш |
| > <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола |
| д му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главч |
| та да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, ко |
| га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Бри |
| Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми по |
| шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако л |
| знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инг |
| p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако |
| — Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> |
| А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, |
| ш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је |
| како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, па |
| су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши |
| обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— |
| /p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се п |
| е веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужн |
| лазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном глав |
| анцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?.. |
| , тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато п |
| — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} |
| — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — |
| е прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p> |
| /p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и на |
| : — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно дол |
| — Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини м |
| Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха |
| олим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не |
| и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу |
| га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све |
| ев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан ч |
| по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да |
| ривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — |
| м се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан |
| рије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зл |
| } Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај |
| , ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је |
| онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила б |
| таро? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да |
| р је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу |
| н између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, ку |
| ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{ |
| те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак |
| одине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири |
| ди смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. |
| испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може. |
| о силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варо |
| су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани |
| набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, |
| једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јал |
| у воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се |
| ном.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршиј |
| /p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то он |
| па нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... н |
| t="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима шт |
| те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{ |
| онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, под |
| — Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко |
| обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошт |
| м Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао |
| ван, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пуш |
| р поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији погл |
| децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду |
| у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му |
| мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попре |
| мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сут |
| ског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет го |
| се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дат |
| , зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, гос |
| па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А |
| што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је |
| трењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... |
| еби додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и ч |
| ко смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у |
| е!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вал |
| сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један |
| помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом |
| ога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда |
| а поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева зајед |
| а прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отер |
| а полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао |
| базре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него |
| ...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо |
| ина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет гла |
| дравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по |
| зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти |
| и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш |
| одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p |
| р, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад н |
| ко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћ |
| има добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, |
| ну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Ку |
| а Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек |
| теже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} |
| нам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није |
| то ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на при |
| робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је т |
| о капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што ј |
| у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, п |
| и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p |
| што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би н |
| љати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застид |
| ако је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, |
| је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је п |
| ни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи |
| те? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове ја |
| сти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо |
| од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак |
| S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд на |
| поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих грани |
| ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине |
| е: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богам |
| што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, |
| еље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу в |
| } И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само с |
| е је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> < |
| шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, ид |
| о је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три |
| љи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве |
| ађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, ј |
| дати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим |
| бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног |
| накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав |
| ларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припиј |
| укне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пук |
| оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут з |
| ате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан не |
| то рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} |
| овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што |
| али да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па |
| ако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам м |
| оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> < |
| > <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугач |
| па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те |
| а нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, |
| села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи д |
| вом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ва |
| а.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само д |
| ка, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! |
| И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог вес |
| <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале... |
| шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита |
| интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само ин |
| ни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поч |
| p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— |
| ла и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће |
| ега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет |
| <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чи |
| </p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, |
| уде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — |
| о код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде ку |
| ез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{ |
| на.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Р |
| ј карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, |
| уку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прос |
| дајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А шт |
| непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици ме |
| у, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало и |
| ните, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p |
| о за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се |
| еограду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско |
| танији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га |
| ем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Е |
| .{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне св |
| рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где б |
| аралицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега. |
| ута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је так |
| е; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцелар |
| S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капе |
| ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако с |
| фесор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори п |
| евој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> |
| {S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да |
| p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес |
| ко му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то и |
| тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S |
| ајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још дв |
| му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} С |
| рма; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је поха |
| па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе к |
| бар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окр |
| јближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти п |
| и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да |
| накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? |
| Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, |
| е, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцелар |
| рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих |
| ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и |
| , господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ |
| не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте |
| с и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћ |
| Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтед |
| би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде... |